NENAD JEZDIĆ NOVI ČLAN JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA

 

Nenad Jezdić je posle višegodišnje uspešne saradnje sa ovim teatrom postao član ansambla JDP-a. Poslednjih godina Nenad Jezdić ima zapažene uloge u predstavama Ujka Vanja Antona Pavloviča Čehova u režiji Egona Savina, Kralj Betajnove Ivana Cankara u režiji Milana Neškovića, Tako je (ako vam se tako čini) Luiđija Pirandela u režiji Jagoša Markovića, Pod žrvnjem Dragoslava Nenadića u režiji Egona Savina i Putujće pozorište Šopalović Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića. Igrao je na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta i u predstavama Rodoljupci Jovana Sterije Popovića u režiji Dejana Mijača (2003) i Terasa Jovana Hristića u režiji Tanje Mandić Rigonat (2004).

 

Za uloge u predstavama JDP-a dobio je brojne nagrade: za ulogu Jožefa Kantora u predstavi Kralj Betajnove dobio je Nagradu grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo u 2018. godini i nagradu „Miloš Žutić“ Udruženja dramskih umetnika Srbije za 2018. godinu. Na festivalu Malih scena u Rijeci 2018. dobio je nagradu „Veljko Maričić“ za najbolju epizodnu ulogu u predstavi Tako je (ako vam se tako čini). Dobitnik je Godišnje nagrade JDP-a za uloge u predstavama Kralj Betajnove i Ujka Vanja i nagrade „Branka i Mlađa Veselinović“ Fondacije Jugoslovenskog dramskog pozorišta za ulogu u predstavi Kralj Betajnove 2019.

 

Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od 1998. godine bio je stalni član Ateljea 212. Pored Ateljea 212 i JDP-a, igrao je i na drugim pozorišnim scenama.

Dobitnik je brojnih nagrada za uloge ostvarene u pozorištu i na filmu.

 

Nedavno su u Jugoslovenskom dramskom pozorištu počele probe predstave Pučina Branislava Nušića u režiji Egona Savina u kojoj pored Nenada Jezdića igraju Sloboda Mićalović, Ljubomir Bandović, Vesna Stanković, Nebojša Milovanović, Bojan Dimitrijević, Bojan Lazarov, Cvijeta Mesić, Ljiljana Međeši…

Premijera predstave očekuje se u novembru.

 

Mira Banjac: Na palićkom festivalu osećam da sam deo porodice

 

Petog dana Festivala evropskog filma Palić, u sredu 16. septembra, u Glavnom takmičarskom programu prikazani su filmovi „Undine” nemačkog reditelja Kristijana Pecolda i „Dau.Nataša” ruskog reditelja Ilje Hržanovskog. U selekciji Paralele i sudari, na repertoaru su bili film „Ubij, pa napusti grad” (Mariusz Wilczyński, Poljska) i „Mater” hrvatskog reditelja Jure Pavlovića. 

Naša legendarna glumica Mira Banjac, nekadašnja predsednica saveta Festivala evropskog filma Palić i ovogodišnja specijalna gošća festivala, na konferenciji za medije je rekla: 

„Ja sam emotivno vezana za ovaj festival. Osećam da sam deo porodice, ne samo festivala, već i naroda okolo. Prepoznajemo se i lepo je kad usput sretnem ljude koji znaju da je festival tu. Ove godine su ljudi učinili nemerljivi napor da se festival ne prekine”. Mira Banjac se osvrnula i na svoj odnos sa direktorom festivala Radoslavom Zelenovićem: „Gospodin Zelenović je kičma ovog festivala, na njegov poziv sam uopšte u ovom festivalu, mnogo pre nagrade Lifka i mog učešća u festivalskim organima. Ali mi je to ostalo u nasleđe, da moram biti tu uz festival dok još imam zdravlja i mogu nešto da doprinesem”. O značaju ove manifestacije ona je dodala:  „Festivali su jedan prozor u svet, to su dani promišljanja estetike raznih naroda, i neki reper gde smo otprilike mi. Ti susreti sa ljudima su dragoceni”.

Kompozitor Zoran Simjanović, aktuelni član Saveta Festivala evropskog filma Palić, istakao je da mu je drago što se ovogodišnji festival održao i dodao da oni nisu samo značajni informativno, radi gledanja filmova koji neće biti prikazani drugde: 

„Festivali imaju i jednu fantastičnu vaspitnu ulogu. Kada pratiš publiku koja gleda film, tačno vidiš da li si nešto pogrešio ili nisi. To je jedna od funkcija festivala koju mnogo cenim”.

Dragan Stojmenović, reditelj filma „Tritonov vrt” koji je prikazan u selekciji Eco Dox, o specifičnostima snimanja filma rekao je: „Imao sam strah jer je tekst u stihu, da to ne bude previše. Međutim, efekat je bio potpuno suprotan i meni je jako drago zbog toga. U filmu može da se sublimira svaka vrsta umetnosti, tako da je ta poezija u stvari prirodan element”. Film šalje i vrlo važnu ekološku poruku, o čemu je reditelj istakao: 

„Umetnici se filmom bave radi odnosa između ljudi. U 21. veku, u ovom trenutku, možda postoji nešto što je još potrebnije i važnije, a to je odnos čoveka sa prirodom. Mislim da film ima veliku moć da upravo u tom pravcu promeni svest ljudi”.

Multimedijalni umetnik Zoran Tairović i filmska producentkinja Ana Renovica su na konferenciji za medije predstavili Međunarodni festival kratkometražnih filmova sa romskom temom FROM, čije je četvrto izdanje održano krajem avgusta ove godine u Malom Iđošu.

Poslednjeg festivalskog dana, u petak 18. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20h će biti prikazan film „So od suza” francuskog reditelja Filipa Garela, dok je u 22h van konkurencije na programu film „Hotel Beograd” ruskog reditelja Konstantina Statskija, sa Milošem Bikovićem u glavnoj ulozi. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će ne repertoaru biti film „Sluškinja” ukrajinske rediteljke Kristine Sivolap Na istom mestu u 21:30, na programu je ostvarenje „Patrole” Stefana Komandareva. U bioskopu Abazija u 17:30 biće održana i specijalna projekcija dokumentarnog filma „Zaceli me” rediteljke Danijele Štajnfeld.

Foto: Igor Irge

ROBERTO BENINJI U NAJNOVIJEM FILMU MATEA GARONEA "PINOKIO"

Večeras na Festivalu evropskog filma na Paliću, a od 24. septembra ostvarenje puno uzbuđenja - "Pinokio" - u domaćim bioskopima 

 

Nakon skoro 150 godina od kada je priča nastala i tačno 80 nakon što je Dizni snimio crtani film, "Pinokio" nastavlja da inspiriše nove interpretatore
 

Zvezda čuvenog filma "Život je lep" Roberto Benjini smestio se u čizme poznatog usamljenog stolara Đepeta koji klešući lutka od drveta, pred sobom izaziva čudo i stvara vragolastog dečaka Pinokija.
Najnovije igrano ostavrenje "Pinokio" proslavljenog reditelja Matea Garonea (Gomora, Dogman) nakon domaće premijere na Festivalu evropskog filma na Paliću naći će se na repertoarima srpskih bioskopa od četvrtka, 24. septembra.

Film o lutku koga znamo kao dečaka kome, kad slaže poraste nos snimljen je kako ističu svetske kritike verodostojno, prateći istoimenu originalnu knjigu Karla Kolodija koja u Italiji ima status literarne kraljice, podvučene već pod kožu Italijana. 
Garone je snimio na iskonskom mestu odakle je sve nastalo, na domaćem terenu u Toskani, sa italijanskim glumcima, a 2002. godine Roberto Beninji koji se sada našao u ulozi Đepeta, takođe je snimio svoju verziju Pinokija, kada mu je pripala trostruka uloga - reditelja filma, scenarste i uloga samog drvenog lutka.

Priča koja u sebi sadrži moralna načela nakon skoro 150 godina od kada je nastala i tačno 80 od kada je snimljen čuveni Diznijev crtani film, nastavlja da inspiriše nove interpretatore, istaknute reditelje i glumce.

Kao i svako dete, Pinokio je radoznao, a o svetu u kom živi uči iz svojih pokušaja i grešaka. Posedujući urođenu dečiju hrabrost, Pinokio postoje ono što je i trebalo da bude – pravi dečak.
Film „Pinkoio“ reditelja Matea Garona kreće se u carstvu koje je istovremeno realno i fantastično, u ruralnoj, bezvremenoj Italiji koja obiluje zemljom, morem, seoskim okruženjem.

Izložba o ženama u matematici na Kalemegdanu / M3 / 21. septembar - 7. oktobar

 

Manifestacija Maj mesec matematike Centra za promociju nauke, započeta u maju kroz virtuelni program usled pandemijskih okolnosti, nastavlja se u septembru izložbom o ženama u matematici i sadržajima koji na maštovit način približavaju matematiku svim generacijama.

Matematička avantura započeta ovog maja u virtuelnom formatu nastavlja se početkom jeseni u otvorenom prostoru. U ponedeljak, 21. septembra, u 19 časova, M3 počinje na Letnjoj sceni Beogradske tvrđaveperformansom „Tačka je ono što nema delova“, koji kroz ples istražuje matematičke ideje. 

Deveta po redu manifestacija Maj mesec matematike odigrala se proletos prvi put u virtuelnom formatu usled pandemijskih okolnosti, u organizaciji Centra za promociju nauke i Matematičkog instituta SANU, pod sloganom „Pomeri / Po meri čoveka“. Tokom maja je u virtuelnim sadržajima M3 učestvovalo više od 10.000 posetilaca svih generacija, koji su imali priliku da istražuju, povezuju i dele svoja znanja.

Od 21. septembra do 7. oktobra, na Savskom šetalištu na Beogradskoj tvrđavi, posetioci će moći da razgledaju izložbu na otvorenom „Matematičarke širom Evrope“. Sadržaj ove izložbe objavljen je i u katalogu autorke Silvi Pejša: izložba predstavlja fotografske portrete uz intervjue trinaest matematičarki iz različitih zemalja Evrope. Ovi intervjui osvetljavaju životni i profesionalni put matematičarki i nedvosmisleno poručuju da ne postoji univerzalni recept za postizanje uspeha, ali i da se matematika i svakodnevni život neminovno prepliću. Katalog će biti predstavljen u Matematičkoj gimnaziji, u četvrtak, 24. septembra, u 19 časova.

Ova izložba će se, paralelno sa beogradskom, odvijati i u Kulturnom centru Novog Sada, od 28. septembra do 3. oktobra. 

Osim glavne izložbe, u Naučnom klubu Beograd organizovana su naučnopopularna predavanja, a svakog dana, od 16 do 20 časova, na Savskom šetalištu sve istraživački nastrojene šetače čeka matematički poligon na kome će biti u prilici da provežbaju i odigraju različite matematičke operacije.

Istražite više o manifestaciji M3: m3.rs

Uz osmehe završen VII Sekspir festival

 

U autentičnom ambijentu pod vedrim nebom, kao u vreme najvećeg dramskog stvaraoca, sinoć je, 16. septembra, uz ovacije publike spuštena zavesa na VII  Šekspir festival!

Ovaj jedinstveni festival, održan u bašti velelepne vile Stanković u Čortanovcima, simbolično je zatvorio Moj Šekspir  -  predstava Nikite Milivojevića u kojoj su proslavljeni glumci: Svetozar Cvetković, Svetlana Bojković, Zijah Sokolović, Vojislav Brajović, Milica Mihajlović, Nebojša Dugalić, Jelena Đulvezan i prevodilac Šekspirovih dela Zoran Paunović, najvećeg dramskog pisca smestili u sadašnjost, predstavljajući ga kroz dogodovštine iza scene i iskustva stečena nastupima u Šekspirovim pozorišnim delima.

 

Tokom pet festivalskih dana, publika je uživala u nesvakidašnjem spoju muzike i komedije. Festival je otvoren koncertom Betoven i Šekspir u izvođenju Gudačkog kvarteta Beogradske filharmonije.U gotovo intimnoj, jedinstvenoj festivalskoj atmosferi, publika je na neki način i sama bila deo pozorišnih predstava odigranih na otvorenom, baš kao u vremenu Šekspirovog života i stvaralaštva. Muzika je billa osnov i inspiracija i za kreiranje ideje predstave Kako vam drago - romantične komedije koja je nastala kao plod saradnje Narodnog pozorišta u Nišu, Kruševačkog pozorišta i Internacionalnog Nišville Jazz estivala a prema konceptu Nikite Milivojevića. Publika je imala priliku da uživa i u nastupu Šabačkog pozorišta kroz komediju  Dva viteza iz Verone  rediteljke Mie Knežević ali i da pogleda čuvenu dramu Toma Stoparda o dvojici sporednih likova iz Šekspirovog Hamleta Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi  novosadskog Srpskog narodnog pozorišta a u režiji Igora Pavlovića.

 

Nakon zatvarnja ovogodišnjeg, sedmog po redu Šekspir festivala, Nikita Milivojević, osnivač i direktor festivala, je izjavio: 

Naša namera i motiv da vratimo osmeh publici su se ispostavili tačnim. Jedna od stvari po kojoj ću pamtiti ovaj festival je ta da smo svih ovih pet večeri mogli da vidimo puno radosti u gledalištu i na sceni, što je bilo naročito lepo. Mogu da kažem da je festival bio i bolji nego što smo očekivali, imajući na umu promenjen koncept usled aktuelnih okolnosti. Ono što takođe smatram važnim je da se ispostavilo da se u našim manjim pozoristima i sredinama poput Šapca, Subotice, Niša. Kruševca, Zrenjanina, igra Šekspir. A to je vrlo ohrabrujući znak. 

Šekspir festival, jedinstven kulturni događaj, prošle godine je Evropska mreža festivala i zvanično uvrstila u listu najznačajnijih na Starom kontinentu. Festival, osmišljen kako bi predstavama pod vedrim nebom istinski dočarao atmosferu Šekspirovog doba negujući uspomenu na najvećeg svetskog dramskog stvaraoca, od početka se održava uz podršku Pokrajinske vlade, Opštine Inđija, Ministarstva kulture, Grada Novog Sada, UNIQA osiguranja i MTS Telekom Srbija.

Sam Šekspir je rekao da je vera u radost gotovo ista kao i sama radost. Za nas je radost što omiljeni Festival poklonika umetnosti i kulture  raste sa nama već sedam godina. Svima nam je potrebno više smeha, optimizma i dobre energije. Šekspir festival sve to objedinjuje  na ovom jedinstvenom mestu na kom, u Šekspirovom duhu, radost i vedrina sigurno nalaze put do svoje publike – rekla je Sonja Marić, direktorka marketinga i korporativnih komunikacija UNIQA osiguranja.

 

Iako održan u drugačijim okolnostima koje su donele novi programski koncept, bez inostranih gostiju, u novom terminu i sa manjim brojem mesta za gledaoce, VII Šekspir festival je pokazao koliko se publika uželela pozorišne scene.  Ulaznice su rasprodate već prvog dana najave Festivala, a tražila se karta više pa poklonici umetnosti nestrpljivo očekuju 2021. godinu i svojevrsni “pozorišni praznik” koji će nesumnjivo biti VIII  Šekspir festival!