уторак, 19. новембар 2019.

Vedrana Rudan u Beogradu - promocija autobiografije "Ples oko Sunca"


Promocija knjige „Ples oko Sunca“ Vedrane Rudan biće održana u utorak 26. novembra od 18 sati u Velikoj Sali SKC-a. 

Sa autorkom britkog jezika koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim razgovaraće Jasmina Radojičić, urednica u Laguni, i Tanja Vučković, Lagunina predstavnica za medije.

„U knjizi sam se skinula do kraja“, rekla je Vedrana Rudan. „Povremeno se, oslobođena svake taštine, osjećam odlično u svojoj staroj, naboranoj, pjegavoj koži. Žena koja u vas gleda, to sam ja. Ja stara. Ja umorna. Ja sita života i sretna što sam živa. Na mom se licu sreća ne vidi? Pročitajte knjigu, sreća u njoj čuči. Ne čujete me? Šteta. Smijem se na sav glas.“

U knjizi „Ples oko Sunca“, iskreno i bez ulepšavanja, Vedrana Rudan piše: o svom nimalo bezbrižnom detinjstvu, o deci i unucima, o putu koji je prešla od prodavačice sladoleda na rivi do najčitanije spisateljice u regionu. O tome zašto je u socijalizmu bilo nemoguće dobiti otkaz i kako je ona postala prva novinarka kojoj je to uspelo u novom hrvatskom demokratskom režimu.

Konačno, Vedrana Rudan nam pokazuje zašto je u životu najvažnije i najteže bez stida pogledati sebi u oči.

Ulaz je slobodan.

Švedski kandidat za Oskara „A onda smo plesali“ otvara XI Merlinka festival



5. decembar u 21h, Dom omladine Beograda



Zvanični program jedanaestog izdanja Merlinke, međunarodnog festivala kvir (queer) filma, u četvrtak 5. decembra u 21h otvoriće gruzijsko-švedski film “A onda smo plesali“ reditelja Levana Akina. Ovo ostvarenje, koje je švedski kandidat za Oskara, bavi se temom ljubavi između dva gruzijska baletska igrača. Film je premijerno prikazan u maju na Kanskom filmskom festivalu i dobio je nekoliko nagrada na festivalima širom sveta. Na Merlinka festivalu imaće srpsku premijeru.

Trio FOTO: Anka Gujabidze
Početkom novembra u Gruziji je održana premijera ovog filma na kojoj su se okupile stotine desničarskih aktivista koji su nosili krstove i ikone. Policija je uhapsila više od 25 ljudi tokom protesta ispred bioskopa. Gruzijska pravoslavna crkva je saopštila da je film usmeren protiv tradicionalnih gruzijskih vrednosti.



Reditelj Levan Akin i sam je bio plesač u svojoj mladosti, a za potrebe filma je zamislio sebe kao glavnog junaka, u alternativnoj realnosti. “Intervjuisao sam puno plesača i svi su mi ispričali brojne priče o tome kako je gruzijska plesna scena konzervativna i stroga u rodnim pitanjima. Zbog toga sam odlučio da radnju postavim u ovo okruženje”, objasnio je Akin. “Ovaj film nije samo interesantan pogled ka delu sveta koji mnogim ljudima nije poznat, već i srceparajuće ostvarenje koje nam govori koliko je značajno biti slobodan”, zaključio je reditelj.


Neposredno pre projekcije, u okviru programa ceremonije otvaranja biće predstavljen program ovogodišnjeg festivala, umetnik Branko Milisković će izvesti svoj performans "Neka jedu kolače", a publici će  se obratiti direktor festivala Predrag Azdejković, kao i francuski režiser Antony Hickling koji je specijalni gost manifestacije. Na otvaranju će biti održan i specijalni muzički nastup iznenađenja.


Ovogodišnji Merlinka festival će od 5. do 8. decembra prikazati 120 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova, a specijalni fokus je na francuskoj kvir kinematografiji. Ova manifestacija se od 2009. godine svakog decembra održava u Domu omladine Beograda, a nastala je sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.



Slučaj Konoli / Der Fall Collini




Ferdinand fon Širah („Tabu", „Zločini"-Laguna) pisac romana po kojem je snimljen ovaj film rođen je 1964. godine u Minhenu. Od 1994. radi kao advokat i krivičar u Berlinu, što znači ga je u svoje delo ugradio i delove vlastitog iskustva. Njegove stranke su bili raniji član politbiroa Ginter Šabovski, bivši špijun Nemačke bezbedonosne agencije Norbert Jurecko, industrijalci, ljudi iz javnog života i pripadnici podzemlja, a deda Baldur Benedikt  vođa Hiterove omladine (rajhsjugendfirer) za šta je odrobijao 20 godina. Od žene se Baldur razveo dok je bio u zatvoru.




Ferdinand slovi za jednog od najprestižnijih pisaca u sferi žanra trilera, a u romanu koji je poslužio kao podložak za ovaj film bavi se sudskim procesom i utvrđivanjem istine po svaku cenu, a u svrhu potvrde vladavine prava. Kako se nova nemačka država posle II svetskog rata postavila prema vremenu i zločinima počinjenim tokom vladavine nacionalsocijalista? Odrastavši sa prezimenom koje je nosilo negativne konotacije, Ferdinand se bavi dilemom kako prelomiti kada je na jednom kantaru pravosudne vage istina i zadovoljenje pravde a na drugoj bliske i voljene osobe?



Nemački film Slučaj Kolini (Der Fall Collini ) u režiji Marka Kreuzpentera započinje u maniru najnapetijih trilera. Premijerno je prikazan u Berlinu u aprilu 2019. godine. 

Italijan Fabricio Konoli  star 70 godina (Franko Nero, srpskoj publici poznat po ulozi Banović Strahinuje) ulazi u hotel i sa četri metka i s malo rada potpeticom ubija industrijalca Hansa Milera. Naizgled bez pravog razloga, ali i ne pokušavajući da pobegne i porekne počinjeni zločin. Odbranu preuzima Kasper  Lejnen, Nemac turskog porekla.

Sudski proces koji se pokreće povodom ovog zločina deluje skoro nepotrebno, ako izuzmemo nedostatak motiva za njegovo činjenje. U potrazi za njim Kasper se povezuje sa raznosačicom pica, putuje, miri se sa ocem i vraća se u vreme rata u jedno malo mesto u Toskani u kojem je izvršena surova odmazda povodom ubistva dva nemačka vojnika. 

Nemačka, se poslovično, bar jednom godišenje bavi ritualnim bičevanjem i spiranjem ljage koji  im je naneo fašistički režim svojim brojnim zločinima i pitanjima griže savesti povodom toga. Ovaj put advokat ih poseća na jedan skanalozan zakon donet 1968. godione koji je mnogim zločincima omogućio da se izvuku, krijući se iza plašta navodne zastarelosti. Da li ovu katarzu za mlađe, nemačke generacije umanjuje to što se jedan etnički poluturčin bori za istinu o nemačkim zločinima? Kojem je Nemačka domicijalna  država. Dakle koliko je žigošući njenu neslavnu prošlost on (ne)zahvalan državi koja ga je odgajila i obrazovala, ali i porodici u čijem je okrilju stasao?

Johana,  Kasparova ljubav iz detinjstva, Fabriciova unuka, a Fabricio joj je poput oca. Da stvar bude još zamršenija, advokat sa druge strane klupe je superiorni i samouvereni Ričard Matinger (sjajni Heiner Lauterbach).

Kaspar se ne koleba oko toba da mora da otkrije zašto je Kolini ubio tako uglednog čoveka poput Mejera. A njegov štićenik ne progovara nijednu reč.  

Film koji ne smete propustiti, kako zbog njegovog neospornog kvaliteta i radnje tako još više zbog poruke koju nosi. Dolazi u distribuciji  2i Filma, a uz podršku fonda German films.

Završni događaj kustoskog kursa „Šta kustosiranje može/treba da bude“ (WCSCD)





Završni umetnički program mladih kustosa
Četvrtak, 21. novembar u 18 sati, Ostavinska (Marka Kraljevića 8)


Panel diskusija članova Škole za istoriju i čitanje slika i polaznika međunarodnog kustoskog projekta “Šta kustosiranje može/treba da bude” kojim će biti obeležen završetak ovog tromesečnog kursa održaće se u četvrtak, 21. novembra od 18 sati u Ostavinskoj, a tokom događaja će se takođe predstaviti umetnička intervencija Bojana Đorđeva i Siniše Ilića. Dan ranije, u sredu 20. novembra od 16 sati održaće se umetnički događaj “Čitanje najveće slike u Beogradu” ispred zgrade Generalštaba Vojske Srbije, gde će biti izveden javni performans Nemanje Boškovića.

U pripremi završnog programa ovog kursa koji drugu godinu zaredom u Srbiji okuplja mlade kustose iz celog sveta učestovali su Sasha Puchkova iz Rusije, Aigerim Kapar iz Kazahstana, Martina Yordanova iz Bugarske, Mateja Smic iz Hrvatske i Zulfikar Filandra iz Bosne i Hercegovine.

Oni su istakli da završni rad predstavlja obeležje njihovog tromesečnog boravka u Srbiji tokom kojeg su imali mogućnost da kroz istraživanje Škole za istoriju i teoriju slika bliže upoznaju umetničku scenu Beograda:

“Naše istraživanje Škole za istoriju i teoriju slika predstavlja trag našeg vremena provedenog u Beogradu gde smo kroz taj rad upoznali  aspekte lokalne umetničke scene, kao i njen istorijski i geopolitički kontekst. Oni su bili prvi koji su, putem ovog alternativnog edukativnog programa, pokušali podstaknuti kritičko razmišljanje, preispitivanje ideologije, političke situacije i problematike akademije, sa ciljem podizanja kvalitete studija vizuelne kulture. Škola je uskoro postala neka vrsta foruma i epicentra za diskusije koji “svojim opsegom definišu nove moduse interakcija kulture, politike i teorije u širem društvenom polju”. Nekako smo osetili da situacija tog vremena i ova sadašnja imaju dosta toga zajedničkog i pomislili smo da postoje dragocene lekcije koje možemo naučiti iz prošlosti, uporediti ih sa sadašnjošću, i pokušati da to učenje primenimo na budućnost.”



Mladi kustosi su dodali da im je istraživanje u okviru škole otvorilo nove vidike i poslužilo kao inspiracija za kustoški program povodom završetka kursa:

“Dva glavna diskursa Škole - Kritika ideologije i Čitanje slika inspirisala su nas da promislimo o trenutnoj situaciji u odnosu na stanje od pre 20 godina, i da oživimo pristupe Škole, pa da ih potom primenimo na trenutnu problematiku. Kako bismo obeležili dvadesetogodišnjicu postojanja Škole i testirali njene metodologije u savremenom kontekstu, odlučili smo da kuriramo “Čitanje najveće slike u Beogradu” kroz najveću sliku koja pokriva zgradu Generalštaba Vojske Srbije. Iznenađeni količinom i prirodom političkog diskursa u javnosti i medijima, zatečeni prisutnošću naoružanih odbrambenih lica u gradu, i podstaknuti činjenicom da najveća slika Beograda promoviše vojnu regrutaciju, osetili smo da bi to bila interesantna tema za istraživanje.”

Projekat “Šta kustosiranje može/treba da bude“ koji organizuje Biljana Ćirić zamišljen je kao godišnji program kustoskih radionica, predavanja i studijskih poseta, u cilju okupljanja ključnih međunarodnih i lokalnih ličnosti koje se bave kustoskim diskursom, a koje su u mogućnosti da učesnicima pruže važna institucionalna znanja i mreže. U saradnji sa institucionalnim i korporativnim partnerima, namera projekta je da ojača sledeću generaciju kustosa i stručnjaka pomažući im da akumuliraju znanja i uspostave nove mreže i partnerstva kroz program. Pored niza radionica i programa koje je pohađalo 12 mladih kustosa, u segmentu javnih predavanja ove godine učestvovali su brojni uvaženi kustosi među kojima Luka Lo Pinto, Zdenka Badovinac, Ares Športa, Urška Jurman, Marko Skotini, Nikita Yingqian Cai, Matt Packer, Valerio del Baviljo i Čarls Eše.


.

Otvaranje izložbe „Silent talk/Nemi govor” Lane Vasiljević/ Salon MSUB

Foto: Bojana Janjić / MSUB

Samostalna izložba Lane Vasiljević Silent talk/Nemi govor
Salon Muzeja savremene umetnosti (Pariska 14)
Izložba traje od 22.11.2019. do 03.02.2019. godine
Otvaranje: petak, 22.11.2019. godine u 19 časova

Kustos izložbe: Una Popović
Autor pratećeg teksta za izložbu: Marina Martić

Izložbom Silent talk/Nemi govor Lana Vasiljević će se predstaviti velikim brojem radova, skulptura i objekata.

Galerija Salona Muzeja savremene umetnosti može se posmatrati kao poligon za razmatranje različitih i raznolikih ideja i materijalizovanih formi koje Lana već nekoliko godina unazad promišlja i stvara. Izložba se stoga interpretira kao osobena fizička inkarnacija autorkinih unutrašnjih stavova i intimnih promisli, onoga što ona sama opisuje kao strategiju „mape uma”.

Kako Marina Martić u pratećem tekstu za izložbu navodi: „Silent talk/Nemi govor predstavlja konzistentni narativ sastavljen od predmeta i reči kojima je autorka svojom intervencijom dala moć da govore o vremenu, prostoru, prolaznosti, melanholiji, čežnji ali i beskrajnoj mogućnosti transformacije. Na taj način neuhvatljivi elementi postaju deo lične kartografije (...) Osnovna geometrijska tela poput kruga, trougla i kvadrata koje umetnica formira govore o traženju harmonije između reda i haosa. Urezane reči koje se ponavljaju i ukrštaju na objektima, predstavljaju znake, putokaze, koji pozivaju na razmišljanje o dubljem značenju, o unutašnjim stvarima.“

Lana Vasiljević (1973) je diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti, vajarski odsek u Beogradu. Od 1997. godine izlagala je grupno i samostalno u Beogradu, Njujorku, Parizu, Beču i Hagu. Bila je stipendista KulturKontakt programa u Beču kao i ArtsLink rezidencije u Njujorku. Dobitnica je nagrade 38. Oktobarskog salona za skulpturu 1997. godine, i GRIFON priznanja za vizuelni identitet 2006. i 2010. godine, kao i nagrade 10. Bijenala akvarela, Savremene galerije, u Zrenjaninu. Radovi Lane Vasiljević nalaze se u nekoliko privatnih i muzejskih kolekcija.