четвртак, 24. мај 2012.

BDP-Frederik




Predstava Erika Emanuela Šmita Frederik ili bulevar zločina je storija o prvom popularnom glumcu francuskog pozorišta, Frederiku L’Metru, a naslovnu ulogu tumači Dragan Nikolić.

Glavni junak ove drame je istorijska ličnost, čuveni francuski romantičarski glumac, Frederik Lemetr koji je stekao slavu igrajući u bulevarskom pozorištu svog vremena. Radnja komada bavi se odnosom pozorišnog i privatnog života kao odnosom iluzije i stvarnosti. Tema drame je ljubav kao realnost i iluzija u životu pozorišnog glumca.


Tim povodom Nikolić je na jučerašnjoj konferenciji za štampu rekao da je sve što je napisao Šmit o glumcu tačno i da mu je žao što se on nije toga setio. Ulogu velike glumice francuskog pozorišta toga doba, koja je, za razliku od Frederika, podredila pozorište svojoj ljubavi prema mladom glumcu, igra Vesna Čipčić. 

Ostale uloge u ovoj ansambl-predstavi tumače Milica Zarić, Hristina Popović, Milutin - Mima Karadžić, Srđan Dedić, Pavle Pekić, Dejan Matić, Srđan Dedić i Jelena Dromljak.

Saradnički tim reditelja Milana Karadžića čine scenograf Geroslav Zarić, kostimograf Božana Jovanović, kompozitor Zoran Erić i dramaturg Ivana Dimić.


Erik Emanuel Šmit rođen je u Francuskoj. U Parizu završava doktorat iz filozofije i počinje da piše. Poslednje decenije XX veka počeo je da niže uspehe, kao dramski pisac, na francuskim i svetskim scenama. Seriju uspeha počeo je komadom SUĐENJE DON ŽUANU, a 1993. godine doživljava trijumf sa komadom POSETILAC, koji autor smatra “ komedijom filozofskog karaktera “. Šmit je dobitnik niza uglednih nagrada, među kojima je i najprestižnija francuska nagrada za pozorišni komad “ Molijer „, a takođe je postigao i značajne uspehe na međunarodnim scenama.

Odlomak iz predstave možete pogledati ovde


Frederik ili bulevar zločina – BDP

Pisac – Erik Emanuel Šmit
Režija – Milan Karadžić
PREVOD – Stanica Lazarević
DRAMATURG – Ivana Dimić
SCENOGRAF – Geroslav Zarić
KOSTIMOGRAF – Božana Jovanović
KOMPOZITOR – Zoran Erić
SCENSKI GOVOR – Dr. Ljiljana Mrkić Popović
SCENSKI POKRET – Ferid Karajica
DIZAJN ZVUKA – Božidar Obradinović
ASISTENT KOSTIMOGRAFA – Olga Miđenović
IZRADA ŠEŠIRA – Snežana Pešić Rajić
VOĐA PROJEKTA – Ana Jelić
ORGANIZATOR – Srđan Obrenović
INSPICIJENT – Bela Simić
SUFLER – Dragana Anđelković

LICA

Frederik – Dragan Nikolić
Gospođica Žorž – Vesna Čipčić
Precioza – Milica Zarić
Berenika – Danijela Štajnfeld
Arel – Milutin Mima Karadžić
Kisone – Pavle Pekić
Parizo – Miki Damjanović
Antoan – Srđan Dedić
Piple – Dejan Matić Mata
Baron d Remiza – Aleksandar Alač
Vojvoda od Jorka – Dragiša Milojković
Šef obezbeđenja – Saša Tasić
Maksimilijan – Stojan Đorđević
Garderoberka – Danijela Stojković
Policajci – Vladimir Paunović
Luka Vukićević

четвртак, 17. мај 2012.

BDP- Harold i Mod





Crnohumorna komedija “Harold i Mod” Kolina Higinsa (1944-1988), čija je filmska verzija među sto najsmešnijih filmova svih vremena, vraća se na scenu Beogradskog dramskog pozorišta posle 30 godina, sa legendarnom Milenom Dravić i Petriom Benčinom u glavnim ulogama.

Reditelj Karadžić opisao je “Harold i Mod” kao realističku bajku koja ukazuje da, živeći živote pune stega, normi, histerije, živote bez pravih emocija i komunikacije, zaboravljamo jednu važnu veštinu: lepotu življenja, kao i vrednost prave ljubavi, onakve kakvu je Mod otkrila Haroldu - neopterećenu i ljubav koja ne opterećuje.


Prema navodima dramaturga Milene Depolo, iako je u realnom svetu nemoguće živeti nepoštujući pravila, Mod podseća da ipak s vremena na vreme možemo da zastanemo, udahnemo i razmislimo gde se nalazimo. Jer, konstantno jureći za životom, mi zapravo propuštamo njegov veliki deo.

U predstavi igraju i Dragan Petrović Pele, Ivana Nikolić, Ljubomir Bandović, Slobodan Ćustić, Bora Nenić, Jelisaveta Orašanin, Danina Jeftić, Nada Maršićević i Mateja Popović.

Autorski tim čine i scenograf Geroslav Zarić, kostimografkinjaJelena Stokuća i kompozitor Zoran Erić.


Kultni film Harold i Mod (1971) Hola Ešbija nalazi se na 45. mestu top liste sto najsmesnijih filmova svih vremena, a uvršten je i u američki Nacionalni filmski registar kao delo od značaja.

Harold i Mod objavljen je i kao istoimeni roman 1971. godine, a usledile su i francuska TV adaptacija, koju je režirao Žan Klod Karijer (1978), kao i mnogobrojne pozorišne verzije širom sveta.


Autor tog dela, američki scenarista, glumac, reditelj i producent Higins, napisao je prvobitnu, polučasovnu verziju scenarija “Harold i Mod” 1967. godine kao finalni rad na master studijama kreativnog pisanja na UCLA.

Odlomak iz predstave možete pogledati ovde

субота, 14. април 2012.

Veče budala - Pozorišta Prijedor



 

Ko pokuša da nekoga napravi budalom i sam to postaje. Budala može i biti neko ko ima dobre namere. Ali ne i onaj ko je zao-on je skot! 

Gledali smo predstavu Veče budala, a u realnom životu gledamo budale non-stop
 
Pozorišta Prijedor ije sjajno odigralo komad za koji se pisac Po Frensis Veber  bio nagrađen  američkim Oskarom i francuskim Cezarom za scenario filma snimljenog prema ovoj drami. 

Komedija prati namjeru trojice prijatelja da organizuju večeru na kojoj će svaki dovesti po jednu budalu, a pobeđuje onaj čija je budala najveća. 


Predstava prijedorskog pozorišta gostovala je na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Direktor Pozorišta Zoran Baroš smatra da je reč o veoma dobrom tekstu koji je slika francuskog društva, i na komičan i na tužan način. 

"Čestitam ansamblu, reditelju Perišiću, kao i gostujućem glumcu Branku Јankoviću koji se veoma dobro uklopio u rad sa našim glumcima", naveo je Baroš. 

Glavnu ulogu Pinjona, strastvenog zaljubljenika u izradu maketa svetskih građevina od šibica, igra Branko Јanković, glumac Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke. Danas se smatra da samo budale poseduju strast, znanje ili veštinu. 


"Zadovoljan sam reakcijom publike i na videlo je izašao taj naš pozitivan stav koji smo imali sve vreme rada na predstavi. Reč je o komediji koja treba da razgali publiku. Mislim da smo u tome uspeli", istakao je Јanković. 

U predstavi  Večera budala igraju i Siniša Vučićević, Dean Batoz, Radenko Bilbija, Mirela Predojević, Željko Kasap, Želimir Rivić, Јelena Seksan. Scenograf je Marko Bilbija, kostimograf Јelena Vidović, a muziku je izabrao Petar Bilbija, dok je za grafički dizajn bio zadužen Vanja Vlačina.


понедељак, 02. април 2012.

BDP- Sviraj to ponovo Sem




SVIRAJ TO PONOVO, SEM je Vudi Alenov drugi celovečernji komad i prvi u čijoj se premijernoj postavci sam Vudi Alen pojavio u ulozi sada ikoničnog – vudialenovskog – simpatičnog gubitnika: nespretnog, nervoznog i brblјivog hipohondra koji, sa manje ili više uspeha, pokušava da prevaziđe egzistencijalističku krizu i / ili osvoji devojku izvan svoje lige. Po prvi put u ovom komadu, Vudi Alen svog glavnog junaka smešta u ono što će postati njegovo prirodno stanište: na Menhetn iznad 42. ulice, u kvaziboemski milјe akademskih snobova.

Vudi Alen, u ovakav svet, gde su glavni problem lјubavni, a glavna dilema da li slušati Baha ili Teloniusa Monka, uvodi lik Bogarta – zamišlјenog prijatelјa protagoniste Alana – parodiranu verziju tipičnog noir junaka. Bogart je sve ono što Alan nije: samouveren, snažan, nedvosmislen… crno-beli, kao filmovi iz kojih je ponikao. Svoje probleme leči burbonom, a žene “ smiruje “ šamarima. Na ovaj način Vudi Alen otvara komički, ali i značenjski potencijal komada.

Kao i sam naziv drame (replika “ sviraj to ponovo, Sem “ zapravo se nikada ne izgovori u filmu “ Kazablanka “) i Vudi Alenov Bogart je rezultat pop miskoncepcije: pojednostavlјen, etiketiran i ready-to-use. I ostale scene potvrđuju slično poigravanje sa citiranim filmovima, gde je efekat bitniji od tačnosti, odnosno popularna predstava bitnija od suštine.


Nigde ovaj postupak nije više evidentan nego u poslednjoj sceni između Alana i Linde, u kojoj Alan citira jednu od najčuvenijih replika svih vremena, koju u oproštajnoj sceni “ Kazablanke “ Rik Blejn ( Bogart ) govori Ilsi Lind ( Ingrid Bergman ). Rik Blejn odlučuje da žrtvuje sve što ima, svoju slobodu i potencijalno život, za opšte dobro. On se oprašta od Ilse jer je to prava stvar, dobra stvar, a sebični motivi ( ostvarenje lјubavi ) postaju nebitni i trivijalni. 

Ispod fasade hladnokrvog realiste, koju Vudi Alan parodira, krije se romantični idealista. Alan se, s druge strane, oprašta od Linde jer je ona žena njegovog najbolјeg druga, jer se plaši odmazde i jer se ona i njegov najbolјi drug zapravo vole. Ispod fasade simpatičnog gubitnika krije se infantilni egocentrik, u isto vreme samokritičan i samozalјublјen, bez stvarne brige za posledice svojih postupaka ili empatije za one koji ga okružuju.


Odlomak iz predstave možete pogledato ovde


уторак, 14. фебруар 2012.

BDP-Plinska svetlost




Jedan od naijgranijih dramskih komada na Brodveju, po kome je snimljen i film za koji je Ingrid Bergman dobila Oskara, Plinska svetlost, opet na na beogradskim „daskama koje život znače“.

Ovaj „viktorijanski psiho-triler”, kako ga je nazvala rediteljka Milica Kralj, postavljen je na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozoiršta. Plinska svetlost je metafora za stanje u kome čovek gubi poverenje u sopstveni razum, odnosno pre veruje da je lud nego da su stvari oko njega onakve kakve zaista jesu. 


 Plinska svetlost je portret braka u kome su najstašnija oružja – reči.

Bljesak svetlosti, pa tama.

Zvuk koraka sa otvorenog tavana.

Plinsko svetlo, obasjava veličanstvenu vežbu neizvesnosti.

Drama je prvi put izvedena na Vest End-u 1938. godine, i doživela je veći uspeh od Hamiltonovog prethodnog komada “Konopac”.

U komadu Patrika Hamiltona, reč je o mladoj ženi čiji muž svake večeri odlazi u grad, a ona ostaje sama kod kuće verujući da gubi razum, sve dok joj neočekivana poseta policijskog inspektora ne razreši misteriju. 


 ”Ovaj komad je moderan po temi koja se može odnositi na primer i na naš narod, jer i mi smo na kraju skloni da poverujemo da smo ludi, a ne da nešto nije u redu sa svetom oko nas”, kaže rediteljka predstave Milica Kralj. Iz dosadašnjeg iskustva, izgleda da se pozorište ovde ipak udaljava od stvarnosti, jer je ideja predstave Plinska svetlost da pravda spora ali dostižna i na kraju ipak trijumfuje.

U ovom viktorijanskom psihološkom trileru, glavne uloge igraju Milica Zarić i Milan Čučilović, a tu su još Petar Kralj, Jadranka Selec i Ivana Nikolić.


 Odlomak iz predstave možete pogledati ovde