Električni orgazam u Kombank dvorani 9 decembra

 

 Braćo i sestre,

Zbog zdravstvene situacije na planeti bili smo prinuđeni da pomerimo datume cele turneje ,,40 godina Orgazma" pa tako i beogradski koncert", saopštava Električni orgazam

"Novi datum je 9. decembar 2021."

Koncert je odložen do trenutka kada bude omogućeno korišćenje punog kapaciteta sale. 

Kupljene ulaznice važeće su za novi datum.



Koncertna proslava 40 godina Električnog orgazma pomerena je za 9. decembar 2021. Mesto ostaje isto - Kombank dvorana. 

Budući da usled uvedenih mera nema uslova da se proslava 40 godina Orgazma održi u punom sjaju, kako je isplanirano za obeležavanje ovog značajnog jubileja najdugovečnijeg beogradskog novotalasnog benda, koncert se odlaže do decembra 2021. 

Duh zajedništva, koji Orgazam neguje pune četiri decenije nije moguće u potpunosti doživeti na nekoliko ,,distanciranih" koncerata, kako bi jedino bilo moguće u ovom trenutku, te se koncert pomera za 9. decembar.


Legendarni beogradski bend Električni orgazam slavi četrdeset godina postojanja i tim povodom kreće na slavljeničku turneju širom regiona.

Centralna proslava četrdesetogodišnjice postojanja najdugovečnijeg beogradskog novotalasnog benda biće simbolično obeležena u Beogradu, na mestu gde je sve počelo. 40 godina Orgazma biće obeleženo u Kombank dvorani 9. decembra 2021, gde će bend nastupiti prvi put u karijeri.

,,Jako sam uzbuđen što ćemo naš veliki beogradski koncert održati u dvorani iz koje je sve krenulo i koja je jako bitna za istoriju benda. Naši fanovi znaju da smo Ljuba, Jovec i ja nakon koncerta grupe grupe Leb i Sol u Domu sindikata (današnjoj Kombank dvorani) otišli u kafanu Mornar i tamo napravili Električni orgazam. Pored toga, u istoj dvorani je nedavno održana i premijera filma ,,Električni orgazam za ljude budućnosti", autorke Marije Vukić, pa mislim da je ta dvorana idealna za svečanost koja nas očekuje", izjavio je Srđan Gojković Gile, frontmen Orgazma, pred beogradski koncert.
 
Urbana legenda kaže da je bend nastao 13.januara 1980. godine, a ime Električni orgazam predložio je Gile pošto mu je to prvo palo na pamet, želeći da na taj način namerno provocira i šokira tadašnji establišment.

,,Tog dana bili smo na koncertu grupe Leb i sol. Koncert je bio super, ali to nama, koji smo slušali to što smo slušali, s nabujalom tinejdžerskom energijom, jednostavno nije bilo dovoljno. Hteli smo nešto drugo i posle koncerta smo otišli u kafanu Mornar. Bila je, za to vreme jedna uobičajena situacija – nema konobara. Tako je i nastala jedna od naših prvih pesama, ,,Konobar" a te iste večeri nastao je i Električni orgazam", sećaju se članovi ovog kultnog sastava.
 
,,Za dva meseca su svi u Jugoslaviji znali za bend", seća se Gile.

Od tada je prošlo više od 40 godina, i za to vreme Električni orgazam je promenio mnogo članova i postava, preživeo i nadživeo nekoliko ratova i država, objavio mnogo antologijskih albuma i pesama, održao dosta koncerata, nebrojeno puta podigao veliku prašinu, bio na ivici raspada, ali je ipak opstao! I danas ponosno i uzdignute glave predstavlja jedan od najznačajnijih bendova sa ovih prostora, a nosi i titulu najdugovečnijeg beogradskog novotalasnog benda.

Ulaznice su u prodaji na blagajni Kombank dvorane, svim prodajnim mestima Ticket Visiona + online putem sajta tickets.rs.

SUTRA JE TAČNO ŠEST DECENIJA OD PRVOG „BEOGRADSKOG PROLEĆA“

BEOGRADSKO PROLEĆE U DVORANI DOMA SINDIKATA
FOTO: DDS ARHIVA

Pre tačno 60 godina - 17. aprila 1961. godine na sceni Dvorane doma sindikata, današnje Kombank Dvorane, počeo je svoj glamurozni život prestižni FESTIVAL ZABAVNE MUZIKE „BEOGRADSKO PROLEĆE“, koji je, smatra se, bio pandan tadašnjem Opatijskom festivalu, kao i Italijanskom festivalu u San Remu. Ovo pravo muzičko osveženje dovelo je mnoga poznata imena muzičke scene u kultni prostor sa višedecenijskom tradicijom, a nakon velikog jubileja, Kombank dvorana ima za cilj da veliko i značajno BEOGRADSKO PROLEĆE ponovo zaživi pod njenim krovom.

 
KOMBANK DVORANA OD SLEDEĆEG PROLEĆA NASTAVLJA TRADICIJU ODRŽAVANJA OVOG PRESTIŽNOG FESTIVALA U „ NOVOM RUHU“

 

Naime, nakon što je prava za festival i brend, Kombank dvorana otkupila od „Udruženja Jazz, zabavne i rok muzike Srbije“, u planu je da se po normalizaciji  epidemiološke situacije, pod okriljem BEOGRADSKOG PROLEĆA nastavi tradicija u Kombank dvorani, kada će ponovo  na Velikoj sceni zablistati muzički velikani domaće zabavne scene.

Podsetimo, jedini žiri na prvom festivalu održanom dva dana zaredom 17. i 18. aprila 1961. godine u Domu sindikata bila je publika. Na prvom Proleću nastupili su, tada, najpopularniji pevači zabavne muzike u Jugoslaviji: Đorđe Marjanović, Predrag Gojković Cune, Tereza Kesovija, Lola Novaković, Nada Knežević, Dušan Jakšić, Radoslav Graić i Marko Novosel.

Đorđe Marjanović na sceni Dvorane Doma sindikata: DDS arhiva

 

Pobednik prvog Beogradskog proleća bila je pesma "Anđelina", čije su verzije pevali Đorđe Marjanović i Radoslav Graić, autor pesme.Drugo mesto osvojio je Đorđe Marjanović sa pesmom "Nek' prođe zima", dok je treće mesto pripalo Marku Novoselu, koji je izvodio pesmu "Valovi".
 
Na inicijativu Umetničkog ansambla "Stanislav Binički" i Vojkana Borisavljevića, 2009. godine održan je koncert evergrin muzike, nazvan "Proleće u Beogradu, a potom i 2010. i 2011. godine.
 
Na ovim, revijalnim koncertima, održanim u Domu sindikata nastupili su Đorđe Marjanović, Lola Novaković, Miki Jevremović, Leo Martin, Bisera Veletanlić, Dušan Jakšić, Neda Ukraden, Maja Odžaklijevska, Radmila Karaklajić, Zafir Hadžimanov, Ljiljana Petrović, Boris Bizetić, Beti Đorđević, Lado Leskovar, Lutajuća srca i mnogi drugi, a 2011. godine gost iznenađenja bila je Tereza Kesovija.
 

Otvorena izložba „Hipermoderni Dante…“

Povodom 700 godina od smrti Dantea Aligijerija, oca italijanskog jezika u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu je otvorena iIzložba „Hipermoderni Dante. Ilustracije Danteovog dela širom sveta u periodu od 1983. do 2021. godine“. Izložba Hipermoderni Dante nudi pregled najnovijih tokova u dugačkoj istoriji ilustrovanih prikaza Danteovih dela i predstavlja jedinstvenu priliku da se srpskoj publici prikažu ikonografska dela visokog umetničkog dometa inspirisana Vrhunskim pesnikom.

Ambasador Italije u Beogradu Karlo Lo Kašo naglasio je da je izložba događaj nade i ohrabrenja u ovim teškim vremenima:

„Ovo je prilika da govorimo o našem značajnom pesniku, da se podsetimo okolnosti u kojima se kulturni događaji u Italijanskom institutu za kulturu odigravaju uživo.“

Posetioci izložbe moći će sa uživanjem da posmatraju različita iskustva, tehnike i metodologije kroz osamdesetak dela pet savremenih umetnika – Toma Filipsa, Monike Bajzner, Mima Paladina, Emilijana Poncija i Paola Barbijerija.

Izložba, koja predstavlja svojevrsno putovanje u savremenu vizuelnu kulturu, osmislili su Društvo Dante Aligijeri i Udruženje italijanista, a priredio ju je prof. Đorđo Bači u saradnji sa Marčelom Čikutom i Albertom Kazadeijem.

Na izložbi su perikazane serigrafije Toma Filipsa koje otkrivaju originalni jezik koji sjedinjuje neposrednost pop umetnosti i profinjenu potragu za izražajnim sredstvima, dela oslikana temperom Monike Bajzner, prve žene umetnice koja je u celosti ilustrovala Božanstvenu komediju, i na kojima je svaki detalj brižljivo stavljen pod lupu.

 

Šest srpskih filmova i dve manjinske koprodukcije na 49. FEST-u

Na predstojećem, 49. Međunarodnom filmskom festivalu – FEST, koji će se održati od 7. do 16. maja 2021. na nekoliko lokacija u Beogradu, premijerno u Srbiji biće prikazano šest domaćih dugometražnih filmova i dve manjinske srpske koprodukcije. U glavnom takmičarskom programu publika će moći da vidi filmove „Oaza“ Ivana Ikića, „Živ Čovek“ Olega Novkovića i „Lihvar“ Nemanje Ćeranića. U selekciji „Fest fokus“ biće prikazano ostvarenje „Prolećna pesma“ Natalije Avramović i dokumentarno-animirani film „Prizori iz života džukca“ Tanje Brzaković, dok će dokumentarni film „Kreka: Lovac na snove“ Slobodana Ivetića, o čuvenom scenografu Miljenu Kljakoviću Kreki, biti prikazan na svečanom zatvaranju festivala.

 

Ovogodišnji program FEST-a predstaviće više od 70 premijernih filmova najnovije svetske kinematografije u 7 programskih celina.

Film „Oaza“ reditelja i scenariste Ivana Ikića premijerno je prikazan prošle godine na prestižnom Venecijanskom filmskom festivalu, gde je osvojio nagradu za Najbolji evropski film u sekciji Dani autora, koju dodeljuje mreža Europa Cinemas. Radnja prati tri osobe u instituciji za mlade sa posebnim potrebama. Marija se ubrzo sprijatelji sa podjednako neustrašivom devojkom Draganom, a kada postane jasno da su obe zaljubljene u povučenog mladića Roberta, njihov odnos biva ugrožen i postepeno prerasta u opasnu igru žmurke sa ciljem da se on osvoji. U glavnim ulogama su Marijana Novakov, Tijana Marković, Valentino Zenuni, Milica Đinđić, Saša Strugar, Maruša Majer, Goran Bogdan.

 

„Živ čovek“ je novi film cenjenog reditelja Olega Novkovića, za koji je scenario napisala Milena Marković. Radnja prati nekadašnjeg člana kultnog benda „Sinovi” Igora Đelića-Đelu, koji živi sa ženom Sunčicom, sa kojom ima dosta problema, ali i mnogo godina provedenih zajedno. U haosu svakodnevnice, usled jednog ženinog uznemirujućeg priznanja i novosti koje mu priređuje ćerka tinejdžerka, on shvata da želi da promeni svoj život. Odlučuje da počne sve ispočetka, a možda i pokuša da ispravi neke greške iz prošlosti. Međutim, nižu se nepredviđeni događaji koji ga odvode u drugom pravcu. Uloge tumače Nikola Đuričko, Nada Šargin, Bojan Žirović, Jana Bjelica, Filip Hajduković, Iva Milanović, Tanja Bošković, Branko Cvejić...

 

Film „Lihvar“ Nemanje Ćeranića, po scenariju Strahinje Madžarevića, bavi se jednim danom u životu zelenaša u malom gradu u Srbiji, kome se život okreće naglavačke zbog gluposti u trenutku kada je bio na korak do sna. Kada je vratio dug kriminalcu koji mu je pomogao da uđe u posao i kada je naplatio sve glavnice od svojih dužnika, Mundir misli da počinje novo poglavlje u njegovom životu. Ali, jedna nesmotrenost, usled stresa koji je poremetio njegov dijabetes, mnogo ga košta. U glavnim ulogama su Dušan Petković, Strahinja Blažić, Zlatan Vidović, Jovo Maksić, Branko Vidaković, itd.

 

Film „Prolećna pesma“ biće prikazan u selekciji Fest Fokus. Rediteljka ovog ostvarenja je Natalija Avramović, koja je pisala i scenario zajedno sa Ljubinkom Stojanović. Glavni lik u filmu je mlada rediteljka Petra, samohrana majka, koja pokušava da normalizuje svoj život posle razvoda. Sprema se da snimi film o pesnikinji Desanki Maksimović. Očeva smrt uzburka u njoj osećanja kojih nije bila svesna. Biva pozvana na proslavu 15 godina mature u rodnom gradu, a i njena najbolja prijateljica se venčava na Adi Bojani. Pošto se veže za Vuka, njen život postaje emocionalno-seksualni rolerkoster. Uloge tumače Mihaela Stamenković, Ivan Đorđević Džudi, Đorđe Đoković, Milan Kolak, Svetozar Cvetković, Danica Maksimović, i drugi.

 

Dokumentarno-animirano ostvarenje „Prizori iz života džukca“ rediteljke i scenaristkinje Tanje Brzaković biće prikazan u istoj selekciji, a film kroz sedam prizora prati život i sudbine pasa lutalica sa margine našeg društva, navodeći nas da preispitamo odnos prema njima. Kombinacijom dokumentarnog materijala, animacije i glumačke interpretacije misli naših junaka, upoznajemo živote između razočarenja i nade, sasvim slične našim. Za animaciju je bio zadužen Vuk Palibrk, a glasove junacima su dali Jelena Bosanac, Anica Dobra, Momčilo Bajagić Bajaga, Mirjana Karanović, i drugi.

 

Dokumentarni film ,,Kreka: Lovac na snove’’ prati karijeru poznatog filmskog scenografa Miljena Kljakovića - Kreke,  koji je dao neprocenjiv doprinos domaćem i svetskom filmskom stvaralaštvu. Svojom pričom, uz do sad neobjavljene materijale iz lične arhive i razgovore sa najeminentnijim autorima sedme umetnosti, glumcem Džonijem Depom, rediteljem Berijem Levinsoom, direktorom fotografije Vitorijom Storarom, rediteljem Madžidom Madžidijem, scenaristom Brajanom Helgelandom i mnogim drugim, otkriva neuhvatljive trenutke skrivene iza filmske kamere.

 

U glavnom takmičarskom programu FEST-a naći će se i dve manjinske srpske koprodukcije. Film „Zastoj“ reditelja Vinka Möderndorfera (Slovenija, Srbija, Severna Makedonija), koji će imati svetsku premijeru na FEST-u, prati dva bračna para iz različitih društvenih slojeva, koji na prvi pogled nemaju ništa zajedničko. Nesreća i tragični događaj spajaju ih sudbonosno u jednoj noći i najverovatnije povežu do kraja života. U središtu radnje filma „Potencijalni kandidat“ Ercana Kesala (Turska, Srbija) je Kemal, koji priprema svečanu večeru nadajući se da će ga na njoj predsednik partije proglasiti kandidatom za gradonačelnika.

 

Festival se ove godine održava pod sloganom „Povratak u budućnost“ sa namerom da kao najveća i nadaleko poznata filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese ponovnom oživljavanju bioskopskih platna i povratku filmske publike u bioskope.

 

Međunarodni filmski festival – FEST će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacioni tim festivala kao prioritet ističe zdravlje i bezbednost publike, gostiju i festivalskog tima.

 

Promocija DVD izdanja SRPSKI ANIMIRANI FILM 3 na 67/68. Martovskom festivalu

U okviru ovogodišnjeg Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma biće predstavljeno treće DVD izdanje posvećeno animiranim ostvarenjima srpskih autora, koja su nastala u periodu od 1979. do 1984. godine. Izdavači su Martovski festival i Jugoslovenska Kinoteka, pokrovitelj je grad Beograd, a urednik izdanja i selektor filmova je Rastko Ćirić, redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu za predmete Ilustracija i Animacija.

DVD SRPSKI ANIMIRANI FILM 3 (1979-1984) je treći nastavak antologije srpskih animiranih filmova predstavlja. U periodu od 1979. do 1984. primat u produkciji animacije ubedljivo drži Dunav film iz Beograda. Neoplanta film iz Novog Sada producira svoje poslednje filmove, jer će se ugasiti 1985. godine. Kao što je na prethodnom disku dominantan autor bio Borislav Šajtinac, na ovom je prikazan ceo srpski filmski autorski opus Dušana Petričića. Nikola Majdak (Stariji) nastavlja svoje apokaliptično viđenje stvarnosti, Veljko Bikić se razvija u komercijalnijem pravcu, Vera Vlajić se vraća svom rukopisu i ličnim temama, Zoran Jovanović i dalje uspešno oživljava svoje karikature, Stevica Živkov dostiže svoju punu stvaralačku zrelost. U celini gledano, srpska produkcija poseduje veliku stilsku raznolikost i širok dijapazon tema. Pesimizam i optimizam se ravnopravno smenjuju.

 

                                       Rastko Ćirić foto Dušanka Glid Stojanović

 

U utorak, 20. aprila od 15 časova u sali Amerikana Doma omladine Beograda, biće prikazani sledeći filmovi:

 

ORATOR / Dunav film / Branko Ranitović, Zlatko Grgić / 1:50, 1979.
Orator treba da bude odlučan, ali ne previše.

FAVORIT / Dunav film / Dušan Petričić / 1:30, 1980.
Mala parabola o uspehu.

EPPUR SI MUOVE / Neoplanta film i Dunav film / Zoran Jovanović / 7:40, 1980.
Satiričan osvrt na globalne muke čovečanstva.

NJEGOVO VELIČANSTVO / Dunav film / Veljko Bikić / 1:35, 1980.
I nad kraljem ima kralj

POSLEDNJI SUNČEV ZRAK  / Neoplanta film i Avala pro-film / Nikola Majdak / 4:33, 1980.
Čovek se penje uz zgradu da bi uhvatio sunčev zrak. Na vrhu ga čeka iznenađenje.

PLAVI ZEC / Dunav film / Dušan Petričić / 5:05, 1981.
Dečak u potrazi za plavim zecom, jedinim na svetu. Po poznatoj pesmi Duška Radovića.

ŠIFRA L’AMOUR / Dunav film / Bogdan Jovanović / 1:20, 1981
Ljubavni susret sa neočekivanim krajem.

PUTOVANJE / Dunav film / Dušan Petričić / 1:45, 1981.
Parabola o dečjoj usamljenosti i poetičnom putovanju autostopom u samog sebe.

LJUBAV NA PRVI POGLED / Dunav film / Nikola Majdak / 1:35, 1982.
Rista Glista se zaljubljuje.

STANICA / Dunav film / Veljko Bikić / 6:50, 1982.
Čovek u pustinji čeka autobus.

ŽIVOT U RUŽIČASTOM / Dunav film / Nikola Rudić, Rade Ivanović / 4:25, 1982.
Život ipak nije tako ružičast.

MUĆAK / Dunav film / Stevica Živkov / 2:55, 1983.
Parabola o roditeljskoj žrtvi.

NEDELJNA PANTOMIMA / Neoplanta film / Vera Vlajić / 7:20, 1983.
Metafore o muško-ženskim odnosima.

POSLEDNJI TV DNEVNIK / Dunav film / Nikola Majdak / 5:10, 1983.
Apokaliptična informativna emisija o kraju sveta.

ROMEO I JULIJA u izvođenju trupe monstrumi i družina / Dunav film / Dušan Petričić / 10:35, 1984.
Autor se izvinjava Šekspiru na nepreciznosti.

67/68. MARTOVSKI FESTIVAL

Od 19. do 25. aprila 2021. // Dom omladine Beograda     

Jedan od najstarijih filmskih festival u Evropi i svetu ove godine trajaće duže – 7 dana, a publici će predstaviti bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film – kategorija za koju postoji i međunarodna selekcija. Biće prikazana kompletna prošlogodišnja takmičarska selekcija, kao i filmovi odabrani u takmičarski program na osnovu novog konkursa. Takođe, biće dodeljene festivalske nagrade i za 67. i za 68. izdanje festivala.

Pored takmičarskog,  Martovski festival imaće tradicionalno i bogat revijalni filmski program podeljen u celine „Svetska panorama“, „Regionalna panorama“ i „Domaća panorama“. Publika će imati priliku da pogleda filmove koji su pobednici velikih svetskih festivala, domaće, regionalne i svetske premijere, dela značajnih domaćih i međunarodnih autora, kao i selekcije ostvarenja sa značajnih evropskih festivala kratkometražnog filma u Klermon Feranu, Drami i Berlinu.

Cena ulaznica ostaje ista je kao i do sada –  200 dinara, dok studenti filmskih akademija uz indeks mogu besplatno da posećuju projekcije.