петак, 23. август 2019.

SPEKTAKL FIJE MENAR NA 53. BITEFU

Fotografija iz predstave Nemoralne priče - 1.deo: Kuća majka, foto Jean-Luc Beaujault


Pedeset treće izdanje pozorišnog festivala Bitef, održaće se u Beogradu u periodu između 17. i 26. septembra. U glavnom programu festivala čiji je tematski fokus na pozorištu koje se bavi raspadom zajednice na svim nivoima (od političke do partnerske) i mogućnošću njene obnove, biće izvedeno dvanaest predstava iz Belgije, Brazila, Nemačke, Nigerije, Slovenije, Srbije, Francuske, Hrvatske i Švajcarske.


Kao što je javnost već obaveštena, Bitef nastavlja svoju tradiciju izvođenja predstava van pozorišnih prostora, na lokacijama koje obično nisu za to namenjene. Cela druga polovina festivala će se održati u halama Luke Beograd, a jedna od predstava za koje vlada posebno interesovanje je projekat Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka i, u okviru njega, nastup Fije Menar, čuvene francuske konceptualne umetnice i performerke sa iskustvom u cirkusu. Menar je ovaj performans-instalaciju kreirala u saradnji sa Žan-Lik Božolom i po narudžbini jedne od najvećih likovnih manifestacija u Evropi - Dokumenta. Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka će zvanično otvoriti program Bitefa u Luci Beograd, u kojoj će se predstave izvoditi od 22. do 26. septembra.


Fija Menar, potpuno sama na sceni, u gotovo prirodnoj veličini gradi konstrukciju od kartona koja predstavlja antički hram i koja počinje da se natapa vodom i propada onog momenta kada je završena. Dosta direktna scenska metafora raspada osnova zapadne civilizacije obogaćena je izuzetnim izvođačkim kvalitetima i jakim čulnim i emocionalnim dejstvom koje izaziva borba čoveka sa materijalom i uništavanje rezultata ljudskog rada, što ovu predstavu svrstava u red „najspektakularnijih“ koje će publika 53. Bitefa moći da vidi.
  Gostovanje predstave na Bitefu ostvarno je uz podršku Francuskog instituta u Srbiji.


KONSTANCA MAKRAS U BITEF TEATRU

Uporedo sa kupovinom ulaznica za festival, svi zainteresovani će moći da nabave ulaznice i za prvu premijeru Bitef teatra u novoj sezoni koja predstavlja prvi korak u novoj strategiji Bitefa za čvršće povezivanje festivala i teatra. Ta strategija počiva na produkciji predstava vrhunskih svetskih umetnika u Bitef teatru, što praktično znači da će beogradska publika tokom cele sezone biti u mogućnosti da gleda predstave kakve je navikla da gleda za vreme trajanja festivala. Radi se o plesnoj predstavi Gradovi kojih više nema, jedne od najznačajnijih svetskih koreografkinja danas, Konstance Makras, čija će premijera biti održana 1. oktobra. Projekat će biti realizovan uz učešće domaćih umetnika, glumaca i plesača Bitef dens kompanije. Više detalja o sezoni 2019/20 Bitef teatra, tim Bitefa će saopštiti u septembru, odmah po završetku festivala.



Rezervacija ulaznica za sve predstave na 53. Bitefu je u toku i trajaće do 30. avgusta.

Rezervaciju možete izvršiti putem telefona +381 69 899 24 00 (10-17h svim danima osim nedeljom), mejla: blagajna@bitef.rs i onlajn, putem SAJTA

Prodaja ulaznica za sve predstave na 53. Bitefu počinje 2. septembra.

Ulaznice možete kupiti onlajn, putem SAJTA ili na blagajni Pozorišta na Terazijama.

Više informacija o rezervaciji i prodaji ulaznica nalazi se NA SAJTU Bitefa.

четвртак, 22. август 2019.

XVIII Interetno festival

 
 
Interetno festival  ove godine puni punoletstvo, započinje počinje danas izložbom starih zanata, igraonicom i muzičkim programom za mame i bebe, dok u večernjim časovima posetioce očekuju koncerti Tamburaškog ansambla "Ravnica", te Petera Novaka i Etnofona. 
 
Svečano otvaranje festivala biće sutra, 23. avgusta, kada će nakon defilea kroz centar grada, učesnici zaigrati na glavnoj bini.
Na predstojećem Interetno festivalu, koji će se održati od 22. do 26. avgusta, nastupiće čak 950 izvođača i učesnika, a bogat program odvijaće se na četiri lokacije u gradu.

Na glavnoj festivalskoj bini, postavljenoj na Gradskom trgu, zaigraće 750 plesača iz 23 domaće i 7 stranih plesnih grupa iz Bolivije, Kolumbije, Mađarske, Malezije, Rusije.

Gotovo 450 dece pokazaće svoje umeće na smotri mađarskih dečijih ansambala iz Vojvodine, dok će oko 80 muzičara zabavljati publiku svojim koncertima.

Prateća dešavanja festivala održavaće se u Etnopolisu, odnosno Gastro selu i Trgu vina, gde će biti postavljen vašar starih zanata sa više od 100 izlagača, vinara i različitih gastronomskih specijaliteta, dok će se program za najmlađe odvijati u igraonici na otvorenom "Zlatna Kapija".

U Mađarskom kulturnom centru "Nepker", koji je sedište festivala, svakoga dana u večernjim časovima održavaće se koncerti i žurke.




Program XVIII Interetno festivala




ETNOPOLIS BINA (Glavna bina)

Četvrtak, 22. avgust
  • 19:00 Koncert: Tamburaški ansambl "Ravnica";
  • 21:00 Koncert: Peter Novak i Etnofon.
Petak, 23. avgust
  • 19:30 Ceremonija svečanog otvaranja (Bolivija, Kolumbija, Malezija, Rusija - "Tanok", OPG "Bartok" - Horgoš, Rusija - "Kazbek", FA Branko Radičević - Sremska Mitrovica, FA "Rona" - Subotica, Rusija - Vesennie Zori, OKUD Mladost - Subotica).
Subota, 24. avgust
  • 19:30 Folklorno-plesna panorama: Folklorni ansambl Tanok (Rusija), Orang Orand bubnjarsko pozorište (Malezija), Folklorni ansambl Vesennie Zori (Rusija);
  • 21:00 Plešemo zajedno: MKC Nepker, Ansambl Rona (Subotica), HKPD Bunjevačko kolo (Subotica), SKC Vuk Stefanović Karadžić (Bačka Topola).
Nedelja, 25. avgust
  • 14:00 Smotra dečijih folklornih ansambla Vojvodine;
  • 19:00 Kapija zvezda: Peter Novak i talenti emisije Mađarske Televizije, dodela nagrade učesnicima smotre dečijih folklornih ansambla Vojvodine;
  • 20:30 Plesna panorama: Orang Orand bubnjarsko pozorište (Malezija), LaguKu – Memories (Malezija).
Ponedeljka, 26. avgust
  • 17:00 Panon radio uživo na trgu;
  • 19:30 Ceremonija svečanog zatvaranja (Bolivija, Kolumbija, Malezija, Rusija - "Tanok", AKUDUNS Sonja Marinković - Novi Sad, Rusija - "Kazbek", Rusija - Vesennie Zori).
IGRAONICA ZLATNA KAPIJA

Četvrtak, 22. avgust
  • 16:00 Program igraonice Zlatna kapija;
  • 17:00 Muzički program za mame i bebe.
Petak, 23. avgust
  • 16:00 Program igraonice Zlatna kapija;
  • 17:00 Igraonica za bebe: Aromaterapijom za zdravlje porodice;
  • 17:30 Međunarodna igraonica – Bolivija.
Subota, 24. avgust
  • 16:00 Program igraonice Zlatna kapija;
  • 17:00 Muzički program za mame i bebe sa Imolom Varga od 0 do 3 godine;
  • 17:30 Međunarodna igraonica – Rusija;
  • 18:00 Šak activity: Svetski husari.
Nedeljak, 25. avgust
  • 16:00 Program igraonice Zlatna kapija;
  • 17:00 Program za mame i bebe sa Kristinom Kečkeš.
Ponedeljak, 26. avgust
  • 16:00 Program igraonice Zlatna kapija;
  • 17:30 Međunarodna igraonica – Rusija.
MAĐARSKI KULTURNI CENTAR NEPKER

Četvrtak, 22. avgust
  • 22:30 Festivalski klub: Freedom party.
Petak, 23. avgust
  • 22:00 Festivalski klub: Sing-Along party, DJ AADM.
Subota, 24. avgust
  • 22:00 Koncert: Regina Zaboš i Nevena Pejčić;
  • 23:00 Festivalski klub: Karaoke party, DJ AADM.
Nedelja, 25. avgust
  • 22:00 Koncert: Mozeš Sabadi i bend;
  • 23:00 Festivalski klub: Just dance party, DJ AADM.
Ponedeljak, 26. avgust
  • 12:00 Sto ljubavi – Ugostimo svet;
  • 23:00 Festivalski klub: Goodbye party.
ETNOPOLIS (Gastro selo i Trg vina)

Četvrtak, 22. avgust
  • 12:00 Izložba starih zanata;
  • 17:00 Predstavljanje sekcije dekorativne umetnosti MKC Nepker.
Petak, 23. avgust
  • 10:00 Izložba starih zanata;
  • 18:00 Trg vina: Kolumbija – Internacionalni folklorni koncert i plesna radionica;
  • 19:00 Svečani defile učesnika festivala sa zastavama.
Subota, 24. avgust
  • 10:00 Izložba starih zanata;
  • 18:00 Trg vina: Rusija – Internacionalni folklorni koncert i plesna radionica.
Nedelja, 25. avgust
  • 10:00 Izložba starih zanata;
  • 18:30 Trg vina: "Trg je naš" – dečija kuća plesa.
Ponedeljak, 26. avgust
  • 10:00 Izložba starih zanata;
  • 18:00 Trg vina: Bolivija – Internacionalni folklorni koncert i plesna radionica;
  • 19:00 Svečani defile učesnika festivala.

Kako smo postali ovo što smo danas: Knjiga o ljudima




Vulkan izdavaštvo predstavlja zanimljivu i inspirativnu Knjigu o ljudima, koja nudi odgovore na pitanja s kojima se često susrećemo. Saznajte kako smo postali stvorenja kakva smo danas, istražite šta nas razlikuje od drugih vrsta i manje poznate specifičnosti. Obogaćena najnovijim naučnim istraživanjima, Knjiga o ljudima je uzbudljiva i sažeta priča o onome što nas nedvosmisleno određuje kao životinje, ali otkriva i koliko smo izvanredni među njima.
Volimo da smatramo sebe izuzetnim bićima, ali da li zaista ima nečeg posebnog u nama što nas izdvaja od drugih životinja? Ljudi su najtanja grana na porodičnom stablu koje obuhvata četiri milijarde godina, mnogo promena i milijardu vrsta. Svi ti organizmi su ukorenjeni u jednom poreklu, sa zajedničkim kodom, koji osigurava naše postojanje. Ovaj paradoks − da je naša biologija nejasna, a mi sebe smatramo posebnim stvorenjima − predstavlja srž onoga što jesmo. U Knjizi o ljudima, originalnom i zabavnom opisu života na Zemlji, autor Adam Raderford istražuje osobine koje su se nekada smatrale isključivo ljudskim, a ispostavilo se da nije baš tako: nismo jedina vrsta koja komunicira, pravi alate, koristi vatru i ima seksualne odnose zarad pravljenja nove verzije sebe. Evolucija nam je, međutim, omogućila da razvijemo kulturu do nivoa složenosti koji nadmašuje svaku opaženu prirodu.
Autor ove mudre, zabavne i edukativne knjige dr Adam Raderford je britanski genetičar, pisac i voditelj. Godinama je bio urednik audio-vizuelnog sadržaja za časopis Nature, čest je saradnik u listu The Guardian, kao i domaćin BBC Radio 4 programa Inside Science. Do sada je objavio nekoliko veoma interesantnih i popularnih knjiga koje se bave genetikom i poreklom života.

Mala Galerija ULUPUDS-a: Stojan Milanov/“Neformalno”




Mesto: Uzun Mirkova 12
Trajanje izložbe: 26.8.- 06.9.




Izbor od dvadesetak radova malog formata (ulje na papiru, kartonu, platnu) nastalih spontno, neplanirano, od materijala i vremena „ukradenih“  od tzv. zvaničih slika, na kojima beogradski slikar Stojan Milanov nastavlja ciklus posvećen opservaciji ljudskih karaktera, odnosa, stanja svesti.

Neretko se kod  slikara dešava da među pripremnim studijama, koje prethode i služe kao polazište za radove većeg formata, prepoznaju autonomna i zaokružena dela. Povodeći se idejom da neki od  tih „malih eksperimenata“ zbog svoje neposrednosti i svežine izraza kojom odišu prevazilaze prvobitnu namenu i zaslužuju da budu obelodanjeni, autor ih iznosi pred publiku .

Izložba će trajati do 06. septembra 2019. a u skladu sa nazivom i koncepcijom počeće bez zvaničnog otvaranja u ponedeljak 26. avgusta od 18. časova.



Stojan  Milanov je rođen 1963. godine u Beogradu.Od 1985.godine profesionalno se bavi slikarstvom, član ULUPUDS-a i ULUS-a , samostalni umetnik. U tematskom smislu preokupacija su mu ljudska figura, urbani pejzaz, tehnika ulje na platnu. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Učesnik je vise kolektivnih izlozbi , međunarodnih art  simpozijuma  i likovnih kolonija. Živi u Beogradu.  



Samostalne izlozbe:




  • Galerija Progres ,Beograd,2004.god.
  • Galerija, Singidunum,Beograd , 2009.god
  • Galerija, Helena, Beograd 2009.
  • Galerija Srpskog kulturnog centra “Sveti Sava” ,Subotica 2010.
  • Galerija Atrijum,Biblioteke grada,Beograd 2011.
  • Club des Arts, Palais de l’Europe, Strasbourg 2012.
  • Galerija Kulturnog Centra Bečej  2013.
  • Galerie Erni , Luzern , 2013.
  • Peyer Fine Art galerie ,Zurich , 2014.
  • Galerija Černe ,Nova Gorica , 2015.
  • Galerija Yugoexport ,Beograd  2015.
  • Galerija Kulturnog Centra Knjaževac  2016.
  • Galerija Contemplor , Beč ,  2017.
  • Galerija  ULUS  , Beograd  , 2017.

 

Nagrade:


  • “Artist of the year”-Simic Galleries,California, 2005.
  • Prva nagrada za slikarstvo na konkursu “I bi Tesla”,centra za kulturu i razvoj umetnosti’Lira”,Beograd 2006.
  • “Paleta Đure Jakšića”, II nagrada likovne kolonije „Ljubav i razumevanje“,Požarevac 2012.


Otvaranje izložbe Vladimira Veljaševića u okviru Nomadskog letnjeg programa # 3




 
U okviru Nomadskog letnjeg programa #3, nakon izložbe “Dodirivaćeš ono što sam ja dodirivao” Ane Vujović, u Galeriji Doma omladine Beograda 23. avgusta u 19 časova biće otvorena nova postavka, izložba “Najbolji deo dana” Vladimira Veljaševića.

Treći Nomadski letnji program, pored ostalih posetilaca, uključuje i osobe oštećenog vida.

Taktili, reljefi, audio/svetlosne instalacije i Brajevo pismo potvrđuju da umetnost ne reprodukuje vidljivo, već čini vidljivim.[1]

Dve izložbe u okviru Nomadskog letnjeg programa su prostori između čitanja, gledanja, dodirivanja i slušanja. (P)osetioci višečulne prikaze paradoksalno ne mogu doživeti nikako sem ujedinjenjem iskustava osoba koje vide i koje ne.

Tokom trajanja obe postavke planirana su stručna vođenja koja će obavljati kustos, umetnici i članovi Saveza slepih Srbije.

Vladimir Veljašević, Najbolji deo dana[2]
Petak, 23.avgust u 19 časova

Preko ulice, kombinovani materijali,  50 x 250 cm – 2 panela, 2019

Posle tamnog futurističkog mizanscena Ane Vujović, Vladimirova postavka nas izvodi na brisani prostor svetlosti dana, u sred zaglušujuće tišine magičnog sata-neposredno posle izlaska i pre zalaska sunca, kada je svetlost mekša i crvenija, a senke najizduženije. Kontemplativni aspekt napuštenih pejzaža naglašen je kombinacijom western ikonografije i japanskog načina kadriranja. Senzibilnosti istoka i zapada spakovane su unutar strip estetike.

Lepota postaje opšte mesto kada se opisuje, to je večita teškoća sa razglednicama.[3]
Pred nama su prizori iz neobjavljenog autorskog stripa rađenog kao deo Vladimirovog doktorsko-umetničkog projekta. Matrice prvenstveno zamišljene kao osnove za blindruk/reljefnu štampu se ovde osamostaljuju. Klišei postaju samodovoljni minimalistički taktili monumentalnih razmera.

Narativ je u drugom planu. Smešten je na uglu između strip prostora i strip vremena. Taj ugao je širok kao dokolica. Tu stojimo. Družimo se. Ćoškarimo.

Izložba će biti otvorena do 30.avgusta 2019.


[1]Art does not reproduce the visible, rather it makes it visible.” Paul Klee
[2] R.Carver, Svi mi, Lom, Beograd, 2017, str.292.
[3] H.Kortasar, Sabrane priče 2, Službeni glasnik, 2012, str.163.

Srpski strip-autori gosti XIII Hercegnovskog strip festivala




Dvojica izuzetnih umetnika iz regiona – Leonid Pilipović alias Punkerstein iz Srbije i Stjepan Štef Bartolić iz Hrvatske zaokružuju listu specijalnih gostiju ovogodišnjeg XIII izdanja Hercegnovskog strip festivala (HSF) koji će se održati od 6. do 11. septembra na više lokacija u Herceg Novom.

Listu specijalnih gostiju pored njih čine – Argentinac, legenda strip stvaralaštva Enrique Breccia; britanski trio sjajnih umetnika Rufus Dayglo, Boo Cook i Simon Davis; Italijani Vanessa BelardoPasquale del Vecchio, Andrea di Vito i Mario Alberti, te Španci Raul Allen i Javier Fernandes. Oni će predvoditi impresivnu umetničku armiju od više od 50 stvaralaca koji će boraviti u Herceg Novom u septembru, a među kojima i redovni gosti iz Srbije – Aleksa Gajić, Mirko Čolak, Stevan Subić, Dragana Kuprešanin, Vladimir Vesović, kao i inostrani strip-crtači William Simpson, Walter Venturi, Walter Trono, Antonio Lucchi, Tihomir Tikulin i Iztok Sitar. Gosti festivala, kao i prethodne godine biće predstavnici i Nova Festivala iz Pančeva.

Uz podsećanje da je 2019. godina prepuna značajnih jubileja iz sveta stripa, ovogodišnje izdanje HSF-a će biti u znaku obeležavanja tih krucijalnih istorijskih momenata, poput 90 godina od izlaska Tin Tina, 80 godina Betmena, 60 godina Asteriksa, 50 godina Alana Forda i 50 godina najpoznatijeg balkanskog stripa Dikan. U tom kontekstu predavanja će držati legenda ovdašnjeg strip stvaralaštva, autor Dikana, Lazar Sredanović, sjajni crnogorski teoretičar stripa Luka Rakojević, te poznati strip znalci Moreno Buratini, Iztok Sitar, Vladimir Vesović, Milko PekoZoran Stefanović (Srb)Filip Andronik i mnogi drugi. Predavanja koja će se održavati u hercegnovskim školama i na ustaljenim HSF lokacijama, pored izložbi, crtanja za fanove, umetničkih radionica, koncerata i poznatih HSF žurki, deo su celodnevnog programa kojim je ispunjeno svih šest dana hercegnovske svetkovine posvećene devetoj umetnosti, i svi događaji su potpuno besplatni za posetioce.

Naravno, HSF ne bi bio jedan od najjačih festivala u ovom delu Evrope da ne priprema svake godine i po neko vrhunsko iznenađenje, pa se tako sprema nešto i za ovo izdanje HSF-a, a uskoro će biti objavljen i spisak vrhunskih muzičkih stvaralaca, koji će biti deo 13. izdanja hercegnovske manifestacije posvećene devetoj umetnosti.

54. Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma „Filmski susreti“ u Nišu



Ovogodišnji, 54. Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma „Filmski susreti“ održaće se od 24. do 30. avgusta na Letnjoj pozornici u Tvrđavi, u Nišu.

U takmičarskom programu 54. Filmskih susreta 25.avgusta biće prikazani i filmovi Kralj Petar Prvi Petra Ristovskog, Koja je ovo država Vinka Brešana. Dan kasnije posetioci Festivala videće još dva filma, Četiri ruže Vasilija Nikitovića i Teret Ognjena Glavonića. Filmovi Taksi bluz Miroslava Stamatova i Psi umiru sami Nikole Petrovića biće prikazani treće večeri Festivala, odnosno 27.avgusta. Ajvar Ane Marije Rosi i O životu i smrti Predraga Velinovića na repertoaru su 28. avgust, dok će fimovi Šavovi Miroslava Terzića i Pijavice Dragana Marinkovića biti prikazani 29. avgusta. Festival će otvoriti film reditelja Gorana Markovića Delirijum tremens, a iste večeri biće prikazan i film Koste Đorđevića Reži.


Nagrada „Pavle Vuisić“ koju dodeljuje Udruženje filmskih glumaca Srbije, ove godine biće uručena glumici Gorici Popović.

Nakon dodele nagrada poslednjeg dana Fesrivala, 30.avgusta, biće prikazana pilot epizoda nove sezone serije Senki nad Balkanom, ali i dokumentarac Kude je taj Niš o niškom pevaču Žiki Čokaliji, kao i crnogorski dokumentarno-igrani film o reditelju i profesoru Baji Šaranoviću, Poslednji Ju filmski romantik.



Članovi izborne komisije ove godine bili su Ognjen Rakčević, Dejan Dabić i umetnički direktor Festivala Vladan Živković.

Najavljen je i bogat program pratećih manifestacija, filmske projekcija u Festivalskom centru koji će se nalaziti u Hotelu „Ambasador“, projekcije u bioskopu Sinepleks, retro bioskop ispred Oficirskog doma, izložbe fotografija Jovana Šurdilovića i Vanje Kesera, izložba plakata sa Pulskog festivala. U planu je i održavanje okruglog stola čija je tema ove godine gluma u televizijskim serijama.

Cena kompleta ulaznica za Filmske susrete iznosi 2.000 dinara, a pojedinačnih karata, kojih će biti ukoliko ne budu prodati svi kompleti, 400 dinara.

Detaljnije o programu na sajtu festivala: https://www.filmskisusreti.rs/

Kapitalna istoriografska studija Erika Hobsbauma u izdanju Arhipelaga: Doba carstva




Velika sinteza Erika Hobsbauma Doba carstva 1875–1914. upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Vreme i priča u prevodu Gorana Kovačića. Na 430 strana, sa obiljem upečatljivih primera i nesvakidašnje prodornih analiza Hobsbaum oživljava jedan od najvažnijih perioda moderne evropske istorije. Mada je Evropa u središtu tog doba carstva, Hobsbaumova knjiga raskošno osvetljava i vanevropske prostore i imperijalnu borbu za moć koja evropske sile odvodi u dramatične sukobe.

Kapitalna istoriografska studija Erika Hobsbauma Doba carstva 1875–1914. jedno je od ključnih istoriografskih dela modernih vremena. Ova velika sinteza, pisana uzbudljivo i zanosno, u jedinstvu obilja činjenica i lucidnih interpretacija, predstavlja istoriju Evrope i sveta u doba velikih imperija poslednjih decenija XIX i prvih decenija XX veka.
Hobsbaum briljantno slika jednu epohu, njenu politiku i društvo, ekonomiju i kulturu, dinatička trvenja i svakodnevni život, talase modernizacije i industrijalizacije u godinama i decenijama pre nego što će jedna moćna civilizacija zaplivati u užasima Prvog svetskog rata i tako postati „jučerašnji svet“.

Slika tog „jučerašnjeg sveta“ u rukama vrhunskog istoričara kao što je Hobsbaum postaje dragoceno svedočanstvo za današnje vreme i za sva vremena.

Erik Hobsbaum (1917-2012), jedan od najvećih svetskih istoričara druge polovine XX veka. Rođen je u Aleksandriji 1917. godine, a obrazovao se u Austriji, Nemačkoj i Engleskoj. Hobsbaum je bio član Britanske akademije i Američke akademije umetnosti i nauke, strani član Japanske akademije, kao i nosilac počasnih doktorata na univerzitetima nekoliko zemalja.

Dela Erika Hobsbauma prevedena su na sve veće svetske jezike i ostvarila su ogroman uticaj na generacije istoričara u poslednjih pola veka.

Kapitalna studija Doba carstva jedna je od velikih sinteza koje je Hobsbaum napisao: Doba revolucija: Evropa od 1789. do 1848, Doba kapitala: 1848-1875. i Doba ekstrema: Istorija kratkog dvadesetog veka.

U izdanju Arhipelaga ranije su objavljene i Hobsbaumove knjige Globalizacija, demokratija i terorizam i Kraj kulture.