Mina Puresic. Sto godina samoće, Gabrijel Garsija Markes, Mina Purešić, foto Vladislav Andrejevic |
Отварање ИЗЛОЖБE РАДОВА НАЈБОЉИХ СТУДЕНАТА ГЕНЕРАЦИЈЕЗА ШКОЛСКУ 2018/2019. ГОДИНУ АЊЕ ТОНЧИЋ (ФЛУ) И МИНЕ ПУРЕШИЋ (ФПУ) одржаће се у Галерији ФЛУ, Кнез Михаилова 53, Београд, у среду, 25. децембра 2019. године, у 19ч.
Anja Toncic Akceleracija II, grafit na papiru, 35x100cm, 2019 |
D E S T A B I L I Z A C I J A
Kompozitni likovni
odnosi nastali kao produkt udela kombinatorike i vizuelnog promišljanja
postavljaju paradoksalni splet organizovane haotičnosti koja postepeno sažima i
sumira konstruktivne elemente ponuđenog prizora, kao i sva obeležja dekoracije
ali i funkcije prvobitno predstavljenih formi.
Saglasje u
istovremenoj slikarskoj obradi i crtačkom principu guste koncentracije
linijskih odnosa ima cilj naglašavanja destabilizacije percepcije pri obrtnom
kretanju.
Linijski pristup
samom cikličnom pokretu i iluziji rotacionog kretanja na statičnoj podlozi
poznatim po metodologiji futurizma i kasnijeg op-arta, dovodi do konceptualnog
izazivanja inertne pozicije klasičnog crteža koji se na formalno-stilskom planu
generiše kroz prikaz slika-pokreta, formi koje su flukturne i ubrzavajuće, iako
omeđene konvencionalnim okvirom klasičnog medija.
Ovom serijom crteža
i slika autorka predstavlja kinetičke vizije zasnovane na iskustvu sopstvenog poremećaja
centra za ravnotežu (Manierov sindrom (hronični vertigo)) putem proučavanja
osnova akceleracija, sa namerom likovne integracije rezultirajućih pokreta,
ritmova i vibracija.
Anja Toncic Gemini, ulje na platnu, 80x120cm, 2019 |
Vrtlog
destabilizacije sam po sebi predvodi celinu prikaza apsorbujući okolne vizuelne
elemente u sopstvenu silovitu organizaciju mase, volumena, prostora, strukture,
kao i odnosa svetla i senki.
Fragmentarno opažana
realnost regrupiše se u novo jedinstvo sopstvenog disbalansa, kao odvojeni eterični
svet, predmet pûkog suočenja. Poput osobenosti borbe postojanja svakog
pojedinca, vrtlog pokrenut kognitivnom i emotivnom destabilizacijom opstaje u
sopstvenoj rotaciji kao subverzivna inverzija svakoj nametnutosti .
Anja Tončić
(1996, Beograd) završila je Prvu beogradsku gimnaziju 2014. god; diplomirala je
na osnovnim akademskim studijama 2018. god., kao i na Master studijama 2019.
god. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstvo pod
mentorstvom profesora Milete Prodanovića. Od 2013. godine aktivan je učesnik na
preko 60 izlagačkih konkursa u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je stipendije
za mlade talente Ministarstva prosvete Srbije, kao i Dositeja stipendije iz
fonda Ministarstva omladine i sporta. Od 2019. god. je studentski predstavnik
Saveta Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i član studentskog
Parlamenta na Fakultetu likovnih umetnosti. Od 2018. godine aktivno sarađuje sa
galerijom X Vitamin u Beogradu. Praksa Anje Tončić obuhvata niz medija,
uključujući crtanje, slikarstvo, grafiku, objekte, mozaik i animaciju. Njeni
radovi se nalaze u kolekcijama galerija X Vitamin i Galerije A u Beogradu,
Galerije Fabriano u Italiji, Degen Galerije u Bazelu, kompanije Deloitte u
Beogradu, kao i u privatnim kolekcijama u Srbiji, Austriji, Švajcarskoj, SAD i
Indiji. Živi i radi u Beogradu.
Selekcija
dobijenih nagrada :
- Nagrada Fakulteta
likovnih umetnosti za slikarstvo “Rista i Beta Vukanović - slikari”, 2019
- Godišnja nagrada
Fakulteta likovnih umetnosti Stevan Knežević za crtež , 2018
- Nagrada Escoda
fondacije na IV međunarodnom Bijenalu akvarela u galeriji Progres, 2017
- Godišnja nagrada
Fakulteta likovnih umetnosti za crtež - večernji akt, 2016
- Godišnja nagrada
Fakulteta likovnih umetnosti za studiju velikog formata, 2015
- Prva nagrada VI
konkursa BEOKULIS, 2015
- Specijalna nagrada
žirija na III Bijenalu akvarela Galerije A u Beogradu, 2015
- Nagrada za
inovaciju u strip umetnosti na 11. međunarodnom Salonu stripa u Beogradu, 2013
Diplomski rad Mine Purešić
Sto godina samoće
Mina Puresic. Sto godina samoće, Gabrijel Garsija Markes, Mina Purešić, foto Vladislav Andrejević |
Inspiraciju za svoj diplomski rad iz oblasti scenskog
kostima pronašla sam u čuvenom romanu Sto godina samoće nobelovca
Gabrijela Garsije Markesa. Razlog iz kog sam upravo ovo delo izabrala za osnovu
diplomskog rada leži u činjenici da mi je ono, već prilikom prvog čitanja,
ponudilo jedan magičan svet, zasnovan na mešavini mita, istorije i fantazije,
kao i brojne upečatljive likove, koji su me podstakli da njihove neobične
životne priče utkam u svoje kostime.
Sama knjiga govori o stogodišnjoj istoriji porodice
Buendija, koja počinje kada njeni rodonačelnici, Ursula Iguaran i Hose Arkadio
Buendija, osnuju grad Makondo. Cela priča ove porodice može se shvatiti kao
metaforična istorija čovečanstva, počevši od greha na njenom početku (incest
između začetnika dinastije), koji asocira na pragreh; progon grešnika iz mesta
u kome su živeli i osnivanje novog grada, što asocira na progon iz Edena i
početak ovozemaljskog života; preko svih istorijskih faza kroz koje je
čovečanstvo prolazilo (praistorija, plemensko doba, doba alhemije i
interesovanja za onostrano, otvaranje prema novim svetovima, industrijska
revolucija, ratovi, itd), a kroz koje za samo sto godina prolazi i ova
porodica; pa sve do apokaliptičnog kraja Makonda i konačnog zatiranja Buendija,
koje se dogodilo prema proročanstvu, a koje, opet, asocira na kraj sveta iz
mnogih proročanstava. Iako Markes time uspeva da postigne opštost i
univerzalnost sveta koji prikazuje i tema kojima se bavi, on istovremeno gradi
jedinstveni magični univerzum u kome je moguće mnogo toga što u realnom svetu
nije. Takav Markesov svet inspirisao me je da kroz tri kostima koja čine moj
diplomski rad pokušam ne samo da prikažem svoj doživljaj tri odabrana lika već
da vizuelnim sredstvima dočaram delić tog unikatnog, izmaštanog sveta, čiji je
deo i pleme Buendija.
Kako sam samim zadatkom, koji će kasnije postati moj
diplomski rad, bila ograničena na izradu tri kostima, odlučila sam se za tri
ženska lika. Prvi razlog za takvu odluku bila je činjenica da su upravo ženski
likovi iz ovog romana na mene ostavili najjači utisak, svojim životnim pričama,
ali i svojim izuzetnim karakterima. Drugi razlog je praktične prirode. Pošto
sam bila ograničena na tri lika, najlakši način da sa samo tri kostima
postignem utisak plemena, kao jedinstvene grupe, bio je da sva tri lika budu
ženska i da potiču iz različitih generacija porodice Buendija, čime sam želela
da potcrtam protok vremena, kao još jedan važan element Markesovog romana, ali
i njihovu večitu povezanost, uprkos vremenskoj distanci među njima.
Na vizuelnom planu, utisak plemena se ostvaruje bojama koje
objedinjuju sve likove. Na svakom od tri kostima dominantna je crvena boja,
simbol života, vitalnosti, strasti, ali i opasnosti, krvi, zlosrećnih slutnji.
Ona, u ovom konkretnom slučaju, ukazuje na životnu snagu i otpornost svakog od
ovih ženskih likova, koje se otkrivaju u njihovim suočavanjima sa različitim
životnim nedaćama. Crvena boja je i simbol vitalnosti i dugovečnosti cele
porodice odnosno plemena, zatim strasti, iracionalnosti, kojima su se, čini se,
njeni članovi uvek vodili pre nego razumom, kao i brojnih životnih opasnosti,
koje niko od njih ne uspeva da izbegne, a koje ih na kraju vode u prorečenu
propast.
Druga upadljiva karakteristika sva tri kostima jeste
postepeni gubitak boje, posmatrajući kostim odozdo nagore, odnosno prelazak iz
dominantno crvene u belu. Ovo je postupak koji bi trebalo da ukaže na neminovni
prolazak vremena kroz tih sto godina, da objedini početak i kraj, život
(crvena) i smrt (bela, odsustvo boje ili pak zbir svih boja) i ukaže na
isticanje života iz svakog od likova, kao i vremena, poput curenja peska u
peščanom satu.
U vezi sa bojama na kostimima, treba još pomenuti da su
pored dominantne crvene i bele za sva tri kostima korišćene i plava, žuta,
narandžasta i ružičasta, doduše u mnogo manjoj meri, pre svega u detaljima.
Inspiraciju za ovakav izbor boja pronašla sam u nošnji naroda Perua, koji se
teritorijalno može povezati sa prostorom na koji je porodicu Buendija smestio
Markes u svom romanu. Takođe, i pojedini ornamenti koje sam u izradi kostima
upotrebila inspirisani su bogatom ornamentikom nošnji peruanskog naroda.
Iako je jedan od zahteva koje sam, radeći na ovim kostimima,
sebi postavila bio da oni zajedno predstavljaju skladnu i jedinstvenu celinu,
da bude jasno da su deo grupe, ono što mi je istovremeno bilo jednako važno
jeste i da svaki pojedinačni kostim bude odraz lika kojim je inspirisan i da na
neki način priča njegovu životnu priču. Kako je svaki od tri ženska lika koje
sam izabrala sasvim drugačiji od onog drugog, njihove specifičnosti sam
isticala različitim krojevima, tehnikama i materijalima koje sam upotrebljavala
u izradi, kao i simbolima.
Mina Purešić je rodjena 19. aprila 1996. u Beogradu.
OBRAZOVANJE
2015 – 2019 Fakultet primenjenih umetnosti Univerziteta
umetnosti u Beogradu, Odsek Kostim, klasa prof. Svetlane Cvijanović
2011 – 2015 Četrnaesta beogradska gimnazija,
društveno-jezički smer
2003 – 2011 Osnovna škola „Jelena Ćetković“ u Beogradu
2006 – 2011 Osnovna muzička škola „Josip Slavenski“ u
Beogradu
STIPENDIJE
2020-2022 DAAD studentska stipendija za master studije u
Nemačkoj iz oblasti scenskih umetnosti, dizajna, vizuelne komunikacije i filma,
2019/2020. godina
2019 Stipendija Fonda za mlade talente DOSITEJA
2018 Studentska stipendija Ministarstva prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja
2017–2018 Studentska stipendija Ministarstva prosvete, nauke
i tehnološkog razvoja
2016–2017 Studentska stipendija Ministarstva prosvete, nauke
i tehnološkog razvoja
2015–2016 Studentska stipendija Ministarstva prosvete, nauke
i tehnološkog razvoja
RADIONICE I SEMINARI
2019 „Radionica performansa“, organiovana u saradnji sa
DAAD-Alumnom Kotkom Gudman sa Fakulteta scenskih umetnosti Univerziteta u
Hamburgu
2017 Radionica „Beogradska silueta“ Fakulteta primenjenih
umetnosti u Beogradu u saradnji sa Fakultetom za dizajn u Trzinu u Sloveniji
2015 Seminar „Word Press“ („Web hosting“, „Internet
marketing“...)
2013–2015 Časovi crtanja i slikanja u ateljeu „Mileševska“ i
u „Ateljeu za savremeni i scenski kostim i scenografiju“
2007–2008 Časovi crtanja u ateljeu Dečijeg kulturnog centra
u Beogradu
PRAKTIČAN RAD
2019 Kostimi za tv-dramu Ova frka nije džaba
2018 Volonterski rad na pripremi predstave Insideout u
Pozorištu na Terazijama
2018 Kostimi za pozorišnu predstavu Antigona u Beogradskom
dramskom pozorištu
2018 Kostimi za kratkometražni film Sveska
2017 Kostimi za pozorišnu predstavu Motori u pozorištu Dadov
u Beogradu
2017 Kostimi za kratkometražni film Masiranje šunke
2017 Kostimi za kratkometražni film Belegiš
2017 Kostimi za kratkometražni film Crvenkapa
2016 Kostimi za kratkometražni film Strah
IZLOŽBE
2019 DIPLOMA 2019, Izložba odabranih radova diplomaca
Fakulteta primenjenih umetnosti
2019 Godišnja izložba Fakulteta primenjenih umetnosti IV
2018 „Inovacija kao izazov“ (kostimi, asesoari, nakit,
obuća, oglavlja), Kombank Art Hol u Beogradu
2018 Godišnja izložba Fakulteta primenjenih umetnosti III
2017 Godišnja izložba Fakulteta primenjenih umetnosti II
2016 Godišnja izložba Fakulteta primenjenih umetnosti I
2016 „Nušić kao inspiracija“ u Centru za kulturu Smederevo
NAGRADE I PRIZNANJA
2019 Nagrada „Milica Babić“ za najbolje realizovan rad na
osnovnim akademskim studijama iz oblasti scenski kostim
2019 Nagrada Fonda „Aleksandar Tomašević“ za najbolji
godišnji uspeh na trećoj godini osnovnih akademskih studija
2019 Grupna nagrada na Kotorskom festivalu (kostimi ptica,
studenti Fakulteta primenjenih umetnosti)
2018/2019 Uži izbor (prvih 15) na međunarodnom crtačkom
konkursu (3rd Antwerp University & Panathlon Drawing Contest 2018)
2018 Konkurs za međunarodnu izložbu Inovativni kostim u XXI
veku; NAREDNA GENERACIJA; jedan od 39 radova koji su prošli nacionalnu selekciju
2016 Nagrada Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i
sporta Republike Srbije
2015 Nagrada fondacije supruge predsednika države
2015 Diploma „Vuk Karadžić“ (za učenike srednje škole sa
najvišim ocenama tokom školovanja)
2015 Prvo mesto na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika
i jezičke kulture
2015 Drugo mesto na Gradskom takmičenju iz srpskog jezika i
jezičke kulture
2014 Nagrada Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i
sporta Republike Srbije
2013 Prvo mesto na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika
i jezičke kulture
2013 Drugo mesto na Gradskom takmičenju iz srpskog jezika i
jezičke kulture
2011 Diploma „Vuk Karadžić“ (za učenike osnovne škole sa
najvišim ocenama tokom školovanja)
2010 Treće mesto na Gradskom takmičenju iz srpskog jezika i
jezičke kulture
2008 Treće mesto na Gradskom takmičenju iz srpskog jezika i
jezičke kulture
Нема коментара:
Постави коментар