V Festival francuskog filma

 

Srdan Golubović: “Pozivam mlade da dođu na festival i osete francusku strast prema filmu”

 

 Peti festival francuskog filma biće održan od 14. do 18. juna na nekoliko lokacija u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Na ovogodišnjem petom, jubilarnom izdanju publika će imati priliku da pogleda najnovija ostvarenja iz Francuske, od kojih više njih pripadaju ovogodišnjoj selekciji Kanskog festivala, jednog od najznačajnijih filmskih susreta u svetu.

 Na konferenciji za medije održanoj u mts Dvorani predstavljen je program festivala, a prisutnima su se obratili Pjer Košar, ambasador Republike Francuske u Srbiji, Milica Ilčić, organizatorka manifestacije Starogradsko leto, Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Srbiji i savetnik za saradnju i kulturu pri Ambasadi Francuske, Srdan Golubović, reditelj i kum festivala i Igor Stanković, direktor festivala. Iz Francuske se, putem video poziva, uključio i reditelj Olivije Babine, autor filma Normalna (Normale) koji će biti prikazan na festivalu.

 

 Pjer Košar pozdravio je prisutne i o građenju veza francuske i srpske kulture izjavio:

“Našu vezu gradimo upravo putem ovakvih manifestacija kao što je Festival francuskog filma koji Ambasada Francuske i Francuski institut organizuju zajedno sa partnerima iz Srbije. Francuska i Srbija od 2019. godine imaju Sporazum o koprodukcijama i festival je jedan od rezultata tog sporazuma i zadovoljan sam što koprodukcija između naše dve zemlje ima sve više. Prisustvo frankofonih filmova je sve veće zahvaljujući distributeru MegaCom Film i Igoru Stankoviću koji se nedavno vratio iz Kana sa filmovima koji će biti deo ovogodišnjeg festivala. Zahvalio bih se i Srdanu Goluboviću, čuvenom srpskom reditelju koji je prihvatio da bude kum našeg festivala. Naše manifestacije ne bi bilo bez podrške partnera, a to su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Opština Stari grad, kompanija Mlekoprodukt, MPC Properties, United Moment, TV 5 Monde, kao i mnogobrojni medijski partneri”.

Milica Ilčić, organizatorka manifestacije Starogradsko leto prisutnima se obratila rečima:

“Drago mi je da sam u društvu ljudi koji su učinili mnogo za francusku i srpsku kulturu, ali i saradnju naše dve zemlje. Ovaj festival ne samo da je deo Starogradskog leta već i otvara ovu manifestaciju. Kosančićev venac je magičan deo Beograda, a zajedno sa organizatorima festivala radimo na tome da on bude Monmartr u Beogradu. Vidimo se 14. juna na Kosančiću”.

 

 Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Srbiji, je izrazio posebno zadovoljstvo povodom jubilarnog izdanja festivala:

“Ovaj festival je veoma važan trenutak kada je u pitanju kulturna politika Francuskog instituta i jačanja veza Francuske i Srbije u oblasti kinematografije. Festivalski program će biti prikazan u Beogradu, ali i u drugim gradovima Srbije, Novom Sadu i Nišu.”

“Kada je Beograd u pitanju, festival se vraća na Kosančićev venac sa pogledom na Savu i na Ušće koji zaista i mi zovemo beogradski Monmartr. Festival će biti organizovan i na obali Dunava, kod Silosa, veoma modernog i veoma popularnog mesta kod omladine. Novina je da ćemo projekcije imati na još jednom mestu, na Novom Beogradu, u skladu sa sporazumom koji smo potpisali sa MPC Properties pa će projekcije biti održane na velikom ekranu na platou između dve kule poslovnog centra Ušće,” naglasio je Pjere dodavši da mu je posebno drago da je film Vladimira Perišića bio deo programa festivala u Kanu i da je mladi glumac iz filma dobio nagradu. Pjere je najavio i dolazak predstavnice renomirane škole Louis-Lumière i da će tokom festivala biti organizovan niz sastanaka u Beogradu i Novom Sadu, a tema tih razgovora biće dizajn zvuka.

Igor Stanković, direktor festivala, predstavio je program festivala:

“Naš mali jubilej festivala proslavićemo sa značajnim ostvarenjima i prestižnim filmskim naslovima. Već pomenuti film Normalna Olivijea Babinea biće prikazan, ali i filmovi koji su prikazani ili na Kanskom festivalu ili u francuskim bioskopima par nedelja pre njega. Dobitnik Srebrnog medveda za najbolju režiju u Berlinu Filip Garel dolazi sa filmom Velika kola, u ovom filmu se pojavljuje njegova cela porodica (poput zvezde glumca Luja Garela). Vinsent mora da umre, debitantski film koji je u Kanu prikazan u okviru programa Nedelja kritike Stefana Kastana takođe će odmah posle Kana biti prikazan kod nas. Pod zvezdama, istinita priča autora Sebastijana Tilara o usponu jednog šefa kuhinje je još jedan film koji ćemo gledati, kao i film Toranj Gijoma Niklua (znamo ga po filmovima Granice sveta i Talaso). Autorka Anisa Bonfon donosi nam svoj najnoviji film Kuća koji je pre par meseci imao svoju francusku premijeru. Zahvalio bi se, pored svih pomenutih, i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve koja nam tehnički pomaže da realizujemo ovu manifestaciju”.

Festival svake godine bira kuma ili kumu koji svojim reputacijom podržavaju festival. Kum ovogodišnjeg izdanja je reditelj Srdan Golubović, nagrađivani autor čiji filmovi su ostvareni u koprodukciji sa Francuskom.

 

Srdan Golubović, filmski reditelj, rekao je da mu je velika čast što je kum festivala i zahvalio se na poverenju i časti da bude njegov deo. “Moj otac je bio francuski đak, a ja imam dva filma koja su francusko-srpska koprodukcija. Ono što bih istakao je da ovo nije uspostavljanje veza naše dve zemlje, već nastavak jedne duboke veze srpske i francuske kulture. Francuska i Pariz, za umetnike iz Srbije, su uvek bili umetnička meka, umetnici su išli da se školuju i da grade svoje velike međunarodne karijere, od slikara pa do filmskih autora i pisaca. Umetničke veze naše dve kulture su mnogo duboke i mnogo intimne. Ovaj festival je dokaz tih veza kada je film u pitanju. Ono što ja u Francuskoj volim je kako se ceni umetnost i kako film ima veliko i važno mesto u kulturi u društvu. Jako je značajno što će festival biti napolju jer su projekcije na otvorenom pravi dokaz i primer da se film slavi na najbolji mogući način,” objasnio je Golubović i pozvao mlade ljude da dođu i da osete francusku strast prema filmu.       

Olivije Babine, autor koji će biti gost ovogodišnjeg festivala, i koji već drugi put dolazi u Srbiju, predstavio je film Normalna i pozvao publiku da se prepusti njegovom ostvarenju jer on prikazuje pogled na svet iz perspektive jedne petnaestogodišnje devojčice.

Ulaz na festival je besplatan, a satnica i finalni program biće uskoro objavljeni.

Foto: Filip Olćan

XXV FESTIVAL NITRATNOG FILMA

 

U junu od 6 do 15, tokom deset festivalskih dana, publika sale “Makavejev” u Uzun Mirkovoj 1, imaće priliku da vidi 43 filma iz 23 zemlje Evrope, Azije i Severne Amerike. Festival “NITRAT XXV” je izrastao, podsetimo, iz programa Kinoteke „Zapaljivi dan“. Prema izboru selektora i direktora Festivala Aleksandra Saše Erdeljanovića zastupljeni su filmovi svih žanrova iz nemog i zvučnog perioda svetske kinematografije, a projekcije u Beogradu imaće i nekoliko ostvarenja čije su kopije jedine na svetu.

 

Festival će otvoriti svetska bioskopska premijera istorijski vrednog materijala, tek otkrivenog nemontiranog materijala iz Ročestera o prijemu istaknutih američkih naučnika i ličnosti iz političkog i kulturnog života, gde su naši stručnjaci identifikovali prvi filmski zapis velikog naučnika srpskog porekla Mihajla Pupina.

 

Materijal je nastao povodom prezentacije novog Kodakovog sistema filma u boji 1928, a uz slavnog pionira filma i istaknutog naučnika Tomasa Edisona, jedan od glavnih gostiju osnivača “Kodaka” Džordža Istmena, bio je i naš Mihajlo Pupin kome je ovo za sada jedino poznato pojavljivanje na filmskoj traci. Na otvaranju festivala će biti prikazan još jedan film iz “Muzeja Džordža Istmena” u Ročesteru, klasik američkog psihološkog horora "Nepoznati" iz 1927. Toda Brauninga, sa briljantnim Lonom Čejnijem i početnicom Džoan Kraford u glavnim ulogama.

 

"Za nas posebno značajan je Program nedavno otkrivenih i identifikovanih filmova u Arhivu Jugoslovenske kinoteke-pet kratkih igranih filmova iz perioda 1910-1912, po našim saznanjima jedino sačuvanih na svetu. Prati je i do sada nepoznata francuska žurnalska storija "Sahrana pukovnika Vojislava Pavlovića" iz 1916. u kojoj se kao jedan od njegovih ratnih drugova pojavljuje legendarni pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis.", kaže selektor i direktor Festivala Aleksandra Saše Erdeljanovića

 

Publika će tokom festivala imati priliku da vidi i klasična ostvarenja velikana, kao što su: Ernst Lubič, Žan Epstejn, Moric Stiler, Džejms Kruz, Žilijen Divivije, Viktor Turžanski, Leitao Debaros, Verner Hohbaum, Hiroši Šimizu, Maks Ofils, Mario Soldati, Kristijan Žak, Marton Keleti, Mihail Kalatozov, Mario Moničeli, Odrih Lipski i mnogi drugi.

Festival, uz ekskluzivno pravo, 15. juna zatvara epsko italijansko ostvarenje "Mi živi" iz 1942. po scenariju slavne američke spisateljice Ajn Rand, u režiji Gofreda Alesandrinija, delo koje je iz političkih razloga zabranio i sam Benito Musolini. Istog dana biće prikazan nedovoljno poznat nemački igrani film "Strahote mora" Franca Ostena iz 1924. godine, avanturističko ostvarenje snimljeno na predivnim lokacijama Dubrovnika i okoline.

 

Ove godine Kinoteka će ponovo ugostiti oko trideset filmskih profesionalaca, istoričara filma i šefova arhiva iz 15 zemalja, koji će učestvovati i na Okruglom stolu: 110 godina od Balkanskih ratova. Prilika da se ponovo sretnu kolege sa raznih meridijana i razgovaraju o gorućim pitanjima filmske arhivistike, budućoj saradnji oko restauracije filmova, razmeni znanja,programa i ideja.

NEDELJA RUMUNSKOG FILMA u DKC-u

 

Povodom održavanja prvog izdanja filmskog festivala Nedelja rumunskog filma od 5 do 8. juna 2023. u Dvorani Kulturnog centra, održana je konferencija za novinare, na kojoj su se prisutnima obratili Adrian Abrudan, savetnik ambasadorke Rumunije i Ivan Aranđelović, gostujući urednik filmskog programa Dvorane Kulturnog centra Beograda (DKC). Nedelja rumunskog filma realizuje se u saradnji Ambasade Rumunije u Republici Srbiji u partnerstvu sa Rumunskim institutom za kulturu i Kulturnim centrom u Beogradu.

Gospodin Abrudan istakao je da su:

„Veze između rumunskog i srpskog društva veoma duboke i društva prolaze kroz slične procese, koji mogu da se uzajamno prepoznaju i posebno čitaju kroz filmska ostvarenja. Utoliko se nadamo da će beogradskoj publici biti zanimljiv izbor najnovijih, a već vrednovanih i nagrađivanih, filmova iz rumunske filmske produkcije.”

 

Tokom četiri dana festivala biće prikazano šest filmova, počevši od filma Magnetna rezonanca (R.M.N.), kojem je prošle godine na Palićkom filmskom festivalu dodeljena nagrada Zlatni Toranj za najbolji film reditelju Kristijanu Munđiuu. Otvaranju će prisustvovati i glavni glumac ovog filma, Marinom Grigore, sa kojim će nakon filma publika moći da razgovara uživo. Ovaj film predstavlja uzbudljivu dramu na današnjim periferijama globalnog sveta: film se fokusira na ogorčenost i strepnje koje muče današnja moderna društva. To je jedan od najboljih i najstrastvenijih filmova godine koji će naterati publiku na razmišljanje.

Šarmantna, duhovita, ali neočekivano uvrnuta mračna komedija „Dobri ljudi” Paula Negoeskua, svedočanstvo o običnim ljudima koji teže da promene stvari na njihov jedinstveni način. Film prikazuje primer pronalaženja lične i institucionalne korupcije ispod svakog prevrnutog kamena, iza svih otključanih vrata malog grada, u svakom nametnutom rukovanju.

Dokumentarni film Sebastijana Mihaileskua „Ti si za mene Čaušesku“ koji vas tera na razmišljanje. Film je eksperimentalni spoj dokumentarca i fikcije, u kojem mladi ljudi između 15 i 22 godine iz različitih sredina prolaze audicije za ulogu mladog Nikolaja Čaušeskua sredinom 1930-ih, dok pokušavaju da pronađu motive njegovih postupaka. Rezultat je i portret mlade generacije i pogled na nasleđe rumunskog komunističkog lidera.

Ispitivanje intimnosti kojom Adina Pintilije pomera granice u filmu „Ne dodiruj me“ otkriće da se autorka i njeni likovi upuštaju u lično istraživanje o intimnosti. Na fluidnoj granici između stvarnosti i fikcije, „Ne dodiruj me” prati emotivna putovanja Laure, Tomasa i Kristijana, nudeći duboko empatičan uvid u njihove živote. Žudeći za intimnošću, ali i duboko u strahu od nje, oni rade na prevazilaženju odbrambenih mehanizama i tabua, u nameri da se osamostale i konačno budu slobodni.

Zadivljujućom istorijskom perspektivom Radua Žudea u „Potemkinistima” i „Velikim slovima”, mi prodiremo u nepokolebljivu snagu ljudskog duha u suočavanju sa nedaćama.

„Potemkinisti” opisuju prkosan gest protiv Rusije koji su 1905. godine napravili mornari sa krstarice Potemkin– oni će dobiti politički azil u Žudeovoj rodnoj Rumuniji.

„Velika slova” je drugi dokumentarni film Radua Žudea, u kojem mu stvarni slučaj političkog progona nudi noviju perspektivu da istraži Čaušeskuovu Rumuniju.

 

Ono na šta se gospodin Abrudan posebno osvrnuo jeste tematika komunističkog perioda Rumunije, po kome je često prepoznatljiva rumunska kinematografija, posebno dokumentarni filmovi, koji se međutim često oslanjaju na kritičke i teške tonove tog dela prošlosti. On se nada da će u budućnosti biti više akcenat na privatnom, daleko mirnijem načinu života od savremenog.

Rumunska filmska produkcija, rečeno je na konferenciji za novinare, dobija na sve većem lokalnom i međunarodnom značaju, pa ima sve više nezavisnih produkcionih kuća koje svoje fondove obezbeđuju iz međunardnih, mahom evropskih, fondova, ali i od komercijalnog rada. Mesečno se u Rumuniji proizvede dva do tri komercijalna filma, koji zadovoljavaju potrebe prosečnog čoveka za zabavom, kao i godišnje do 15 umetničkih, visokokvalitetnih filmova (dokumentarnih, kratkih i dugometražnih igranih) koji su posebno zapaženi na festivalima.

Ne propustite da se bliže upoznate sa najnovijim kinematografskim ostvarenjima susedne zemlje.

 Detaljne informacije o filmovima možete naći na sajtu www.kcb.org.rs

 

 

 

Program Nedelje rumunskog filma 2023:

Ponedeljak, 5. jun

19:.00 projekcija Magnetna rezonanca (reditelj Kristijan Munđiju)

21:05 Pitanja i odgovori sa glavnim glumcem, Marinom Grigoreom

Utorak, 6. jun

20:00 Dobri ljudi (režija: Paul Negoesku)

Sreda, 7. jun

18:00 Ti si za mene Čaušesku (režija: Sebastijan Mihailesku)

20:00 Ne diraj me (režija: Adina Pintilije)

Četvrtak, 08. jun

19:00 Potemkinisti (režija: Radu Žude)

20:00 Velika štampa/Štampa velikim slovima (režiser: Radu Žude)

XXIII Međunarodni festival „Dani orgulja – Dies organorum“: DOMINIK ZUSTEK

 

27.06.2023., 20:00

• Katedrala Blažene Djevice Marije

Share:

U utorak, 27. juna u 20 časova publici će se predstaviti priznati i nagrađivani nemački kompozitor i orguljaš Dominik Zustek. Gostovao je na festivalima savremene orguljaške muzike, svirao brojna premijerna izvođenja, a njegovi koncerti improvizacije koje redovno održava u Kelnu privlače posebnu pažnju publike. S obzirom na njegovu posvećenost savremenoj muzici, na festivalu će izvesti svoj petostavačni ciklus Orguljski lavirint koji je nastao 2020. godine. 

Gostovanje Dominika Zusteka u Beogradu rezultat je dugogodišnje saradnje ovog kompozitora/orguljaša i srpskog kompozitora i programera Andreja Andrića čije će delo Knjiga korala Zustek takođe izvesti. Svoje prvo prestavljanje beogradskoj publici upotpuniće izvođenjem dve kompozicije Džona Patrika Tomasa.

Gostovanje orguljaša je podržao Gete-institut u Beogradu

Program:

Dominik Zustek (1977)
Orguljski lavirint
I Galerija ogledala

Andreja Andrić (1973)
Koral I iz Knjige korala

Dominik Zustek
Orguljski lavirint
II Govornik

Andreja Andrić
Koral II iz Knjige korala

Dominik Zustek
Orguljski lavirint
III Trkač

Andreja Andrić
Koral III iz Knjige korala

Džon Patrik Tomas (1941)
Elegija br. 4

Dominik Zustek
Orguljski lavirint
IV Crna rupa

Džon Patrik Tomas
Mahpela

Dominik Zustek
Orguljski lavirint
V Beskonačnost

Dominik Zustek (Dominik Susteck, Bohum, Nemačka, 1977) je studirao na Folkvang Visokoj školi u Esenu, Visokoj školi za muziku i ples u Kelnu i Visokoj muzičkoj školi u Zarbrikenu sa naglaskom na duhovnoj muzici, muzičkoj teoriji i i kompoziciji; završio je koncertni ispit iz orgulja. Na Studijskom seminaru u Vupertalu položio je drugi državni ispit iz muzike. Tokom studija crkvene muzike je bio lektor za teoriju muzike i orgulje u Biskupskoj školi duhovne muzike u Esenu, što je koristio za širenje i uključivanje savremene muzike u crkvenu delatnost. Takođe je bio predavač na Univerzitetu Folkvang u Esenu, Visokoj školi Robert Šuman u Diseldorfu i na Visokoj školi Franc List u Vajmaru. Bio je gostujući predavač na Visokoj školi za muziku i igru u Kelnu, Visokoj školi za sakralnu muziku u Drezdenu, kao i u Kelnskoj nadbiskupiji, Esenskoj eparhiji i Eparhiji u Majncu. Od posebnog značaja za njega je rad sa mladima, sa kojima je radio na projektima posvećenim kompozicijama Đerđa Ligetija, Kurta Švitersa, Džona Kejdža i Terija Rajlija, između ostalih.

Bio je naslednik Petera Baresa, kao kompozitor i orguljaš (2007–2021) u Umetničkoj Stanici Svetog Petra u Kelnu, gde su njegovi koncerti improvizacije privukli posebnu pažnju. Zustek je svirao brojna premijerna izvođenja dela kompozitora uključujući Pitera Baresa, Erika Jansona, Johanesa S. Sistermansa, Stefana Frolejksa i Pitera Kezegija. Njegove koncerte su prenosile brojne nemačke radio mreže (među njima Deutschlandfunk, VDR [Zapadnonemački radio] i Saarland Radio). Zustek je direktor međunarodnog festivala orgel-miksturen i gostovao je na festivalima savremene orguljaške muzike u Berlinu i Frankfurtu. Kao kompozitor i orguljaš je nagrađen nizom nagrada, a među njima su prva nagrada na kompozitorskom takmičenju Aeolian Trio, Nagrada Klaus Martin Zigler u Kaselu, prva nagrada za kompoziciju na takmičenju Orgulje plus, na Visokoj školi za muziku u Majncu, Nagrada za savremenu duhovnu muziku Schwäbisch Gmünd, Nagrada nemačke diskografske kritike, i Nemačko muzičko takmičenje iz kompozicije.

Andreja Andrić (1973) je srpski kompozitor i programer koji živi u Orhusu u Danskoj. On istražuje zajedničke tačke matematičkih procesa, intuicije i slučajnosti, i koristi kompjutersko programiranje kao ključno sredstvo umetničkog izražavanja. Sa primarnim interesovanjem za kompoziciju i izvođenje za svoj mrežni ansambl laptopa/pametnih telefona, aktivan je i kao kompozitor vokalne i instrumentalne muzike i stvaralac u oblasti video i višemedijske umetnosti. Njegova dela su izvođena na festivalima kao što su ICIM (International Computer Music Conference) 2022 u Limeriku, Irska, Svetski dani muzike 2019 u Talinu, Estonija, i Festival Futura u Krestu, Francuska (2018). Finalista Međunarodnog takmičenja kompozitora Franko Evanđelisti u Rimu 2021, dobitnik prve nagrade festivala SONOM , Monterej, Meksiko 2017. godine i dobitnik druge nagrade istog festivala 2014. godine. Doktorirao je muzičku informatiku na Državnom univerzitetu u Milanu, Italija.

Džon Patrik Tomas je rođen u Denveru, Kolorado, 1941. godine. Studije muzike započeo je kao član Američkog hora dečaka u Prinstonu, Nju Džersi. Sa 16 godina postao je student kompozicije kod Darijusa Mijoa i Čarlsa Džonsa na muzičkoj školi Aspen u Koloradu, a kasnije je studirao kod Endrjua Imbrija i Simora Šifrina na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Godine 1971. započeo je koncertnu i opersku karijeru kao kontratenor sa posebnim interesovanjem za novu muziku, što ga je dovelo u kontakt sa kompozitorima kao što su Dejvid Del Tredići, Majkl Finisi, Lukas Fos, Maurisio Kagel, Elizabet Lutiens i Kšištof Penderecki. Takođe je bio jedan od osnivača ansambla The Five Centuries Ensemble, koji je bio pionir u postavljanju rane i savremene muzike zajedno u koncertnim programima. Tomas je predavao na Državnom univerzitetu Njujorka u Bafalu, Visokoj školi za umetnost Folkvang u Esenu, Školi za scenu i Školi za pozorišnu umetnost u Hamburgu. Nekoliko godina je bio vokalni trener za hamburšku produkciju mjuzikla Mačke. Trenutno deli svoje vreme između privatne nastave glasa, prevodilačkih projekata i komponovanja.

PETI FESTIVAL FRANCUSKOG FILMA

 

Francuski filmovi pod vedrim nebom u Beogradu i širom Srbije

 

Festival francuskog filma biće održan od 14. do 18. juna na nekoliko lokacija u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

 

Na ovogodišnjem petom, jubilarnom izdanju publika će imati priliku da pogleda najnovija ostvarenja iz Francuske, od kojih više njih pripadaju ovogodišnjoj selekciji Kanskog festivala, jednog od najznačajnijih filmskih susreta u svetu.

 

Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Srbiji i savetnik za saradnju i kulturu pri Ambasadi Francuske je povodom novog izdanja ove manifestacije rekao:

 

„Festival, čiji su osnivači Francuski institut u Srbiji i distributerska kuća MegaCom Film za cilj ima da na jednom mestu, izvan velikih festivala, beograđanima pruži priliku da pogledaju najbolje što Francuska ima da ponudi u oblasti filma, kao i gostovanja renomiranih francuskih glumaca i reditelja. Festival je za kratko vreme uspeo da se nametne kao značajna filmska manifestacija i od prošle godine smo postali kulturna manifestacija od značaja opštine Stari Grad, na šta smo veoma ponosni“.

 

Projekcije će biti održane na obalama reka Sava i Dunav (Kosančićevom vencu, Silosima i na platou između dve kule na Ušću). Francuski filmovi gledaće se i u bioskopskim salama u Nišu i Novom Sadu (u bioskopu Vilingrad i u Kulturnom centru Novog Sada). Prikazivanjem filmova na Kosančićevom vencu ujedno će biti otvorena i manifestacija Starogradsko leto u organizaciji opštine Stari grad. 

 

Festival svake godine bira kuma ili kumu koji svojim reputacijom podržavaju festival. Kum ovogodišnjeg izdanja je reditelj Srdan Golubović, nagrađivani autor čiji filmovi su ostvareni u koprodukciji sa Francuskom.