среда, 17. август 2022.

ВИШЕМИНУТНЕ ОВАЦИЈЕ ЗА „МАГБЕТA“ У БУДВИ


 

 

 

У оквиру Фестивала „Град театар“ у Будви, синоћ је премијерно, пред пуним гледалиштем одиграна представа „Магбет“, по делу Виљема Шекспира, у адаптацији и режији Никите Миливојевића.

 

Премијера представе „Магбет“ представља централни догађај фестивала у Будви. Публика је с нестрпљењем чекала премијеру, а о утисцима говоре вишеминутне овације којима је поздрављена целокупна екипа. „Магбет“ је на репертоару у Будви и вечерас 17.8, као и 18. и 19.8.

 

Представа је настала у копродукцији Београдског драмског позоришта, Српског народног позоришта из Новог Сада, Новосадског позоришта Újvidéki Színház, ИТАКА Арт центром и Град театром Будва.

 

У представи играју: Аница Петровић, Невена Неранџић, Маја Стојановић, Јелена Симић, Дејан Ђоновић, Бранислав Јерковић, Арпад Месарош, Марко Марковић, Милан Зарић, Соња Исаиловић, Понго Габор, Ивана Панчић.

 

Сценографију потписују Никита Миливојевић и Жељко Пишкорић, костимограф је Јелена Стокућа, композитор Димитрис Камаратос, а кореограф Амалија Бенет.

 

„Магбет“ ће београдску премијеру имати 29.9. у Београдском драмском позоришту, а новосадску у октобру у Српском народном позоришту.

 

Никита Миливојевић, редитељ нам је рекао:

„Као што Магбет прижељкује да убије краља, али се и боји тог убиства, тако сам и ја ушао у ово из осећања да бисмо могли да понудимо једно потпуно ново тумачење, у смислу да га расклопимо и саставимо на неки нови начин, а да сачувамо структуру. У процесу рада он је био једно истраживање везано за снове. Оног часа када му вештице саопште пророчанство за њега живот постаје кошмар и идеја читаве представе је тај кошмар. Задовољан сам јер сам урадио једну визуелну представу за коју сам се дуго спремао, о којој сам доста размишљао и до које ми је јако стало. Нису били нимало лаки задаци за глумце и после свега имам један веома добар утисак након премијере. Представа рачуна на један доживљај гледаоца, на нешто што је мање рационално, а више интуитивно. Музика, светло и амбијент раде у атмосфери кошмара о ком говоримо. У једном тренутку гледалац треба да престане да размишља и да се само препусти доживљају који, ако вас увуче, мислим да смо на добром путу”.

 

„Сам Магбет је доста компликован зато што стварно покушава да направи свет који је без злочина и убистава, али једноставно му исти тај свет то не дозвољава. Он не може другачије, можда мисли да може, али га стварност тера на то да почини сва та убиства да би стигао до свог циља. Лично сам веома задовољан овим процесом и захвалан сам на томе што сам упознао дивне колеге и био у прилици да радим са њима, констатује Габор Понго.

 

 

 „Све глумице у представи смо Леди Магбет и биле јако поносне и срећне када смо добиле прилику да је радимо. Поделиле смо је по фазама, свака од нас има своју сцену и мислим да је публици било јасно кроз које фазе све пролази тај лик и шта је све обузима. У последњој сцени она умире у сну и то је повезано са целим концептом сновиђења. Од почетка смо се бавили тиме, препричавали смо сопствене снове, онда смо их слагали кроз импровизацију. Нисмо очекивали овакву реакцију, мислим да је публика схватила све симболе, каже Маја Стојановић

 


Алекснадар Станков, управник Српског народног позоришта о сарадњи сведочи:

После успешне представе „Крваве свадбе“, копродукције СНП-а и Град театра, представа „Магбет“ која повезује чак пет позоришта, показује колико је плодоносна сарадња међу установама културе у региону. Ја се надам да ћемо овом сарадњом проширити мрежу установа које могу заједно да сарађују, а с обзиром на то да Српско народно позориште има и друге гране уметности,оперу и балет, можемо очекивати и надати се да ће се оваква сарадња проширити и на друге секторе нашег позоришта, на задовољство свих”.

 

Милена Лубарда, директорка „Град театар“ Будва закључује:

 

 

“Огромна је копродукција, пет позоришних кућа учествује у овој верзији „Магбета”. Рад Никите Миливојевића је познат будванској публици која је жељна и пуна очекивања што вероватно и њему повећава трему и очекивања јер зна да је у питању захтевна публика. Судећи по реакцијама публике, мислим да смо направили одличан пројекат и да ће ову верзију „Магбета“ публика итекако волети“.

 

фотографије :  Драгана Удовчић

 

уторак, 16. август 2022.

Burg teatar u Novom Sadu otvara 49. INFANT

 


Uz očaravajuću  "Gospođicu Juliju", Burg teatara novosadska  publika imaće priliku pre Bitefa da vidi delo Žige Divjaka, nove teatarske zvezde koja je ustalasala pozorišnu scenu Sloveniju. U Novi Sad stiže i nadaleko čuveno Nacionalno pozorište Mađarske sa  čuvenim "Vojcekom", a festival kruniše "Kafka Machine" Srpskog narodnog pozorišta.

Predstavom "Gospođica Julija", Strindbergom u režiji Mateje Koležnik, sa glumcima koji pomeraju granice glumačkog esnafa, otvoriće 10. septembra 49. INFANT - Internacionalni festival alternativnog i novog teatra. 

 


 

Dan kasnije, Nacionalno pozorište Mađarske dolazi sa svojim, među mađarskom kritikom, hvaljenim "Vojcekom" i plejadom izuzetnih mladih glumaca koje je svojim provokativnim rediteljskim konceptom okupio Atila Vidnjanski, mlađi. 

 


 

Sledećeg dana, 12. septembra,  a pre nastupa na ovogodišnjem Bitefu predstaviće se Žiga Divjak, novo pozorišno lice, koji svojom pozorišnom estetikom oduševio slovenačku publiku. Sarađujući sa  dramskom spisateljicom Katarinom Morano, koja teme koje nas se i te kako tiču otvara na jedan posve jedinstven način, u Mestnom gledališču ljubljanskom napravio je predstavu "Talog" za koju  slovenačka teatarska kritika kaže da se ne sme da se propusti.


 

Završnica 49. INFANT-a pripašće 13. septembra ovdašnjiem  Srpskom narodnom pozorištu i reditelju Veljku Mićunoviću sa predstavom  "Kafka Machine".

Sve predstave 49. INFANT-a igraju se na sceni Srpskog narodnog pozorišt, na velikoj sceni – "Jovan Đorđević", osim novosadske predstave koja se igra na maloj sceni  ("Pera Dobrinović").

Predstave počinju u 20 sati, osim bečke predstave koja počinje u 18 sati. Mađarsku predstavu, zbog specifičnog načina igranja (publika sedi na sceni sa glumcima) može da gleda svega 100 ljudi.

 

Karte za 49. INFANT mogu se kupiti na blagajni Srpskog narodnog pozorišta.

 

Pretprodaja karata na blagajni Srpskog narodnog pozorišta, tokom koje će cena karte biti manja, počinje 18. avgusta.

Fotografije: Susanne Hassler Smith,  Eöri Szabó Zsolt, Peter Giodani.

петак, 12. август 2022.

PET FILMOVA KOJE NE TREBA PROPUSTITI NA V DUNAV FILM FESTU

 


Od 19. do 25. avgusta ove godine na četiri lokacije u Smederevu biće održano peto izdanje Dunav Film Festa. U takmičarskom programu tradicionalno će se naći filmovi iz podunavskih zemalja dok selekcije Najbolji iz Evrope i Filmski globus donose i druge evropske i svetske nagrađivane filmove.

 


STRIC (Hrvatska, Srbija, 2022)

Premijerno prikazan u Karlovim Varima, kritičari film Stric reditelja Davida Kapca i Andrije Mardešića porede sa velikim evropskim autorima poput Mihaela Hanekea i Jorgosa Lantimosa. Ova hrvatsko-srpska koprodukcija sa Mikijem Manojlovićem u glavnoj ulozi smeštena je u Jugoslaviju 1980-ih godina i prati dolazak kući za praznike naslovnog strica koji radi u Nemačkoj. Originalna psihološka drama u kojoj druge uloge tumače Goran Bogdan, Ivana Roščić i Roko Sikavica biće prikazana 22. avgusta na Smederevskoj tvrđavi.

 


 

MAGNETNA REZONANCA (Rumunija, Francuska, Belgija, Švedska, 2022)

Jedan od predstavnika rumunskog novog talasa i dobitnik Zlatne palme, Kristijan Munđu, donosi nam novu dramu koja je prikazana u ovogodišnjem takmičarskom programu Kanskog filmskog festivala. Smeštena u Transilvaniji i ispričana kroz nekoliko epizoda čija povezanost postaje jasnija kako film odmiče, Magnetna rezonanca bavi se ljudskim strahom od nepoznatog i faktorima koji utiču na naše postupke kada smo suočeni sa neizvesnom budućnošću. Film će biti prikazan na Smederevskoj tvrđavi 24. avgusta.

 


 

PRIČA MOJE ŽENE (Mađarska, Nemačka, Francuska, Italija, 2022)

Od dobitnice Zlatnog medveda, mađarske autorke Ildiko Enjedi stiže nam ljubavna drama Priča moje žene. Mornarski kapetan Jakob Stor prijatelju smelo obeća da će se oženiti prvom ženom koja kroči u restoran u kom sede - ispostavlja se da je to Lizi (Lea Sejdu) i tako počinje njihova turbulentna ljubavna priča.  Priča moje žene biće prikazana na Smederevskoj tvrđavi 20. avgusta.

 


 

TRI SPRATA (Italija, Francuska, 2021)

Sa Albom Rorvaker u jednoj od glavnih uloga, Nani Moreti nam donosi Tri sprata, emotivnu dramu o tri porodice koje žive u tri različita stana u istoj zgradi.  Ovo je prvi put da čuveni italijanski autor scenario nije pisao prema originalnoj ideji već je u pitanju adaptacija romana izraelskog pisca Eškola Neva. Film Tri sprata biće prikazan 24. avgusta u Centru za kulturu Smederevo.

 


 

BLIZU (Belgija, Holandija, Francuska, 2022)

Nakon velikog uspeha sa debitantskim filmom Devojka, mladi belgijski autor Lukas Dont snimio je Blizu, film koji će zatvoriti ovogodišnji Dunav Film Fest. Film prati iznenadni raskid prijateljstva između dvojice trinaestogodišnjaka, Lea i Remija, a glavni glumci su svojim tumačenjima pokupili brojne pohvale od strane kritike i publike. Blizu će zatvoriti peti Dunav Film Fest 25. avgusta na Smederevskoj tvrđavi.

 


 

U okviru programa na Smederevskoj tvrđavi 21. avgusta će biti održana i specijalna projekcija prve dve epizode treće i poslednje sezone serije Klan koje će imati premijeru na Dunav Film Festu, a projekciji će prisustvovati i deo ekipe serije.

Cena ulaznice za takmičarski program na Tvrđavi iznosi 200 dinara, dok je ulaz na ostalim lokacijama slobodan. Filmovi iz svih programa osim takmičarskog biće dostupni i korisnicima GOLD pretplate na platformi MojOFF.

четвртак, 11. август 2022.

Aleksander Zeldin na 56. Bitefu

 


Pedeset šesto izdanje Bitefa biće održano u Beogradu od 23. septembra do 2. oktobra pod sloganom Mi – junaci rada svog. Festivalska publika će, u okviru glavnog programa, imati priliku da pogleda devet predstava iz Nemačke, Belgije, Meksika, Francuske, Srbije, Slovenije i Velike Britanije. Između ostalih, na programu će biti predstave nekih od najznačajnijih svetskih autora kao što su Kejti Mičel, Jan Martens i Aleksander Zeldin.

 

Upravo Zeldinova predstava Ljubav će svakako biti jedan od aduta festivala. Nastala u koprodukciji autorove kompanije i pozorišta Odeon iz Pariza, ova produkcija će na Bitefu imati tri izvođenja i to u prostoru Luke Beograd. Posle londonskog Nacionalnog teatra, pariskog Odeona, berlinskog Šaubinea, bečkog festivala Viner Festvohen i Bitef će imati to zadovoljstvo da prikaže jednu od najtraženijih svetskih predstava prema kojoj je BBC snimio istoimeni film. Ona je deo Zeldinovog triptiha pod nazivom Nejednakosti, koji čine i predstave Više od brige i Vera, nada i dobročinstvo i koji, kao što njegov naslov sugeriše, tretira socijalne probleme.

 

U predstavi Ljubav prate se sudbine nekoliko ljudi koje su nesrećne životne prilike, gubitak stana, domovine i/ili posla, okupile na istom mestu, u svratištu. Životnost ovih sudbina, vrhunska realistička gluma i veoma uverljivo prikazan ambijent stvaraju gotovo utisak dokumentarnosti, iako je reč o fikciji, doduše hiperrealističkoj. Naslov predstave odudara od ove sirove i surove građe, ali samo na prvi pogled, jer koliko god životi protagonista bili sumorni i teški, njih obeležava ljudsko dostojanstvo i ljubav prema bližnjima.

 

Kritika uglavnom opisuje ovu predstavu kao neodoljivu i zabavnu, ali i neverovatno „neudobnu“ i emotivnu za publiku. Prema njima, tajna Zeldinovog uspeha je u tome što nam pokazuje nesrećne ljude u međusobnim trvenjima, ali potencirajući njihovu dobrotu, dostojanstvo i ljubav koju osećaju, bez opasnosti da postane patetičan.

 

 


Aleksander Zeldin je britanski pisac i reditelj, rođen 1985. godine. Osim u Velikoj Britaniji, radio je u Rusiji, Južnoj Koreji i na Bliskom Istoku.  Dobitnik je važnih pozorišnih priznanja u Velikoj Britaniji, a radio je kao stalno angažovani reditelj u pozorištu u Birmingemu i Nacionalnom pozorištu u Londonu, kao i pariskom Odeonu. Široj pozorišnoj publici je poznat po izuzetno naturalističkim režijama koje deluju praktično kao neka vrsta dokumentarnog pozorišta i u okviru kojih istražuje sudbine ljudi sa društvene i socijalne margine.