Projekcijama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu u deset bioskopskih dvorana danas, 5. novembra počinje XXI Slobodna zona.
Festival ove godine neće imati svečano otvaranje, jer nije
dobio sredstva na javnim konkursima u Srbiji, istaknuto je na današnjoj
konferenciji za medije u UK „Parobrod”.
„Imamo dva donatora, Rekonstrukciju Ženski fond i
Francuski institut, i radimo sa vrlo malim budžetom. Budući da su izostala
sredstva koja smo imali na raspolaganju prethodnih 20 godina, odlučili smo da
je prioritet da festival zadrži kontinuitet. Stoga nemamo regularne takmičarske
programe, nagrade, žirije, nemamo prateće programe, kao ni svečano otvaranje i
zatvaranje“, objasnio je Rajko Petrović, direktor i jedan od selektora
Slobodne zone.
On je naveo da je ove godine zadržana jedino Nagrada publike
te da će gledaoci, na ulazima u bioskopske dvorane, kao i na društvenim mrežama
i zvaničnom sajtu festivala, naći QR kodove sa linkom ka glasačkim listićima.
„Festivala ne bi bilo da nije bilo razumevanja
određenih autora i producenata koji su želeli, bez obzira na okonosti, da
prikažu filmove na Slobodonoj zoni, kao i bez podrške domaćih i regionalnih
distributera i bioskopa“, poručio je Petrović.
Branka Pavlović, selektorka festivala, predstavila je
filmove iz Ženske linije, jedine selekcije koja je opstala zahvaljujući
Rekonstrukciji Ženski fond.
Reč je o filmovima „Stavi dušu na dlan i hodaj” Sepide
Farsi, „Temelj” Kinge Mihalske i „Pisma iz Melna” Martine Prisner.
„ Sva tri filma su izuzetno aktuelna i bave se
događajima u svetu koji su obeležili ne samo prethodnu godinu, već će obeležiti
i godine pred nama. 'Stavi dušu na dlan i hodaj' prati mladu fotografkinju pod
opsadom u Gazi. Film je izazvao veliko interesovanje u Kanu.
Poljsko-kanadska autorka Kinga Mihalska u filmu
'Temelj' prati ljude koji žive na desetak lokacija u Poljskoj na kojima se
dešavao holokaust, od Aušvica do ostalih, manje poznatih stratišta. Autorka se
bavi pitanjima sećanja, rasizma, antisemitzma i i stava prema prošlosti.
Moj lični favorit je dokumentarac 'Pisma iz Melna'
koji je dobio Nagradu pubike u Berlinu. Godine 1992. u Melnu se desio
neonacistički napad u kojem je poginulo troje ljudi tursko-kurdskog porekla.
Trideset godina kasnije, preživeli dečak koji tada imao sedam godina saznao je
da je u arhivi grada Melna sačuvano hiljade pisama podrške i solidarnosti koja
do njega nikada nisu stigla.
Još jedan od favorita sa Berlinala je i triler
'Histerija' čija radnja isto pominje napad u Melnu. Ponekad se dešava da su
filmovi na Slobodnoj zoni međusobno povezani, a ove godine više nego ikad“,
ocenila je Branka Pavlović.
Ona je podsetila i na domaće i regionalne autore koji će
biti gosti festivala i učestvovati u razgovorima sa publikom nakon projekcija u
Dvorani Kulturnog centra Beograd.
Lidija Zelović, bosansko-holandska autorka koja je
dokumentovala čitav svoj život od 1992. naovamo, u dokumentarcu „Domaći teren”
bavi se pitanjima identiteta i pripadnosti i time da li dijaspora ima prava da
odlučuje o sudbini svoje matice ili zemlje u kojoj živi. Njen film na progamu
je 8. novembra u 19 sati.
Pre toga, premijerno će biti prikazan kratki igrani film
„Mačke” Danila Stanimirovića o srpskoj porodici u Cirihu i dečaku Miši koji
pronalazi napušteno mače.
Senad Šahmanović predstaviće 6. novembra u 19 sati film
„Vude, ti si pobijedio!”, o jedinom jugoslovenskom dobitniku Oskara, Dušanu
Vukotiću, a Dejan Kožul istoga dana u 17 časova „Ramizovo ljeto”, o bivšem
rudaru i pripadniku Armije BiH koji ne pristaje da ćuti pred „nakaradnim
sistemima i društvima”.
Sem u DKC, beogradski program biće prikazivan u Domu
omladine, Takvud sinepleksu, Sinepleksu Ušće, Art bioskopu Kolarac i Ustanovi
kulture „Parobrod”.
U Novom Sadu publika će moći da pogleda filmove u Areni
sinepleks i Kulturnom centru Novog Sada, dok će lokalni Sinepleksi ugostiti
gledaoce u Nišu i Kragujevcu.
Kompletan program nalazi se na sajtu www.slobodnazona.rs.
Нема коментара:
Постави коментар