KulturniK: Široka zemlja u JDP-u-- Sve je dozvoljeno

петак, 24. септембар 2021.

Široka zemlja u JDP-u-- Sve je dozvoljeno

Tragikomedija Artura Šniclera Široka zemlja objavljena je pre tačno 110 godina, 1911. u Berlinu a iste godine je prvi put izvedena u Folksteatru u Beču. Šnicler je u to vreme bio u zenitu slave i popularnosti pa je njegovo delo istovremeno izvođeno na čak devet pozornica nemačkog govornog područja.

Reditelj Marko Manojlović, kome je ovo peta predstava na sceni JDP-a, naglasio je da je rad na novom delu bio veoma naporan usled teške situacije sa pandemijom. Zato je posebno zahvalan kompletnom glumačkom ansamblu na strpljenju i nastavio:

"Tema Široke zemlje, koja se meni čini najznačajnijom u ovom trenutku, to je da je ljudski život postao vrhunska vrednost. Naime, demistifikovane su i ideologija i religija; ideja da je čovekov život ispunjen ako je u službi nečeg što je veće od njega samog, bilo da je to ljubav, umetnost, istraživanje, ideologija koja će popraviti društvo – izgubila je vrednost. Više nema siromašnih pesnika, revolucionara spremnih da žive u šumama. Materijalne vrednosti označavaju ljudski život. [...] Ali, šta onda kada se vrednost iscrpe? Kada se iscrpe satisfakcija zbog svega kupljenog, probanog, dostupnog? I šta onda, kada nastupi starost? Mi živimo fašizam mladosti – nema više starih mudrih ljudi koji se pitaju. Stalno se proglašava novi najveći umetnik sa dvadeset dve godine. Šta onda? – to pita ova predstava."

„Mene se duboko tiče priča ove predstave, pogotovo lik kojeg igram i njegovi problemi s kojima se sreće u nekim godinama", izjavio je Vojin Ćetković. Dodao je da je autor ove drame austrijski dramski pisac, pripovedač i dramaturg Artur Šnicler (1862-1931) našoj publici više poznat po vodviljima.

Svetlana Bojković je rekla da je nekad Draganu Bjelogrliću nekad igrala majku a sada i Alekseju, njegovom sinu igra isto majku, te se zahvaljuje što su je podmladili.

„U ovom vremenu dekadencije gde se sve raspada publika će osetiti koliko nas je rad na ovom komadu zbližio", zaključio je Srđan Timarov.

"Za mene je ovo tema smrti, smrt društva, u braku, smrt prijateljstva, smrt u svima nama i koliko smo umrli kao društvo i kao ljudi govori ovaj komad", nadovezuje se Milena Vasić.

Premijera predstave će biti održana u nedelju 26. septembra 2021. godine u 20.00 na Sceni „Ljuba Tadić”. Reprize su u ponedeljak 27, i utorak 28. septembra.

ARTUR ŠNICLER (1862 – 1931), austrijski pripovedač i dramaturg, rođen je u Beču, u uglednoj jevrejskoj porodici. Posle okončanih studija medicine na Bečkom univerzitetu i položenog doktorata, radiće u bečkoj poliklinici, da bi se docnije isključivo posvetio pisanju. Još za vreme studija pokazuje posebno interesovanje za psihijatriju, a lično poznanstvo sa Sigmundom Frojdom imaće veliki uticaj na njegov književni opus. Svoja medicinska predznanja i interesovanje za teme histerije, hipnoze, seksualne patologije i psihoterapije umešno je koristio u svom dramskom stvaralaštvu. Zbog implicintnog opisa seksualnosti optuživali su ga da je pornografski pisac.

Teme njegovih dela su morbidnost, besmisao i odsustvo etičkih vrednosti u građanskoj klasi njegove epohe. Šnicler je ostao van svih političkih partija i organizacija - bio je pravi građanski liberal. Bečki „kafehaus“, građanski salon i kasarne su poprišta njegovih drama u kojima se poigravao sa formalnim, ali i društvenim konvencijama.

Autor je romana, novela i drama. Najpoznatiji Šniclerovi komadi su: Anatol (1893), Ljubakanje (1895), Zeleni papagaj (1899), Vrteška (1900), Široka zemlja (1911); kao i novele Poručnik Gustl (1901), Sanjarenje (1925/26) – inspiracija za Kjubrikov poslednji film Širom zatvorenih očiju (1999) i roman Put u slobodu (1908).

MARKO MANOJLOVIĆ je pozorišni i televizijski reditelj i scenarista. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Slavenka Saletovića.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu je 2005. godine režirao debitantsku predstavu Smrt Vudija Alena, a potom i predstave: Noć ubica Hozea Trijane (2007), Nebeski odred Đorda Lebovića i Aleksandra Obrenovića (SNP i JDP, 2009) i Samo neka bude lepo Doroti Parker (2012).