Lenny Kravitz stiže na Ušće: Beograd postaje epicentar svetske rock scene

 

 Jedan od najvećih muzičkih superstarova današnjice, Lenny Kravitz, održaće koncert 17. juna na Ušću, gde publiku očekuje veliki open-air spektakl o kojem se već nedeljama govori širom regiona. Organizatori najavljuju događaj na nivou najvećih svetskih produkcija, dok interesovanje iz dana u dan raste i poprima razmere globalnog muzičkog fenomena.

Kravitz, koji već decenijama nosi status globalne rock ikone, dolazi u srpsku prestonicu sa reputacijom umetnika čiji su muzika, stil i harizma odavno prevazišli granice klasične muzičke scene. Njegova karijera, duga više od tri decenije, obeležena je jedinstvenim spojem rocka, funka, soula i bluesa, koji je osvojio milione fanova širom sveta.

Publika u Beogradu imaće priliku da uživo čuje neke od njegovih najvećih hitova, među kojima su “Fly Away”, “Are You Gonna Go My Way”, “Again” i “American Woman” — pesme koje su obeležile čitave generacije i učvrstile Kravitza kao jednog od najuticajnijih muzičara savremenog doba.

Dobitnik četiri uzastopne GRAMMY nagrade, saradnik brojnih velikih imena svetske scene i multiinstrumentalista, Kravitz je poznat po energičnim i produkcijski impresivnim nastupima. Njegovi koncerti i danas važe za jedne od najuzbudljivijih live performansa na planeti, zbog čega se i beogradski nastup već sada svrstava među najvažnije muzičke događaje godine.

 Zbog dolaska ovog umetnika, u Beograd će tokom juna stići fanovi iz celog sveta – iz regiona, Evrope, ali i sa drugih kontinenata, gde mnogi planiraju putovanje upravo kako bi prisustvovali koncertu na Ušću.

Turistički sektor već beleži povećano interesovanje, pa su hoteli, privatni smeštaji i avionske linije suočeni sa pojačanom potražnjom. Istovremeno, društvene mreže preplavljene su objavama fanova koji odbrojavaju dane do događaja koji se sve češće opisuje kao jedan od najiščekivanijih koncerata sezone.

Sve ukazuje na to da će 17. jun pretvoriti Beograd u središte svetske rock scene i nezaobilaznu destinaciju za ljubitelje muzike ovog leta.

Kravitz, koji je tokom karijere prodao više od 50 miliona albuma širom sveta, nedavno je završio zapaženu turneju Blue Electric Light 2025. Njegov najnoviji, 12. studijski album Blue Electric Light naišao je na odlične kritike, dok je magazin Billboard njegov aktuelni stvaralački zamah opisao kao “Lennaissance” — svojevrsni umetnički preporod.

Film sa otvaranja Kanskog festivala stiže na Festival francuskog filma u Srbiji

 

Uoči početka VIII Festivala francuskog filma, u Beogradu održana je konferencija za medije, nakon koje će uslediti i svečano otvaranje izložbe posvećene nadrealizmu, čime je simbolično biti označen početak ovogodišnjeg programa.

 

Konferencija za medije održana je u prostorijama Ambasade Francuske u Srbiji. Na konferenciji su govorili ambasadorka Francuske u Srbiji Florans Ferari, direktor Francuskog instituta u Srbiji Amos Rajhman, glumac i ambasador festivala Andrija Kuzmanović, kao i direktor festivala Igor Stanković.

 

Predstavljan je programa i glavnih tema ovogodišnjeg izdanja festivala, koji iz godine u godinu privlači sve veći broj publike.

 

Šarm francuske kinematografije i ovog leta vraća se pred domaću publiku kroz osmo izdanje Festival francuskog filma, koje će biti održano od 23. do 28. juna i od 2. do 5. jula u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu, Gornjem Milanovcu i Užicu. Publiku očekuju besplatne projekcije na otvorenom, najnovija ostvarenja francuske produkcije, kao i nekoliko filmova prikazanih na Kanskom festivalu.

 

Ovogodišnje izdanje festivala otvoriće film “Električni poljubac” reditelja Pjera Salvadorija, ostvarenje koje je ove godine otvorilo i 79. Kanski festival. Ova duhovita i vizuelno raskošna komedija smeštena je u Pariz dvadesetih godina prošlog veka i donosi priču o umetnosti, obmani, ljubavi i ljudskoj potrebi da veruje u nemoguće.

 

 Eksluziva je film „Komedi Fransez“, koji još nije započeo bioskopsku distribuciju u Francuskoj, budući da je trenutno u fazi renoviranja istoimenog pozorišta. Reč je o jedinstvenoj instituciji - jedinom nacionalnom teatru u Francuskoj sa stalno zaposlenim glumcima. Tokom perioda zatvaranja, ansambl je učestvovao u realizaciji filma koji kroz komičan pristup govori o samom pozorištu, njegovom kontinuitetu, odnosima među umetnicima i temama ljubavi, prijateljstva i poštovanja.

 

Na festivalu će biti prikazan i film „Zraci i senke“ Gzavijea Đanolija, poetski kostimirani spektakl koji, iako traje 199 minuta, donosi priču koja će, kako je istakao Stanković, zadržati pažnju publike do samog kraja. Film prikazuje Francusku XIX veka i promišljanje njene istorije i nasleđa.

 

U okviru programa najavljeni su i film „Igo“, veliki hit u Francuskoj, zatim „Američki san“, koji prati istinitu priču o dvojici francuskih agenata koji pokušavaju da izgrade karijeru prodajom francuskih košarkaša NBA ligi, kao i „Mi Amor“ reditelja Gijoma Niklua, poznatog beogradskoj publici po ranijim festivalskim prikazivanjima.

Večeras, kulturni program se nastavlja otvaranjem izložbe „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“, koje će biti održano u 19 časova u Francuskom institutu u Srbiji (Zmaj Jovina 11). Na otvaranju će se obratiti direktor Instituta Amos Rajhman i stručni saradnik na izložbi Nebojša Vukadinović.

Ova izložba, koja se prvi put predstavlja publici u Srbiji, donosi reprezentativan izbor radova na papiru koji osvetljavaju razvoj nadrealističkog pokreta tokom XX veka. Postavka će biti otvorena za posetioce do 10. jula.

 

Poseban značaj izložbe ogleda se u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, koji je za ovu priliku ustupio šest dela Stevana Živadinovića Vanea Bora, jednog od ključnih predstavnika srpskog nadrealizma i važnog posrednika kulturnih veza između Srbije i Francuske.

Postavka je organizovana i povodom jubileja – 130 godina od rođenja i 60 godina od smrti Andre Bretona (1896–1966), pesnika, teoretičara i osnivača nadrealističkog pokreta, čiji je uticaj oblikovao umetnost XIX veka.

 

između dve festivalske celine, 1. jula u Botaničkoj bašti, biti održan koncert francuske umetnice Gabi Hartmann, uz program francuskog džeza i šansone.

 

Kombinacijom filmskog programa, muzike i likovne umetnosti, ovogodišnji Festival francuskog filma još jednom potvrđuje svoju ulogu važnog kulturnog mosta između Srbije i Francuske.

Program festivala nalazi se na sajtu Francuskog instituta

Balkanski špijun HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke

 

Naši unutrašnji pregovori sa razumom i svešću sve su ređi. I to, posve opravdano. Kako posle toga nastaviti život u današnjici? Ko ѕ tim da se bakćе? Za čije babe zdravlje? I dokle, bre?

Postoje predstave koje nas vraćaju u prošlost i one koje nas nateraju da se zapitamo da li je prošlost ikada zaista otperjala. Ali ne u smislu uspomena, koje su našminkani odraz sećanja, nego kao kopanje po traumama.

 

Upravo takav utisak ostavlja "Balkanski špijun" Dušana Kovačevića u izvođenju HNK Ivana pl. Zajca i režiji Miloša Lolića.

 

Kovačevićev komad odavno je prerastao okvire političke satire nastale u socijalističkoj Jugoslaviji.

 

U vremenu društvenih mreža, teorija zavere, neprekidnog nadzora i rastuće sumnjičavosti prema svemu što dolazi „spolja“, priča o Iliji Čvoroviću zvuči gotovo zastrašujuće savremeno. Zato se stiče utisak da danas ne gledamo klasika već komad koji je napisan juče.

Lolić predstavu postavio u svojevrsni dijalog sa filmom. Njegova režija ne insistira na muzejskoj rekonstrukciji jednog prohujalog vremena.  Naprotiv, ona iz teksta izvlači ono što je univerzalno: mehanizam straha. Strah koji počinje kao briga za zajednicu, a završava se kao opsesija.

Već sama scenografija koja vas, pri ulasku u salu dočeka je impresivna. Na platnu Bata Stojković. Na pozornici dva velika prepuna stola. Pod, stolice, kablovi crveni. Glumci u plavim kostimima. Prva mi je asocijacija Orvelova 1984. Oni se javljaju u ulozi "izvođača radova."

Predstava nam približаva mehanizme kako paranoja ne nastaje samo pod pritiskom sistema, već i iz potrebe pojedinca da svetu oko sebe da smisao, pa makar ga izgradio na sasvim pogrešnim postulatima.

 

Adaptacija i dramatizacija koju potpisuje Ivona Rieger vešto čuva Kovačevićev prepoznatljiv humor, ali istovremeno pojačava njegovu gorčinu. Publika se smeje, ali taj smeh često zapne u grlu. Upravo u tom sudaru komičnog i tragičnog leži najveća snaga predstave.

Scenografija i kostimi Miloša Lolića ne zatrpavaju radnju simbolima. Prostor deluje kao mesto u kojem se svakodnevica polako pretvara u pozornicu sumnje.

 

Kako Ilijina opsednutost buja, tako i svet oko njega postaje sve skučeniji, zatvoreniji i teskobniji. Naizgled običan stan prerasta u svojevrsni bunker svesti.

 

Najveća vrednost ove postavke ipak je u tome što ne nudi jednostavne odgovore. Ne pita samo kako nastaje paranoja, već i koliko smo joj danas svi podložni. U društvu u kojem se neprestano govori o unutrašnjim i spoljnim neprijateljima, izdaji, ugroženosti i zaverama, Ilija Čvorović više nije samo lik iz drame. On postaje upozorenje.

 

Zbog toga riječka predstava "Balkanskog špijuna" nije tek uspešno čitanje poznatog klasika. Ona je ogledalo vremena u kojem živimo. A kada se publika u tom ogledalu prepozna, smeh postaje nelagodan, a satira ponovo dobija svoju najvažniju funkciju – da nas natera da razmišljamo o sebi i svetu kakav gradimo.

II Balkanski festival filmske režije (BFFR)

 

Na drugom izdanju Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), koje će biti održano od 10. do 14. juna u bioskopima Open Air Cinema Rajićeva i Tuckwood, u tri takmičarske selekcije i u okviru specijalnih projekcija biće prikazano 21 ostvarenje. Balkanski festival filmske režije ove godine će predstaviti i novi bioskopski prostor – Open Air Cinema u Rajićevoj, koji će publici doneti spektakl pod zvezdanim nebom. Tokom pet dana festivala, od 10. do 14. juna, BFFR će biti oaza uživanja za filmofile i regionalna prestonica filma, ali i mesto na kome možete da se susretnete sa istaknutim filmskim glumcima i autorima. Filmski program festivala paralelno će se odvijati i u poznatom beogradskom bioskopu Tuckwood.

🎥 Šta donosi festival

• Ukupno 21 film iz regiona i sveta 
• Program je podeljen na tri takmičarske selekcije:

1. 🟠 „Buđenje Balkana” (glavni program)

• Najbolji filmovi iz regiona
• Učešće zemalja: Srbija, Grčka, Slovenija, Turska, Bugarska, Crna Gora 
• Cilj: prikaz autorskih, hrabrih i savremenih tema.

U ovoj selekciji najboljih balkanskih filmova publika će imati prilike da vidi premijerne i nagrađivane filmove na svetskim festivalima. Biće prikazano osam filmova iz šest zemalja: „Medveđa pećina“ rediteljskog dua Krisiana Papadakis i Sterjosa Dinopulosa (Grčka), „Pati je baš ‘žensko’ ime“ Jorgosa Jorgopulosa (Grčka), „Yugo Florida“ Vladimira Tagića (Srbija), „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića (Srbija), „Fantasy“ rediteljke Kukle (Slovenija), „Jedan od onih dana kada Heme umire“ Murata Firatoglua (Turska), „Žudnja“ Ralitze Petrove (Bugarska) i „Obraz“ Nikole Vukčevića (Crna Gora).

Selektor programa „Buđenje Balkana“ je Darko Bajić, a žiri čine istaknuti sineasti: reditelj Danilo Šerbedžija, glumac Tim Saify i reditelj Siniša Dragin. Glavna nagrada nosi ime Živojina Žike Pavlovića, jednog od najznačajnijih autora jugoslovenskog crnog talasa.

2. 🔵 „Misterije filma”

• Internacionalni program
• Eksperimentalni i autorski filmovi iz sveta
• Inspirisan radom Dušana Makavejeva 

U ovom programu publika će moći da pogleda ostvarenja „Ne plači leptiru“ rediteljke Duong Dieu Linh (Vijetnam), „Atropija“ Hejli Gejts (Francuska), „By Design“ Amande Krejmer (SAD), „Hipnoza“ (režija Ernst De Geer, Švedska) i „Sorela di Clausura“ rediteljke Ivane Mladenović (Rumunija).

Selektor programa „Misterije filma“ je Uroš Tomić, a članovi žirija su rediteljka Mina Đukić, filmski kritičar i publicista Miroljub Stojanović i muzičarka/konceptualna umetnica Konstrakta.

3. 🟣 „Povratak žanru”

• Filmovi koji reinterpretiraju žanrove (drama, triler, crna komedija…)
• Fokus na balkansku produkciju 

U ovoj selekciji na programu su filmovi „Paviljon“ Dina Mustafića (Bosna i Hercegovina), „Karmadona“ Aleksandra Radivojevića (Srbija), „Prijemi“ Filiposa Tsitosa (Grčka), „Hajduk u Beogradu“ (Srbija) i „Saučesnici“ Marka Novakovića (Srbija).

Selektor programa „Povratak žanru“ je Vinko Brešan, a žiri čine reditelji Igor Ivanov Izi, Klemen Dvornik i Saša Hajduković.

---

🎬 Otvaranje festivala

• Festival otvara film:
  👉„Izlet” (Nenad Pavlović)
• 📅 10. jun u 19:30
• Projekcija uz prisustvo ekipe filma. Ovo ostvarenje biće prikazano van konkurencije u okviru programa Specijalne projekcije.

---

🏆 Nagrada

• Glavna nagrada nosi ime:
  👉 Živojin Žika Pavlović (veliki autor jugoslovenskog „crnog talasa”) 

---

🎯 Cilj festivala

• Promocija balkanskog filma i reditelja
• Povezivanje regiona kroz kinematografiju
• Povećanje vidljivosti filmova iz ovog dela Evrope 

---

💡 Zanimljivosti

• Festival vodi poznati reditelj Darko Bajić (umetnički direktor)
• Planira se i osnivanje Balkanskog filmskog fonda za podršku novim projektima

AFRO FESTIVAL U MUZEJU AFRIČKE UMETNOSTI: BEOGRAD SLAVI AFRIKU

 

Afro festival, jedinstven događaj posvećen afričkoj kulturi i umetnosti, biće održan 20. i 21. juna u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (Andre Nikolića 14, Senjak). Manifestacija koja već više od dve decenije okuplja brojne posetioce, i ove godine donosi bogat i raznovrstan program – od kreativnih radionica i izložbi do muzičkih nastupa, gastronomskih prezentacija i edukativnih sadržaja za decu i odrasle.

 

Tokom dva festivalska dana, Muzej postaje živa pozornica, mesto susreta kulturnih tradicija, modernih izraza i autentične umetničke inspiracije. Uz podršku brojnih afričkih ambasada i konzulata, i ove godine muzejska bašta prerasta u „Durbar – festival festivala“, živopisan prostor upoznavanja afričkih kultura, ispunjen bojama, zvucima i mirisima kontinenta. Na festivalskim štandovima smenjivaće se autentični ukusi, rukotvorine i umetnički predmeti iz različitih delova Afrike, dok će se kroz prostor širiti mirisi začina i kafe, ritam bubnjeva i neposredna energija susreta koja briše granice između publike i izvođača.

 

Program i ove godine spaja igru, znanje i kreativnost: posetioce očekuju likovne i kreativne radionice, učenje vezivanja tradicionalnih afričkih turbana, oslikavanje murala, igranje društvene igre mankale, koncerti, plesni nastupi i vođenja kroz stalnu postavku muzeja, kao i kroz aktuelnu izložbu „Reci: Art – Otpad kao resurs“.

 

Glavni muzički gost: Les Amazones d'Afrique

 

Muzički vrhunac festivala biće koncert grupe Les Amazones d'Afrique u nedelju, 21. juna. Ovaj pan-afrički ženski bend osnovan je 2014. godine u Bamaku, a danas okuplja umetnice iz Malija, Benina, Burkine Faso, Obale Slonovače i Konga, koje pevaju na sopstvenim maternjim jezicima. Njihova muzika spaja zapadnoafričku tradiciju sa hip-hopom, trepom i elektronskim zvukom - moćna, plesna i neponovljiva kombinacija po kojoj su postale jedan od najprepoznatljivijih savremenih muzičkih kolektiva afričkog kontinenta. Njihov najnoviji album Musow Danse (2024), koji je producirao Džeknajf Li (U2, Taylor Swift), magazin Rolling Stone proglasio je jednim od najznačajnijih pan-afričkih muzičkih izdanja modernog doba. 

Njihove pesme nose snažne poruke o slobodi, dostojanstvu i osnaživanju žena, spajajući umetnički izraz i društveni angažman.

 

Afro festival ostaje jedinstven događaj u regionu koji afričke kulture predstavlja ne samo kroz tradicionalno stvaralaštvo, već i kroz savremeni, neposredni doživljaj. To je festival susreta, ritma i otvorenosti – dva dana tokom kojih Beograd diše drugačije. Glasnije. Toplije. Slobodnije.

 

Više informacija o kompletnom programu uskoro na: www.mau.rs

 

Foto: Marija Piroški