MUZIČKI I BIOGRAFSKI DOKUMENTARNI FILMOVI NA XIX BELDOCSU

 

Portreti umetnika, scena i epoha: lične priče koje oblikuju kolektivno pamćenje

 U okviru ovogodišnje selekcije Beldocs festivala izdvajaju se ostvarenja koja povezuje zajednički fokus na biografske narative i muziku kao prostor ličnog i kolektivnog identiteta. Kroz portrete umetnika, autora i kulturnih fenomena, ovi filmovi osvetljavaju živote oblikovane stvaralaštvom, ali i društvenim i istorijskim okolnostima u kojima ono nastaje.

Krećući se između ličnih priča i šireg kulturnog okvira, ovi filmovi biografiju ne tretiraju kao linearnu rekonstrukciju života, već kao prostor u kojem se prelamaju umetnost, vreme i društvene okolnosti.

Dame i gospodo, gospodin Leonard Koen (Ladies and Gentlemen, Mr. Leonard Cohen) Donalda Britena i Dona Ovena (Donald Brittain, Don Owen), Mark Džejkobs po Sofiji Kopoli (Marc by Sofia) film Sofije Kopole (Sofia Coppola) i Vrtoglavica Kim Novak (Kim Novak’s Vertigo) film Aleksandra O. Filipa (Alexandre O. Philippe) povezuje fokus na autorefleksivne portrete umetnika u trenucima ličnih i profesionalnih prekretnica. Od Koenovih dana u Montrealu, zabeleženih u duhu direct cinema poetike, gde aktivno učestvuje u oblikovanju sopstvenog filmskog identiteta, preko intimnog i subjektivnog uvida u kreativni proces Marka Džejkobsa i dinamiku savremene modne scene, do slojevitog promišljanja identiteta Kim Novak kroz odnos sa Hičkokovim filmom, ovi dokumentarci istražuju kako se umetnički izraz i javna slika formiraju u dijalogu sa ličnim iskustvom i vremenom u kojem nastaju.

U okviru In Memoriam programa, publika Beldocs-a će imati priliku da pogleda dokumentarac Robert Vilson i GRAĐANSKI ratovI (Robert Wilson & the CIVIL warS), film Hauarda Bruknera (Howard Brookner), koji prati stvaralački proces jednog od ključnih avangardnih pozorišnih autora kroz njegov pokušaj da realizuje ambicioznu operu za Olimpijske igre 1984. godine. 

Goranka (Goranka’s Times), film Borisa Miljkovića, donosi intiman portret fotografkinje Goranke Matić kroz razgovore i arhivski materijal. U središtu je njen glas, koji oblikuje ličnu i profesionalnu priču, ali i širi kontekst vremena koje je beležila, pretvarajući film u svedočanstvo jedne epohe.

Još jedan portret umetnika sa ovih prostora je i Film do usijanja – Boro Drašković, autora Darka Bajića i Siniše Cvetića, posvećen je jednom od najznačajnijih reditelja domaće kinematografije. 

Amilkar (Amílcar), film Migela Ika (Miguel Eek), donosi formalno inovativan portret revolucionara Amilkára Kabrala, jedne od ključnih figura antikolonijalne borbe u Africi. Kombinujući arhivu, lične zapise i elemente imaginarnog dnevnika, film gradi fragmentarnu i vizuelno snažnu refleksiju o politici, identitetu i borbi za slobodu.

Elroj protiv Los Anđelesa (Ellroy vs LA), film Frančeska Cipela (Francesco Zippel), vodi u mračni svet pisca Džejmsa Elroja, gde se lična istorija prepliće sa mitologijom Los Anđelesa. Kroz intervjue i arhivske materijale, film istražuje grad kao izvor trauma i inspiracije, ali i kao ključ za razumevanje njegovog književnog univerzuma.

Kao što je i navedeno, ovogodišnju selekciju BELDOCS festivala čine i filmovi koji kroz zvuk, scenu i kulturne pokrete istražuju muziku kao prostor ličnog izraza, kolektivnog iskustva i društvenih promena.

Dinastija flamenka (Serás Farruquito), film Santija Aguada i Rubena Atlasa (Santi Aguado, Reuben Atlas), donosi intiman portret Farukita, naslednika jedne od najznačajnijih flamenko porodica. Fantastično snimljen ogled o igri i nasleđu.

Keltska utopija (Celtic Utopia), film Denisa Harvija i Larsa Lovena (Dennis Harvey, Lars Lovén), prati savremenu irsku muzičku scenu kroz novu generaciju umetnika koji reinterpretiraju folk tradiciju. Film otvara pitanja identiteta i kolonijalnog nasleđa, pozicionirajući muziku kao prostor društvene refleksije. 

Pank pod komunističkim režimom (Punk under Communist Regime), film Andreja Košaka, donosi arhivski bogat prikaz ljubljanske pank scene kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih. Fokusiran na mlade bendove, film osvetljava pank kao izraz generacijskog bunta i kulturnog otpora unutar socijalističkog sistema.

Srce kuca dva dva, film Ivana Mandića, bavi se diskografskom kućom „Diskos“ i njenim uticajem na muzičku i društvenu scenu. Kroz odnos muzike i politike, film otvara pitanje kulturnih vrednosti i granica između popularnog i osporavanog ukusa. 

Više o ovim, ali i drugim filmovima koji će biti prikazani na 19. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma BELDOCS saznajte na sajtu festivala:  www.beldocs.rs

 Festival se održava od 20. do 26. maja u Beogradu. Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. Ulaznice za projekcije će biti u prodaji na sajtu festivala krajem aprila.

„Glembajevi“ Narodnog pozorišta Sombor u JDP-u

 

 

 

Kako komad koji je publici poznat i koji su čitali i gledali u ko zna koliko inscenacija učiniti zanimljivim?

 

Predstava „Glembajevi“, po drami Miroslava Krleže, u izvođenju Narodnog pozorišta Sombor, a u režiji Gorčina Stojanovića donosi pred publiku snažnu i slojevitu interpretaciju jednog od najznačajnijih tekstova južnoslovenske dramske književnosti. Režijsko čitanje, sa očuvanim Krležinim jezikom, narativima i unutrašnjim glasovima, usredsređeno je na rastakanje porodičnog i moralnog sistema bogate građanske elite, čime Krležina kritika društva dobija jasne odjeke jasno čitljive u današnjam vremenu i današnjem okruženju. U vreme kad radnici stradaju u fabrikama i na gradilištima, kada se sudske presude donose po diktatu moćnika, kada sirotinja ne vidi izlaza osim u smrti, svima je jasno da je ono i ovo vreme, vreme dominacije profita nad pravdom i moralom. U tom nitkovskom poslu tajkuni imaju svesrdnu pomoć onih koji su zaduženi za zdravlje tela, ali i onih čija je delatnost spašavanje dušа. I zato su drame ovih ljudi tako žive i tako tragične. Bežeći od suštine i smisla hrle u kriminal, ludilo i ništavnost. Čak i oni koji su spas potražili u umetnosti nisu pošteđeni moralnog pada. Nema spasenja ni za koga u svetu sveopšteg bezakonja i besmisla.

 

U središtu predstave nalazi se porodica Glembaj, simbol dekadencije, licemerja i lažnog morala. Somborska predstava uspešno ističe emocionalnu ispraznost i nasilje koje tinja ispod uglađene površine visokog društva. Ritmom i atmosferom stvara se osećaj klaustrofobije – kao da likovi, iako okruženi luksuzom, nemaju izlaza iz sopstvenih grehova, kao da nikakav suvislan izlaz iz takve krletke luksuzne žabokrečine ne postoji.

 

Glumački ansambl deluje ujednačeno i precizno. Likovi nisu svedeni na karikature, već su psihološki razrađeni, sa jasno vidljivim unutrašnjim sukobima. Posebno se ističe interpretacija likova koji nose glavnu moralnu tenziju drame – njihovi monolozi i međusobni dijalozi izneti su sa emotivnom snagom i smirenošću, čime se Krležin gust i zahtevan jezik, čini razumljivim i savremenim.

 

Centralna figura drame, Leone Glembaj, koga tumači Marko Marković, oslikava duboko rastrzanog intelektualca i umetnika, razoružanog pred licemerjem porodice i društva iz kojeg potiče. Markovićev Leone od uloge posmatrača bestijalnosti, zgađenog and njima, postaje kritičar da bi na kraju bio jedan od njegovih glavnih učesnika. Njegov lik je istovremeno racionalan i eksplozivan, surov i ranjiv, što ga čini snažnim nosiocem idejne i emocionalne linije predstave.

 

Lik Ignjata (Nacija) Glembaja, u interpretaciji Saše Torlakovića, ostavlja snažan utisak hladne autoritarnosti i moralne okorelosti. Njegova igra lagana ali maestralna, precizno dočarava suštinu patrijarhalnog, nasilnog kapitaliste čije bogatstvo počiva na zločinima i samoubistvima.

 

Ivana V. Jovanović kao baronica Kasteli-Glembaj daje liku zavodničku sofisticiranost i proračunatu emotivnu distancu. Njena interpretacija dvoumi se između prividne elegancije i prikrivene surovosti, čime dodatno pojačava napetost porodičnih odnosa.

 

Ulogu sestre Angelike, nekog duhovnog tega sveopštem ludilu, izuzetno sugestivno tumači Ana Rudakijević, unoseći spokoj i duhovnost u prostor ispunjen lažima i nasiljem. Njena igra predstavlja moralni kontrapunkt svetu Glembajevih i jedan je od emotivnih vrhunaca predstave.

  

Izuzetno funkcionišu i sporedni likovi: Bogomir Đorđević, Miloš Lazić, Srđan Aleksić, Nemanja Bakić, Nikola Knežević i Vladimir Broćilović, čije su uloge precizno uklopljene u društveni mozaik predstave.

 

Režija se oslanja na suptilna, ali efektna sredstva. Umesto spoljašnjeg spektakla, naglasak je na atmosferi, odnosima među likovima i pauzama koje često govore više od samih reči. Scenski pokret je sveden, ali funkcionalan, čime se dodatno pojačava napetost između članova porodice.

Scenografija i kostimi uspešno dočaravaju duh epohe, ali ne guše predstavu istorijskim realizmom. Naglašena belinom i simbolički okviri, funkcionišu kao metafora ispraznosi sveta u kojem likovi bivstvuju. Enterijer deluje hladno i distancirano, što simbolično odražava emotivnu prazninu likova, ali je u konfrontaciji sa njihovim međusobnim odnosima i komfliktima. Prazan ram na sceni kao i da nas sve smešta na scenu, tera da se i sami preispitamo.

 

U celini, reč je o ozbiljnoj, promišljenoj i umetnički zreloj predstavi koja Krležin tekst čita sa razumevanjem i poštovanjem, ali i sa dovoljno hrabrosti da sa njegovim nabojem udari gledaoca u pleksus.

 

Produkcija Narodnog pozorišta Sombor pokazuje zavidnu umetničku zrelost i jasno opredeljenje za psihološki i moralno složen teatar.

 

„Glembajevi“ iz Sombora potvrđuju važnost klasične drame kao snažnog sredstva društvene kritike i podsećaju da se temeljni ljudski sukobi ne menjaju – samo menjaju formu.

ŠESTI FESTIVAL SOLA

 

Šesti Međunarodni festival savremene solo igre „Festival SOLA 2026“ biće održan od 29. do 31. maja u Beogradu i okupiće umetnike iz Austrije, Belgije, Grčke, Slovenije i Srbije. Festival nastavlja da afirmiše savremene umetničke forme karakteristične za 21. vek – prakse koje se oslanjaju na istoriju plesa i vizuelnih umetnosti, ali se razvijaju u nove izraze koji snažno komuniciraju sa današnjom publikom.

 

U središtu festivala nalazi se solo forma – umetnički čin u kom jedan izvođač na sceni preuzima punu odgovornost za prostor, telo i značenje. Proces stvaranja solo predstave podrazumeva duboko individualno istraživanje, ali i spremnost na ogoljavanje i ranjivost, kako izvođača, tako i publike. Festival slavi upravo taj pojedinačni glas – telo kao instrument lične ekspresije, otpora i komunikacije, čija snaga često nadilazi kolektivne forme.

Svečano otvaranje biće održano u petak, 29. maja, u Evropskoj kući u Beogradu, premijernim prikazivanjem plesnog filma projekta Danube Dance Alliance u VR formatu. Projekat okuplja partnere iz više institucija regiona i kroz savremeni ples istražuje javne prostore kao mesta izvođačke umetnosti. Istog dana u 15.00 časova biće organizovano javno predstavljanje projekta i konferencija za medije.

Film potpisuje slovenačka multimedijalna umetnica Enja Belak, a u projektu učestvuju koreografi Ognjen Vučinić, Maša Kolar, Nik Rajšek, Branko Mitrović i Aleksandar Ilić. Tokom otvaranja, publici će se uživo predstaviti koreografi performansom na platou ispred Evropske kuće, uz prateću izložbu fotografija koja dokumentuje proces rada na projektu.

Posebno je važno istaći da će gostovanja plesnog filma u VR formatu, kao i živa izvođenja predstava svih koreografa angažovanih u okviru Danube Dance Alliance, nastaviti svoju regionalnu turneju odmah nakon festivala SOLA. Prvo predstavljanje biće održano u Sarajevu, u okviru Dana savremenog plesa, 5. juna. Potom se projekat seli u Velenje, gde će 30. juna biti održana druga premijera filma u Sloveniji. Naredna stanica je Svetvinčenat (Mediteranski plesni centar), gde će projekat takođe biti izveden 5. juna, dok će se završnica, odnosno finalno izvođenje, održati 17. septembra u Trbovlju.

 

PROGRAM FESTIVALA

 

28. maj u 18.00h – Institut za umetničku igru

Prolog festivala

Predstavljanje radova studenata Instituta za umetničku igru

 

29. maj u 15.00h – Evropska kuća u Beogradu

Predstavljanje projekta Danube Dance Alliance; konferencija za medije; otvaranje izložbe fotografija; izvođenje koreografskih minijatura i premijera VR filma

29. maj u 20.00h – Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“

Boštjan Antončić (Belgija), iz čuvene plesne kompanije Rosas, predstavlja solo rad Register

 

 

30. maj u 20.00h – prostor će biti naknadno objavljen

Aleksandar Ilić (Srbija) – koreografija Zaboravljeno prisustvo / Povratak izvoru

 

31. maj – Kulturni centar Beograda

Galerija ARTGET, 18.00h

Sonja Stojanović-Aufrajter (Austrija) – interaktivna solo predstava PLAY-RE-PLAY, koja istražuje fenomen sećanja i déjà vu kroz minimalistički pokret i učešće publike

 

Galerija PODROOM, 19.00h

Tamara Mladenović (Grčka) – projekat Rasudares, inspirisan tradicionalnim indonežanskim plesom sa tanjirima, koji spaja kulturno nasleđe i savremeni scenski izraz

 

Međunarodni festival SOLA, u organizaciji Instituta za umetničku igru, koji se ove godine realizuje uz podršku programa Kreativna Evropa, Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu i Ambasade Republike Slovenije u Srbiji, predstavlja poklon gradu Beogradu i svim poštovaocima savremenog plesnog izraza.

 

Fotografije Belkisa Beka Abdulovic

XIX BELDOCS: Granice suživota: Čovek i životinje u savremenom dokumentarnom filmu

 Granice suživota: Čovek i životinje u savremenom dokumentarnom filmu

Predstavljamo deo programa 19. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs 

Od 20. do 26. maja u Beogradu biće održano 19. izdanje Beldocs festivala, a ljubitelje filma očekuje izbor ostvarenja koja povezuje zajednička tematska nit: odnos ljudi i životinja. Kroz raznovrsne autorske pristupe, ovi filmovi otvaraju pitanja suživota, odgovornosti i granica prostora koji delimo sa drugim vrstama.

Od opservacionih prikaza divljine i klimatski ugroženih staništa, preko intimnih etičkih i ličnih preispitivanja, do institucionalnih i svakodnevnih praksi koje oblikuju interakciju između ljudi i životinja, filmovi koji dele temu donose slojevite i vizuelno snažne dokumentarne priče koje promišljaju ovu kompleksnu vezu u savremenom svetu.

Medved davež (Nuisance Bear), film Gabrijele Osio Vanden i Džeka Vajzmana (Gabriela Osio Vanden, Jack Weisman) iz 2026. godine, smešten je u kanadski grad poznat kao prestonica polarnih medveda. Jedan medved, čija tradicionalna migraciona ruta sve češće vodi u naseljena područja, dolazi do direktnog susreta sa svetom ljudi. U takvim okolnostima, nekada opasni predator sada biva označen kao davež, pri čemu su autori svesno zašli u ironiju. 

Ova jednostavna, a snažna premisa, donosi slojevit i vizuelno upečatljiv prikaz narušenog odnosa između čoveka i divljine, u kontekstu ubrzanih klimatskih promena i gubitka prirodnih staništa određenih vrsta. Pri tome otvara pitanje granica između prirodnog i društvenog poretka, kao i odgovornosti za prostor koji ljudi i životinje dele.

Glas naratora, pripadnika Inuit zajednice, dodatno produbljuje perspektivu kolonijalnog nasleđa, odbijajući da ponudi jednostavne odgovore ili moralne zaključke, čime izmiče konvencijama klasičnog filma o prirodi.

Nakon svetske premijere na Sandensu (Sundance Film Festival), gde je nagrađen Velikom nagradom žirija za američki dokumentarni film i privukao pažnju međunarodne publike i kritike, Medved davež će imati srpsku premijeru na Beldocs-u.

Narodne priče (Folktales), film Hajdi Juing i Rejčel Grejdi (Heidi Ewing, Rachel Grady), prati grupu tinejdžera koji dane provode u ruralnoj školi u surovom, ali očaravajućem pejzažu arktičke Norveške, suočavajući se sa izazovima koji prevazilaze institucionalno obrazovanje i vode ih ka ličnom razvoju i samospoznaji.

Na suptilan i promišljen način, autorke oblikuju priču o odrastanju u neposrednom kontaktu sa prirodom. U središtu su mladi koji kroz život u izolovanom okruženju usvajaju veštine preživljavanja, poput vožnje psećih zaprega, ali i razvijaju dublje razumevanje sebe i okoline. Iskustvo tih mladih ljudi oblikuju međusobni odnosi, mentorska podrška, ali i snažna veza sa životinjama koje postaju ravnopravni učesnici ovog procesa sazrevanja.

Kroz pažljivo izbalansiran odnos između ljudskih i životinjskih perspektiva, Narodne priče

istražuju kako bliskost sa prirodom i drugim bićima utiče na emocionalni razvoj, osećaj pripadnosti i lični identitet. U tom prostoru između discipline i slobode, izolacije i zajedništva, odrastanje se oblikuje kao proces koji prevazilazi individualno iskustvo i postaje deo šireg, gotovo ritualnog odnosa prema svetu. 

Film Narodne priče je deo programske celine Teen na ovogodišnjem Beldocs festivalu, u

okviru koje su mladi selektori iz cele Srbije birali filmove za svoje vršnjake. 

O mačkama i ljudima (Cats & Humans), film Sunčice Ane Veldić, prati autorku i veterinarku tokom putovanja duž hrvatske obale i ostrva van sezone, gde učestvuje u volonterskoj akciji sterilizacije slobodnih mačaka. Kroz susrete sa ostrvljanima, razgovore sa aktivistima za prava životinja, ali i ličnu priču koja dotiče odnos prema ženskom telu i pitanju potomstva, film spontano otvara složena etička pitanja suživota ljudi i životinja i dugoročnih posledica intervencija u prirodi.

U početku uverena u etičku ispravnost svog rada, autorka se suočava sa kritikama koje pokreću njeno dublje preispitivanje sopstvene profesionalne i etičke pozicije.

Strašila (Scarecrows), film Lajle Pakalnine (Laila Pakalniņa), dokumentaristički je pogled na svakodnevni rad runway rangers službe na aerodromu u Rigi.

Film prati specijalizovane radnike zadužene za bezbednost avionskog saobraćaja kroz kontrolu prisustva ptica i drugih životinja na pisti, smeštajući njihovu svakodnevnu poslovnu rutinu u prostor stalnog susreta prirodnog i infrastrukturnog. Ovaj aerodromski vestern prikazuje suživot dve vrste koje se kreću sopstvenim, ali međusobno neusklađenim putevima.

Više o ovim, ali i drugim filmovima koji će biti prikazani na BELDOCSU saznajte na sajtu festivala. Festival se održava od 20. do 26. maja u Beogradu. Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. Ulaznice za projekcije će biti u prodaji na sajtu festivala krajem aprila.

UDARNI TERMIN na Beldocsu 2026: Filmovi koji su oduševili svetsku publiku

 

U okviru 19. izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će biti održan od 20. do 26. maja u Beogradu, publiku očekuje raznovrsna i pažljivo odabrana programska celina UDARNI TERMIN (PRIME TIME). Poseban fokus je na ostvarenjima koja su već odjeknula na velikim svetskim festivalima i privukla značajnu pažnju međunarodne publike. Od intimnih umetničkih portreta i političkih trilera do poetskih refleksija o prirodi i priča o klimatskim promenama, Udarni termin ove godine donosi srpske premijere nagrađivanih i filmova velikih autora koji predstavljaju filmove u žiži interesovanja svetske publike.

 

Unutar nas (In-I In Motion), rediteljski prvenac glumice Žilijet Binoš (Juliette Binoche), priča je o stvaralačkom procesu, emocijama, istini i poverenju. U središtu filma nalazi se jedinstvena saradnja između Binoš i koreografa Akrama Kana, koji 2007. godine napuštaju svoje ustaljene umetničke prakse kako bi zajedno zakoračili u neizvesnost eksperimentalnog scenskog rada. 

Tokom sedmomesečnog procesa nastala je predstava In-I, izvođena širom sveta, dok kamera beleži čitav kreativni tok, od prvih ideja do završnog aplauza. Kroz do sada neobjavljene snimke i ličnu refleksiju autorke, proces stvaranja postaje osnova za promišljanje o ranjivosti, riziku i transformativnoj moći umetnosti. Dokumentarac Unutar nas približava publici svet umetnosti iz jedne, za većinu ljudi, nepoznate perspektive.

 

Vrtoglavica Kim Novak (Kim Novak’s Vertigo), potpisuje švajcarsko-američki autor Aleksandr O. Filip (Alexandre O. Philippe). U pitanju je  portret legendarne glumice Kim Novak i njene neraskidive veze sa kultnim filmom Alfreda Hičkoka - Vrtoglavica (Vertigo). 

Kroz veoma retke arhivske snimke i lična razmišljanja čuvene glumice, film istražuje njen uspon u zlatnom dobu Holivuda, ali i povlačenje iz javnog života. U središtu ove priče nalazi se i odnos između glumice i reditelja Alfreda Hičkoka, kao i način na koji je Vrtoglavica oblikovala njen identitet, na filmu i izvan njega. U filmu Novak promišlja teme poput ženskog identiteta i percepcije publike i javnosti koja oblikuje sliku žene u društvu.

Mark Džejkobs po Sofiji Kopoli (Marc by Sofia), film Sofije Kopole (Sofia Coppola), donosi nekonvencionalan i intiman portret kultnog dizajnera Marka Džejkobsa, otkrivajući njegov jedinstveni kreativni univerzum. Kroz neposredan uvid u kreatorov svakodnevni rad, film prati nastanak kolekcija i dinamiku modnih revija, osvetljavajući razvoj jedne od najuticajnijih figura savremene mode. U fokusu filmske priče nije samo dizajn, već i odnos umetnosti, identiteta i ličnog izraza, kao i bliskost između autorke i njenog subjekta, koja filmu daje subjektivni ton. Kroz fragmente prošlosti i sadašnjosti, Kopola prati Džejkobsov put od ranih devedesetih do danas, otkrivajući slojevitost njegovog stvaralaštva i permanentni uticaj na modnu industriju.

Otapanje (Melt), film Nikolausa Gejrhaltera (Nikolaus Geyrhalter),  uranja gledaoce u zaslepljujuće beli svet čiji su glavni protagonisti ljudi koji u njemu žive, ali i nestaju zajedno sa njim. Od japanske rute Tatejama Kurobe, gde se buldožerima grade snežni koridori za turiste, preko skijališta u francuskom Val d’Izeru i glečera u Švajcarskoj, do Islanda i Antarktika, film beleži pejzaže koji deluju velelepno i večno, dok se pred našim očima nepovratno menjaju. Kroz mirne, široke kadrove i svedeni autorski pristup, Gejrhalter prepušta ljudima da svedoče o sopstvenom iskustvu klimatskih promena, otkrivajući pukotine koje se naziru iza savršene bele fasade. Otapanje postaje tiha, ali snažna opomena o svetu koji nestaje i o vremenu u kojem se granice između prirode i njenog nestajanja sve brže brišu.

Čovek od šest milijardi dolara (The Six Billion Dollar Man), ostvarenje Judžina Džareckija (Eugene Jarecki), donosi napetu i slojevitu priču o osnivaču čuvenog Vikiliksa, Džulijanu Asanžu, čiji je slučaj postao jedno od ključnih pitanja savremenog novinarstva i slobode govora. Prateći njegovu višegodišnju borbu protiv izručenja SAD, film se razvija kao visokotehnološki politički triler, koristeći ekskluzivan pristup arhivama, nadzornim snimcima i, do sada, neviđenim materijalima. Kroz priču o Asanžu, film otvara pitanja o granicama istine, moći i odgovornosti u digitalnom dobu, ukazujući na sve nesigurniji položaj novinara i uzbunjivača.

 

Plan kontraplan (Shot Reverse Shot), film koji su režirali Radu Žude i Adrijan Čoflanka (Radu Jude, Adrian Cioflâncă), donosi neobičan i duhovit pogled na istoriju kroz sudar dva vizuelna narativa. Sastavljen isključivo od fotografija, film spaja slike koje je sredinom osamdesetih u Rumuniji snimio američki novinar Edvard Serota, beležeći svakodnevicu i život jevrejske zajednice tokom režima Nikolaja Čaušeskua, sa tajno uslikanim fotografijama koje je o njemu pravila Sekuritatea, obaveštajna služba i tajna policija Narodne Republike Rumunije. Četrdeset godina kasnije, ove dve perspektive postavljene su u formu „plan/kontraplan“, otkrivajući apsurd, ironiju i skrivene slojeve jedne kontrolisane stvarnosti.

 Revolucija protiv smrti (The Revolution Against Death), kratki film Džošue Openhajmera (Joshua Oppenheimer), istražuje opsesiju za večnim životom na preseku tehnologije, vere i samoprevare. U sunčanoj, gotovo nestvarnoj Kaliforniji, upoznajemo zajednicu ljudi koji planiraju da svoja tela zamrznu nakon smrti, u nadi da će ih budućnost vratiti u život. U minimalističkim vilama svakodnevica postaje prostor između nauke i iluzije, dok pitanje vere u besmrtnost prerasta u kolektivni projekat. Kroz prepoznatljiv autorski pristup, Openhajmer otvara uznemirujuće pitanje - gde prestaje nada, a počinje obmana i šta se dešava kada čitava zajednica odluči da veruje u isto.

 Više o ovim, ali i drugim filmovima koji će biti prikazani na 19. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma BELDOCS saznajte na sajtu festivala. Festival se održava od 20. do 26. maja u Beogradu.

 Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. Ulaznice za projekcije će biti u prodaji na sajtu festivala krajem aprila.

 

Beldocs je osnovan 2008. godine i danas predstavlja jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u regionu. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, publika ima priliku da vidi više od 100 premijernih filmova u okviru brojnih programskih celina. Festival dodeljuje više nagrada za najbolja ostvarenja, dok kroz Beldocs Industry platformu aktivno podržava razvoj novih projekata.

Beldocs svake godine okuplja veliki broj međunarodnih filmskih profesionalaca – autora, producenata i predstavnika relevantnih evropskih i svetskih institucija i kompanija, čime doprinosi razvoju i vidljivosti dokumentarnog filma u regionu.