XXIX FAF: STARI HRAST

U Glavnom programu ovogodišnjeg FAF-a našao se i koprodukcijski film o budućnosti poslednjeg preostalog paba pod nazivom “Stari hrast”, lociranom u selu na severoistoku Engleske, koje ljudi napuštaju zbog zatvaranja rudnika

Kuće u okolini su jeftine i dostupne, što ovo selo čini idealnom lokacijom za sirijske izbeglice.. A tu je grupa engleskih dokoličara i ozlojeđеnih probisveta.

Lokalno stanovništvo je u besparici i očajanju kao što vlada u mladim istočnoevropskim demokratijama. A to je plodno tlo za mržnju, netrpljivost jednom rečju restauraciju fašizma.

Dobroćudni gazda paba koji sa sobom vuče gorak životni kofer upoznaje mladu Sirijku koja vlada engleskim i voli da fotografišе.

Da li će moći da uspostave zajednički jezik? Da li je mogući živeti sa kulturnim i sociološkim razlikama?

Interesantno je da gubitnicima koji umišljaju da žive i dalje u nekakvoj imperiji, ne trpe strance na svom tlu, a nema mesta gde njihova cokula nije sejala strah, smrt i pljačkala. Od Sirije, preko Indije i Pakistana do Avganistana.

Egoistična čeljad koja je prva pobegla od ode radosti, da su svi ljudi braća. Bar nekad. Možda u budućnosti.

Teško. Stoga je ovaj film opasna bajka, koja anestezira od surovosti današnjosti i krivice za svetska žarišta.

Stari hrast film je o gubitku, strahu i poteškoćama pronalaženja nade, kroz odbacivanje otuđenosti i međusobnu empatiju. Danas je to teška iluzija.

Film je dobitnik nagrade publike na XXX Festivalu evropskog filma Palić. Deluje lepo i nerealno. Nažalost.

XXIX FAF: Ne оčekujte previše od kraja sveta

 

Jedan od vodećih režisera današnjice, Rumun, Rude Žude u optimističko-apokaliptičnom roud omnibus filmu "Ne оčekujte previše od kraja sveta", na XXIX FAF-u u selekciji "Hrabri Balkan" izvrće ruglu transeksualnu verziji ogoljenog današnjeg kapitalizma bez ikakvih kočnice, već samo sa dodavanjem gasa u jednom krajnje šarmantnom političko nekorektnom filmu, koji pleni svojom iskrenošću.

Svojevrsnu surovu istočnoevropsku verziju Amelije Pulen, gradi kombinujući crno bele scene svakodnevnice sa superkolor kadrovima filma iz 1981. godine, na istim lokacijama u Bukureštu.

Priča o filmu i ekonomiji u dva dela: pretrpana poslom i nedovoljno plaćena, Angela se vozi Bukureštom kako bi snimila kasting za video o bezbednosti na radu naručen od strane multinacionalne kompanije. Posećuje ljude koji su doživeli povrede na radu i postali invalidi. 

Usput tu je Angelin alter ego koji snima kritičke i vulgarne klipove i postavlja ih na Tik Tok. 

Kada jedan od ispitanika otkrije da je do njegove nesreće došlo zbog nemara kompanije, izbija skandal.

Bespoštedna kritika defekata i tabua sadašnjice. Ѕve to propraćeno je odličnоm muzikom, pikantnim citatima promišljeno, ne štedeći nikog i ništa, sa totalnom usesređenоšću i posvećenošću.

Film koji je prepun teških tema današnjeg vremena, ali vas paradoksalno ispunu toplinom i optimizmom. Pozitivnom energijom. A to može samo istinski majstor. Bravo!

Imali smo zadovoljstvo i čast da porazgovaramo sa glavnim akterima ovog filma Ilinkom Monoloke i Ovidijuem Piršan koji je naturščik.

#faf

XXIX FAF : JADNA STVORENJA

Jedan dan dva sjajna filma. Koja vam nude onoliko koliko umete i znate da uzmete. Filmofilski švedski sto, koji oplemenjuje, postavljajući ključna pitanja. Između filmova polumaraton u gradu i prve snežne pahulje.

Još јedan veliki režiser Jorgos Lantimos koji je u i u ranijim radovima eksperimentisao sa mestom i preplitanjem ljudi i životinja. U ovoj sjajnoj naučno fantastičnoj drami ide korak dalje i u bajkovitom čudesnom svetu smešta svog Frankeštajna. Preciznije, svoju hiruršku tvorevinu simboličnog imena Bela.

Žеnu neispisanog mozga lišenog isustva odrastanja i lišenu poimanja ljudske licemernosti, pokvarenosti pa samim tim slobodno biće otvoreno za istraživanje. U entelehiji koja spodobe u ljudskim ljušturama razoružava i zavodi, ali i plaši jer ne podleže njhovim kanonima.

Pratimo progres koji postiže mlada žena, Bela Bakster, koju je kontraverzni naučnik dr. Godvin Bakster vratio u život. 

U 2 1/2 satnom filmu Ema Ston nas kao glavni lik maestralno vodi putevima slobode svedočeći da se nevin i iskren može biti i u najbludnijim uslovima. Telo svašta trpi dok je srce čisto i mozak nezagađen.

Za nju je svet jedno veliko igralište koje treba ispitati, postaviti pravilne zaključke i dijagnoze, bez predrasuda vremena i socijalnih konvencija, beskompromisno, lako, nepokolebljivo i smelo, sa jedinim načelom pravde i srećе koje samo potpuno oslobođеnje donosi.

Film je dobitnik Zlatnog lava u Veneciji.

Boro Drašković dobitnik nagrade za životno delo „Pogled u svet: Vojislav Vučinić“ XXIX Festivala autorskog filma

 

Počasna projekcija restaurisane verzije Nostalgije, remek-dela Andreja Tarkovskog

 

Boro Drašković ovogodišnji je dobitnik nagrade Pogled u svet: Vojislav Vučinić koju Festival autorskog filma (FAF) dodeljuje za celokupan doprinos filmskoj umetnosti.

Prizori iz filma Horoskop postali su jedan od ikoničkih znakova jugoslovenskog crnog talasa, dok ukupan Draškovićev opus predstavlja fascinantan umetnički uvid u fenomen nasilja – koji naše društvo još uvek ne uspeva da shvati, niti da na njega nađe odgovor.

Plakat XXIX FAF-a, rešenje vizuelne umetnice Dragane Krtinić, inspirisan je filmom Horoskop.

Dragana Krtinić, autorka vizuelnog rešenja ovogodišnjeg Festivala autorskog filma je o inspiraciji rekla: 

“Plakat 29. FAF-a je inspirisan filmom Horoskop i naizgled bezbrižnim susretom Dragana Nikolića i kornjače, koji su zapravo crtežom smešteni na šine nadolazećeg voza. U drugoj izabranoj sceni na koju se plakat referiše momci odbrojavaju koliko dana je preostalo da jedan od njih zavede devojku, a ovaj prizor prizvan je suptilnom simbolikom - kroz prekrižene brojeve. Lik devojke postaje samo igra, a igra postaje okrutna. Kontrasti pomenutih situacija i alarmantna boja upozoravaju na nasilje i na drske načine na koje ono postaje naša realnost, te na našu nespremnost na njega”.

Povodom 40 godina od nastanka, festival će u terminu Počasne projekcije prikazati restaurisanu verziju Nostalgije u 4K rezoluciji, remek-dela Andreja Tarkovskog. Film je snimljen u Italiji, u produkciji televizije RAI od koje su dobijena i ekskluzivna prava za ovo prikazivanje.

S obzirom na to da Jugoslovenska kinoteka ne poseduje kopiju ovog filma, to će ujedno biti prva filmska projekcija Nostalgije u Beogradu nakon FEST-a 1984. Sumirajući svoj rad na Nostalgiji, Andrej Tarkovski je zapisao: 

“Svi moji filmovi, na jedan ili drugi način, govore o tome da ljudi nisu usamljeni i napušteni u kosmosu, već da su bezbrojnim nitima povezani sa prošlošću i budućnošću; da svaki čovek, živeći svoj život, dodaje jednu nit koja ga povezuje sa celim svetom, zapravo sa celokupnom povešću čovečanstva.”

XXIX Festival autorskog filma biće održan od 24. novembra do 1. decembra u Beogradu. Festival će u petak, 24. novembra u 19 časova u mts Dvorani otvoriti ostvarenje „Lost Country“ autora Vladimira Perišića. Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i bioskopu Cine Grand BIG Rakovica.

Sve informacije o festivalu biće objavljivane na sajtu www.faf.rs.

Film „Lost Country” Vladimira Perišića otvara XXIX Festival autorskog filma

XXIX Festival autorskog filma biće održan od 24. novembra do 1. decembra. Festival će u petak, 24. novembra u 19 časova u mts Dvorani svečano otvoriti film “Lost Country” autora Vladimira Perišića.

Povodom srpske premijere filma održana je konferencija za medije na kojoj su se obratili Vladimir Perišić, autor ostvarenja, kao i mladi glumci filma Jovan Ginić, Ana Simeunović, Miodrag Jovanović, Lazar Kocić.

Vladimir Perišić, autor filma je o svom novom ostvarenju rekao: 

,,Ovaj film sam radio sa puno ljubavi, pre svega zbog mladih ljudi koji su danas tu sa mnom, kojima se zahvaljujem i ako nekom dugujem ovaj film dugujem ga njima. Uspeli smo da napravimo jednu tačnu sliku jedne mladosti koja nije vidljiva u ovom društvu. Nadam se da su oni u toj slici prepoznaju. Film sam snimao na Vračaru, u kvartu u kojem sam odrastao, u školi u koju sam išao, u Vojvodini gde sam odrastao. Na neki način na koji sam birao kako snimam, jedini kriterijum je bio da osećam da ih stvarno volim i da želim da snimam to. Nadam se da ta ljubav ima zaraznu, emocionalnu energiju koja se prenosi na gledaoce”.

,,Proveo sam dosta vremena sa ovim mladim ljudima, redovno smo se viđali više od šest meseci. Snimao sam ih svojom malom kamerom kao neka vrsta slikara koji pravi skice dok ih upoznaje. Zatim ponovo pišem scenario na osnovu toga što sam video od njih, slušam kako govore, preuzimam njihove izraze i ponovo pišem dijaloge. Za mene je film ono što dolazi pre scenarija. U procesu snimanja glumcima redom sam im objašnjavao šta se dešava u sceni koju snimamo tog dana i relativno ih ostavljao slobodnim da sami reaguju ili kažu kako bi reagovali u određenim situacijama koje snimamo. Moji likovi su likovi mladih adolescenata koji još nisu formirani, a uhvaćeni su u neku scenu političke intrige, te kako film napreduje lik shvata političku situaciju u kojoj je uhvaćen, u kojoj se njegova svest budi i sazreva,” zaključio je Perišić.

Jovan Ginić, mladi glumac se prisutnima obratio rečima: 

,,Ovaj film je jedna prelepa stvar koja mi se desila. Ovaj film me je izvukao nekoliko meseci iz škole i zaista je bilo sjajno iskustsvo. Iskreno nisam znao mnogo o vremenu devedesetih.”

“Vlada nam je kroz film objašnjavao šta se sve dešavalo tada, roditelji su mi takođe pričali. Bilo je više scena za koje se cela filmska ekipa potrudila da nam približi,” rekao je mladi glumac Miodrag Jovanović, dok je Ana Simeunović rekla “da mladi ljudi danas nisu uključeni u aktivizam”.

Film „Lost Country“ prikazuje Srbiju 1996. godine, tokom studentskih demonstracija protiv Miloševićevog režima. Radnja prati priču mladog Stefana koji prolazi kroz sopstvenu revoluciju, suočen sa činjenicom da je njegova majka portparolka i saučesnica korumpirane vlasti protiv koje ustaju njegovi prijatelji. Film je premijerno prikazan na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu na kome je debitant Jovan Ginić dobio nagradu „Otkrovenje“ za najboljeg mladog glumca. Na nedavno završenom Sarajevo Film Festivalu, Ginić je osvojio nagradu „Srce Sarajeva“ za najboljeg glumca. Glavne uloge u filmu tumače Jovan Ginić, Jasna Đuričić, Miodrag Jovanović, Dušan Valentić, Boris Isaković, Lazar Kocić, Ana Simeunović, Marija Škaričić i Pavle Čemerikić.

Nakon prikazivanja na XXIX FAF-u, film će se pojaviti i u domaćim bioskopima od 30. novembra.

Sve informacije o programu Festivala autorskog filma nalaze se na sajtu www.faf.rs.

Foto: Filip Olćan