петак, 06. јун 2014.

Čarobnjak u Beogramskom dramskom pozorištu




U Beogradskom dramskom pozorištu gostovalo je Narodno pozorište Sombor sa predstavom "Čariobnjak".

Komad napisan u slavu Tomasa Mana, pomešan biografskim činjenicama i ficijom, vodi vas kroz život svetski priznatog pisca, dobitnika Nobelove nagrade, i prikazuje dve strane medalje iste ličnosti: ugled i lični uspeh sa na jednoj, i ličnu nesreću na drugoj strani. Radnja komada obuhvata period od 1891. godine, kada je Man bio đak i imao petnaest godina, do 1949. godine, kada je njegov sin Klaus izvršio samoubistvo. 


Na sceni se pojavljuje Svetozar Cvetković sa tabletom u ruci. Već je čovek u godinama i ne vidi dobro. Trebaju mu naočari. Velikodušno mu ih nudi Voja Brajović iz prvog, štreberskog reda. 

„Pa onda ti pročitaj!“

šeretski mu uvali posao Cvetković. A po okončanoj drami, Brajović mu umesto tableta dodeli nagradu. Ehhh, ti glumci...


Naizgled biografska, ova drama, osim činjenica, zasnovanih na motivima Manovog književnog dela i istorijskim podacima o njegovom životu, u sebi meša biografske činjenice i fiktivne događaje, kao i likove. Ova predstava nije koncipirana kao biografija Tomasa Mana već kao pozorišna igra. U njoj je gledalac, od samog početka, aktivni učesnik. 


 Ovaj komad je autentična priča koja ne govori samo o Tomasu Manu i njegovom delu „Toniju Kregeru”, već postavlja i pitanja koja su duboko ljudska. U predstavi igraju: Svetozar Cvetković, Saša Torlaković, Radoje Čupić, Tatjana Šanta, Marko Marković.

„Već neko vreme nalazim inspiraciju u višeznačnosti koja nastaje kada jedan glumac bez ikakve fizičke transformacije uzima na sebe i druge uloge. Ova predstava ne imitira stvarnost i stvarne događaje, već na neki drugi način priča priču, pozivajući se na gledaočevu spremnost da ne dobije sve “na tanjiru” već da zamišlja, shvata, dešifruje i time zapravo aktivno učestvuje u nastajanju predstave. Upravo taj gledalac je najveća snaga i moć pozorišta i molim ga da nam pomogne da izgradimo i ovu predstavu“, istakao je između ostalog Boris Liješević.


Maestralna gluma Svetozara Cvetkovića, koji tumači Getea, sjajna rola Saše Torlakovića u ulozi Mana, te ostatak somborske trupe daju pečat "Čarobnjaku koji je pobrao mnogo prestiznih nagrada za 2013 godinu.


Sterijina nagrada za najbolji tekst i glumca, koju je dobio Saša Torlaković, nagrada "Milos Zutic", nagrada "Bojan Stupica za izuzetnu režiju Borisu Liješeviću kao i nagrada na MESS festivalu Sarajevo.



Odlomak iz predstave možete pogledati ovde 


Režija: Boris Liješević
Scenograf: Miša Keskenović
Kompozitor: Aleksandar Kostić
Kostimograf: Mirna Ilić
Dramaturg: Branko Dimitrijević
Uloge tumače: Saša Torlaković, Svetozar Cvetković, Radoje Čupić, Tatjana Šanta Torlaković i Marko Marković.

уторак, 13. мај 2014.

BDP-Let iznad kukavičjeg gnezda



Drama napisana 1962 godine, prvo izvođenje je doživela 1963. na Brodveju sa Kirk Daglasom u glavnoj ulozi, a legendarni film "Let iznad kukavčjeg gnezda" (1975) je jedan od najvećih filmova američke kinematografije svih vremena.

Poglavica Bromden, američki Indijanac, za koga svi veruju da je gluvonem, priča priču o psihijatrijskoj ustanovi koju vodi svemoćna glavna sestra Rečed. 
 
U ovaj zastrašujući sivi svet stiže Randl Patrik Mekmarfi, sitni prevarant slobodnog duha. Njegova neobuzdana priroda ubrzo uništava svakodnevnu rutinu bolnice u kojoj su bolesnici na jednoj, a bezdušna i hladna glavna sestra na drugoj strani.


Ovaj film koji je dobio sve moguće nagrade 1975. godine, režirao je Milos Forman i zasnovan je na delu Ken Kizija i adaptacije pozorisne predstave Dejla Vasermana.



Odlomak iz predstave možete pogledati ovde 

 

Reditelj: Žanko Tomić
Uloge: Dragan Bjelogrlić, Milorad Mandić Manda, Boris Komnenić, Daniel Sič, Feđa Stojanović, Marko Živić, Srđan Dedić, Savo Radović, Ljubinka Klarić (Milica Zarić), Danijela Stojković, Vladan Milić, Žarko Stepanov, Zoran Đorđević, Sonja Živanović i Jelena Rakočević-Cekić.

понедељак, 10. фебруар 2014.

Predstavljanje knjige "Čovek koji je ubio Nikolu Teslu" Gorana Skrobanje u Domu Omladine




Roman "Čovek koji je ubio Nikolu Teslu" nastao je tokom boravka  pisca u jednom istarskom selu s zavidnom vampirskom tradicijom. Ovaj novi roman, "Sva Teslina deca" mu predhodi (nastavak koji mu prednjači). 

Kako bi izgledao Beograd da nije bilo Velikog rata, da je njime vladala prosvećena dinastija Sinđelića i da je baš u Beogradu bila "Laboratorija Tesla".

Goran Skrobanja kaže: 

"Dok sam pisao roman "Sva Teslina deca", morao sam da znam koliko bi trajalo putovanje broda-blizanca Titanika od Jadrana do Južnog kineskog mora, kako bi izgledala ta trasa i u koje bi luke svraćao. 


Pronašao sam stranicu koja vrlo zgodno izračunava vreme plovidbe na osnovu maksimalne brzine broda u čvorovima na osnovu polazne, odnosno dolazne luke. Pritisak na jedan taster bio je dovoljan. Interesantno je da sam malo korisnih podataka na internetu pronašao o jednom od ključnih likova, o pukovniku Apisu, pa sam morao da koristim tradicionalna sredstva - knjige. "

Knjigu je sjajno ilustrovao Igor Kordej, dočaravši atmosferu epohe, a pseudo-novine je uobličio Rastko Ćirić.


 

понедељак, 03. фебруар 2014.

Predstavljanje knjige "Tai" Gorana Gocića u Narodnoj biblioteci Srbije




Razgovori o knjizi "Taj" o temama koje ova knjiga pokreće, o sukobu civilizacija i razumevanju između njih, o praznini koju zapadna civilizacija pokušava da prikrije potrošačkim društvom, gomilanjem nepotrebnih stvari, plašeći se da pogleda sebi u dušu, u strahu da li će i šta tamo zateći, o estetitci, o ljubavi u nemogućim uslovima i ljubavi koja ima potrebu za spasavanjem bića prema kojoj je ljubav upućena, nesvesni da jedino kojeg možda možemo da spasemo smo u stvari samo mi.


„Knjiga koju određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifi kacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad. 


Da nije roman, ovo bi bila „studija o izvodljivosti“ na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišcanski) zaštiti jednu ženu. Projekat koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato što nije potreban. Ta naizgled krhka žena samim svojim „pasivnim“ postojanjem, prisustvom, (budističkim) odbijanjem u prihvatanju, doprineće samourušavanju ovog s početka knjige prividno mačo muškarca, koji će se u zapanjujuce poštenoj samoanalizi pretvoriti u jedno ranjivo biće. Toliko ranjivo da će njemu biti neophodan Sveti Hristifor, zaštitnik putnika.

 Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi. Tako i Beleške s kraja teksta nadograđuju beletristiku, to jest Lepu umetnost.

Tai je lekcija samoljubivom Zapadnjaku o tome kako da izleči svoj oholi ego podatnošcu Istočnjaka. No, nema tu pobednika. Možda samo poraženog. Ali i tada – „zalečenog“ Carstvom Praznine. A ona je ženskog roda.“, rekao je ovom prilikom Vladislav Bajac.