Miša Kravcev sa suprugom na izložbi u galeriji na Andrićevom vencu |
Novi roman Miše Mihajla Kravceva – „Velmer, raznosač ideja,
ili prostije rečeno – Andjeo slučajnosti“, izašao je iz štampe u izdanju Derete
za 64. sajam knjiga u Beogradu, a u ponedeljak, 9. decembra 2019, od 19 časova biće održana i
zvanična promocija u prostoru galerije Kralja Milana 1, na ćošku sa Andrićevim
vencem, gde je u toku velika autorska izložba povodom monografije ovog autora,
takodje u izdanju Derete.
O samoj knjizi na promociji, će govoriti urednik, Aleksandar
Šurbatović. Ujedno ovo će biti poslednje veče kada će publika moći da vidi
veliku autorsku izložbu Miše Mihajla Kravceva i da nabavi njegovu luksuzno
opremljenu i štampanu monografiju po promotivnoj ceni.
“Ja ne želim da slikam ništa od onoga što bilo koji telefon ili foto
aparat mogu da naprave brže od mene, ja slikam isključivo ono što nikada
nijedan kompjuter ili sprava neće moći da postignu, a što će svaka živa duša
uvek moći snažno da oseti. Ja slikam čistu emociju.”, izjavio je autor,
Miša Mihajlo Kravcev.
Miša Kravcev i Sergej Hvorostov |
Miša Mihajlo Kravcev,
beogradski slikar i književnik ruskog porekla, jedan je od najpoštovanijih
srpskih slikara na svetskoj umetničkoj sceni. Jedan od najvećih uspeha u
njegovoj karijeri svakako je nastup na 58. Venecijanskom bijenalu, na
zajedničkoj revijalnoj izložbi, a na poziv organizatora, u prestižnoj palati
Zenobio.
Do sada je imao veliki broj zajedničkih i 29 samostalnih
izložbi, od kojih su najznačajnije, ona u Milanu u eminentnoj galeriji
Persolja, koju je lično otvorio Djordjo Gregorio Graso, jedan od
najeminentnijih evropskih likovnih kritičara i istoričara umetnosti i stalni
selektor Venecijanskog bijenala; u Kulturnom centru Beograda, galeriji „Djura
Jakšić“ u Skadarliji, koju je otvarala lično Mirjana Živković, tadašnja
legendarna urednica kulturne strane „Politike“, u Stokholmu 1998, u sklopu
manifestacije – Stokholm, Evropska prestonica kulture, u Velikoj sali Doma
Vojske Srbije, marta 2018...
Godine 2019. Dereta je štampala veliku ilustrovanu slikarsku
monografiju sa delima ovog umetnika, a tekstove u njoj potpisali su Prof. Dr.
Djordjo Graso, Maja Živanović, Mirjana Živković i mnogi drugi.
Za velike zasluge na polju umetnosti, Kravcev je odlikovan
ordenom pobede i ordenom „Artura Čilingarova“, a oba ordena uručio mu je
gospodin S. Hvorostov, bivši šef protokola Ruske državne dume.
Umetničke slike Miše Mihajla Kravceva nalaze se u raznim
kolekcijama u celom svetu, na svih šest kontinenata.
Kao književnik, Miša Mihajlo Kravcev, najviše je poznat u
javnosti kao autor veoma zapaženog romana „Proleće jednog lava“, takodje u
izdanju Derete, koji je čak poredjen sa romanom „Mali princ“, Antoana de Sent
Egziperija, a koji je Miša napisao u jednom dahu sa 19 godina.
„Velmer, raznosač ideja, ili prostije rečeno – Andjeo
slučajnosti“, takođe je napisan u svojoj ranoj mladosti, 1983, godinu dana
posle „Proleća jednog lava“ i prvi put će na nagovor izdavača biti predstavljen
široj javnosti pod tim nazivom.
Sam roman je pitka i topla, ali duboka i suštinska bajka o
tome kako nastaju i odakle dolaze ideje i o značaju svih tih naizgled malih
trenutaka, koji zapravo odredjuju dalje tokove života ili čitave sudbine, na
način, da se ova knjiga inspiracije jednostavno čita u dahu.
Iako je ovaj roman nastao u slično vreme i u sličnom
raspoloženju kao i „Proleće jednog lava“, ipak nije napisan za samo nešto više
od 24 časa, kao što je to bio slučaj sa Lavom, ali je takodje pisan u velikom
naletu inspiracije i sa jednako naglašenom emocijom.
Knjigu je uredio
Aleksandar Šurbatović.
U pitanju je vrsta romana možda na granici sa bajkom, ali
realnom bajkom o realnom životu koju svi mi preživljavamo i koja pripada svima
nama. Iako su svi naši životi i sve što nam se dešava, bajka, onda je i ovo
jedna uobičajena bajka, a ako su naši životi realni i postoje, onda je ovo
roman o realnim životima i dogadjajima.
Ovo je roman o životu, vremenu, svim onim naizgled nebitnim
i sićušnim slučajnostima, koje toliko neumoljivo odredjuju dalje tokove svega.
Radnja romana kroz poglavlja – sekvence, prati čitave živote
glavnih likova, a ustvari govori o samim idejama, ko su i šta su one i odakle i
kako nam dolaze. Svaku od tih sekvenci, ili poglavlja, pisao sam namerno, svaku
u različitom književnom stilu, ne bih li i na taj način bolje dočarao radnju i
atmosferu i bolje dao sam ritam romana, tako da mislim da će u „Velmeru,
raznosaču ideja“ moći da uživaju i oni rafiniraniji poštovaoci baroknog stila,
kao i oni drugi, željni brže akcije i radnje.
Ideja za ovaj roman nastala je u istom periodu kao „Proleće
jednog lava“, godinu dana kasnije i Velmer je pisan sa jednakom inspiracijom,
Tada mi se veoma dopalo da na taj način dodirnem i predstavim sve ono
neuhvatljivo i neopisivo, sva ona suštinska pitanja u nama, kao i sve ono što
spada u logos vremena i postojanja, što
je za nas smrtne ljude, ponekad toliko nedokučivo.
Za razliku od prvog romana, koji je štampan, izvorno, kako
je i napisan, te 1982-e, „Velmer, raznosač ideja“ je blago dorađen i dopunjen
2016. godine.
Zbog svega ovoga sam siguran da će se „Velmer, raznosač ideja, mnogima
dopasti i da će ga čitati sa uživanjem, isto kao što su i „Proleće jednog lava“
, ističe autor
Нема коментара:
Постави коментар