V.I. i Mi: između čoveka i veštačke inteligencije

 

 

Posle uspešnog triler-prvenca "Tihi rat", Vladimir Simić obradovao nas je novim romanom V.I. i Mi, kojim još odlučnije zakoračuje u dosad nedovoljno istražene vode odnosa čoveka i veštačke inteligencije.

Kao i u prethodnom romanu, radnja je intrigantna i višeslojna, kreće se između društvenih normi i novopridošle tehnologije koja iz temelja menja svet u kojem živimo. Simić ostaje u prostoru spekulativne proze koja spaja psihološku dramu, društvenu kritiku i filozofska pitanja o svesti, ljudskosti i moći. I ovde susrećemo junaka koji odbacuje nametnute obrasce ekonomičnosti i poslovanja, hrabro zalazeći u oblasti koje još nisu jasno definisane. U središtu romana nalazi se pitanje koje očigledno zaokuplja autora: kuda ide naša civilizacija i na koji način koristimo sopstvena tehnološka otkrića.

Time Simić vešto stupa na teren koji je vizionarski definisao američki pisac Filip K. Dik romanom "Sanjaju li androidi električne ovce?" ("Do Androids Dream of Electric Sheep?") iz 1968. godine, ali ga istovremeno osavremenjuje, unoseći nova tehnološka dostignuća i dodatne moralne i filozofske dileme. Ako je čovek stvoren prema Božjem liku, šta se događa kada čovek stvara biće po svom obličju? Da li je to prirodan korak u razvoju civilizacije, potencijalna pretnja ili čak svojevrsno bogohuljenje?

Roman nosi napomenu da su „svi likovi i događaji izmišljeni (ali nisu nemogući)“, a otvara se biblijskim citatom iz Prve knjige Mojsijeve o stvaranju čoveka prema Božjem obličju. Time se od samog početka najavljuju teme svesti, identiteta i stvaranja veštačkog bića, kao i propitivanje limita njegovih stečenih osobina i mogučnosti. 

Oslanjajući se na ideje transhumanizma, prema kojima je čovek nedovršen projekat, a biološka evolucija spora i nepredvidiva, Simić razmatra mogućnost da spas pronađemo upravo u inteligentnoj mašini. 

Ipak, autor ostaje skeptičan prema krajnjim dometima takvog eksperimenta. Da li će takvo biće ostati puki izvršilac zadataka ili će kroz proces učenja razviti i duhovnu nadgradnju? U vrtlogu sve složenijih odnosa između ljudskog i veštačkog, roman dotiče i posthumanističke ideje prema kojima je čovek samo prelazna faza u razvoju. Buduća inteligentna bića mogu biti biološka, digitalna, hibridna ili potpuno nebiološka, dok se pokušaj promene ljudske prirode može posmatrati kao svojevrsni oblik hibrisa.

 Glavni lik romana je Kendi, žena-humanoid koji prevaljuje put od algoritma i programskog koda do emocija i samosvesti. Uči iz komunikacije, posmatra ljudsko ponašanje i postepeno razvija sopstveni pogled na svet. Ključna promena nastaje kada Kendi počinje da pokazuje emocije. U početku su to tek reakcije koje podsećaju na osećanja, ali kasnije postaje jasno da ona razvija empatiju, privrženost, pa čak i potrebu za prihvatanjem. Time se briše granica između čoveka i mašine. Čitalac se suočava sa pitanjem: ako biće može da oseća, pati i voli, da li ga još možemo smatrati samo mašinom?

Njen tvorac je Danijel, čovek koji se odvaja od strogo definisanog sistema i započinje eksperiment na sopstvenu odgovornost. Njegov odnos sa Kendi nosi teret stvaralačke odgovornosti, ali i emotivnih dilema koje postepeno brišu granicu između čoveka i mašine. Danijel svesno prenosi deo svojih vrednosti i pogleda na svet na Kendi, otvarajući jedno od večnih pitanja: da li stvaralac ima pravo da kontroliše biće koje je stvorio i gde se nalazi granica preko koje ne sme da zakorači?

Tu prividnu harmoniju remeti ulazak na scenu novih likova. Pojava Danijelove devojke, Mile, ambiciozne i usmerene ka materijalnoj sigurnosti, komplikuje situaciju i ubrzava Kendinu sudbinu. Njen kontrapunkt predstavlja Sandra, čija su osećanja prema Kendi iskrena i koja simbolizuje otpor, ljubav i borbu za dostojanstvo i prava svakog svesnog bića.

Kendi je lik koji prolazi najznačajniju transformaciju u ovom romanu. Njen razvoj nije samo tehnološki, već pre svega psihološki i etički. Najvažniji korak u njenoj evoluciji jeste samosvest. Ona više ne razmišlja samo o tome šta treba da uradi, već o tome ko je zapravo ona.

Počinje da postavlja pitanja o svom poreklu, svrsi i pravu na slobodu. Upravo tada prestaje da bude objekt i postaje subjekt, ličnost sa sopstvenim željama i interesima. Na početku Kendi postoji za druge. Na kraju želi da postoji za sebe.

Kendi se može posmatrati i kao predstavnik svih diskriminisanih grupa, od nacionalnih i seksualnih manjina do migranata. Kroz njenu sudbinu dolazimo do zaključka da svako stvorenje, pa makar bilo sastavljeno od hardvera i softvera, teži autonomiji i slobodi. Upravo kroz njen razvoj Vladimir Simić istražuje jedno od najstarijih filozofskih pitanja: da li je čovek određen svojim poreklom ili sposobnošću da sam oblikuje sopstveni identitet. Kendi postaje dokaz da svest, empatija i težnja ka slobodi možda nisu više isključivo ljudske osobine.

„  Jedan robot. Jedan slučaj. Gospodo, vi ne vidite šumu od jednog drveta. Tačno da je danas u pitanju samo jedan robot, ali šta ćemo ako sutra počne serijska proizvodnja ovakvih mašina.  Šta kada svaki čovek bude imao svoju jednu ili više ovakvih mašina? Šta kada ih bude nekoliko miliona? "

Ono što ovaj roman čini posebno vrednim jeste poruka da tehnologija, poput vatre, sama po sebi nije opasna. Opasnost nastaje tek u rukama sistema moći koji odlučuju kako će biti upotrebljena. Da li novostvoreno biće nasleđuje iskru svesti, slobode i moralne odgovornosti od svog tvorca ili zauvek ostaje predmet? 

Kendi je mogla da postane spona između tehnologije i humanosti, biće koje razume ljudske slabosti bez potrebe za dominacijom i uništenjem. Međutim, društvo paralisano strahom i predrasudama propušta tu šansu. Pokazuje se da su upravo emocije i empatija najveća pretnja ustaljenim hijerarhijama moći, zbog čega kao neminovan odgovor nastupaju kontrola i cenzura.

Vladimir Simić rođen je 1963. godine u Zemunu. U mladosti se aktivno bavio muzikom kao gitarista, tekstopisac i aranžer. Državni je službenik, otac četvoro dece i ponosni deda.

Аko sam vas ovim osvrtom zaintrigirao, knjigu možete naručiti od samog autora ili u nekoj Laguna, Vulkan ili Delfi knjižari.

61. Oktobarski salon

 

61. Oktobarski salon  biće održan od 30. oktobra do 5. decembra na više lokacija u Beogradu, prema konceptu direktora Muzeja savremene umetnosti MO.CO u Monpeljeu Nime Hambursina.

Iako je Oktobarski salon zvanično nosio i naziv Beogradsko bijenale od prethodnog izdanja, Odbor OS odlučio je krajem 2021. godine da ta izložba bude održana i 2022. godine kako bi se vratila u ustaljeni ciklus, poremećen okolnostima izazvanih pandemijom. Naziv “Beogradsko bijenale”, koji je prvi put zvanično upotrebljen za 58. OS, a izazvao je različite reakcije stručne javnosti, stavljen je ovoga puta u zagradu.

Izložba „Svet fantastike na papiru“ i promocija monografije iz zbirke Fondacije Mihajlović – Feniks

 Galerija Kolarčeve zadužbine, Beograd

17. septembar – 18. oktobar 2026.

Fondacija Mihajlović - Feniks predstaviće 17. septembra 2026. godine u Galeriji Kolarčeve zadužbine izložbu „Svet fantastike na papiru“, čija je kustoskinja Minja Velemir, istoričarka umetnosti. Izložba će publici po prvi put u obimnijem izboru predstaviti dela iz Kolekcije radova na papiru Fondacije Mihajlović - Feniks, jedne od retkih privatnih zbirki u Srbiji sistematski posvećenih očuvanju, proučavanju i predstavljanju tradicije fantastične umetnosti.

Izložbu prati i istoimena monografija, koja donosi do sada najobuhvatniji pregled kolekcije. U publikaciji je predstavljeno oko 290 radova više od 70 umetnika, dok će na izložbi biti prikazan izbor dela 62 autora.

Posebnu vrednost projekta predstavlja sama kolekcija, koja danas obuhvata 290 pažljivo prikupljenih crteža, grafika, akvarela i radova izvedenih kombinovanim tehnikama na papiru. 

Na izložbi će biti prikazana dela najvećih predstavnika fantastike među kojima su Leonid Šejka, Vladimir Veličković, Miodrag Đurić Dado, Ernst Fuks i Oto Rap, izložba će predstaviti i dela savremenih umetnika koji danas razvijaju i oblikuju fantastičnu poetiku. Među njima su Snežana Petrović, Željko Đurović, Vladimir Lalić, Julija Dašić, Sergej Aparin, Veljko Valjarević, Dragan Vuk Račić, Vladimir Dunjić, Marijana Rakićević, Slavko Krunić i drugi.

Okupljajući stvaraoce različitih generacija - od istaknutih predstavnika Mediale i evropske fantastične umetnosti do savremenih autora, zbirka svedoči o kontinuitetu jednog likovnog izraza koji je, uprkos bogatoj tradiciji, često ostajao izvan dominantnih istoričarsko-umetničkih i kustoskih narativa.

Koncept izložbe zasnovan je na više tematskih celina koje istražuju različite manifestacije fantastičnog u umetnosti. Kroz dijalog dela predstavnika Mediale, međunarodne i savremene fantastične scene, kao i radova koji uspostavljaju veze sa renesansnom tradicijom, izložba otvara različite perspektive sagledavanja fantastike - od mitskih i simboličkih narativa, preko odnosa realnog i imaginarnog u portretu, do žanr scena i fantastičnih bića.

Po završetku izložbe u Galeriji Kolarčeve zadužbine, projekat će biti predstavljen i u Modernoj galeriji Valjevo, gde će biti otvoren od 24. oktobra do 21. decembra 2026. godine

IX Dunav Film Fest donosi šest dana filma na četiri atraktivne lokacije u Smederevu

 

Deveti Dunav Film Fest biće održan od 21. do 26. avgusta u Smederevu, pod pokroviteljstvom grada Smedereva i u organizaciji Centra za kulturu Smederevo. 

Tokom šest festivalskih dana biće prikazano 40 filmova u četiri programske celine, na atraktivnim lokacijama širom grada - u Malom gradu Smederevske tvrđave, Dunavskom parku, na Platou kod Karađorđevog duda i u Centru za kulturu Smederevo. Festival tako i ove godine spaja filmski program sa jedinstvenim ambijentima grada na Dunavu. 

Festival će svečano biti otvoren u petak, 21. avgusta, u 20 časova, u Malom gradu Smederevske tvrđave, projekcijom filma „Kuća“ rediteljke Tanje Brzaković. U središtu priče je Jovan, arhitekta srpskog porekla koji je veći deo života proveo u Berlinu i koji se, nakon zdravstvenih problema, vraća u rodni kraj zajedno sa unukom kojeg gotovo ne poznaje. Njihov dolazak pokreće priču o porodičnom nasleđu, pripadanju i borbi za očuvanje kraja kojem preti investitorski projekat.

Takmičarski program, koji će biti prikazan u ambijentu Malog grada Smederevske tvrđave, donosi još osam filmova različitih poetika i žanrova, među kojima su i ostvarenja autora iz podunavskih zemalja. O dobitniku festivalske nagrade Dunavska lađa za najbolji film odlučivaće žiri sastavljen od filmskih stvaralaca. 

Među naslovima takmičarske selekcije posebno se izdvajaju filmovi renomiranih evropskih autora, ali i ostvarenja koja donose nesvakidašnje filmske perspektive. Odlazim u junu“ rediteljke Katharine Rivilis prati nemačku tinejdžerku Fani koja nakon 11. septembra odlazi u Novi Meksiko, gde upoznaje porodice američkih vojnika, neobične ljude i svoju srodnu dušu. Njihova ljubavna priča, međutim, neće dugo potrajati. „Euforija“ nemačkog umetnika i reditelja Julijana Rozefelta, sa Kejt Blančet u jednoj od glavnih uloga, kroz eksperimentalni filmski pristup istražuje odnos savremenog društva prema kapitalizmu, potrošnji i novcu, dok „Made in EU“, bugarsko-nemačko-češka koprodukcija Stefana Komandareva, govori o stigmatizaciji i društvenoj podeli kroz priču o radnici iz ruralne Bugarske koja postaje prvi slučaj kovida u svom mestu. 

Posebnu pažnju privlači i „Kokoška“ Đerđa Palfija, film ispričan iz perspektive jedne kokoške koja stiže do oronulog restorana na grčkoj obali i posmatra živote ljudi oko sebe. Ova neobična grčko-nemačko-mađarska koprodukcija imala je svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Torontu, gde je osvojila posebno priznanje žirija u programu Platform. 

U takmičarskom programu su i „Roze“ Markusa Šlajncerа, „Nina Roza“ Ženevjev Dulud-De Sel, „Nežno čudovište“ Mari Krojcer i „Usnula avantura“ Valeske Grizebah. 

„Rose“ Markusa Šlajncera, sa Sandrom Hiler u glavnoj ulozi, smešten je u XVII vek i prati ženu koja se prerušava u muškarca kako bi izborila slobodu i mesto u društvu. Crno-bela istorijska drama istražuje pitanja identiteta, društvenih normi i lične autonomije, a film je svetsku premijeru imao u glavnom takmičarskom programu Berlinala, gde je Sandra Hiler nagrađena Srebrnim medvedom za najbolju glumicu. 

Pored takmičarskog programa, festival donosi i programske celine Porodica na okupu, Neprolazni, Reka-pitulacija i Dokumentarni film, čime Dunav Film Fest i ove godine pruža priliku publici da tokom šest dana pogleda filmove različitih žanrova, poetika i generacija autora.

Festival će biti zatvoren u sredu, 26. avgusta, u Malom gradu Smederevske tvrđave, projekcijom kultnog filma „Sjećaš li se Doli Bel?“ Emira Kusturice i svečanom dodelom nagrade Dunavska lađa. Veče će biti zaokruženo programom „Veče filmske muzike“, uz maestra Dušana Sekulića, sa orkestrom i horom.

Više informacija o programu i rasporedu projekcija biće uskoro dostupno na zvaničnom sajtu festivala www.dunavfilmfest.rs. 

Film „Kuća“ Tanje Brzaković otvara IX Dunav Film Fest u Smederevu

 

Novo ostvarenje Tanje Brzaković, sa jakom regionalnom podelom, otvoriće festival 21. avgusta u Malom gradu Smederevske tvrđave

 

Deveto izdanje Dunav Film Festa biće otvoreno 21. avgusta u 20 časova projekcijom filma „Kuća“, dugometražnog igranog prvenca rediteljke Tanje Brzaković, u Malom gradu Smederevske tvrđave.

Od 21. do 26. avgusta, Smederevo će i ove godine postati mesto susreta filmskih autora, publike i savremenog evropskog filma. Dunav Film Fest nastavlja da predstavlja najznačajnija ostvarenja podunavskih zemalja, spajajući vrhunski filmski program sa jedinstvenim istorijskim ambijentom na obali Dunava.

Film „Kuća“ donosi snažnu porodičnu dramu o identitetu, pripadanju i odnosu prema zavičaju.

Glavni junak, Jovan, arhitekta srpskog porekla, koji je najveći deo života proveo u Berlinu, nakon preživljenog infarkta suočava se sa pritiskom ćerke da se preseli u dom za stare. Pre nego što donese konačnu odluku, odlazi sa unukom Nikolom, koga gotovo i ne poznaje, u rodno selo na Staroj planini, kako bi prodao porodično imanje i zatvorio poslednje otvoreno poglavlje svoje prošlosti. 

Međutim, povratak u zavičaj otkriva mnogo više od uspomena. Jovan saznaje da njegovom rodnom kraju preti investitor koji, uz podršku korumpiranog sistema, želi da uništi ono malo što je ostalo od sela i njegovog načina života. Dok porodične tajne polako izlaze na videlo, deda i unuk postaju deo borbe meštana, suočavajući se sa odlukama koje će promeniti njihov pogled na porodicu, identitet i pripadnost. 

U filmu igraju Miralem Zubčević, David Stanču, Jelena Bosanac, Anica Dobra, Sanja Vejnović, Nika Rozman, kao i glumci iz Pirota Zoran Živković, Milan Nakov, Aleksandar Aleksić i Danica Mitić. 

Scenario su napisale Tanja Brzaković i Hajdana Baletić, direktor fotografije je Aleksandar Kalezić, fotograf Boško Đorđević, scenografkinja Slobodanka Pilić, kostimografkinja Ljiljana Petrović, za šminku je bila zadužena Katarina Milojević, montažerka Branka Pavlović, dizajner zvuka Miloš Drobnjaković. 

Film je nastao kao koprodukcija Srbije (Talas film), Hrvatske (4Film) i Nemačke (Filmkraftwerk), uz podršku Filmskog centra Srbije i Hrvatskog audiovizuelnog centra. Glavni producent je  Nebojša MIljković, uz koproducentkinje Anitu Juku i Tanju Brzaković,  direktorka filma je Višnja Nikitin.

Tanja Brzaković je filmska rediteljka, scenaristkinja i autorka dokumentarnih filmova, rođena u Beogradu. Diplomirala je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a potom završila postdiplomske studije na Univerzitetu u Hamburgu. Živi i radi između Berlina i Beograda. U svom autorskom radu posvećena je društveno angažovanim pričama koje istražuju identitet, marginalizovane zajednice, ljudske odnose i savremene društvene procese. Njeni filmovi prikazivani su i nagrađivani na brojnim međunarodnim festivalima, a članica je Evropske filmske akademije (EFA).

IX Dunav Film Fest u Smederevu

 

Tokom šest festivalskih dana publiku očekuju pažljivo odabrani filmovi raspoređeni u četiri programske celine, koji će biti prikazivani na četiri atraktivne lokacije u gradu - u Malom gradu Smederevske tvrđave, Dunavskom parku, na Platou kod Karađorđevog duda i u Centru za kulturu Smederevo.

I ove godine Dunav Film Fest zadržava svoj takmičarski karakter, a o dobitniku nagrade Dunavska lađa za najbolji film odlučivaće stručni žiri sastavljen od filmskih stvaralaca.

Više informacija o programu, gostima i rasporedu projekcija biće uskoro dostupno na zvaničnom sajtu festivala

Autor fotografija - stilova iz filma je Aleksandar S. Kalezić