Osvrt na roman Tihi rat, Vladimira Simića

 

„Da, mogao sam da uzmem državne pare. Ja sam takve hapsio, Edvarde. Te koji su skidali novac sa državnih računa. U čemu je onda smisao cele naše ideje i borbe? Da budem kao oni? “

Tihi rat, Vladimira Simića roman je sa dobrim i osmišljenim konceptom, mnogo raskošniji i dublji od tipičnog predstavnika ovog popularnog žаnra.

Karakteriše ga intrigantna i tematski raznolika radnja, istančan osećaj za trenutak i dinamiku, smisleni filozofski uplivi, osvrt na evolutivne uticaje i sadejstvo ukupne okoline na stanje i ponašanje jedinke, pri čemu se autor referiše na ljude, vukove i bakterije uz raskošnu upotrebu jezika.

U svom prvencu, Simić je rešio da podrži svog junaka, pišući u prvom licu. Reč je o čoveku, koji se pomirio sa pozicijom autsajera, koje mu je društvo i okolnosti nametnulo, no sa svakom stranicom romana pokazuje tu tihu nadmoć, koja je osobina ljudi koji sa sobom nose onu akumulisanu, životnu mudrost, u trenutku kada ga svetlosti reflektora osvetle.

Osnova misao koja zaokuplja pisca je u kom pravcu ide nаšа civilizacija i na koji način koristimo otkrića. Iako pritajeni optimista, svestan je nevesele realnosti.

A onda se sve usmerava u klasične vode špijunskog romana, podatnog za ekranizaciju, uz učešće jedne velike svetske sile. 

Da li su njene namere dobronamerne? 

Da li je ono što je započelo kao zanimljivi naučni eksperiment uzdrmati same temelje države? 

Provuče se tu i poneka dobro čuvana porodična tajna. U završnici romana snažno će se zavrteti dramaturški rolerkoster, sagledavaćemo radnju iz više perspektiva i svašta će biti izbačeno na površinu. 

Vladimir Simić rođen je 1963. godine u Zemunu. U mladosti se aktivno bavio muzikom kao gitarista, tekstopisac i aranžer. Državni je službenik. Otac je četvoro dece i ponosni deda. 

Аko sam vas ovim osvrtom zaintrigirao, knjigu možete naručiti od samog autora.

Portreti čuvenih diva: “Monika Beluči sreće Mariju Kalas” i biografski dokumentarac o Beatris Dal na XVIII Beldocsu

 

Predstojeći Beldocs festival, koji će se održati od 21. do 27. maja u Beogradu, donosi dve regionalne premijere koje intimnim putovanjima, pismima i ispovestima osvetljavaju živote Beatris Dal i Marije Kalas, kroz oči slavne glumice Monike Beluči.

 

Film Pasija po Beatris Dal  (La Passion Selon Béatrice), u režiji renomiranog belgijskog reditelja Fabrisa di Velca, vodi nas na emotivno i poetsko putovanje kroz Italiju, gde glumica pokušava da dosegne suštinu stvaralaštva Pjera Paola Pazolinija – jednog od ljudi koji su je najviše inspirisali u životu. Kroz crno-belu kameru i autentičan pristup, film je svojevrsna ispovest žene koja nikada nije pravila kompromise i koja pred kamerom ogoljava svoju dušu, upuštajući se u duhovnu potragu za sobom kroz lik umetnika koga obožava. Film je prikazan na filmskom festivalu u Lokarnu i oduševio je kritiku i publiku.

 

Monika Beluči sreće Mariju Kalas, u režiji Janisa Dimolistatosa i Toma Vulfa, predstavlja dirljiv dijalog između dve umetnice – legendarne operske dive i filmske zvezde. Kroz pisma, memoare i retke arhivske snimke, Beluči interpretira Kalasinu priču na pozornici, prenoseći fragmente njenog glamuroznog, ali tragičnog života. Od skromnog detinjstva u Njujorku do svetske slave, uz sve ljubavi, gubitke i samoću, film istražuje snagu umetnosti kao prostora za transformaciju bola u lepotu. Ova biografska priča prepliće dve različite epohe: uspon Marije Kalas i današnjicu, kroz koju njeno nasleđe i dalje odzvanja.

 

Festival Beldocs osnovan je 2008. godine i danas je prepoznat kao jedan od najvažnijih međunarodnih dokumentarnih festivala u ovom delu Evrope. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, biće prikazano preko 80 premijernih filmova, u okviru ukupno petnaest programskih celina. Festival dodeljuje sedam nagrada, organizuje bogat prateći program panela, predavanja i Master Class sesija, a u okviru Beldocs Industry segmenta dodeljuju se nagrade za razvoj budućih filmova. Festival svake godine okuplja više od 150 međunarodnih filmskih profesionalaca – autora, producenata i predstavnika važnih evropskih i svetskih kompanija i institucija.

 

Ulaznice za projekcije biće dostupne online na sajtu www.beldocs.rs u narednim danima.

OSAMNAESTI BELDOCS OD 21. DO 27. MAJA U BEOGRADU

   

 

Beograd će i ove godine biti domaćin jednog od najznačajnijih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope - Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će se održati od 21. do 27. maja na više lokacija u glavnom gradu. Publiku očekuje raznovrstan i pažljivo selektovan program, koji uključuje veliki broj domaćih filmova, čijim autorima i autorkama festival posvećuje posebnu pažnju, kao i neka od najvažnijih ostvarenja sa svetske dokumentarne scene – međunarodne festivalske hitove i višestruko nagrađivane naslove.

 

U okviru takmičarskih i revijalnih programa biće prikazano više od 80 filmova, među kojima i značajan broj domaćih, evropskih i svetskih premijera. Teme kojima se filmovi bave uključuju obrazovanje, odnos ljudi i životinja, društvo, biografske priče, umetnost i muziku, nauku i tehnologiju, istorijske perspektive, kao i duhovite i posmatračke filmske eseje o svakodnevici.

 

Bogat program festivala namenjen je i filmskim profesionalcima, koji će imati priliku da učestvuju u različitim Beldocs industry aktivnostima – treninzima, radionicama, razgovorima, panelima, master class-ovima, od kojih će neki biti otvoreni za javnost. Međunarodni autori razvijaće i prezentovati svoje nove projekte uz podršku renomiranih mentora i donosioca odluka – predstavnika televizija, filmskih festivala, bioskopa, VOD, fondova, kompanija za prodaju filmova iz regiona, Evrope i celog sveta.

Festival Beldocs osnovan je 2008. godine i danas je prepoznat kao jedan od najvažnijih međunarodnih dokumentarnih festivala u ovom delu Evrope. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, biće prikazano preko 80 premijernih filmova, u okviru ukupno petnaest programskih celina. Festival dodeljuje sedam nagrada, organizuje bogat prateći program panela, predavanja i Master Class sesija, a u okviru Beldocs Industry segmenta dodeljuju se nagrade za razvoj budućih filmova. Festival svake godine okuplja više od 150 međunarodnih filmskih profesionalaca – autora, producenata i predstavnika važnih evropskih i svetskih kompanija i institucija.

Prodaja ulaznica počinje krajem aprila putem Beldocs internet stranice, a publika će blagovremeno biti informisana o kompletnom rasporedu i dostupnosti filmova.

Peter Lovšin pred koncert Pankrta u Domu omladine Beograda: „Dajemo sve, tražimo ništa“

 

Legendarna slovenačka grupa Pankrti povodom 45 godina od objavljivanja kultnog debi albuma „Dolgcajt“ nastupiće u sali Amerikana Doma omladine Beograda u petak, 11. aprila od 21 čas. Tim povodom razgovarali smo sa Peterom Lovšinom, frontmenom grupe koja slovi za pionire pank muzike na Balkanu i jednu od najsnažnijih pojava u regionalnom rokenrolu.

Pankrti su osnovani 1977. u Kodeljevu, predgrađu Ljubljane. Već sa prvim singlom „Lublana je bulana“ / „Lepi in prazni“, postigli su priličan uspeh kako u Jugoslaviji, tako i izvan nje. Bili su gromovita najava novog doba i takva senzacija da je čak i čuveni Džoni Štulić na prvom singlu grupe Azra „Balkan“ spevao besmrtni stih „Brijem bradu, brkove, da ličim na Pankrte“. Širu popularnost su stekli 1980. upravo debi albumom „Dolgcajt“ (Dosada). Kritički odnos prema problemima socijalističkog društva i visoko energičan gitarski zvuk, bili su apsolutan novitet u to doba. Godine 1982. objavili su drugi album „Državni ljubimci“, potom 1984. treći, po većini kritičara i najbolji – „Rdeči album“ (Crveni album). Četvrti album izašao je 1985, pod imenom „Pesmi sprave“ (Pesme pomirenja), a peti i poslednji, „Sexpok“ 1987. godine. Karijeru su zaokružili 10. decembra 1987. velikim koncertom u ljubljanskoj Hali Tivoli, čime se završio istorijski period rada grupe. Nakon dvadesetogodišnje pauze, Pankrti su ponovo postali koncertno aktivni 2007. godine. I dalje ih predvodi jedinstveni Peter Lovšin, pesnik, panker i pevač, koji spada u najfurioznije frontmene u jugoslovenskoj rok muzici. Nastupaju u obnovljenoj postavi Lovšin, Bogo Pretnar (gitara), Boris Kramberger (bas) i Slav Colnarič (bubnjevi), koja na aktuelnoj turneri izvodi program velikim delom posvećen sjajnim pesmama sa prvog jugoslovenskog pank albuma „Dolgcajt“.

Pankrti su na turneji, tačno 45 godina nakon objavljivanja debi albuma „Dolgcajt“. Kako su protekli dosadašnji nastupi i šta publika može da očekuje 11. aprila u Domu omladine Beograda?

Turneja „Tri grada – Dolgcajt 2025.“ počela je u punoj dvorani Tvornice u Zagrebu, a odziv publike i medija bio je iznad svih očekivanja. Kao da smo svi neka stara klapa istomišljenika, koja se našla na ludoj svadbi nekog dobrog prijatelja. Slično, ali naravno još žustrije jer smo svirali doslovce kod kuće, bilo je u rasprodatoj sali Kina Šiške. Čemu se nadamo i u Beogradu. Mi ćemo opet otvoriti sve karte, nikad ne idemo samo na bod, dajemo sve, tražimo ništa… A sigurni smo da su poruke „Dolgcajta“ još uvek aktuelne i to ne samo u našem regionu…

Album „Dolgcajt“ mnogi doživljavaju kao prelomni trenutak u istoriji jugoslovenskog rokenrola i prvi pravi pank album na prostorima nekadašnje države. Šta je, po Vašem mišljenju sa ove distance, učinilo da album bude toliko uticajan i šta je ono što ga čini relevantnim i danas?

 Pre „Dolgcajta“ politika je bila samo stvar Partije. Posle je došao pank i novi talas i odjednom je sve bilo drugačije. Izgledalo je čak da smo na dobrom putu za nekakav „Promised Land“. Ali ispalo je da su se uglavnom promenili samo kostimi i kulise. A srž politike ostala je ista. Kako obeshrabriti decu da odlučuju o svojom životu. Mnogo toga im je uspelo digitalizovati, militarizovati, marginalizovati, nacionalizovati, šopingizovati, transhumanizovati,  globalizovati, hipsterizovati, finalizovati, šovinizovati… Ali uništiti rokenrol još ne. Ta nekakva tajna veza svih ljudi koji misle drugačije još uvek postoji i zato se „Dolgcajt“ sluša i nakon 45 godina.

Kako gledate na uticaj koji je muzika Pankrta imala na druge bendove koji su nastali nakon vas?

Mnogo jakih bendova je došlo nakon nas. Ne bih se usudio reći da smo mi imali išta s tim, mada su naše poruke bile uvek dosta jasne. Krenite u  akciju ljudi, mesta ima za sve.

Vaša karijera traje skoro pet decenija. Pored rada sa Pankrtima, aktivni ste svih ovih decenija i kao samostalan autor ili u saradnji sa drugim muzičarima, svirali ste u najvećim koncertnim prostorima, dobili značajna priznanja za svoj rad. Da li imate neku neostvarenu profesionalnu želju?

Napraviti još koju dobru pesmu. I da se emituje na radiju.

Ulaznice se mogu nabaviti po ceni od 1800 RSD na Blagajni DOB, putem eFinity mreže i onlajn.

Najbolji gypsy jazz sastav legendarna familia Rosenberg nastupiće u Kolarčevoj zadužbini

 

Nakon tri rasprodata koncerta Stokelo, Noni i Nuše osnivači legendarnog Trija Rosenberg dolaze u Beograd u proširenom sastavu sa pevačem Džonijem i novom gitarskom zvezdom Mozesom Rosenbergom. „LA FAMILIA“ Rosenberg nastupiće na svečanom otvaranju Guitar Art Festivala 14. maja u Velikoj dvorani Kolarčeve Zadužbine. Ovo je ekskluzivni koncert koji se ne propušta.

Rosenberg je proglašen najboljim “gypsy jazz” sastavom i jednim od najimpresivnijih džez sastava današnjice. Oni već tri decenije nastupaju širom sveta, od „North Sea Jazz“ festivala do njujorškog Karnegi hola.

 

Specijalno za ovaj beogradski koncert „LA FAMILIA“, porodica Rosenberg je razvila setlistu sa posebnim repertoarom. Publika će imati priliku da čuje pored dobro poznatih gypsy jazz, swing i njihovih autorskih kompozicija, da čuju i standarde iz američkog songbooka (uključujući Frenka Sinatru). Vokalni doprinos Džonija Rosenberga  dodaje novu dimenziju ovom muzičkom iskustvu i doprinosi svetskom uspehu ove turneje.

 

Sastav ”LA FAMILIA” čini pet članova legendarne porodice Rosenberg, oni zajedno garantuju muzički spektakl i raznovrstan program gde su virtuozna gitarska sola ovog puta upotpunjena vokalnim doprinosom Džonija Rosenberga.

Rosenbergovi međusobno dele svoju veliku strast prema gitarskoj muzici i sviraju “swinging gypsy jazz” u stilu njihovog heroja i inspiracije Djanga Reinhardta. Stohelo i Mozes su poznati po svom iznenađujućem i virtuoznom stilu, kreativnosti, jasnoći i preciznosti u sviranju gitare. Stohelo Rosenberg smatra se jednim od najboljih gitarista svih vremena, a mnogi danas tvrde da je dostigao i svog uzora, legendarnog Đanga Rajnharta.

Publika na njihovim koncertima doživi kombinaciju tehničke briljantnosti, toplog akustičnog zvuka i neverovatne muzičke hemije. Njihovi koncerti su energični i puni improvizacija. Nastupali su širom sveta, a sarađivali su i sa poznatim muzičarima poput Stephana Grappellija, Lučana Pavarotija, Tuk Tilemansa i drugi. Neki od njihovih najpoznatijih albuma su Seresta, Caravan i Djangologists.

Članovi Rosenberg ansambla su svojom strašću prema pravljenju muzike osvojili svet. Zbog toga od kraja sedamdesetih uživaju veliko poštovanje u evropskoj romskoj zajednici. Oni su i ambasadori jednog izraza romske muzike i ljudskih prava. Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji podržala je njihov koncert u okviru Guitar Art Festivala.

 Ne propustite priliku da budete deo ovog legendarnog muzičkog događaja – obezbedite svoje ulaznice na vreme i uživajte u strastvenom gitarskom spektaklu koji nas očekuje! 

Ulaznice su u prodaji online putem prodajne mreže tickets.rs i na blagajni Kolarca. Informacije i rezervacije karata putem mejl adrese: office@gaf.rs ili telefona: 064 1407583.

 

Beogradski Guitar Art Festival održaće se od 14. do 19. maja po 26. put u Beogradu.Program festivala posvećen je gitari, kroz koncerte u najrazličitijim žanrovima i sastavima, zatim predavanjima, takmičenju, promocijama i izložbama.

Guitar Art Festival će ugostiti najistaknutije gitariste sveta, kako establirane tako i nove. 70 gostiju iz 15 zemalja napraviće i ovog maja gitarsku predstonicu od Beograda. Tokom 5 festivalski dana održaće se 9 koncerata klasične, džez, etno i rok muzike.