уторак, 20. октобар 2020.

Hitovi Beldocsa u Dvorani Kulturnog centra Beograda


Program Hitovi Beldocsa! predstavlja jedinstvenu priliku da se pogledaju najtraženiji dokumentarci sa 13. po redu izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs. Hrabri filmovi domaćih autora, nagrađeni naslovi i drugi fascinantni primeri recentne svetske dokumentaristike biće na repertoaru Dvorane Kulturnog centra Beograda od 22. do 26. oktobra 2020. 

Cena ulaznice je 300 RSD.


Četvrtak, 22. oktobar

17:00 / Leptir, Alessandro Cassigoli, Casey Kauffman, Italija, 2018, 80'




Intimno snimana tokom 3 godine, ova priča o sazrevanju delikatno prikazuje uspon italijanske tinejdžerke Irme i težak poraz koji joj menja život i sliku o sebi.



19:00 / Bijeli Božić, Josip Lukić, Hrvatska, 2020, 26'



Gradski park – idealno mesto za opuštanje.


19:00/ Blizanci satkani od sna, Sead Šabotić, Lea Vahrušev, Srbija, 2020, 70'


Mislima usmereni na svoje supruge i decu, osuđenici u Okružnom zatvoru u Beogradu preispituju svoje odluke, sanjaju slobodu i zajednički život sa svojim porodicama.


21:00 / Bugarski san, Srđan Šarenac, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, 2020, 54'

Petra je nemačka penzionerka koja traži bolji život u Istočnoj Evropi.



Petak, 23. oktobar

17:00 / Udarna vest, Tomáš Bojar, Češka Republika, 2018, 73'

Dve redakcije u Češkoj bore se da prve izveste sa tajnog skupa na kome će Miloš Zeman, aktuelni predsednik, objaviti da li će se ponovo kandidovati za predsednika.



19:00 / Govori da bih te video, Marija Stojnić, Srbija, Hrvatska, Katar, 2019, 73'

Kroz sinesteziju reči, muzike, tišine i svetla, Govori da bih te video nas vodi kroz zvučne krajolike Radio Beograda, i istražuje svet radiofonskog zvuka.



21:00 / Nomad: Tragovima Brusa Četvina, Werner Herzog, VB, 2019, 85'

Slavni režiser Verner Hercog putuje svetom da bi bolje razumeo svog prijatelja – avanturistu i legendarnog pisca Brusa Četvina.



Subota, 24.oktobar

17:00 / Vreme, Dragana Jovanović, Srbija, Nemačka, 2016, 53'

Tri dana dovoljna su da nestane stogodišnje čekanje cvetanja.



19:00 / Susret, Marija Strajnić, Srbija, 2020, 37'

Susret je priča o dvoje ljudi koji se nisu videli 65 godina, tokom kojih su neprestano razmenjivali pisma.


19:00 / Viktorija, 15, Mina Petrović, Srbija, 2020, 52'

Viktorija je bubnjarka čija interesovanja i ambicije dostižu svoj pun potencijal tokom leta 2019. godine, zahvaljujući Rok kampu za devojčice.


21:00 / Napolju cvetaju narandže, Nevena Desivojević, Srbija, Portugalija, 2020, 20'

Visoko među planinama, čovek odoleva sam u selu koje nestaje.



21:00 / Pripadnost, Tea Lukač, Srbija, 2020, 50'

Lirski dokumentrac o kolektivno krivim, nevinim individuama i vizuelna oda Vojvodini koja je svemu tome svedočila.



Nedelja, 25.oktobar

17:00 / Otac Arsenije, Svetlana Cemin, Srbija, SAD, 42'

Dvadeset i četiri sata sa ocem Arsenijem, koji istovremeno radi na obnavljanju manastira Ribnice i srpske vere.


19:00 / Potreba za mržnjom, Filip Čolović, Srbija, 2020, 80'

Gledajući na projektoru stare fotografije svog mlađeg brata koji je ubijen u tuči jedne letnje večeri, reditelj kreće da istražuje korene bezrazložnog nasilja i mržnje.



21:00 / Za Samu, Waad Al-Kateab, Edward Watts, Sirija, VB, 2019, 95'

Za Samu je intimno i epsko proputovanje kroz žensko iskustvo rata.



Ponedeljak, 26. oktobar

17:00 / Ulica Sahara 143, Hassen Ferhani, Alžir, Francuska, Katar, 2019, 104'

Usred alžirske sahare, u svojoj beležnici, jedna žena piše svoju Istoriju. Dočekuje kamiondžije, lutajuća bića i snove na cigaretu, kafu ili jaja... Zove se Malika.


19:00 / Zaklinjem se, Nikola Dragović, Milutin Petrović, Srbija, 2020, 86'

Godine 1991, devetnaestogodišnji Beograđanin Igor je regrutovan i poslat na obavezno odsluženje vojnog roka u kasarnu u Varaždin. Nekoliko meseci kasnije, Igor se vraća iz rata.



21:00 / Plava granica, Ivan Milosavljević, Srbija, Slovenija, 2020, 19'

Traganje starog ribara za dugo očekivanim susretom.


21:00 / Drenjine, Nikola Stojanović, 2020, 50'

Smrt voljenog psa ponovo okuplja autorovu porodicu.





52. БЕМУС



У понедељак, 19. октобра је одржана Конференција за медије поводом најаве 52. Београдских музичких свечаности у организацији Центра београдских фестивала

 

Присутнима се прво обратио Иван Карл градски секретар за културу, коментаришући како су због епидемије неке од манифестација ове године одложене или отказане. Он је навео да, поред тога што је данашњи скуп органзован како би се најавио програм једног од најзначајнијих градских фестивала, морамо бити свесни да није немогуће да дође до његовог померања, узимајући у обзир да се епидемиолошка ситуација из недеље у недељу мења. Нагласио је да је планирано да се већина конерата одржи у Коларцу у знак подршке овој установи. Иван Карл је скренуо је пажњу и на то да многи уметници који су контактирани и потврдили своје учешће на 52. Бемусу могу бити у објективној немогућности у допутују, па ће се уколико до тога дође Бемус одржавати у преобликованом виду или ће се пронаћи најкреативнији начин да се осмишљени програм у промењеном термину ипак одржи.




 

Дамир Хандановић директор Центра београдских фестивала, рекао је да се у име Цебефа неће пуно говорити, већ ће се потрудити да се манифестације одрже у складу са прописаним мерама. Рекао је да планирани почетак фестивала 1. новембра и да траје до 13. новембра. Он је најавио је почетак продаје улазница за Бемус од сутра, приметио је да интересовање публике постоји, уз информацију да ће новац бити враћен уколико дође до немогућности одржавања програма. Такође, изјавио је да се мере Кризног штаба у смислу ограниченог броја посетилаца концерата свакако морају поштовати, што значи да ће капацитети сале бити смањени.

 

Уметнички директор фестивала, Бојан Суђић је поделио са присутнима да се на припреми овог Бемуса озбиљно радило још пре завршетка претходног издања фестивала, као и да је жеља била да се сада храбро изађе са најавом и представи резултат заједничког рада уметничког директора и Одбора фестивала и Цебефа. Он је истакао своје интимно опредељење ка Бемусу као догађају који треба да представља најзначајнију манифестацију уметничке музике у Београду посебно , па и у Србији, а који своја искуства и своју сјајну историју треба да угради у сваки од нових Бемуса. Најавио је да је Бемус ове године планиран са неколико звезда, на почетку Марта Аргерич, једна од живих легенди класичне музике која је у овом тренутку потврдила свој долазак заједно са диригентом Луисом Горелицом.


Говорећи о програму, истакао је да се годишњица Бетовена нигде у свету није десила по плану, а ове године ће бити заступљена на Бемусу као ретко где, прожимајући програм целе манифестације. Даље у најави програма, Суђић је истакао наступ једног од најзначајнијих светских драматских сопрана последње деценије Марије Гуљегине у Опери и театру Мадленијанум. Поред овог оперског “места” на фестивалу, најавио је и занимљив наступ Биг бенда у џез обради опере Тоска. У сарадњи са Гитар арт фестивалом, концерт у Комбанк дворани 40 fingers, као и сјајни мађарски пијаниста Тенеш Варјан у оквиру Стенвеј сезоне, показују да је Бемус препознат као интегративни фестивал који окупља и друге фестивале.


Истакао је да је наступима виолинисткиње Сојанг Јун био је посебно импресиониран Јован Колунџија који је члан Одбора.





Што се изворне музике тиче, Суђић је споменуо да се на овом Бемусу она негује наступом Браће Теофиловић који су веома препознатљиви у јавности. Даље се осврнуо на концерт који представља сарадњу са фестивалом НОМУС, када наступа квинтет Номус. Следи наступ загребачких солиста, које предводи виолинистаа Сретен Крстић, који је уједно омиљени концертмајстор Минхенске филхармонији а он ће наступити на 52. Бемусу са Иреном Графенауер, једном од омиљених уметница Београда. Суђић је затим истакао и концерт Симфонијског оркестра РТС у смањеном саставу са сјајном пијанисткињом Јасминком Станчул која ће изводити дела Бетовена.


Посебно је најавио један од највећих куриозитета Бемуса, великог уметника и једног од највећих светских тенора Хосе Куру, који наступа први пут код нас са ансамблом Српског народног позоришта из Новог Сада и многим солистима. За крај фестивала је планиран наступ Београдске филхармоније којим ће дириговати Ханс Граф, а који ће изводити Моцарта.

 

Милан Лазовић, председник Одбора фестивала, подсетио је на значај Бемуса који је етаблиран као манифестација од посебног значаја за културу града али и земље, као и да сваки Бемус појединачно улази у анале културног и музичког живота Београда и Србије, а сматра да ће ове године свакако бити посебно запамћен због услова наметнутих пандемијом. Он је одао признање свима, Одбору, уметничком директору, директору Цебефу, Градском секретару на великом труду, упорности и жељи да до фестивала у тежим условима дође.


Пртограм можете пшогледати ОВДЕ.

 

петак, 16. октобар 2020.

Saopštenje Srpskog PEN centra povodom nasilnog prekidanja izložbe u Staroj kapetaniji

 

Srpski PEN centar najoštrije osuđuje nasilno prekidanje izložbe stripova „Novo doba“ i uništavanje izloženih radova u Galeriji Stara kapetanija u Zemunu.

U demokratskom i uređenom društvu ne prekidaju se izložbe, ne zabranjuju knjige i pozorišne predstave, ne cenzurišu i ne guše dijalozi o kulturnim, umetničkim i društvenim pitanjima. Umetnička dela mogu biti dobra ili loša, više ili manje prihvaćena od strane stručne kritike i javnosti, ali ona najpre moraju biti javno dostupna. O njima se može razgovarati, ali se ona ne smeju uništavati, zabranjivati i onemogućavati.

Srpski PEN centar energično zahteva od nadležnih državnih organa da neodložno obavesti javnost o svim okolnostima ovog opasnog i uznemirujućeg događaja i da nasilnike izvedu pred lice pravde.

Nasilno prekidanje ove izložbe Srpski PEN centar doživljava kao vrh ledenog brega u očiglednoj rastućoj netoleranciji i nasilnoj retorici u našem društvu oličenoj u pretnjama i medijskim progonima, kao i u sistematičnom potiskivanju društvenih i kulturnih razlika.

четвртак, 15. октобар 2020.

Vikend sa ćaletom premijerno

 


Premijere novog filma Miroslava Momčilovića  („Kad porastem biću Kengur“, „Sedam i po“, “Čekaj me ja sigurno neću doći”, “Smrt čoveka na Balkanu”, “Smrdljiva bajka”)  "Vikend sa ćaletom" biće održane u bioskopima od 29. oktobra. Naslovnu ulogu tumači Nenad Jezdić u tužnoj komediji o odnosu ocu i sinu. On je Kašika, sredovečni beogradski kriminalac, pripadnik stare škole, zarobljen u vremenu kada je bio u punoj snazi, žarko poželi da provede vikend sa Ognjenom, jedanaestogodišnjim sinom iz prethodnog braka.

 Bivša supruga mu izlazi u susret jer je svesna činjenice da se Kašiki bliži kraj i da je to verovatno poslednji susret sina sa ocem. Obzirom na to da ga nije viđao pet godina jer je zbog "malih komplikacija" imao zabranu prilaska dečaku, Kašika pokušava da po ubrzanom kursu u sina utisne sve ono što on smatra važnim za život i preživljavanje na ulici i da istovremeno iz malog istera sve ono što je po njegovom mišljenju mekano, slabašno i devijantno.

"Različitosti karaktera i životnog okruženja tu ljubav čine vrlo kompleksnom, neretko i vrlo duhovitom i komičnom", izjavio je Jezdić novinarima danas okupljenim u Lisabon klubu.



Ognjen, odrastao u savremenom wi-fi okruženju, iz virtuelnog, munjevito, bez vremena da dođe do daha, upada u podzemni svet svog oca koji pokušava nemoguće - da u nekoliko dana isporuči svu toplinu, iskustvo i mudrost koje poseduje, istovremeno pokušavajući da kao ’pravi beogradski šmeker’ od malog sakrije svoju bolest...

Osim Jezdića i mladog Vase Vraneša, u ostalim ulogama su - Bane Vidaković kao Bata Konj - najbolji Kašikin drugar, Miodrag Miki Krstović, Boris Milivojević, Katarina Radivojević, Svetlana Bojković, Srna Lango, Anja Alač, Jelena Đukić, Ana Radović, Marko Gvero, Bojan Lazarov, Miljan Davidović, dok je gost na filmu fudbaler Vujadin Savić.

Film "Vikend sa ćaletom" je podržan od strane Filmskog centra Srbije, a u ekipi su i producent Igor Turčinović, direktor fotografije Dalibor Tonković, scenograf Boris Deheljan, kostimograf Jelena Petrović i montažer Petar Jakonić.

 

Prvih 35 godina Zvezdara teatra


Protekla sezona je za Zvezdara teatar bila jubilarna – obeleeno je 35 godina postojanja!

Tim povodom u kratkoj dokumentarnoj emisiji direktor pozorišta, Dušan Kovačević izneo je svoje impresije tim povodom. Emisija u trajanju od 20 minuta zaokružuje priču o njegovom nastanku, izazovima sa kojima su se susretali kroz više od tri decenije rada, kao i tome gde je Zvezdara danas i kako vide njenu budućnost.

 



Zvezdara teatar je otvoren 8. oktobra 1984. godine sa predstavom Mrešćenje šarana Aleksandra Popovića u režiji Dejana MIjača.

„Od tog dana, do danas je izvedeno blizu 100 premijera, preko 8.000 predstava i sa publikom koja u Zvezdaru dolazi uvek u skoro stalnom broju koji je impozantan za naša i svetska pozorišta, što znači da je popunjenost našeg pozorišta uvek preko 90%. Oko jednog projekta u Zvezdari se okupljaju, u tom trenutku najbolji glumci. Zvezdara nema svoj stalni ansambl i mogla bi da posluži kao model za buduća pozorišta“, kaže Kovačević.




Nova scena Zvezdara teatra otvorena je 2001. godine, a prva predstava izvedena na njoj je bila Doktor Šuster, Dušana Kovačevića. Zvezdara je imala I svoju letnju secenu, otvorenu prvi put 1. jula 1985. kada je izveden komad Nečastivi na Filozofskom fakultetu. Letnja scena je nastala zalaganjem blagajnica, organizatora programa, pisaca, glumaca, koji su dali sve od sebe i sami uredili baštu ispred pozorišta za potrebe scene.

„Danas pričamo o 35 god rada i života. Ja sam svedok rada svih 35 godina, na mestu direktora 20 godina. To kad pominjem mislim na priču o odgovornosti i o tome šta Zvezadra zapravo treba da bude jednog dana. Ona je sada u najboljim godinama, najvitalnijim, gledajući ljudske godine. Ali za razliku od ljudskog veka, Zvezdra sve što je starija je sve bolja. Nadam se da će nastaviti ovim putem koji je proveren i da će sa novim ljudima i novom energijom raditi nove predstave, ostati zaštitni znak ljudi koji se okupljaju oko jednog projekta. To je model u koji verujem. Kao kada se pravi reprezentacija u nekom sportu. Za jednu utakmicu odaberete najbolji tim i to je princip po kome je Zvezdara poznata. Publika voli da dolazi ovde jer uz opštinu Zvezdara koja je najbliža zvezdama mi imamo i zvezde na sceni“, istakao je Kovačević.




Tokom 35 godina u Zvezdara teatru je odigrano blizu 8.000 predstava, na gostovanjima  je izvedeno skoro 1.500 predstava, a na matičnoj sceni kao i na gostovanjima su ugostil više od 1,7 miliona posetilaca. Osvojili su mnogo nagrada, gostovali na brojnim scenama u zemlji i inostranstvu. I dalje stvaraju predstave i putujemo... 

среда, 14. октобар 2020.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ ПРЕДСТАВЉА МЛАДЕ ТАЛЕНТЕ : КОНЦЕРТ ОПЕРСКОГ СТУДИЈА "БОРИСЛАВ ПОПОВИЋ"


 

У недељу, 18. октобра у 18 часова на Великој сцени  Народног позоришта у Београду представиће вам се млади оперски певачи чланови Оперског студија Народног позоришта „Борислав Поповић“.

Иако су многи од њих већ наступали у представама репертоара Опере, после дужег времена ови млади уметници наступиће са великим  Оркестром Опере Народног позоришта и извести свој целовечерњи концерт.

Kроз Оперски студио Народног позоришта прошле су многе генерације, а неки од њих су, градећи своју каријеру, стекли име признатих уметника и код нас и у иностранству.

Уметничко руководство Оперског студија  чине Сања Керкез, вокални педагог, Јадранка Јовановић, вокални педагог, Ђорђе Павловић, диригент, Ивана Драгутиновић Маричић, редитељ, Андреја Маричић, сарадник за глуму и сценски покрет.    

Oперски студио се први пут појављује у Народном позоришту средином прошлог века под вођством маестра Оскара Данона, затим диригента Богдана Бабића и редитеља Младена Сабљића. После дуге паузе Оперски студио је поново активиран седамдесетих година, поново са студентима Музичке академије и младим члановима оперског хора, а под уметничким вођством редитеља проф. др. Слободана Турлакова и маестра проф. Предрага Милошевића уз музичку (клавирску) сарадњу Александра Коларевића.

 

У знак сећања на истакнутог редитеља Опере Борислава Поповића, Оперски студио од 30. марта 2009. године носи његово име.                     

 

18.10.2020.  у 18:00

 ВЕЛИКА СЦЕНА

 

УМЕТНИЧКО РУКОВОДСТВО ОПЕРСКОГ СТУДИЈА:

Сања Керкез, вокални педагoг

Јадранка Јовановић, вокални педагог

Ђорђе Павловић, диригент

Ивана Драгутиновић Маричић, редитељ

Андреја Маричић, сарадник за глуму и сценски покрет

 

Корепетитор: Миливоје Вељић

Концерт-мајстор: Едит Македонска

 

ПРОГРАМ:

1. Ђ. Росини: Увертира из опере Севиљски берберин- Оркестар

 

2. Бранислава Бринић

В.А. Моцарт: "O zittre nicht, mein lieber Sohn", арија Краљице ноћи из опере Чаробна фрула

 

3. Јана Цветковић

Ђ. Росини:" Cruda sorte", арија Изабеле из опере Италијанка у Алжиру

 

4. Милица Лалошевић

Г. Доницети: – "Regnava nel silenzio", арија Лучије из опере Лучија од Ламермура

 

5. Марија Јелић

Ђ. Верди: "Tu che le vanita", арија Елизабете из опере Дон Карлос

 

6. Катарина Радовановић

Ђ. Верди: "Mercè dilette amiche", арија Елене из опере Сицилијанске вечери

 

7. Мартина Кољеншић

К. Сен-Санс:"Mon coeur s’ouvre a ta voix", арија Далиле из опере Самсон и Далила

 

8. Маја Павковић

Ђ. Верди: "Pace, pace mio Dio" арија Леоноре из опере Моћ судбине

 

9. Исидора Стевановић

 Ђ. Пучини: " Un bel di vedremo" арија Ћо Ћо Сан из опере Мадам Батерфлај

 

MADLENIANUM NA 52. BEMUSU : GALA KONCERT MARIJE GULJEGINE




3. novembar u 19.30 časova, Velika scena Opere i teatra Madlenianum

 

52. Beogradske muzičke svečanosti BEMUS u organizaciji Centra beogradskih festivala ove godine se održavaju od 1. do 13. novembra, i ukoliko to epidemiološke prilike budu dozvolile, ljubitelji i poštovaoci umetničke muzike će imati mogućnost da čuju izuzetne umetnike iz sveta, kao i izvrsne muzičare i orkestre iz naše zemlje. Ovogodišnji BEMUS, pod umetničkim rukovodstvom Bojana Suđića, planira izuzetne događaje, a jedan od njih je Gala koncert Marije Guljegine, čuvenog dramskog soprana koju mnogi nazivaju „kraljicom opere“, a koja sa najlepšim arijama nastupa 3. novembra u 19.30 časova u Operi i teatru Madlenianum, u pratnji Orkestra Madlenianuma i pod dirigentskom palicom maestra Dejana Savića. BEMUS se realizuje pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu grada Beograda, a podršku je pružilo i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ne čudi što Mariju Guljeginu nazivaju „sopranom koji odoleva testu vremena” jer njen raskošan glas tako ubedljivo prenosi muziku i dramu na brojnim solističkim koncertima širom sveta. Kritičari je smatraju vodećom Toskom decenije, dok Mala knjiga operskih pevača navodi: „Glamurozno prisustvo Guljegine na sceni u skladu je sa njenim svetlim i moćnim tonom koji nikada ne prerasta u oštar, što je čini jednom od najistaknutijih soprana njene generacije.” Publika Opere i teatra Madlenianum će imati prilike da uživa u najlepšim arijama i uvertirama uz muziciranje vrhunskih muzičara.




Marija Guljegina je jedina ostvarila naslovne uloge u 16 novih produkcija u Milanskoj skali, među kojima su Manon Lesko, Toska, Dva Foskarija, Bal pod maskama, Magbet, itd. Od 1991. godine Guljegina je imala više od 165 nastupa u Metropoliten operi u Njujorku i to u naslovnim ulogama opera Aida, Turandot, Toska, Norma, Adrijana Lekuvrer, Magbet, Nabuko, Andre Šenije, Pikova dama, Kavalerija rustikana, Sly i druge. Nastupala je i sa našim Željkom Lučićem kao Ledi Magbet i kao Toska u Metropoliten operi. „Kraljica opere“, kako je kritičari nazivaju, često nastupa u svim značajnim operskim kućama širom sveta, među kojima su i Bečka državna opera, Marinski teatar, Bavarska državna opera, Nemačka opera Berlin, Teatar Liseo, Kovent Garden, Opera Bastilja, Teatar Kolon, Boljšoj teatar i drugi.

„Ruski sopran sa Verdijem u venama“ dobitnica je brojnih priznanja i nagrada, uključujući nagrade „Pučini“ 2009. godine za najbolje izvođenje Pučinijeve opere, „Đovani Zenatelo“ za svoj prvi nastup u Veronskoj Areni, „Marija Zamboni“ zlatnu medalju, 1999. godine nagradu na festivalu u Osaki, 2001. godine nagradu „Belini“, nagradu za umetnost (Arte e Operosita nel mondo) u Milanu i mnoge druge. Za svoj društveni angažman od strane ruskog patrijarha Alekseja nagrađena je „Ordenom svete Olge“, najvišim ordenom Ruske pravoslavne crkve. Guljegina je počasna članica odbora Međunarodnog paraolimpijskog komiteta, kao i globalna ambasadorka dobre volje Unicefa.




U njene skorašnje uspehe svrstavaju se nove produkcije među kojima su Sicilijanska večernja, Bal pod maskama i Sila sudbine u Marinski teatru, Turandot u Teatru Verdi u Salernu, turneja u Šangaju i Japanu sa teatrom Petruceli iz Barija, kao i trijumfalni solistički nastup u Karnegi holu u Njujorku i turneja sa samostalnim koncertima u Rusiji i Belorusiji. Takođe, svetla tačka u njenoj karijeri je i uloga Mini u operi Devojka sa zapada na otvaranju 65. festivala Pučinija.

Nakon osvajanja titule najboljeg dramskog soprana u italijanskom repertoaru, Guljegina je konačno debitovala u Vagnerovom repertoaru, i to na opšte oduševljenje kritičara kao Kundri u operi Parsifal koju je izvela pod dirigentskom palicom Valerija Gergijeva u Marinski teatru i Konstantina Trinksa u Sofijskoj nacionalnoj operi.

Njeni predstojeći angažmani uključuju razne solističke nastupe, kao i izvođenja opera Turandot i Toska u Marinski teatru. U sezoni 20/21, Guljegina će takođe debitovati u ulozi Kostelinčke u operi Jenufa u Marinski teatru i Kraljevskoj koncertnoj dvorani u Amsterd




Dejan Savić (1957), istaknuti srpski umetnik, diplomirao je dirigovanje na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, a stekao zvanje Magistra dirigovanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kao prvi u istoriji ove visokoškolske ustanove. Glavni je dirigent Beogradske opere i baleta od 1993. a direktor Opere i baleta od 2001 – 2004. godine. U isto vreme je muzički rukovodilac Kamernog orkestra PRO CLASSICA, kao i renomiranog Mešovitog hora Braća Baruh, osnovanog 1879. godine. Od 1989. do 1992. bio je umetnički direktor Niškog simfonijskog orkestra, a od 1993. do 1995. godine umetnički rukovodilac Kamernog ansambla PRO MUSICA, najstarijeg u Jugoslaviji. Od 2005 – 2007. godine, Dejan Savić je, kao prvi i do sada jedini muzički umetnik u 150 godina dugoj istoriji ove ustanove, bio Upravnik Narodnog pozorišta, da bi se 2007. godine vratio na mesto direktora Opere gde od 2010. godine deluje kao Glavni dirigent pozorišta. Već 2012. godine vraća se na mesto Upravnika Narodnog pozorišta, gde ostaje do 2018. godine, beležeći izuzetne umetničke i poslovne rezultate.

Sa svojim horom kao i drugim horovima kojima je dirigovao, sudelovao je na brojnim uglednim međunarodnim horskim festivalima, osvajajući mnogobrojne nagrade i priznanja (Gorica i Peskara, Italija, Kardica, Grčka, JHS Niš, Mokranjčevi dani u Negotinu i dr.)

Kao dirigent a takođe i sa svojim ansamblima Dejan Savić je gostovao u Grčkoj, Izraelu, Bugarskoj, Holandiji, Nemačkoj, Rumuniji, Irskoj, Rusiji, SAD, Kini, Koreji, Francuskoj, Gruziji, Italiji, Austriji, Švajcarskoj, Španiji i dr. nastupajući sa mnogim uglednim orkestrima i operskim kućama Evrope, Amerike i Azije.

Savić je delovao kao stalni gost-dirigent Simfonijskog orkestra i Hora Grčkog radija (ERT). Njegova pedagoška karijera podrazumeva profesorski angažman na nekoliko Muzičkih akademija u zemlji i inostranstvu kao i niz majstorskih kurseva u više evropskih zemalja, koje održava i danas. Učestvovao je u radu više znamenitih međunarodnih konkursa i takmičenja, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Sarađivao je sa nekima od najvećih imena sveta muzike širom planete. U više zemalja snimao je za Radio i TV, a realizovao je i više trajnih snimaka, LP izdanja, audio kaseta, kompakt i DVD diskova u izdanju PGP RTS i drugih kompanija. Nosilac je brojnih domaćih i inostranih nagrada i priznanja, između ostalih Zlatnog beočuga, Vukove nagrade, Srebrne zvezde Italijanske republike, Zvezde Reda Malteškog krsta i dr.

уторак, 13. октобар 2020.

XXVI FESTIVAL AUTORSKOG FILMA I OVE GODINE OTVARA VRATA PUBLICI

 


Hrabri novi pogled u svet autorskog filma od 27. novembra do 4. decembra
 

Dvadeset šesto izdanje Festivala autorskog filma (FAF) biće održano u Beogradu od 27. novembra do 4. decembra na već tradicionalnim lokacijama, a publiku ove godine očekuje i jedna novina. Usled epidemiološke situacije, organizatori festivala najavljuju da će ove godine pored redovnog programa u salama širom Beograda, biti organizovan i online program na platformi mojoff.net koji će ponuditi publici širom Srbije mogućnost da isprate određene filmove i programeXXVIFAF-a.



 „Nastojimo da određene programe učinimo dostupnim i posetiocima van Beograda, da festival poprimi drugu dimenziju pružajući mogućnost da deo programa bude i online, ali sa željom da se što pre u potpunosti vratimo u sale odakle je festival i krenuo.“ – rekli su iz direkcije festivala.
 
Festival autorskog filma i ove godine ponudiće posetiocima mogućnost da isprate najnovija filmska ostvarenja, filmove koji su nagrađivani na festivalima, kao i filmove autora koji su već dugo prisutni na filmskoj sceni.



U okviru takmičarske selekcije, FAF već tradicionalno domaću publiku upoznaje sa debitantima i mladim autorima, čije vreme tek dolazi. U okviru takmičarskog programa biće prikazano do 12 filmskih ostvarenja koja će se boriti za Grand prix festivala, nagradu koja nosi ime velikog umetnika Aleksandra Saše Petrovića.
 
Šestu godinu za redom Festival će predstaviti i selekciju „Hrabri Balkan“, koja nastoji da iznenadi i skrene pažnju na talente mladih autora sa prostora bivše Jugoslavije i šireg regiona koji se oprobavaju u različitim formama filma. Neizostavan deo je i selekcija „Bande à part“ koja obećava da i ove godine nastavi svoju „pobunu“, prikazujući filmove koji su radikalni, nesvakidašnji i koji u sebi nose određenu dozu bunta.
 
Poklonici sedme umetnosti biće u prilici da uživaju u nekoliko pratećih programa i retrospektiva  koji su u poslednjih godina postali neizostavni deo festivala i koji će biti naknadno najavljeni.

Domaćin festivala je Kombank dvorana, dok će se festival održati i na sledećim lokacijama: Dom omladine Beograda, Dvorana Kulturnog centra Beograda, staroj i novoj zgradi Muzeja Jugoslovenske kinoteke, bioskop „Fontana“, Centar za kulturu „Vlada Divljan“, Domu kulture Studentski grad i Art bioskopu-Kolarčeva zadužbina.
 
Kompletne informacije o programu naći će se na sajtu festivala, na adresi www.faf.rs. Zvanična strana festivala na Fejzbuku je www.facebook.com/festivalautorskogfilma. Festival autorskog filma moguće je pratiti i na Tviteru i na Instagramu, na nalogu @AuteurFilmFest.
 

ELEKTRIČNI ORGAZAM u Kombank dvorani ipak 24. aprila 2021.


Koncertna proslava 40 godina Električnog orgazma najavljena za 29. oktobar ove godine ipak se pomera za 24. april 2021. Mesto ostaje isto - Kombank dvorana, Beograd.

Budući da usled uvedenih mera nema uslova da se proslava 40 godina Orgazma održi u punom sjaju, kako je isplanirano za obeležavanje ovog značajnog jubileja najdugovečnijeg beogradskog novotalasnog benda, koncert se odlaže do proleća 2021. 

Duh zajedništva koji Orgazam neguje pune četiri decenije nije moguće u potpunosti doživeti na nekoliko ,,distanciranih" koncerata, kako bi jedino bilo moguće u ovom trenutku, te se koncert pomera za 24. april.

Kupljene ulaznice automatski važe i za novi datum.

понедељак, 12. октобар 2020.

Džamejka Kinkejd - jedna od glavnih favorita za Nobelovu nagradu

 

ČAROBNI UVIDI U MISTERIJU ZVANU ŽIVOT



Dugogodišnja Agorina autorka – DŽAMEJKA KINKEJD bila jedan od glavnih favorita za ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost što je još jedna potvrda izuzetne vrednosti dela ove književnice.


Dubinski uvidi u misteriju zvanu život, u njenim knjigama su vidjeni kroz brojne povesti koje rasvetljavaju različite vrste stalnih sukoba koji prožimaju članove porodice – majklu i ćerku, pre svega, a zatim i bračne partnere. Govore o mržnji i ljubavi izmedju najbižih.

Pitanje koje stalno lebdi oko junaka, jeste ono koje se duboko tiče i samog čitaoca – šta je suština ljubavi? Plivajući u ništavilu koje mirno počiva s onu stranu ljudskih života, Džamejka Kinkejd nam pokazuje kako se gledaju stvari iza stvari.

Izdavačka kuća AGORA do sada je objavila četiri njene prozne knjige: zbirku priča Na dnu reke i tri romana – Gle sad onda, Lusi i Autobiografija moje majke, a trenutno je u pripremi i knjiga Moj brat.




AUTOBIOGRAFIJA MOJE MAJKE

Zula Klodet Ričardson, čija je majka bila Karibljanka, a otac škotsko-afričkih korena, odrasta kao siroče bez majke u porodici očeve pralje. Osuđena na samoću i uskraćena za ljubav, ona je dete koje se naslađuje putenošću, jarkim bojama, upečatljivim mirisima, svilenkastim teksturama.

Obljubiće je još kao učenicu, kasnije će se upustiti u strasnu vezu sa jednim lučkim radnikom, a udaće se za engleskog doktora, čija je prva žena navodno otrovana. Ali Zulina želja da sazna sve o životu svoje majke pretvara se u opsesiju.

Sklapajući portret žene koju nikada nije videla, zamišlja kako se ona upoznala sa njenim ocem, zamišlja njen mogući život i osećanja, doživljavajući je kao pripadnicu rase u nestajanju… i traži istovremeno vlastito mesto na toj izmaštanoj slici, u ovom, verovatno najraskošnijem i najtajanstvenijem romanu Džamejke Kinkejd – omamljujućem, iznimnom, i veličanstvenom umetničkom delu o rasi, seksu i ljubavi.

Suptilnom, poetskom meditativnošću, neprestano ispitujući granice između samoće i porodice, ljubavi i mržnje, crnaca i belaca, kolonijalizma i kolonizovanih, Kinkejd lucidnom jezičkom bujicom osvetljava Zulin tragično jalovi život. Rezultat tog napora jeste jedna očaravajuća pripovest, raskošne imaginativnosti i zvučnih biblijskih kadenci, koje se očituju kao suprotnost naratorkinoj emocionalnoj strogosti i egzistencijalnoj osami.


NA DNU REKE

KNJIGA O NEUHVATLJIVIM STANOVNICIMA FIZIČKOG SVETA


Suočen sa zbirkom priča Na dnu reke čitalac, gotovo neosetno, biva prinuđen da počne drugačije posmatrati kako znani mu fizički svet, tako i njegove neuhvatljive stanovnike opisane u ovoj poetskoj prozi. Glas Džamejke Kinkejd, najynačajnije karipske autorke,  katkad je naivno kapriciozan, a opet i biblijski uverljiv, dok pripoveda o onome što delom je upamćeno, a delom izmaštano.

Sirovo sećanje autorke na detinjstvo provedeno na Karibima – na porodicu, običaje, tropske pejsaže – pročišćeno je i transponovano kroz osoben stil i viziju. 

Kinkejd navodi svoje čitaoce da iznova promisle o snažnoj povezanosti majke i deteta, lepoti i razornosti prirode, strujanju energije između muškog i ženskog, važnosti običnih predmeta – kuće, šolje, olovke. Preobražavajući naš ljudski oblik i naše okruženje, ovi nam prozni medaljoni, na potpuno neočekivan način, saopštavaju nešto što ranije nismo znali, niti slutili.

Čim je objavljena 1983. godine, prva knjiga Džamejke Kinkejd Na dnu reke našla se u najužem izboru za PEN/ Foknerovu nagradu, a osvojila je Morton Darwen Zabel Award, koju dodeljuje Američka akademija za umetnost i književnost.

„Od šačice svetski poznatih karipskih autora, jedino Kinkejd tako precizno zna da dočara dvostranu osobenost manjih ostrva: prozirni nanos britanske kolonijalne kulture preko ljudi i mesta koja su Engleskoj potpuno strana. Ona nežno struže to krhko tkivo religije, rečnika i navika, kako bi se ispod uvezenih, nametnutih običaja ukazao izvorni, vibrantni život ostrvljana.“

               SIROTA GOŠĆA S KRAJA SVETA



I prevodilac romana Džamejke Kinkejd, Alen Bešić, i izdavač – zrenjaninska Agora – koncentrisani su na prozu koja ne pripada komercijalnoj književnoj konfekciji, bestselerima za jednu upotrebu, koji lako privlače i još lakše gube pažnju čitalaca.

Pre romana Lusi, Bešić je, za istu izdavačku kuću, preveo remekdelo Džin Ris Široko Sargaško more i književni prvenac Džamejke Kinkejd, složenu, žanrovski fluentnu prozu Na dnu reke. Istovremeno, kao pisac propratnih tekstova, on je bio i prvi tumač ovih dela.

To pre svega važi za roman Široko Sargaško more i prozu Na dnu reke, pošto je Lusi propraćena nešto sažetijom biobibliografskom Beleškom o autorki. Ova Beleška tematsko polazište romana Lusi, uz ostalo, nalazi i u biografskim datama autorke, koja je, sa sedamnaest godina, pod svojim pravim imenom Elejn Poter Ričardson, otišla iz rodnog Sent Džonsa na Antigvi da bi se zaposlila kao dadilja u Njujorku.

Stvarna, simbolikom bremenita promena imena, iz konvencionalnog, bezbojnog i neutralnog imena engleske gospođice u egzotično i značenjski naglašeno – Džamejka Kinkejd, ima svoj višestruki odjek u romanu Lusi. Glavna junakinja i pripovedačica, kao deo oblikovanja vlastitog identiteta i gotovo prisilne težnje za što dubljom samospoznajom, u jednom času želi da promeni svoje ime Lusi Džozefin Poter (jasna je veza sa pravim imenom autorke).

Motivacija je višestruka: s jedne strane, reč je o poricanju majčine/ roditeljske vlasti oličene u imenovanju, s druge, imena Džozefin i Poter sama sobom oličavaju pokoravanje, potonje – materijalno i nekadašnje – ropsko i kolonijalno: Nadenuli su mi ime Džozefin po majčinom ujaku gospodinu Džozefu, jer je bio imućan, zgrnuo je novac na šećeru na Kubi, i očekivalo se da će se setiti ukazane mu časti i ostaviti mi nešto u svojoj oporuci. […] Prezime Poter verovatno potiče od Engleza koji je posedovao moje pretke u vreme dok su bili robovi…



IMPLOZIJA JEDNOG BRAKA

U Gle Sad Onda, izuzetnom i evokativnom novom romanu Džamejke Kinkejd, prikazana je implozija jednog braka sa svim njegovim radostima i patnjama.

Ovo pronicljivo ispitivanje raznolikih načina na koje proticanje vremena deluje na ljudsku svest ispripovedano je skladno i opčinjujuće, Kinkejd ulazi u kožu svakog od svojih likova – majke, oca, i njihovo dvoje dece, koji žive u jednom seocetu u Novoj Engleskoj – dok se, u mislima, kreću između sadašnjosti, prošlosti i budućnosti: jer, kako ističe autorka, „sadašnjost će biti sad onda i prošlost je sad onda i budućnost će biti neko sad onda”.

Njeni likovi, ograničeni svetom, očajavaju u svojoj porodičnoj situaciji. Ali njihove misli blude, nastojeći da iznađu linearan smisao u nečemu što je suštinski nelinearno. Gle Sad Onda je pokušaj Džamejke Kinkejd da razjasni nejasno, i da učini nejasnim ono što nam se čini posve jasnim i očiglednim – to jest, početak, sredinu, i kraj.

Još od svoje prve zbirke priča, Na dnu reke, koja je nominovana za PEN/Foknerovu nagradu za književnost, Kinkejd ispoljava jedinstven talenat da prozre kroz i iza površine stvari. U Gle Sad Onda, ona uranja čitaoca u jedan svet koji je i poznat i iznenađujući u isti mah – stvarajući svoje najosećajnije i tematski najizazovnije delo do sada.

„Sa imaginativnom snagom Virdžinije Vulf, Kinkejd ispisuje palimpsest prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena… Gospođa Svit na ovim stranicama stvara pravu verbalnu simfoniju… Roman za sladokusce…”