Film KAPETAN na Slobodnoj zoni

Nagrađivani film američkog reditelja Roberta Šventkea će biti premijerno prikazan na festivalu Slobodna zona 9. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci u 20:30.

U poslednjim nedeljama Drugog svetskog rata mladi nemački vojnik u očajnoj borbi da preživi pronalazi uniformu nacističkog kapetana. U toj uniformi sam postaje jedan od monstruma od kojih je pokušavao da pobegne. Film je urađen po istinitoj priči o 19-ogodišnjem Vilu Heroldu, koji je krajem aprila 1945. uspeo da prevari i oficire i zarobljenike u logoru nemačkih dezertera. 

Robert Šventke (našoj publici najpoznatiji po filmovima iz serijala “Drugačija” – Divergent, Plan leta, RED) je iz Holivuda prešao u Nemačku da bi snimio film koji je pripremao 12 godina:

“Više od 70 godina nakon ovih događaja, brutalnost i jeza Drugog svetskog rata još uvek zaprepašćuju ljude. Počinjeno nasilje se čini nenormalnim, psihopatsko i užasno. Ali, strava je pitanje morala, ne analitički koncept. Kako bismo objasnili ponašanje Vila Herolda, moramo da razumemo svet u kojem je živeo. Bez moralnih pitanja, da tako kažem, da vidimo i osećamo sve što je on osećao i video. Publika mora da doživi Heroldovu istorijsku, psihološku i socijalnu stvarnost direktnu, unutrašnju, emocionalnu. Priču ne pričam sa spoljašnje strane, već upravo iz unutrašnje.  Doživećemo Heroldov spoljašnji svet iz njegovog ličnog ugla. 

Naš cilj nije da opravdamo ili oprostimo Heroldove postupke ili još gore da uključimo moralni kompas, već da shvatimo okvir u kojem je bilo moguće da počini ovakve stvari.

Heroldova lična percepcija određenih istorijskih događaja daje nam uvid u univerzalnu istinu o ponašanju ljudi u ratovima – prošlim I sadašnjim.

Zašto da ispričam ovu priču? Rečima Arno Šmita: ‘Kroz prošlost mi shvatamo sadašnjost, a sadašnjost nas priprema za budućnost.’

Psihološki gledano, stanovnici Trećeg Rajha bili su normalni ljudi kao u svakom drugom društvu i drugim periodima. Profil počinioca je predstavljao presek normalnog društva i neodređene grupe ljudi koji nisu odoleli izazovu, kako je Gunter Anders rekao ‘nekažnjive nehumanost’.

Oni su mi. Mi smo oni. Prošlost je sada.“