Predstavljamo Program evropskog filma: 6. izdanja festivala “Valjevski filmski susreti”

U okviru Valjevskih filmskih susreta  predstavljamo Program evropskog filma, u saradnji sa Festivalom evropskog filma. Prateći program šestog izdanja festivala, koje će se održati od 12-15. decembra u Centru za kulturu grada Valjeva, prikazaće tri evropska filma:

• Tišina drugih – španski dokumentarni film koji otkriva veliku borbu žrtava četrdesetogodišnje španske diktature pod generalom Frankom, koje i dan danas traže pravdu. Sniman tokom šest godina, film prati preživele koji pripremaju revolucionarnu „argentinsku tužbu“. Prestižne nagrade: Nagrada publike Panorama na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, Mirovna nagrada na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, nagrada Goja za najbolji dokumentarac.
• Belgijski kralj – Ova belgijska komična drama sa elementima road movie-ja prati Kralja Nikolasa III, koji pokušava da se na sve načine vrati u svoju zemlju, u sred solarne oluje, jer je jedna regija prolasila nezavisnost. Prestižne nagrade: nagrada filmskog festivala u Avansi za najbolji igrani film, nagrada Don Kihot filmskog festivala u Avansi, posebno priznanje za najbolji scenario filmskog festivala u Avansi, nagrada Magritte za najboljeg glumca, Velika nagrada Međunarodnog filmskog festivala u Odesi.
• Stranac u raju -  Na granici dokumentarca i fikcije, portugalski film STRANAC U RAJU istražuje odnose moći između Evrope i izbeglica. Ovaj film je nepokolebljiv filmski esej o mehanizmima uz pomoć kojih Evropa zadovoljava potrebu izbeglica za srećom.Prestižne nagrade: Specijalna nagrada žirija na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu, posebno priznanje Međunarodnog fe-stivala dokumentarnog filma u Madridu.

Festival evropskog filma podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji i organizuje EU info centar u Beogradu i EU info kutci u Nišu i Novom Sadu. 

European Film Challenge je takmičenje koje poziva sve ljubitelje evropske kinematografije da odgledaju 10 filmova i osvoje priliku da posete neki od najprestižnijih filmskih festivala. Trenutno se odvija krug u kojem takmičari mogu osvojiti putovanje na Berlinski filmski festival, a sve što je potrebno je da odgledane filmove postave na europeanfilmchallenge.eu. Svi posetioci Valjevskih filmskih susreta gledanjem filmova iz programa EU film ostvaruju priliku za dodatne bodove u takmičenju i time imaju veću šansu za pobedu.

Šesto izdanje festivala Valjevski filmski susreti održaće se od 12 - 15.decembra 2019. godine pod sloganom “Van okvira”. Festival neguje stvaralaštvo mladih filmskih autora iz regiona kroz takmičarski program, omogućava razvoj mlade publike kao i filmsku edukaciju srednjoškolaca. Glavni program čine filmovi mladih autora kratkog igranog metra, kao i dugometražni filmovi iz zemlje i regiona, uz propratne programe, koji uključuju muzički program i radionice. 
 

Festival organizuje VAKUM u saradnji sa Centrom za kulturu Valjevo, Festivalom evropskog filma i Istraživačkom stanicom Petnica, dok su programe festivala podržali Ministartvo kulture i informisanja Republike Srbije, Grad Valjevo, Regionalna kancelarija za saradnju mladih i Filmski centar Srbije.

Haruki Murakami u fokusu manifestacije "Jedna knjiga - jedan grad" u Pančevu

Gradska biblioteka Pančevo, 26-29. novembar 2019.

Ovogodišnje izdanje manifestacije "Jedna knjiga - jedan grad", u organizaciji Gradske biblioteke Pančevo, biće održano od 26. do 29. novembra. Centralna tema programa biće roman “Norveška šuma” proslavljenog japanskog pisca Harukija Murakamija, uz osvrt na celokupno stvaralaštvo ovog plodnog autora, kao i specifične teme iz njegovih dela.  Ulaz na sve sadržaje je besplatan.

U čitaonici Gradske biblioteke Pančevo govoriće Divna Glumac, Dragana Kovačević, Ivan Kačavenda, Dušan Petrović, Vladislava Gordić Petković, Milica Obrenović, Vasa Pavković i Goran Skrobonja. 

Manifestacija “Jedna knjiga - jedan grad” posvetiće uvodno veče, u utorak 26. novembra u 19h, izdavačkoj kući “Geopoetika” koja objavljuje dela ovog autora u Srbiji. Učesnice ovog programa su prevoditeljka Divna Glumac i urednica programa Radio Beograda 2, Dragana Kovačević. Urednica i moderatorka je Jasna Novakov Sibinović, urednica Geopoetike.

U sredu 27. novembra u isto vreme, tema razgovora biće muzika u delima Harukija Murakamija. Učesnici su muzičari Dušan Petrović i Ivan Kačavenda, a urednik i moderator ovog programa je Nikola Marković, muzički kritičar i novinar.

O ženskim likovima u delima Harukija Murakamija, u četvrtak 28. novembra u 19h, govoriće Vladislava Gordić Petković, književna teoretičarka i kritičarka, kao i Milica Obrenović, nezavisna istraživačica. Urednica i moderatorka programa je pesnikinja i novinarka Jovana Svirac.

Poslednje večeri manifestacije, u petak 29. novembra u 19h, tema razgovora će biti pisac kao profesija. Učesnici ovog programa su književnici Vasa Pavković i Goran Skrobonja, a urednica i moderatorka je književnica Jasmina Topić. 

Japanski pisac Haruki Murakami, planetarna književna zvezda, svoj veliki uspeh u dobroj meri duguje romanu “Norveška šuma”, zahvaljujući kome je postao miljenik mladih čitalaca i onih koji dolaze iz sveta ljubitelja pop kulture. Premda je sam roman objavljen još davne 1987. godine, tokom narednih godina i decenija je bio svojevrstan stožer, kamen temeljac uspona ovog autora na globalnoj sceni. 

Objašnjenje fenomena Mukarami i njegove prijemčivosti čitaocima sa zapadne hemisfere zasigurno treba tražiti u brojnim referencama na protagoniste i dela angloameričke popularne kulture. Čak je i sam roman Norveška šuma naslovljen po pesmi čuvenih Bitlsa, koju je napisao Džon Lenon. Radnja ove knjige smeštena je u Tokio kasnih šezdesetih godina 20. veka, u vreme kad su japanski studenti, kao i njihove kolege mnogih drugih nacija u svojim zemljama, protestovali protiv sopstvenih režima. 

Popularni japanski autor postavlja okvir ovog i drugih svojih dela u globalno prepoznatljive koordinate, da bi odatle poveo čitaoce u neobičnu literarnu avanturu. Uz jasan tematski okvir i društveni kontekst, Murakami svoja dela temelji na zdravorazumskom, jednostavnom i prijemčivom pripovedačkom stilu, koji vas tera da prosto „gutate” stranice i čitate ih u jednom dahu. Ali sve ovo je samo polazna tačka, koja čitaoca diskretno uvlači u piščev čudesni svet suptilne osećajnosti i fantastičnih događaja s one strane svakodnevne realnosti.

Vedrana Rudan u Beogradu - promocija autobiografije "Ples oko Sunca"

Promocija knjige „Ples oko Sunca“ Vedrane Rudan biće održana u utorak 26. novembra od 18 sati u Velikoj Sali SKC-a. 

Sa autorkom britkog jezika koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim razgovaraće Jasmina Radojičić, urednica u Laguni, i Tanja Vučković, Lagunina predstavnica za medije.

„U knjizi sam se skinula do kraja“, rekla je Vedrana Rudan. „Povremeno se, oslobođena svake taštine, osjećam odlično u svojoj staroj, naboranoj, pjegavoj koži. Žena koja u vas gleda, to sam ja. Ja stara. Ja umorna. Ja sita života i sretna što sam živa. Na mom se licu sreća ne vidi? Pročitajte knjigu, sreća u njoj čuči. Ne čujete me? Šteta. Smijem se na sav glas.“

U knjizi „Ples oko Sunca“, iskreno i bez ulepšavanja, Vedrana Rudan piše: o svom nimalo bezbrižnom detinjstvu, o deci i unucima, o putu koji je prešla od prodavačice sladoleda na rivi do najčitanije spisateljice u regionu. O tome zašto je u socijalizmu bilo nemoguće dobiti otkaz i kako je ona postala prva novinarka kojoj je to uspelo u novom hrvatskom demokratskom režimu.

Konačno, Vedrana Rudan nam pokazuje zašto je u životu najvažnije i najteže bez stida pogledati sebi u oči.

Ulaz je slobodan.

Švedski kandidat za Oskara „A onda smo plesali“ otvara XI Merlinka festival

5. decembar u 21h, Dom omladine Beograda

Zvanični program jedanaestog izdanja Merlinke, međunarodnog festivala kvir (queer) filma, u četvrtak 5. decembra u 21h otvoriće gruzijsko-švedski film “A onda smo plesali“ reditelja Levana Akina. Ovo ostvarenje, koje je švedski kandidat za Oskara, bavi se temom ljubavi između dva gruzijska baletska igrača. Film je premijerno prikazan u maju na Kanskom filmskom festivalu i dobio je nekoliko nagrada na festivalima širom sveta. Na Merlinka festivalu imaće srpsku premijeru.

Trio FOTO: Anka Gujabidze

Početkom novembra u Gruziji je održana premijera ovog filma na kojoj su se okupile stotine desničarskih aktivista koji su nosili krstove i ikone. Policija je uhapsila više od 25 ljudi tokom protesta ispred bioskopa. Gruzijska pravoslavna crkva je saopštila da je film usmeren protiv tradicionalnih gruzijskih vrednosti.

Reditelj Levan Akin i sam je bio plesač u svojoj mladosti, a za potrebe filma je zamislio sebe kao glavnog junaka, u alternativnoj realnosti. “Intervjuisao sam puno plesača i svi su mi ispričali brojne priče o tome kako je gruzijska plesna scena konzervativna i stroga u rodnim pitanjima. Zbog toga sam odlučio da radnju postavim u ovo okruženje”, objasnio je Akin. “Ovaj film nije samo interesantan pogled ka delu sveta koji mnogim ljudima nije poznat, već i srceparajuće ostvarenje koje nam govori koliko je značajno biti slobodan”, zaključio je reditelj.

Neposredno pre projekcije, u okviru programa ceremonije otvaranja biće predstavljen program ovogodišnjeg festivala, umetnik Branko Milisković će izvesti svoj performans "Neka jedu kolače", a publici će  se obratiti direktor festivala Predrag Azdejković, kao i francuski režiser Antony Hickling koji je specijalni gost manifestacije. Na otvaranju će biti održan i specijalni muzički nastup iznenađenja.

Ovogodišnji Merlinka festival će od 5. do 8. decembra prikazati 120 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova, a specijalni fokus je na francuskoj kvir kinematografiji. Ova manifestacija se od 2009. godine svakog decembra održava u Domu omladine Beograda, a nastala je sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.

Slučaj Konoli / Der Fall Collini

Ferdinand fon Širah („Tabu", „Zločini"-Laguna) pisac romana po kojem je snimljen ovaj film rođen je 1964. godine u Minhenu. Od 1994. radi kao advokat i krivičar u Berlinu, što znači ga je u svoje delo ugradio i delove vlastitog iskustva. Njegove stranke su bili raniji član politbiroa Ginter Šabovski, bivši špijun Nemačke bezbedonosne agencije Norbert Jurecko, industrijalci, ljudi iz javnog života i pripadnici podzemlja, a deda Baldur Benedikt  vođa Hiterove omladine (rajhsjugendfirer) za šta je odrobijao 20 godina. Od žene se Baldur razveo dok je bio u zatvoru.

Ferdinand slovi za jednog od najprestižnijih pisaca u sferi žanra trilera, a u romanu koji je poslužio kao podložak za ovaj film bavi se sudskim procesom i utvrđivanjem istine po svaku cenu, a u svrhu potvrde vladavine prava. Kako se nova nemačka država posle II svetskog rata postavila prema vremenu i zločinima počinjenim tokom vladavine nacionalsocijalista? Odrastavši sa prezimenom koje je nosilo negativne konotacije, Ferdinand se bavi dilemom kako prelomiti kada je na jednom kantaru pravosudne vage istina i zadovoljenje pravde a na drugoj bliske i voljene osobe?

Nemački film Slučaj Kolini (Der Fall Collini ) u režiji Marka Kreuzpentera započinje u maniru najnapetijih trilera. Premijerno je prikazan u Berlinu u aprilu 2019. godine. 

Italijan Fabricio Konoli  star 70 godina (Franko Nero, srpskoj publici poznat po ulozi Banović Strahinuje) ulazi u hotel i sa četri metka i s malo rada potpeticom ubija industrijalca Hansa Milera. Naizgled bez pravog razloga, ali i ne pokušavajući da pobegne i porekne počinjeni zločin. Odbranu preuzima Kasper  Lejnen, Nemac turskog porekla.

Sudski proces koji se pokreće povodom ovog zločina deluje skoro nepotrebno, ako izuzmemo nedostatak motiva za njegovo činjenje. U potrazi za njim Kasper se povezuje sa raznosačicom pica, putuje, miri se sa ocem i vraća se u vreme rata u jedno malo mesto u Toskani u kojem je izvršena surova odmazda povodom ubistva dva nemačka vojnika. 

Nemačka, se poslovično, bar jednom godišenje bavi ritualnim bičevanjem i spiranjem ljage koji  im je naneo fašistički režim svojim brojnim zločinima i pitanjima griže savesti povodom toga. Ovaj put advokat ih poseća na jedan skanalozan zakon donet 1968. godione koji je mnogim zločincima omogućio da se izvuku, krijući se iza plašta navodne zastarelosti. Da li ovu katarzu za mlađe, nemačke generacije umanjuje to što se jedan etnički poluturčin bori za istinu o nemačkim zločinima? Kojem je Nemačka domicijalna  država. Dakle koliko je žigošući njenu neslavnu prošlost on (ne)zahvalan državi koja ga je odgajila i obrazovala, ali i porodici u čijem je okrilju stasao?

Johana,  Kasparova ljubav iz detinjstva, Fabriciova unuka, a Fabricio joj je poput oca. Da stvar bude još zamršenija, advokat sa druge strane klupe je superiorni i samouvereni Ričard Matinger (sjajni Heiner Lauterbach).

Kaspar se ne koleba oko toba da mora da otkrije zašto je Kolini ubio tako uglednog čoveka poput Mejera. A njegov štićenik ne progovara nijednu reč.  

Film koji ne smete propustiti, kako zbog njegovog neospornog kvaliteta i radnje tako još više zbog poruke koju nosi. Dolazi u distribuciji  2i Filma, a uz podršku fonda German films.