понедељак, 20. септембар 2021.

Svečano otvoren XXVIII Međunarodni festival pozorišta za decu

 

U nedelju, 19. septembra u Dečjem pozorištu Subotica, svečanom ceremonijom je otvoreno dvadeset osmo izdanje Međunarodnog festivala pozorišta za decu. Ovogodišnje festivalsko izdanje traje do 24. septembra i održava se na nekoliko lokacija u Subotici, a u glavnom programu je na repertoaru 10 predstava ansambala iz Izraela, Nemačke, Mađarske, Češke, Hrvatske, Brazila, Slovačke, Republike Srpske (BiH) i Srbije.

Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice, na otvaranju festivala je rekao: 

Dečija radost i ljubav prema dobrim predstavama okupili su nas po 28. put u Subotici na velikoj međunarodnoj smotri teatra za decu. Prošle godine smo održali jedan sveden i skroman festival jer nas je pandemija korona virusa razdvojila od naših prijatelja širom sveta, koji su želeli da nas posete i pokažu svoje sjajne predstave subotičkim mališanima. Uprkos svim izazovima, nismo dozvolili da se prekine tradicija, da strepnja nadjača umetnost i stiša dečiji osmeh”.

Gradonačelnik Subotice je obraćanje nastavio rečima

Dragoceno je što smo se tada okupili i uručili najvišu nagradu festivala velikom Vladimiru Andrićukoji je obeležio odrastanje mnogih generacija u SrbijiTo je bila poslednja prilika za takvu počastjer nas je veliki umetnik napustio u februaru ove godineZato moramo istrajavati u negovanju i slavljenju života i stvaralaštvajer svaki dan i svaka manifestacija posvećena lepotiigrizajedništvu i deci neprocenjiva je vrednost i nadahnuće u susretu sa teškim vremenima i ogromnim izazovima koje svet postavlja pred svakog od nas”.




Nagradu za životno delo Mali princ” dodeljena je reditelju i glumcu Jovanu Caranu, i kreatorki lutaka, kostima i scenografije Ljudmili Konstantinovoj Hense iz Kazahstana, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Posthumna nagrada za život posvećen stvalaštvu za decu pripala je reditelju Dragoslavu Todoroviću, a nagradu je primila njegova saradnica Erika Janović. Nagradu dobitnicima je uručio gradonačelnik Subotice Stevan Bakić.

Jovan Caran se prisutnima zahvalio: 


Pomalo je zastrašujuće saznanje da sam od ovog trenutka u društvu tako velikih ljudi kao što je Jurkovski, Boris Goldovski, Lule Stanković, i mnogi drugi. Još je strašnije kad se setim da treba svoje radove da uporedim sa svim tim velikanima. Tu je i Hartig Šandor, koji je osnovao naše lutkarsko pozorište u kojem sam ja proveo radni vek, pa onda ispada da sam ja samo posledica te njegove lutkarske aktivnosti. Ali imam i ja čime da se ravnam sa svima njima, a to je moja posvećenost ovom poslu, i moja stalna potreba da one pomalo uobražene muze podstičem da svoje blagoslove, ponekad, upute i našem dečijem teatru i umetnosti za decu”.

Ljudmila Konstantinova Hense je prilikom prijema nagrade izjavila: 

Zahvaljujem se organizatorima festivala  na ovoj divnoj nagradi. Želim da se na festivalu pojavi što više pozorišta iz raznih zemalja, koja će obradovati publiku, a naročito decu”.

Prisutnima s obratila Sandrin Gratalup, članica žirija takmičarskog programa, nezavisna delatnica na kulturnom polju, bivša potpredsednica ASSITEJ-a u Francuskoj i članica odbora Scenesd’enfance-ASSITEJ Francuske: Ovo mi nije prvi put da sam u Srbiji, jer sam već dolazila u Beograd. Sada otkrivam predivan grad Suboticu. Bila sam veoma srećna kada sam videla kako ste nas dočekali na festivalu, sa decom koja pevaju i igraju. To bi bilo neobično u Francuskoj, a za mene je veoma posebno i dirljivo. Uzbuđena sam što ću otkrivati sve ove predstave koje stižu sa svih strana sveta”.

Na ceremoniji otvaranja festivala odata je počast i dobitnicima nagrade Mali princ” koji su preminuli ove godine, Vladimiru Andriću i Minji Suboti.




Takmičarski program festivala otvoren je na sceni Jadran” Narodnog pozorišta u Subotici predstavom „Duhovi šume” teatra Cia Elder Kloster iz Brazila. Ovo je lutkarska pozorišna predstava bez govora, ali sa uzbudljivom muzikom koja predstavlja bića iz brazilskog folklora koja su odgovorna za prirodnu ravnotežu, kao i njihovu neumornu borbu sa nadolazećim svetom tehnologije.

Pošto u predstavi nema govora, deca gledaju primere odnosa prema prirodi poput ostavljanja đubreta, korišćenja mobilnog telefona, oštećivanja drveća. Kroz te primere oni vide da možemo da se brinemo za prirodu i da moramo da budemo odgovorni. Mogu da budu intuitivni i da identifikuju ova dela sa onim što već rade njihovi roditelji, bake i deke”, istakao je autor predstave Elder Kloster. 

Deca najbolje reaguju na figure koje su iz našeg folklora. Vidimo i reakcije odraslih, pa mi je tako jedan otac rekao da je ovo upravo predstava za odrasle, jer smo svesni da radimo nešto loše sa planetom. Reakcije su dobre”, dodala je Giselle Semicek, izvršna producentkinja predstave.

Drugog festivalskog dana, u ponedeljak 19. septembra, u takmičarskom programu publika će moći da pogleda predstave Aero” u izvođenju teatra Odivo iz Slovačke (Dečje pozorište Subotica, 10h), i Oz” iz Mađarske (Vaskakas Puppet Theatre, Scena Jadran” Narodnog pozorišta u 12h). Izložba Studentskih plakata biće otvorena u 9 časova u Fondaciji za omladinsku kulturu i stvaralaštvo Danilo Kiš, dok će izložba u čast dobitnicima Malog princa” biti otvorena u 11:15 u Galeriji Otvorenog univerziteta Subotica.  Publika će od 16 časova u Dečjem pozorištu Subotica moći da pogleda i baletsku predstavu Snežna kraljica” (van takmičarske konkurencije), dok je u 17 časova u bioskopu Eurocinema na repertoaru film Stela” reditelja Stevana Vujičića.  Za 17 časova u Hotelu Patria zakazan je i razgovor sa dobitnicima nagrade Mali princ”, Jovanom Caranom i Ljudmilom Konstantinovom Hense, koji će moderirati dr Zoran Đerić, selektor festivala.

Foto : Dejan Vuković

Festival italijansko-srpskog filma donosi dve svetske premijere



Festival italijansko-srpskog filma, koji organizuje kulturno udruženje Excellence International u saradnji sa Ambasadom Italije u Beogradu, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, Jugoslovenskom kinotekom i italijanskim Eksperimentalnim centrom za kinematografiju, organizuje se po šesti put. Pod pokroviteljstvom italijanskog Ministarstva kulture i Instituta Luce Cinecitta, Festival se održava u skladu sa važećim epidemiološkim merama, u upečatljivom ambijentu Jugoslovenske kinoteke (Uzun Mirkova 1) od 18. do 22. septembra.




Na konferenciji su uživo govorili: NJ.E. Karlo Lo Kašo, ambasador Republike Italije u Srbiji, Gabrijela Karluči - umetnička direktorka festivala , Marjan Vujović - upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke,  Roberto Činkota - direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i Anđelka Janković - predstavnica Iervolino Studios koji su počeli sa radom 2020. godine i prestavljaju pravi primer inicijative Festivala italijansko-srpskog filma na osnovu koje je u Srbiji otvoren ovaj perspektivni studio sa sedištem u Beogradu i Novom Sadu. Pored toga, putem video linka uključili su se brojni domaći i inostrani autori, među kojima je bio i Miloš Biković koji je najavio saradnju u okviru prve italijansko-srpsko-španske koprodukcije, u filmu “Trideset godina mlađi”.

Festival ima za cilj promociju mladih italijanskih i srpskih autora i predstavlja mesto susreta autora, producenata, distributera, novinara i glumaca iz filmske industrije. Brojni italijanski i srpski gosti učestvovaće na Festivalu, onlajn ili fizički prisutni.




U Jugoslovenskoj kinoteci je 18. septembra projekcijom filma „Ružne bajke“ (2020) Damjana i Fabija D’Inočenca počeo Festival italijansko-srpskog filma, koji po šesti put organizuje kulturno udruženje Excellence International u saradnji sa ambasadom Italije u Beogradu, Italijanskim institutom za kulturu, Jugoslovenskom kinotekom i italijanskim Eksperimentalnim centrom za kinematografiju.


Publiku na svečanom otvaranju 18. septembra u sali „Makavejev“ pozdravili su italijanski ambasador Кarlo Lo Кašo, umetnička direktorka festivala Gabrijela Кarluči i upravnik Muzeja kinoteke Marjan Vujović.

Do 22. septembra biće prikazano šest italijanskih, kao i šest srpskih dugometražnih filmova aktuelne produkcije, a novina je da će se uoči dugometražnih ostvarenja prikazivati kratki filmovi pristigli na konkurs koji je organizovan radi podsticanja mladih talenata.

Na programu festivala su i filmovi „Ja i Anđela" (2021) Herberta Simonea Paranjanija, „Burako, fatalna igra karata" (2019) Đulijane Gambe, „Nur" (2019) Mauricija Zakara, „Hteo sam da se sakrijem" (2020) Đorđa Diritija i „Očenaš" (2020) Кlaudija Nočea.

Italijanski gosti moći će da vide srpske filmove „Moj jutarnji smeh" (2019) Marka Đorđevića, „Jedini izlaz" (2021) Darka Nikolića, „Oaza" (2020) Ivana Ikića i „Asimetrija" (2019) Maše Nešković, kao i dokumentarce „Telenovela sivo u koloru" (2021) Filipa Martinovića i „Električni orgazam za ljude budućnosti" (2019) Marije Vukić.

Tradicionalno, u okviru Festivala biće održani susreti italijanskih i srpskih filmskih profesionalaca sa ciljem promocije međunarodnih koprodukcija. Takođe će biti reči o ulozi i funkciji novih platformi i tehnologija za distribuciju filmova.




Interesantno je da se snima i film 30 godina mladji u italijansko-špansko-srpskoj koprodukciji o čoveku koji progutavši čarobnu plavu tabletu se podmladjuje, ali ne samo u smislu koji se navodi u uputstvu za upotrebu medikamenta.



PROGRAM U KINOTECI:




subota, 18. septembar


20:30 – RUŽNE BAJKE (2020), režija: Damjano i Fabio D’Inočenco


nedelja, 19. septembar


18:00 – JA I ANĐELA (2021), režija: Herbert Simone Paranjani

20:30 – BURAKO, FATALNA IGRA KARATA (2019), režija: Đulijana Gamba


ponedeljak, 20. septembar


18:00 – NUR (2019), režija:  Mauricio Zakaro

20:30 – HTEO SAM DA SE SAKRIJEM (2020), režija: Đorđo Diriti


utorak, 21. septembar


20:30 – OČENAŠ (2020), režija: Klaudio Noče


sreda, 22. septembar


20:30 – EDI I SANI (2021), režija: Dezmond Deveniš, produkcija:  Andrea  Jervolino

 

петак, 17. септембар 2021.

Ukrštanje savremenog cirkusa i pozorišta - nove težnje i estetike u oblasti scenskih umetnosti


Septembar je mesec savremenog pozorišta i cirkusa: prisustvovaćemo brojnim predstavama, debatama, radionicama i susretima u okviru festivala BITEF i Cirkoblakana, ali i u okviru projekta Circus (must) SEE, posvećenog razvoju savremenog cirkusa u Jugoistočnoj Evropi.

 

„Sve ove manifestacije priređuju se, između ostalih, i uz pordršku Francuskog instituta u Srbiji i našeg regionalnog programa Teatroskop, a u njima će učestvovati mnogi francuski pozorišni i cirkuski umetnici, reditelji, esejisti, kritičari“, istakla je Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji.

 

Na programu ovih udruženih manifestacija, 17. septembra od 13 do 15 sati, u Francuskom institutu u Beogradu (Knez Mihailova 31), u okviru ciklusa razgovora i predavanja o savremenom cirkusu, biće održan prvi okrugli sto na temu: Ukrštanje savremenog cirkusa i pozorišta - nove težnje i estetike u oblasti scenskih umetnostiOvaj događaj okupiće  stručnjake iz Francuske i Srbije, predstavnike institucija i lokalnih organizacija, studente fakulteta dramskih i primenjenih umetnosti, a biće otvoren i za sve zainteresovane. Odvijaće se na francuskom i engleskom jeziku, uz simultani prevod.

Na skupu će govoriti: Rozita Buaso, kritičarka umetnosti i novinarka francuskog lista Le MondeFilip Ken, francuski pozorišni reditelj koji gostuje na ovogodišnjem BITEF-u sa predstavom Farm fatalVanesa Silvi predstavnica Francuskog instituta u Parizu, stručnjakinja za savremeni cirkus, Milan Manićcirkuski umetnikselektor festivala Cirkobalkana u Srbiji i osnivač Cirkusferekoja je i ko-organizator ovog okruglog stolaRazgovor će moderirati  Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji.

 

Na ovom prvom od okruglih stolova koji će biti organizovani u okviru ciklusa Kakav je to cirkus? – razgovori i predavanja o savremenom cirkusu biće reči o interdisciplinarnosti savremenog pozorišta koje sve češće pribegava govoru tela, vizuelnim i fizičkim metaforama, a sa druge strane o cirkuskoj umetnosti koja sve više poprima dramske dimenzije. Kakav efekat na umetnike i publiku imaju ova ukrštanja? Kako unaprediti ovu interdisciplinarnost u regionu Jugoistočne Evrope, gde cirkus i pozorište imaju veoma različite statuse? Okrugli sto biće prilika da se potraže odgovori na ova pitanja, kao i da se razmotre perspektive razvoja i preispitaju ustaljene klasifikacije žanrova.

 Predviđeno je da se učesnicma na početku obrati predstavnik Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, kao i gospodin Stanislas Pjere, savetnik za  saradnju i kulturu u ambasadi Francuske i direktor Francuskog instituta u Srbiji.


Teatroskop – program koji su pre deset godina pokrenuli francusko Ministarstvo Evrope i spoljnih poslova, Ministarstvo kulture Francuske i Francuski institut – sa ciljem da se pojača saradnja između Francuske i Jugoistočne Evrope na polju izvođačkih umetnosti u njihovim najsavremenijim i najsmelijim oblicima, podržava strukturisanje profesionalnih mreža umetnika, podstičući zajedničke projekte, profesionalne susrete i saradnju regionalnih aktera sa francuskom scenom.

Cirkusferа je ključna organizacija u Srbiji za rаzvoj sаvremenog cirkusа, umetničke аnimаcije, sаvremenog i uličnog teаtrа. Okuplja multidisciplinarne umetnike koji su se svojim nesebičnim zalaganjem posvetili afirmaciji ove umetnosti u Srbiji, a sa udruženjem Cirkorama iz Zagreba već 9 godina uspešno organizuje međunarodni festival savremenog cirkusa Cirkobalkana.

Rozita Buaso je novinarka, kritičarka umetnosti specijalizovana za ples i savremeni cirkus, autorka brojnih izložbi, filmova i eseja o scenskoj umetnosti. Piše za francuske listove Le Monde i Telerama.

2006. godine objavila je delo Panorama savremenog plesa, u kome izlaže, u obliku kratkih prezentacija, svoj izbor najuticajnijih i najznačajnijih koreografija izvedenih u proteklih 30 godina. 2010. objavila je drugu panoramu, ovoga puta posvećenu klasičnom i neoklasičnom plesu.  Koautorka je (sa Kristofom Rejno de Lažom) dela Le cirque contemporain : art du spectacle (Savremeni cirkus : umetnost spektakla)

Rozita Buaso je takođe autorka četiri monografije o koreografima: Režin Šopino, Filip Dekufle, duo Montavlo-Ervije i Sidi Labri Šerkaui.

Filip Ken, rođen 1970. godine, stekao je obrazovanje iz oblasti vizuelnih umetnosti. Deset godina dizajnirao je scenografije za pozorište, operu i izložbe. Godine 2003. osnovao je kompaniju Vivarijum studio kao laboratoriju za pozorišne inovacije i saradnju između slikara, glumaca, plesača i muzičara. Kao što je to radio kao dete sakupljajući insekte, on i sada radi i pod svojim mikroskopom izučava male zajednice. Scenografija se koristi kao ekosistem u koji on uranja svoje glumce. Njegove predstave izvode se na redovnim turnejama širom sveta.

Pored rada u pozorištu, Ken stvara performanse i intervencije u javnim prostorima ili u prirodi, i izlaže svoje instalacije u okviru izložbi.

Od  2014. do 2020. bio je jedan od direktora u Nanter-Amandije, nacionalnom dramskom centru.

Filip Ken je bio umetnički direktor nagrađenog francuskog paviljona na Praškom kvadrijenalu 2019. godine.

 

Godine 2020. napravio je scensku verziju simfonije Gustava Malera Pesma o zemlji na Viner festvohenu (Austrija), kao i scenografiju za novo ostvarenje koreografkinje Meg Stjuart 2021. godine.

 

Za više informacija kontaktirati Tanju Gavrilović na teatroskop@institutfrancais.rs

VII Nova festival u Pančevu

 


Sedmo izdanje Nova Festivala, posvećenog savremenom strip stvaralaštvu, biće održano od 5. do 15. oktobra u Galeriji Bate Mihailovića u Pančevu. Nova Festival ove godine prvi put uvodi rad strip autora i autorki sa mentorom na zadatu temu, čiji će rezultat biti predstavljen u programskog celini Comix Together, posvećenoj stvaralaštvu Josefa Bojsa. Ovaj program realizovan je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Mentor programa Comix Together je istoričar umetnosti Stevan Vuković, koji je o Bojsovim stvaralaštvu u kontekstu ove izložbe istakao: 


“Mnoge autorke i autori veoma citiranih tekstova o umetnosti doba avangarde i neoavangarde bili su neodlučni u vezi sa tim kako kategorizovati Bojsov rad koji je u potpunosti upleten u kontradikcije i antinomije, ali se svakako nameće silinom umetnikove egzistencijalne investiranosti u svaki vid javnog delovanja kom se bio posvećivao. I kroz ovu radionicu su antinomije u vezi sa Bojsovim likom i delom odmah iskočile u prvi plan i o njima se dosta diskutovalo, te se i radovi učesnika mogu čitati baš iz te perspektive. Parovi antinomija, isčitanih iz Bojsovih radova i teorijskih postavki o umetnosti kojima se radovi učesnika mogu tumačiti, su: mitsko i intelektualizirano, predmet i proces, haos i forma, priroda i ljudski svet, žrtva i pobednik, pripadanje i emancipacija”.

Na radionici su učestvovali strip autori z Srbije Danilo Milošev Wostok i Zlata Vojnić Kortmiš, Dragana Kuprešanin, Iva Atoski, Marija Đeranović, Milan Simić i Vladimir Palibrk, odabranih po pozivu Saše Rakezića strip autora, Jane Adamović, strip autorke, i Monike Husar, direktorke Nova Festivala.

Danilo Milošev Wostok i Zlata Vojnić Kortmiš predstaviće rad “Umetnost i magija” u kome umesto klasičnog strip izraza koriste simbole. U ovom stripu autori su nastojali da fokus sa Jozefa Bojsa u prostoru prebace na prostor u njemu, na magijske potencijale njegovog unutrašnjeg sveta.

Eksperimentalni stripski rad “74” Dragane Kuprešanin, realizaciju klasične štampane stripovske forme prevodi u performativno iskustvo koje se odvija pred (ne)prisutnom publikom, kroz akciju aktiviranja materijalnih elemenata i njihovo narativno oblikovanje u prostoru.




Iva Atoski će se predstaviti radom “Processing Beuys”, nadrealnom biografijom koja pretpostavlja da je „čitalac” donekle upoznat sa Bojsom, a namera je da ilustruje moć intuicije i vizije umetnika čije kretanje nije bilo nasumično, već hrabro vođeno osećajem, lik i delo čoveka koji ostaje jedan od najuticajnijih umetnika XX veka.



Rad Marije Đeranović “Kako objasniti sliku mrtvom zecu” zasnovan je na istoimenom poznatom performansu Jozefa Bojsa, i predstavlja kratak strip od pet tabli. Godine 1965. Bojs je šetao kroz praznu galeriju, nežno noseći mrtvog zeca kome je mrmljao nešto što publika nije mogla da čuje. sa glavom oblepljenom zlatom i medom. Skoro dvadeset godina kasnije, Jozef Bojs je dao iscrpan intervju objašnjavajući neobjašnjivo, a autorka je u ovom radu pokušala da vizuelno prikaže bujicu Bojsovih misli.




Milan Simić će predstaviti rad “Jozef Bojs”, koji tematizuje Bojsovo učešće u propagandnim projektima Nemačke tokom vladavine nacista. U vreme Trećeg rajha od njega su neki drugi ljudi - propagandni stručnjaci - pravili laž, a posle on sam od sebe to čini, uskače na upražnjeno mesto propagandnog stručnjaka.

Rad “Kako je došlo do svega ovoga?” Vladimira Palibrka u velikoj meri se oslanja na poznate Bojsove postulate o radikalnoj hrabrosti, apsolutnom autoritetu pojedinca nad spoljnim normama, holističkim praksama (kojima se ovaj put pristupa iz queer perspektive, komparativnom metodom), i o značaju porodične i transgeneracijske energetske solidarnosti.

Nova festival organizuje Agencija KomunikArt, uz podršku Francuskog instituta, Ministarstva kulture i informisanja, Grada Pančeva, i u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva.


четвртак, 16. септембар 2021.

SVETLANA BOJKOVIĆ OTVORILA 54. I 55. BITEF

Svečano otvaranje 54. i 55. Bitefa, sa leva na desno: Ivan Medenica, Nj.E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji, Svetlana Bojković, Miloš Latinović, foto: JK media


Sinoć, 15. septembra, svečano je otvoren 54. i 55. Bitef pod sloganom Na ivici budućnosti, izvođenjem predstave Tragovi u koreografiji čuvenog Vima Vandekejbusa i njegove kompanije Ultima vez. Predstava Tragovi je njegov najnoviji projekat, usko povezan sa jednom od dominantnih tematskih linija Bitefa koja se fokusira na ekološke teme, kao i na posledice prirodnih katastrofa za koje smo sami odgovorni.

Na otvaranju, konferansije Miloš Milovanović pozdravio je ambasadore, predstavnike osnivača festivala grada Beograda, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, publiku, novinare, kritičare, kao i goste festivala, među kojima su i umetnici, filozofi, aktivisti i teoretičari iz gotovo svih krajeva sveta, uz konstataciju da nismo ni mogli da zamislimo da će se festival organizovati u uslovima koji su komplikovaniji nego prošle godine.

 

Svetlana Bojković, foto: JK media

Festival je proglasila otvorenim velika srpska glumica i ekološka aktivistkinja Svetlana Ceca Bojković. Ona je, tom prilikom, istakla kako smo stigli do  crvenog alarma za celo čovečanstvo zbog opasnosti od klimatskih promena, zagađenja, uništenja ekosistema i ogromne opasnosti od prirodne kataklizme svetskih razmera. Na sve ovo, kako je rekla, pojavila se i pandemija izazvana virusom COVID-19 koja je, kako veruje, nastala između ostalog, i kao rezultat poremećaja ekosistema. Kako je istakla, ovogodišnji Bitef je u objedinjenom, dvostrukom izdanju, posvećen upravo najurgentnijim ekološkim i srodnim problemima današnjice, a koji su i globalnog i lokalnog karaktera.


Realizaciju ovogodišnjeg festivala podržala je Delegacija Evropske unije u Srbiji i tim povodom, organizovan je svečani koktel i izložba Priroda u pozitivu EU info centra. Zvanicama su se obratili Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, i novi šef Delegacije Evropske unije, Nj.E. ambasador Emanuele Žiofre, koji je istakao:

,,Sa Bitefom imamo dugu saradnju, koja će se, nadam se, nastaviti. Slogan ovogodišnjeg izdanja festivala, Na ivici budućnosti, značajan je jer se bavi temama kao što su klimatske promene i gubitak biodiverziteta,  što su ozbiljne pretnje na koje bi trebalo da ukažemo. EU predvodi ovu debatu i odlučna je da ovu temu vidi ne samo kao problem, već i da kolektivno deluje u njegovom prevazilaženju, zajedno sa Srbijom i ostatkom sveta. I divno je što se festivali kao što je Bitef uključuju u debatu, jer kultura i kreativnost imaju ključnu ulogu u tome.’’

  

Nj.E. Emanuele Žiofre, Ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji, foto: JK media

 

Svečanoj ceremoniji otvaranja prisustvovale su mnogobrojne javne ličnosti iz javnog i političkog života, kao i diplomatskog kora. Među njima su: Ivan Karl, gradski sekretar za kulturu grada Beograda,  Danijela Vanušić, pomoćnik ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju, Konrad Adam, ambasador Belgije, Nikolas Luteroti, ambasador Austrije, Raul Molina, ambasador Španije, Karlo Lo Kašo, ambasador Italije, Šan Meklaud, ambasadorka Velike Britanije, Petko Doykov, ambasador Bugarske, Pol Anri Prese, EU delegacija, Beka Vučo, Stanislas Pjere, direktor Francuskog Instituta u Srbiji,  Jozef Angel, direktor Instituta Servantes, Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma, Milan Lučić, British Council, Robero Cinkota, direktor Italijanskog Instituta za kulturu u Beogradu, Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, Aleksandra Kosanović, Erste Bank, Jasmina i Milan Knežević, Bel Medic, Suzana Đorđević, Hemofarm fondacija. Među zvanicama  bile su i brojne poznate ličnosti iz kulturnog života: Tamara Vučković, JDP, Mira Adanja Polak, Vesna Čipčić, Isidora Minić, Dušanka Stojanović Glid, Vanja Ejdus i mnogi drugi, kao i predstavnici medija.

 

Svečano otvaranje 54. i 55. Bitefa, foto: JK media


 Ovogodišnji Bitef trajaće do 25. septembra, a publika će moći da pogleda dvanaest predstava iz devet zemalja, kao i mnogobrojne prateće programe.  Drugog dana festivala, 16. septembra, na programu je repriza predstave Tragovi, otvaranje festivala savremenog cirkusa Cirkobalkana predstavom Kretanje Rona Berija i Itamara Glukmana, kao i još jedno izdanje Filozofskog teatra, u okviru koga će Srećko Horvat voditi razgovor sa Želimirom Žilnikom.    

 

Dani austrijskog filma - Velika očekivanja


Dani austrijskog filma, manifestacija koja se održava od 23. do 27. septembra u Kulturnom centru Beograda i Jugoslovenskoj kinoteci, publici će predstaviti osam dugometražnih igranih ostvarenja iz austrijske savremene produkcije i pet filmova značajnih za istoriju kinematografije ove zemlje. Fokus oba programa je na ženama u kinematografiji - ispred i iza kamere, na velikom platnu i kroz teme koje nazivamo “ženskim”.

 

Slogan ovogodišnjeg festivala je “Velika očekivanja” a selektorka programa je filmska autorka, dramaturškinja i scenaristkinja Staša Bajac.

 

Na repertoaru u glavnom programu će biti filmovi “Tlo pod mojim nogama” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer), “Ostajemo još malo” Araša T. Riahija (Arash T. Riahi), “Mali Džo” Džesike Hausner (Jessica Hausner), “Stiks” Volfganga Fišera (Wolfgang Fischer), “Hvala na bombardovanju” Barbare Eder (Barbara Eder), “Ja, životinja” Katarine Mukštajn (Katharina Mückstein), “Kraljica Cigana” Huseina Tabaka (Hüseyin Tabak) i “Koliba” u režiji Veronike Franc i Severina Fiale (Veronike Franz , Severin Fiala. Svi filmovi iz ove selekcije biće prikazani u Kulturnom centru Beograda.




 

Staša Bajac, selektorka festivala, o ovogodišnjem konceptu je rekla: 


“Razrađujući koncept za ovogodišnji Austrijski filmski festival postavili smo sebi pitanje: Šta je zapravo ženski film? Film koji su pravile žene ili flmovi koji se bave “ženskim temama”? Samim tim, nametnulo se i pitanje šta su to “ženske teme”, zatim i ko ih određuje i da li one svoje autorke ograničavaju? Umetnost prvenstveno podrazumeva potpunu slobodu, bilo da je tematska ili u izrazu. Pa, ipak, kada govorimo o ženama, ideja slobode i njeno osvajanje sama se nameće. Uzevši u obzir sva ova pitanja i zamke, shvatili smo da njih kroz svoje filmove postavljaju i autorke i autori naše selekcije. Ni mi, ni oni, čini se, nemamo konačan odgovor na pitanje: „Šta je ženski film?“, ali čini nam se da je od njega mnogo važniji prostor za njegovo problematizovanje, istraživanje, diskusiju. Upravo to je cilj i želja ovog festivala”

 

Festival će svečano otvoriti sekretar za kulturu Grada Beograda Ivan Karl, u četvrtak 23. septembra u 19h nakon čega će uslediti film “Tlo pod mojim nogama” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer). U ovom ostvarenju glavna protagonistkinja Lola je džet-set poslovni konsultant koji se ističe agresivnom taktikom i neprekidnim radom koji njen posao zahteva. Vezu sa svojom šeficom Elize čuva u tajnosti, kao i postojanje svoje starije sestre Koni, koja ima dugu istoriju mentalne bolesti. Ali, kada dobije vest da je Koni pokušala samoubistvo, Loline tajne prete da eksplodiraju u javnost.

 

U petak, 24. septembra na programu su dva ostvarenja. Višestruko nagrađivani film “Ostajemo još malo” (19h) reditelja Araša T. Riahija (Arasha T. Riahi) prati decu Oskara i Lili, koje, kada njihova majka pokuša da izvrši samoubistvo kako bi sprečila deportaciju u Čečeniju, bivaju preseljeni u odvojene hraniteljske porodice. Odlučni su da učine sve da porodice opet bude na okupu. U 21 čas na programu je film Mali Džo” rediteljke Jessice Hausner - upozoravajuća priča o vrhunskoj naučnici i samohranoj majci koja je previše zaposlena da bi primetila da je njen sin tinejdžer zaražen polenom zle biljke - biljke koju je ona dizajnirala, nazvala po njemu i donela mu kući na poklon.

 

Program u subotu 25. septembra u 19 časova otvara ostvarenje “Stiks” reditelja Volfganga Fišera (Wolfgang Fischer). Film prikazuje transformaciju snažne žene istrgnute iz svog uljuljkanog sveta tokom jedrenja. Kada postane jedina osoba koja će priteći u pomoć grupi izbeglica u olupini na otvorenom moru, uviđa ograničenja sopstvene važnosti i empatije sopstvenog kulturnog miljea. Dok nemoćno klizi iz jedne more u drugu, shvata da nema načina  da se suprotstavi okrutnostima stvarnog života. Igrani debi austrijske redateljke Barbare Eder “Hvala na bombardovanju” (21h) služi je mračna satira o novinarima koji izveštavaju o međunarodnim sukobima. Kada grupa američkih vojnika u Avganistanu zapali Kuran, incident izaziva svetsku kontroverzu i međunarodne novinske kuće šalju svoje ekipe. Čekanje da prva bomba ispadne pretvara se u bitku sa samim sobom i dovodi u pitanje mehanizme savremenog izveštavanja.

 

U nedelju 26. septembra, u 19 časova na programu je film Ja, životinja” rediteljke Katarine Mukštajn (Katharina Mückstein) o kontradiktornim silama koje vode naše živote: željama, strastima i razumu. Vozeći se na napucanim motorima, Mati i njeni drugari zastrašuju svoje susedstvo i maltretiraju devojke. U svom selu - oni vladaju. Ali kada se njen najbliži drug Sebastijan zaljubi u Mati, a neprijateljica Karla joj neočekivano postane prijateljica, Mati je u opasnosti da izgubi poziciju među drugarima. Od 21h na programu je film nagradama ovenčani film “Kraljica Cigana” reditelja Huseina Tabaka (Hüseyin Tabak), u čijem središtu je Ali, hrabra žena i samohrana majka dvoje dece i bivša profesionalna bokserka, koja radi sa trenerom i vlasnikom zapuštenog boks kluba u Hamburgu kako bi obezbedila svoju porodicu. Istrošeni bokser Tane prepoznaje njen talenat i omogućava joj povratak u igru, za šta mlada majka mora da plati visoku cenu. Kraljica Cigana je omaž istoriji bokserskog flma i hrabra je studija miljea sa hrabrom ženskom figurom koja se retko viđa u bioskopu.

 

Festival u ponedeljak 27. septembra u 19 časova zatvara horor ostvarenje “Koliba” Veronike Franz i Severina Fiale. Nakon internacionalnog uspeha svog horor prvenca “Vidim, vidim” (Ich seh, ich seh), reditelji su se okušali u holivodskoj produkciji koja ledi krv u žilama. Koliba po kojoj film nosi naziv je impresivna drvena konstrukcija koja podseća na kovčeg. Za brata i sestru Miu i Ejdena ovo neprivlačno mesto prepuno je lepih uspomena na njihovu majku koja je nedavno izvršila samoubistvo. Stoga njih dvoje nisu baš oduševljeni kada njihov otac Ričard insistira da njegova nova verenica Grejs, žena koju je upoznao istražujući za knjigu o ekstremističkom hrišćanskom kultu, tamo sa njima provede Božić.



Prateća selekcija u Jugoslovenskoj kinoteci


 

Prateća selekcija u Jugoslovenskoj kinoteci posvećena je dvema prominentnim ženama sa početaka istorije austrijske kinematografije - glumici Hedi Lamar (Hedy Lamarr) i rediteljki i producentkinji Luize Kolm-Flek (Louise Kolm-Fleck). Gost Jugoslovenske kinoteke 24. septembra biće direktor Austrijskog filmskog arhiva dr Nikolas Vostri (u našoj javnosti poznat po zaslugama u našoj javnosti poznat po zaslugama koje su dovele do pronalaženja prvog srpskog igranog filma „Karađorđe“). Dr Vostri će u razgovoru sa upravnikom muzeja Kinoteke Marjanom Vujovićem i urednicom filmskog programa Kulturnog centra Beograda Majom Uzelac govoriti na temu “Vek velikih očekivanja - žene u istoriji kinematografije kroz prominentne primere Austrijanki - Hedi Lamar i Luize Kolm-Flek”. 


Razgovor će se voditi uoči projekcije restaurirane kopije kontroverznog filma „Ekstaza“ (1933) Gustava Mačatija sa Hedi Lamar u glavnoj ulozi. Kinoteka će 25. i 26. septembra prikazati i dva američka filma Hedi Lamar - „Petrolej“ (1940) Džeka Konveja i „Moj špijunče“ (1951) Normana Mekleoda, u terminu od 19 sati. Prethodno će, od 17 sati, na programu biti dva filma austrijske rediteljke Lujze Kolm-Flek, koja zajedno sa suprugom Jakobom Flekom potpisuje „Devojku na krstu“ (1929) i „Varšavsku citadelu“ (1930) i smatra se smatra drugom ženom rediteljkom u istoriji kinematografije.

среда, 15. септембар 2021.

Urgentan poziv da se izborimo za budućnost dok još možemo – „Posle apokalipse“ Srećka Horvata

 

U novoj knjizi „Posle apokalipse“ filozof Srećko Horvat nas poziva da razmotrimo apokalipsu u okvirima „otkrovenja“ pre nego „kraja sveta“. On pokazuje da su različite pretnje opstanku čovečanstva i čitave planete, kao što su nuklearna pretnja i klimatska kriza, međusobno povezane ne samo tekućom pandemijom kovida 19 već pre svega virusima kapitalizma i fašizma. U pokušaju da sagleda budućnost Černobilja, Mediterana ili Maršalovih Ostrva, ali i mnogih mesta pogođenih virusom kovid 19, Horvat smatra da je na pomolu doslovno izumiranje, kraj bez presedana: alternativa nije više socijalizam ili varvarstvo, već radikalno osmišljavanje novog sveta ili samouništenje.

 

Horvat nas poziva na radikalno osmišljavanje novog sveta tako što će se različiti pokreti širom sveta ujediniti u jedan – transnacionalnu i međugeneracijsku mobilizaciju bez presedana koja bi stvorila politički subjekat sposoban da povuče kočnicu za slučaj nužde.

 

Kako je sam rekao u intervjuu za magazin Nedeljnik, „činjenica je da je pandemija ojačala društvo kontrole i ubrzala implementaciju raznih tehnologija – od biometrije do zumifikacije – za čije bi prihvaćanje i širenje vjerojatno trebalo više godina da nije bilo virusa. Koronavirus bi mogao biti tek mala fusnota naspram virusa tehnologije koja već sada, upravo zahvaljujući pandemiji, radikalno mijenja sve segmente naših života. Pritom nisam tehnofob niti mislim da možemo bez tehnologije, pitanje je uvijek – kako je to Hampti Dampti slavno rekao Alisi u zemlji čudesaֹ – ko će biti gospodar?“

 

Srećko Horvat, hrvatski filozof i politički aktivista, prvi put u je žižu interesovanja javnosti došao zahvaljujući knjizi „Protiv političke korektnosti“ 2007. godine. Otad je napisao više od petnaest knjiga, prevedenih na petnaest jezika, a svojim delovanjem se profilisao u jednog od važnijih intelektualaca u Evropi. Tekstovi su mu objavljivani u Gardijanu, Njujork tajmsu, Špiglu i drugim vodećim svetskim medijima. U Laguni su, osim „Posle apokalipse“, objavljene njegove knjige „Šta Evropa želi“ (zajedno sa Slavojem Žižekom) i „Radikalnost ljubavi“.

 

U prvom prevodu sa engleskog jezika, knjigu „Posle apokalipse“ Srećka Horvata možete naći od četvrtka 16. septembra u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižaridelfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.

DANAS SVEČANO OTVARANJE 54. I 55. BITEFA

 

Tragovi, autor: Vim Vandekejbus, foto: Danny Willems



ULTIMA VEZ OTVARA FESTIVAL

 

 

Dvostruko, 54. i 55. izdanje Bitefa, biće svečano otvoreno 15. septembra u 20 časova u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, izvođenjem predstave čuvenog belgijskog koreografa Vima Vandekejbusa i njegove kompanije Ultima Vez – Tragovi.  Pre toga, festival će zvanično proglasiti otvorenim velika glumica i ekološka aktivistkinja Svetlana Ceca Bojković. Ovom prilikom, zvanicama će se obratiti NJ.E. Emanuele Žiofre, Ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji koja je podržala realizaciju ovogodišnjeg festivala.

 

 

U toku trinaest dana Bitefa, publika će u okviru glavnog programa moći da pogleda dvanaest predstava iz Francuske, Belgije, Nemačke, Hrvatske, Srbije, Irana, Meksika, Austrije i Čilea. Među autorima predstava su neki od najznačajnijih regionalnih i svetskih koreografa, reditelja i trupa poput Filipa Kena, Sebastijana Horvata, Miloša Lolića, Ersana Montaga i drugih. U okviru prologa festivala, 13. i 14. septembra, publika Bitefa je već imala prilike da vidi dve predstave Beogradskog dramskog pozorišta u režiji autora koji su širu međunarodnu promociju doživeli upravo na Bitefu, Living Room vodećeg nemačkog reditelja mlađe generacije Ersana Montaga i Cement Beograd, autorskog tandema Sebastijan Horvat i Milan Marković Ramšak, nagrađenog Grand Prix-om „Mira Trailović“ za predstavu Ali: Strah jede dušu na 53. Bitefu 2019. godine.

 

Rad kompanije Ultima Vez, čija će predstava biti izvedena na otvaranju je dobro poznat beogradskoj publici. Sam Vandekejbus je više puta gostovao na Bitefu. Njegove koreografije 7 za tajnu koja će ostati tajna i Uvek iste laži su sa velikim uspehom izvođene u glavnom programu festivala tokom devedesetih godina prošlog veka i dobijale Grand Prix „Mira Trailović“.  Predstava Tragovi je njegov najnoviji projekat, usko povezan sa jednom od dominantnih tematskih linija Bitefa koja se fokusira na ekološke teme, kao i na posledice prirodnih katastrofa za koje smo sami odgovorni.  To je energična, duhovita  i uzbudljiva koreografija sa elementima govornog teatra i izoštrenim dramaturškim lukom, koja počinje scenom narušavanja prirodne ravnoteže a završava se komičnom, ali pretećom scenom „osvete prirode“.

 

SUTRA NA BITEFU

 

Predstava Pluća slovenačkog reditelja Žige Divjaka, planirana za 16. septembar je otkazana usled situacije izazvane pandemijom koronavirusa. Ipak, tog dana će svi zainteresovani moći da pogledaju reprizno izvođenje predstave Tragovi, takođe u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Istog dana u Silosima Beograd, sa početkom u 20 časova, biće otvoreno 9. izdanje festivala savremenog cirkusa Cirkobalkana, predstavom Kretanje autora i izvođača Rona Berija i Itamara Glukmana. Pre toga, u 18 časova na otvorenoj sceni na Skveru Mire Trailović, u okviru Filozofskog teatra, Srećko Horvat će voditi razgovor sa proslavljenim rediteljem Želimirom Žilnikom.

 

 

PRODAJA ULAZNICA

 

PRODAJA ulaznica može se obaviti putem sajta www.bitef.rs.

 

Onlajn kupovinom ostvarujete popust od 10%.

 

Ukoliko niste u mogućnosti da obavite onlajn kupovinu, ulaznice možete kupiti na BLAGAJNI Bitefa u Kombank dvorani, na prvom spratu (adresa: Trg Nikole Pašića). Kontakt: blagajna@bitef.rs, +381698992400

 

Radno vreme blagajne:

 

od 13. do 25. septembra: svim danima 11h‒15h i sat vremena pred početak predstave na mestu izvođenja.

 

Način plaćanja na blagajni:

 

Plaćanje u gotovini.

Plaćanje preko računa (profakturom koja se izdaje na zahtev korisnika).


Bogat prateći program na XXVIII Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica

 


U okviru XXVIII  Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, koji se ove godine održava od 19. do 24. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, bogat prateći program činiće 12. Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu, izložbe, radionice, i promocije knjiga.

Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade u Subotici je najveći teatrološki skup u ovom delu Evrope i okuplja teoretičare i pozorišne istraživače iz 16 zemalja i sa tri kontinenta. Ukupno 30 učesnika ovog važnog skupa za pozorišnu umetnost biće većim delom gosti u Subotici, a manji deo učesnika će svoj rad predstaviti online uključenjem. Ceo događaj biće upriličen u novom prostoru Gradske biblioteke u Subotici.

Tokom trajanja festivala biće održana izložba studentskih plakata, na kojoj će biti predstavljeni radovi studenata III godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, sa odseka Primenjena grafika i predmeta Ilustracija, u klasi profesora Rastka Ćirića. Izložba posvećena ovogodišnjim dobitnicima nagrade Mali princ, biće posvećena stvaralaštvu Jovana Carana i Ljudmile Konstantinove Hense. Tokom festivala biće održana i izložba Pozorišta za decu Kragujevac.




Radionica “Razne maske za pozorišne daske” koju vode studenti Fakulteta primenjenih umetnosti Beograd sa svojim profesorom za učenike Politehničke škole Subotica, ima za cilj da prazne i neutralne maske pretvori u u maštovite  karaktere iz stvarnih ili zamišljenih pozorišnih predstava. Kreativna radionica “Vesela družina” sa Sofijom Simić za osnovce u fokusu ima lutku kao rekvizit i sredstvo iskazivanja u pozorištu. Lutkarska radionica Branke Rudman namenjena je pedagozima, a naglasak je na komunikaciji kao ključnom aspektu u radu s decom.

Na festivalu će biti promovisane knjige “Lutkarski simulakrumi” dr Zorana Đerića, 14. broj časopisa za lutkarsku umetnost NITI  (izdavač: Pozorišni muzej Vojvodine), publikacija “70 godina mladih: Pozorište mladih Sarajevo” Dubravke Zrnčić-Kulenović, i Zbornik radova “Pozorište za decu – umetnički fenomen” (knjiga 11, izdavač: : Otvoreni univerzitet Subotica,Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, Pozorišni muzej Vojvodine).



Podsećamo, u okviru takmičarskog programa XXVIII Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, naći će se 12 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Publika festivala moći će da pogleda raznovrsne i maštovite predstave koje u Srbiju dolaze iz Bugarske, Izraela, Nemačke, Mađarske, Češke, Rusije, Hrvatske, Brazila, Slovačke, BiH (Republike Srpske) i Srbije.

Svi festivalski programi će se održavati u skladu sa merama borbe protiv pandemije virusa Covid-19 i uz vođenje računa o bezbednosti posetilaca i učesnika festivala.




Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji. Za svoj izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, Festival je 2005. godine nagrađen „Vukovom nagradom“, najvećim kulturnim priznanjem u Republici Srbiji, dok je 2009. godine Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica dodeljena nagrada „Pro urbe“ za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Festival je dobitnik i specijalne Međunarodne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja „Grozdanin kikot“ za 2009. koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara (BiH centar IDEA (Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje).

Realizaciju Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Grad Subotica.