Љубав у Савамали у Звездара театру

Данас је у Звездара театру одржана конференција за медије на којој је најављена премијера представе ,,Љубав у Савамали’’ која ће се одржати 16. новембра. Репризе су 21. и 30. новембра на сцени Данило Бата Стојковић.

Представа ,,Љубав у Савамали’’ по тексту Ивана Лалића у режији Даријана Михајловића говори о мигрантској кризи, али је ова тема осветљена на потпуно нови начин, истичући  комичне и мелодрамске елементе. Глумачку поставу чине Феђа Стојановић, Елизабета Ђоревска, Мина Совтић, Бранко Видаковић, Милан Васић,  Лена Богдановић и Никола Шурбановић.

Директор Звездара театра Душан Ковачевић, отвaрајући конференцију, изразио је задовољство што позориште (које следеће године слави 35 година постојања) наставља традицију играња комада домаћих писаца,  признавши да то постаје све теже, поготову када се трага за драмским првенцима и праизведбама:.

,,Прича је о љубави једног мигранта, Авганистанца  и једне девојке из београдског солитера, на граници са мигрантским центром. Избеглици је отац био лекар, од њега је добро научио српски, чак на њему и пева. И жели да живи овде. 

Та љубавна прича о немогућности да двоје остваре било какав контакт је заправо суштина драматургије већине драмских дела од памтивека. За разлику од ,,Ромеа и Јулије'', једне од најпознатијих драма о неспоразуму, овај комад се завршава срећно.  Тамо су проблем биле породице, овде су предрасуде. То је оно што можемо да кажемо за сад, а шта се догађа током комада то ћете видети. Публика воли приче о њима о оном око њих.''

У фокусу представе је једна породица која успева да превазиђе предрасуде и прихвати за свог члана једног мигранта. Писац комада Иван Лалић (који је у Звездара тетар закорачио пре 20 година) говори овако о тој породици:

 ,,Ово је библијска ситуација, највећа сеоба народа, која је докачила и Србију. 

Прича је утемељена  на стварном животу, могу да то кажем као један од покретача једног таквог мигранстског  центра. То је био окидач за радњу представе.

Поносан сам на своју земљу, на свој град. Показали смо се као више Европа, по цивилизованом односу према придошлицама. У односу према ближњем свом. Досад сам писао комедије, а сад сам видео и сузе.“

Редитељ представе Даријан Михајловић каже да је мигрантска криза била један од момената у којима се наш народ показао изузетно добро и да је због тога било веома важно обрадити ову тему:

„Овај комад је по теми занимљив, о овом великом историјском догађају, чије величине можда нисмо ни свесни. То је тема коју смо требали да обрадимо.

Мислим да смо ми као народ показали да смо нешто научили о себи. Често не учимо из сопствених грешака и историје. Ми смо се сељакали, нас су терали, ми смо се селили, кретали и онда смо у једном тренутку када је требало некоме другоме да пружимо руку, успели то да урадимо и поред свих недаћа и невоља у којима се налази овај простор. Тај комад је мени зато занимљив. Занимљив ми је због нас. Постајемо отвореније друштво.“

Глумац Феђа Стојановић тумачи лик Луке, управника зграде који је на почетку представе велики противник миграната и против мигрантског центра у својој улици покреће петицију, али затим мења свој став. На констатацију редитеља Даријана Михајловића да се током рада нису свађали каже:

,,Нисмо се свађали, али сам се ја уздржавао. Овде имамо седам равноправних улога. За мене је ова улога јако занимљива зато што имам један велики преокрет у мом лику.  Од једног ултра ксенофоба и националисте, он се негде преокрене у начину размишљања. Ово је мелодрама с много хумора. Нисмо се трудили да се допаднемо, али ипак очекујем пуно смеха.''

Комични елемент овој причи додаје стални сукоб између брачног пара Луке и Вере, који на почетку имају потпуно супротне ставове о мигрантима. Веру у представи игра глумица Елизабета Ђоревска  која се екипи прикључила касније:

 

,,Између Феђе и мене је констатно свађа, ми спадамо у онај пар који је контрастан тотално, то су контрасти који се привлаче и у много случајева се споје на неким неочекиваним местима. Почела сам да уживам и да је емотивно доживљавам. Млађе колеге су нам показале прави пут.''

Глумици Мини Совтић, која је на самом почетку своје каријере, ово је прва улога у Звездара театру. Добила ју је на кастингу, а иначе је још студент.  Игра Сару која се бави боксом. О својим искуствима каже:

„Глумац је овде аутор свог дела и има слободу. Суштина је да и у удаљеном видимо сличности, да се променимо, да представа има одјека.“ 

Бранко Видаковић писцу одаје признање за храброст да обради ову тему у времена када храбрости нема. Каже ово је важна прича, уз то и сјајна. Своју ролу описује као „Илију Чворовића у малом“, али уз напомену да није све баш црно-бело. Сматра да ће представа бити вољена.

Милан Васић и сам избеглица, игра Ахмета, игра и, кажу, сјајно пева,. Захваљује што је неко препознао његов таленат и омогућио му да игра у једном београдском позоришту. 

„Нисам најмлађи, нисам ни више млад, али сам нјасрећнији. Звездара театар има топлину. Част ми је да играм овде када знам шта је овде све створено. Ово је права позоришна представа.“

Лена Богдановић има две појаве у комаду. У прологу је Емина, трудница из Авганистана, у избегличкој колони, покретач радње. А онда у наставку постаје Елизабета Конори, извештач ТВ станице СНН, добра вила. Гледајући на зид с великанима глумишта којег је крстила Олимпом, каже да је у комаду једну реченицу уденула као омаж свом професору Бранку Плеши.

Конференцију закључује Никола Шурбановић који осећа велику одговорност. Игра полицајца Стојана и изводи „валцер на петопарцу“.

 

Кажи им оно што си мени рекао, наговара га Бранко Видаковић и онда уместо њега изговара:

„Гледао сам те од малих ногу.“

Поводом премијере Љубави у Савамали

Представа ,,Љубав у Савамали'' вечерас је премијерно изведена у Звездара театру. Судећи по првим коментарима Звездара театар има нову представу коју ће публика радо гледати. Прочитајте како је било на премијери и који гости су посетили Звездара театар овом приликом.

Представа ,,Љубав у Савамали'' настала је по тексту Ивана Лалића у режији Даријана Михајловића, а глумачку екипу представе чине Феђа Стојановић, Елизабета Ђоревска, Мина Совтић,  Бранко Видаковић, Милан Васић,  Лена Богдановић и Никола Шурбановић.

Љубав у Савамали премијерно су одгледале бројне познате личности, међу којима: Ива Штрљић, Мима Караџић, Милан Калинић, Александар Гајшек, Горчин Стојановић, Душка Јованић, Бранка Невестић и Бранислав Грујић, Дарко Бајић, Бранка Петрић, Драган Бујошевић, Јелена Триван, Александра Симић и други.

Иако је у самом фокусу представе мигрантска криза, актуелна тема која изазива бројне проблеме и патњу великог броја људи, овај комад успева да у таквој теми пронађе и нагласи оно комично и лепо што из таквих околности може да настане. ,,Љубав у Савамали'' приказује превазилажење стереотипа и различитости и победу ,,забрањене љубави''. Управо овакав приступ допао се редитељу Даријану Михајловићу.

,,Мислим да је та тема до сада обрађивана на неке начине који су прилично непримерени нама. Доста се обрађивала онако како је виде неки други народи. Али мислим да је ми овде у Србији, будући да смо сами искусили толике несреће, увек узимамо онако кроз смех, кроз шалу, кроз нешто што је нама својствено. Зато ми се и допао Иванов приступ да се тако обради ова тема и да се у ствари исприча прича и о нама, а не само о мигрантској кризи'', каже редитељ Даријан Михајловић.

Глумци Феђа Стојановић и Бранко Видаковић, као председник и заменик председника кућног савета зграде која се налази у непосредној близини мигрантског центра, већ у првој сцени својим неодољивим хумором насмејали су публику.

Забавне су биле и сталне препирке између двоје толико различитих супружника које у представи тумаче Феђа Стојановић и Елизабета Ђоревска. 

За глумце Мину Совтић и Милана Васића ово је прва улога у Звездара театру. Глумица Мина Совтић тумачи лик боксерке, грубе и опасне девојке која је одрасла у Савамали. Милан Васић игра мигранта Ахмеда који на свом тешком и неизвесном путу успева да пронађе љубав, управо у недодирљивој боксерки. Будући да се лик Ахмед бави певањем, Милан Васић је у представи отпевао неколико песама, на које је публика реаговала аплаузом.

Лена Богдановић као новинарка CNN-a и Никола Шурбановић као полицајац, представили су ове типске ликове и нагласили све стереотипе у вези са њима. 

Реч уредника Културника 

Овај комад тематизује проблем колико смо доследни  у својим ставовима и предрасудама?

Како реагујемо на различитост?

Да ли нас и у племенитим циљевима ипак води лична корист?

Пред нама је питки комад који ће се допасти најширој публици.

Остаје питање зашто се већина смеје на местима на којима би други плакали.

Да ли је то онај сигурносни вентил који их спречава да не експлодирају.

Даријан Михајловић, реч редитеља

Савамала је некада представљала прво што странац угледа у Београду. Вода је долазила све до данашње аутобуске станице, док је ту, у Савамали, била некад и граница према великој монархији. Не баш случајно, ту се створило и прво београдско позориште, Театар на Ђумруку или Царини.

Када се та локална историја допуни највећом миграцијом у историји света од велике сеобе народа, онда Савамала постане повод за дешавања у овој драми.

У  тренутку када се цео део планете сели на други део планете, што због ратова, што због економије, траса којом води пут те велике модерне сеобе народа, иде баш преко мале Савамале. Тај део града проживљава поново своју историју, опет је место на коме се срећу путници, пролазе каравани и оставља део душе, заувек.

Тако је ова прича Ивана Лалића одлучила да се нађе на даскама које живот значе. Прича о људима који су једну невољу заменили другом невољом. Људима који су кренули оставивши своје небо, градове, успомене и нашли се, огромна већина, у једном тренутку у Србији, Београду, још локалније, општини Савски Венац, а онда и у Савамали.

Неки ће можда и остати и постати грађани Србије, као многи који су осамдесетих и у време покрета несврстаности долазили. Београд, као сваки велики град, примиће их добре воље.

Ми смо сазидали кућу на путу. Савамала је предворје те куће и неми учесник највећег догађаја у историји пресељења читавих народа.

Љубав у Савамали, прича је о нама и нашој кући на путу.

Иван Лалић, реч писца

Никада нисам написао комад који је имао веће утемељење у стварности. Та снажна инспирација ме је и вратила позоришту. Као писца, али и учесника у једној великој и лепој хуманитарној мисији која се од 2015. одвијала и још увек траје у Савамали, вероватно, најхаризматичнијем београдском кварту. Тог лета, у Београд је дошло јако пуно људи са Блиског истока. На жалост, то није била туристичка посета, већ посета људи чије су муке нама веома блиске, с обзиром на традицију од сто година избеглиштва пре, после и након небројених ратова на овим просторима. Београд и Србија су показали ону врсту гостопримства, разумевања и толеранције која није забележена у региону, али и шире. На ту тековину морамо бити поносни. Ипак, „Љубав у Савамали” није комад који говори о мигрантима. Комад заправо говори о нама. О ђаволском загрљају предвидивих стереотипа који се сусрећу на неодољивим шармом урођеног гостопримства људи са Балкана. Поигравање стереотипима заправо јесте кључ комада који једну епску трагедију претвара у шансу за нови живот на овим просторима, али и у Европи. Радња комада не игнорише ксенофобију као опште место балканске, али и европске стварности. Напротив. Управо ксенофобија постаје одлично полазиште за комедиографски дискурс драме која свесно клизи у фарсу са елементима мелодраме. Када сам почињао писање комада, мислио сам да је овакав поступак немогућ. А онда сам се препустио инстикту. Оном истом који је нагнао једну незамисливу коалицију састављену од представника грађана, цркве, власти, али и волонтера из шездесет земаља света да разлике између себе оставе по страни, и сложно, без задњих мисли помогну људима и њиховој деци у једној великој, незамисливој муци.

Та лепота давања била је прожета сузама али и смехом. Тај смех је тај велики напор чинио одрживим и не треба га се стидети. Како странци виде просечну београдску породицу са свим својим манама и врлинама, може бити занимљиво. Па макар посматрач долазио из ни мало идиличног Авганистана. Љубав увек побеђује. У Савамали поготово.

ЉУБАВ У САВАМАЛИ

Играју:

Феђа Стојановић, Лука

Елизабета Ђоревска, Вера

Мина Совтић, Сара

Бранко Видаковић, Богдан

Милан Васић, Ахмед

Лена Богдановић, Лизет О’Конор

Никола Шурбановић, Стојан

Писац: Иван М. Лалић

Редитељ: Даријан Михајловић

Сценограф: Весна ПоповићКостимограф: Лидија Јовановић

Продуцент: Драгиша Ћургуз

Асистент редитеља: Марко Челебић

Асистент сценографа: Тамара Бранковић

Асистент костимографа: Ива Кујунџић

Инспицијент: Душко Ашковић

Mајстор светла: Радован Самолов и Владимир Радојевић

Мајстор тона: Новак Ашковић и Стефан Анђелић

Шминкери: Маријана Голубовић и Бранислава Илић

Реквизитер: Никола Радовановић

Гардеробери: Јелена Дуњић и Лидија Николић

Аутор плаката: Славимир Стојановић

Аутор видео спота: Стево Мандић

Фотографије из представе: Никола Вукелић