среда, 20. октобар 2021.

53. БЕМУС

 

Овогодишње издање Београдских музичких свечаности - БЕМУС биће одржано од 1. до 13. новембра у Београду, а отвориће га наступ грузијске пијанисткиње Катје Бунијатишвили у Коларчевој задужбини. Бунијатишвили придружити и Београдска филхармонија под управом канадског диригента Марка Паризота.

Бунијатишвили, која се по први пут представља београдској публици, наступиће и 3. новембра заједно са још четири реномирана музичара - виолинистима Хачатуром Алмазјаном и Храчјом Аванесјаном, виолистом Адријеном Боасом и виолончелистом Нареком Хахназарјаном.

Поред тога, истог дана (3. новембра) ће у Коларцу наступити и баритон Томас Хемпсон, заједно са Симфонијским оркестром и Хором Радио телевизије Србије, а под диригентском палицом Бојана Суђића, док ће гошће тог концерта бити сопрани Александра Јовановић и Драгана Радаковић.

Коларац ће 5. новембра бити и место одржавања концерта камерног ансамбла “13 гудача“, на којем ће наступити руски виолончелиста Денис Шаповалов.

Шаповалов се представља у двострукој улози композитора и аранжера, али и солисте на два инструмента - класичном и електричном виолончелу - овом приликом ће у првом делу програма, уз класичан репертоар, представити београдској публици и свој “Бравурозни концерт“, док ће у другом делу представити своје оригиналне обраде нумера групе Пинк Флојд.

Концерт Црквене певачке дружине ''''Бранко'''' из Ниша биће одржан 6. новембра у крипти Храма Светог Саве, а под управом диригента Саре Цинцаревић.

Део БЕМУС-а биће и Оркестар Опере и театра Мадленијанум, који ће у својој матичној дворани одржати концерт 8. новембра под диригентском палицом Дејана Савића.

Као солисткиње наступиће шкотска виолинисткиња Кандида Томпсон и српска виолончелисткиња Ксенија Јанковић.

Посебан доживљај за публику БЕМУС-а биће наступ пијанисте Александра Маџара 10. новембра у Коларцу, којим ће он отпочети своју серију од осам концерата посвећених свим Бетовеновим сонатама.

За затварање БЕМУС-а предвиђен је програм “који представља прави поглед ка будућности“ - 12. и 13. новембра ће у Малом позоришту Душко Радовић бити изведена опера за децу "Дечја соба" Миленка Живковића,

Опера је настала према причама Десанке Максимовић, а представиће је Музичко-оперско-театарска организација “Мото“.

Осим тога, традиционално, у плану је и БЕМУС на бис 14. новембра у Коларцу, када ће Александар Маџар извести други концерт у склопу свог осмоделног серијала.

Организатор БЕМУС-а је Центар београдских фестивала ЦЕБЕФ, а избор програма начинио је уметнички директор Бојан Суђић.

Реализацију овогодишњег издања манифестације омогућили су Град Београд - Секретаријат за културу као оснивач манифестације и Министарство културе и информисања Републике Србије.

XVII Slobodna zona

 

Filmski festival Slobodna zona održaće se od 4. do 9. novembra u bioskopima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Festival će istovremeno u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom bioskopu Cineplexx otvoriti film Drumski trkač: Entoni Bordejn.

 

Repertoar filmskog programa ove godine donosi više od 60 filmova igrane i dokumentarne art house produkcije. Autentičan izraz, teme koje su itekako trenutno aktuelne, osvrti na nekadašnja dešavanja i njihov uticaj na sadašnjicu, lična i kolektivna iskustva uslovljena političkim odlukama sadržani su u ovogodišnjim filmovima. Potreba pojedinca da pronađe svoj izraz i svoj put u nametnutim društvenim okvirima, neophodnost dijaloga, šum između strana koje govore, izbijaće sa bioskopskog platna.

 



 

Predstavljamo vam glavne favorite festivala:

 

Drumski trkač: Entoni Bordejn - Još jednom sa Bordejnom o hrani, ljudima i putovanju. Film o čoveku, koji se pokazao kao jedan od najboljih pisaca o hrani, otvoriće Slobodnu zonu. Lepota ovog dokumentarca je u tome što o Bordejnu govore ljudi koji su ga poznavali i govore o njemu iz srca. Takođe, u filmu je upotrebljena veštačka inteligencija kako bi se rekreirao Bordejnov glas.



 

Od Joakima Trira stiže igrani film Najgora osoba na svetu kojim reditelj i zaokružuje svoju trilogiju Oslo. Film je moderna drama o potrazi za ljubavlju i smislom u savremenom Oslu i prati četiri godine tridesetogodišnje Džuli koja je na putu samospoznaje. Norveški reditelj vešto akcentuje sve izazove koje sa sobom nosi savremeno društvo, a harizmatična glumačka ekipa mu u tome itekako pomaže. Anders Danijelsen Li se pojavljuje i u ovom filmu, a Renate Rejnsve je za ulogu u ovom filmu nagrađena na Kanskom festivalu za najbolju glumicu.

 



Najlepši dečak na svetu je dokumentarac o Bjornu Andresenu, kojeg godine 1971. tokom svetske premijere filma Smrt u Veneciji na Filmskom festivalu u Kanu, briljantni italijanski režiser Lukino Viskonti proglašava najlepšim dečakom na svetu. Kada je ovo izgovorio, nije ni pomišljao da će time baciti senku na život mladog glumca Bjorna Andresena, koji tumači ulogu Tađa, a ta senka se nad njim nadvija i sada, 50 godina kasnije. Šta je to bilo iza scene i kako to utiče danas na život odraslog Bjorna Andresena, tema je filma. Upravo povodom 50 godina od premijere ovog filma, u Jugoslovenskoj kinoteci biće održana retrospektiva filmova Lukina Viskontija.



 

Igrani film Murina predstaviće se u regionalnoj selekciji Horizonti Balkana. Ovaj tematski provokativan film ovogodišnji je dobinik Zlatne kamere na Festivalu u Kanu. Govori o napetom odnosu šesnaestogodišnje Julije i autoritarnog oca Ante, kada u njihov ostrvski dom stigne stari porodični prijatelj.



 

Mala mama je ostvarenje Selin Sjame (Portret dame u vatri) za koji kritika kaže da je njen najbolji film. Premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinalu. Autorka se u filmu sa poetičnom preciznošću osvrće na važan momenat tranzicije iz detinjstva u odraslo doba. Ispituje važnu životnu temu iz odlučno ženske perspektive.

 



Povratak u Rems dokumentarni je film zasnovan na istoimenoj kultnoj knjizi Didijea Eribona. Ostvarenje je pravo vizuelno zadovoljstvo, a glas Adel Enel priča intimnu i političku priču o francuskoj radničkoj klasi od početka pedesetih godina prošlog veka do danas. Kičma napretka Francuske bila su upravo leđa radnika: deca radnika pedesetih godina prošlog veka vrlo brzo su iz škola bila gurana ka radnim mestima, dok su buržoaska deca lako nastavljala svoje školovanje.



 

U selekciji 8+ naći će se film Ja sam Greta. U svetu u kom prostor za obraćanje dobijaju upitne individue, film o trenutno najpoznatijoj ekološkoj aktivistkinji biće prilika da se sa bioskopskog platna obrati i osoba koja promoviše prave vrednosti. Inspirativna Greta poseduje samouverenost na kojoj bi joj pozavideli i odrasli i našla je nešto za šta je vredno boriti se, a to je budućnost planete.



Film svečanog zatvaranja je Spenser koji potpisuje Pablo Larain, autor dobro poznat publici Slobodne zone.

 

Tokom božićnih praznika sa kraljevskom porodicom na imanju Sandringem u Norfolku u Engleskoj, Dajana odlučuje da okonča svoj brak sa princom Čarlsom. Iako postoje glasine o aferama i razvodu, mir za božićne praznike se na kraljičinom imanju podrazumeva. Tu se jede i pije, puca i lovi. Dajana zna pravila igre. Ali ove godine stvari će biti potpuno drugačije. Spenser je film o onome šta se to moglo dogoditi tokom tih nekoliko sudbonosnih dana.

 



Kao i prošle godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji. Platforma KinoKauch biće domaćin onlajn Slobodne zone od 10. do 20. novembra.

 

Važna napomena je da filmovi svečanog otvaranja i zatvaranja neće biti dostupni za onlajn prikazivanje.

 

Pored pomenutih, publika će imati priliku da pogleda još sjajnih ostvarenja iz već poznatih programskih linija: Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija - Horizonti Balkana, selekcija 14+, EU - zona promena i Ženska linija.

 

Kako ekološka pitanja itekako zaokupljuju javnost, prošle godine je ustanovljena Zelena zona, festivalska linija koja se bavi ekologijom i odnosom prema životnoj sredini. I ove godine, u ovoj aktuelnoj liniji festival će ponuditi izbor filmova koji publiku smeštaju u samu prirodu i prikazuju koliko je pojedinac u stanju da učini promene u našem eko sistemu.

 

Takođe, prošle je godine zasijala i linija Zona bez granica, te veoma zanimljiva filmska ostvarenja i ove godine usidriće se u tu festivalsku luku. Festivalski pobednici, filmovi iz zemalja čija produkcija se retko prikazuje u domaćim bioskopima, čine ovu selekciju, a u okviru nje, beogradska publika imaće priliku da premijerno pogleda domaći dokumentarni film Duga resa umetničke radionice grupe Škart (Dragan Protić), film koji se sa nestrpljenjem očekuje.

уторак, 19. октобар 2021.

Jubilarni 50. Salon umetnosti Pančevo

 



U utorak, 26. oktobra u 19 časova, u svečanoj Sali Narodnog muzeja Pančevo, biće otvoren 50. Salon umetnosti Pančevo. Salon predstavlja najstariju manifestaciju u Kulturnom centru Pančeva, sa sada već retkim fenomenom – revijalnom izložbom umetničkih radova u lokalnoj sredini. Tema Salona je retrospektiva svih prethodnih salona i podsećanje na dobitnike nagrada. Biće predstavljena brojna umetnička dela koja se nalaze u fundusu ili vlasništvu autora i institucija, koja će omogućiti publici da stekne istorijski pregled i da se podseti na značaj manifestacije. Radovi će biti izloženi u Narodnom muzeju Pančevo, Galeriji savremene umetnosti, Galeriji Milorada Bate Mihailovića, i Foajeu Kulturnog centra Pančeva do 26. novembra.




Ovogodišnji autori izlagači i dobitnici nagrada su Slobodanka Šobota, Nada Onjin Žužić, Milivoje Đorđević, Branko Conić, Milenko Prvački, Stojan Trumić, Bosiok Doru, Jovan Vitomirov, Vladimir Tomić, Štefan Lačok, Vojkan Rupić, Sava Birta, Nadežda Novičić, Delia Prvački, Jonel Popović, Tomislav Suhecki, Vlastimir Madić, Milovan Panić, Predrag Bačkonja, Sava Barbuzan, Dragan Jelenković, Žarko Smiljanić, Stevan Markuš, Emil Sfera, Nikola Caran, Goran Pečenović, Srđan Radojković, Marija Ilić, Tomislav Stošić, Slobodan Vlajić, Darko Gajić, Ivana Rakidžić, Dejan Dimitrijević, Ivan Grubanov, Nenad Andrić, Nataša Teofilović, Milan Stankov, Biljana Bakaluca, Milena Maksimović, Živko Grozdanić, Stevan Kojić, Milan Jakšić, Larisa Ackov Palić, Ana Vilenica i Venelin Šurelov, Mihajlo Gerun, Slađana Dinić Đorđević, Bojana Stjepanović, Dragoslav Husar, Zdravko Mandić, Milica Murgić, Dušan Marino, Nebojša Jocić, Snežana Jovčić Olđa, Gorski Kabadaja, Jelena Miletić, Đerđ Ereš, Zvonimir Santrač, Nikola Dragaš, Aleksandar Stojković, Šeberle Šandor, Vesna Pavlović, Zoran Deranić. Selektorka je Ivana Markez Filipović.




Salon umetnosti je prvi put organizovan u Narodnom muzeju Pančevo 1971. godine. Nakon tri godine od prvog izdanja, organizaciju izložbe preuzela je novoosnovana Galerija savremene umetnosti, koja i danas realizuje ovaj program. Umetnički radovi su birani na konkursu, a potom i nagrađivani od strane žirija sastavljenog od eminentnih istoričara umetnosti. Tokom devedesetih godina prošlog veka koncepcija izložbe se menja u autorsku izložbu, ali je zadržan i koncept organizacije konkursa. U ovom periodu izložba se distancirala od početnog povoda – Dana Pančeva, a 2002. godine naziv je promenjen u Salon umetnosti Pančeva. Godine 2008. izložba je prvi put organizovana kao autorska s internacionalnom selekcijom.




Ovogodišnji Salon umetnosti Pančevo podržali su Grad Pančevo, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, i Narodni muzej Pančevo.




понедељак, 18. октобар 2021.

Izložba „Guljelmo Boter – Beograd vrhom pera“



 

Italijanski institut za kulturu u Beogradu, u saradnji sa Belgrade Art Studiom i uz podršku Turističke organizacije Beograda, predstavlja izložbu crteža „Guljelmo Boter – Beograd vrhom pera“ koja se održava od 20. oktobra do 19. novembra u prostorijama Instituta. Izložba arhitekte i umetnika Guljelma Botera plod je rezidencijalnog boravka organizovanog tokom aprila meseca 2021. u Belgrade Art Studiju. Beograd je u potpunosti očarao ovog umetnika: pored starog centra grada, lepo definisanog, sa zgradama, trgovima i bulevarima svojstvenim evropskim prestonicama, tu su i dragulji modernističke arhitekture koji obogaćuju grad i čine ga posebnim u očima jednog arhitekte.

 


Guljelmo Boter rođen je 1966. u Trevizu i četvrta je generacija umetnika u porodici. Počeo je da crta tušem sa samo pet godina. Izlagao je na prvoj samostalnoj izložbi sa jedanaest godina i osvajao nagrade na većini takmičenja namenjenih budućim umetnicima. Godine 1980. među 350.000 konkurenata bio je apsolutni pobednik XXII Dana marke koje je organizovalo Ministarstvo telekomunikacija na temu „Moj grad“: njegov crtež Trga Pola našao se na prvoj, i sve do danas jedinoj, markici Italijanskih pošti posvećenoj Trevizu. Završio je klasičnu gimnaziju a potom je 1993. diplomirao arhitekturu. Kratko vreme je bio asistent na Arhitektonskom fakultetu na Univerzitetu IUAV u Veneciji na predmetu Arhitektonsko projektovanje a zatim i profesor Tehnike crtanja i reljefa na Međunarodnom univerzitetu umetnosti UIA u Veneciji. Godine 2012, usled ozbiljne ekonomske krize koja je pogodila Italiju, odlučio je da obustavi profesionalnu aktivnost i da se vrati staroj strasti prema crtežu a zahvaljujući ovoj odluci putovao je na više kontinenata. Skoro deset godina radi prevashodno u Sjedinjenim američkim državama u koje su, pre više od 100 godina, emigrirali njegovi preci po majčinoj liniji. U Pitsburgu (Pensilvanija), rodnom gradu svoje majke Liu, takođe slikarke, prvi put je izlagao 2013. a njegovi crteži su bili objavljeni na prvoj stranici lista Pittsburgh Post Gazzette. Usledile su druge samostalne izložbe u Ričmondu i Norfolku u Virdžiniji, Džasperu, Kolumbusu i Indijanapolisu u Indijani, Nju Kaslu, Lančesteru i Harisburgu u Pensilvaniji, Frederiku u Merilendu, Leksingtonu u Kentakiju. Poslednjih godina ovaj umetnik je počeo da crta i gradove u Nemačkoj i izlagao je u Burghauzenu, Altetingu i Frajburgu.

 


Omiljene Guljelmove teme su panorame grada, arhitektura i spomenici koji nedvosmisleno karakterišu svaki grad u kojem je boravio. Samo jedan trag tuša ističe kompleksnost zgrada i veliča njihove arhitektonske detalje, često ublažujući kontrast između starih i modernih tvorevina. Budući da je arhitekta po profesiji, kritičkim okom posmatra grad šetajući trgovima, bulevarima i manje poznatim mestima kako bi, brzim skicama u svojoj beležnici za putovanja, otkrio strukturu grada, čvrsto uveren da svaki grad ima da ispriča nešto o svojoj prošlosti kada je reč o arhitekturi i spomenicima. Crnom i belom bojom razotkriva frenetičan i neuređen razvoj, promene koje diktiraju društveno-ekonomski preokreti, koegzistenciju starog i modernog, lepog i ružnog.

 


Izložba će biti otvorena u sredu, 20. oktobra, u 18.00 časova uz maksimalan dozvoljen broj od 25 posetilaca u cilju sprečavanja širenja virusa korona. U slučaju većeg broja zainteresovanih posetilaca, svima će biti omogućen ulazak na izložbu u manjim grupama nakon otvaranja. Izložba će biti otvorena do 19. novembra 2021, od ponedeljka do četvrtka od 10 do 18 i petkom od 10 do 15 sati. Ulaz je slobodan.

 

четвртак, 14. октобар 2021.

Izložba "Over and Above" u Galeriji Drina


 OVER AND ABOVE

19/10/2021 – 10/12/2021

MULTIMEDIJALNA IZLOŽBENA POSTAVKA U GALERIJI DRINA

 

Galerija Drina iz Beograda ima čast da najavi otvaranje grupne multimedijalne izložbe OVER AND ABOVE  19. oktobra 2021. godine od 18h-21h, realizovane u saradnji sa italijanskim galerijama Aria Art Gallery  (Firenca) i Federico Luger Gallery (Milano).

U selekciji kustosa Nataše Radojević i Jelene Đakonović, u prostornim segmentima predstavljeni su radovi dvadeset i jednog umetnika srpsko-hrvatskog i italijanskog porekla, povezani vizuelnim i intelektualnim dijalogom. Bez ograničavanja, ova dela gravitiraju u prostoru proširujući ga i sužavajući, izražavajući tako nedostižnost prolaznosti i pružajući gledaocu nevidljive veze i nove aspekte transmisije.

Različiti umetnički procesi, teme, stilovi i intervencije izložene međusobnim uticajima, ispoljavaju diverzitet umetničkih i kulturnih procesa u obliku slike, video/hologramske instalacije, objekta, fotografije, kombinovanih tehnika, keramike i skulpture koje predstavljaju sledeći autori: Ivan Grubanov, Miloš Todorović, Giuseppe Pietroniro, Alice Ronchi, Igor Eškinja, Michelangelo Bastiani, Federico Luger, Danilo Buccella, Michele Iodoice, Mrđan Bajić, Veljko Zejak, Marko Lađušić, Sossio, Angelo Brescianini, Mina Radović, LABOTIV (Claire Clelia Baldo & Piero Viti), Olivera Parlić, Radoš Antonijević, Nicole Colombo i Szymon Oltarzewski.

Inicijalni kontrast kroz proces kulturne razmene ispoljava se kao snaga izložbe pre nego njena slabost. Utisak ne ostaje statičan, on obuzima posmarača koji traga za izvornim značenjem objekta i evocira proces stvaranja. Svakodnevni predmeti smešteni u svet fantazije nasuprot agresivnim i represivnim elementima iznose na površinu potisnuti osećaj anskioznosti; nežni, organski oblici tela prožeti oštrim geometrijskim teksturama; krhkost zarobljenih hologramskih predstava suočena sa snažnom ekspozicijom fotografije; zaslepljujući efekti dima povezani apokaliptičnim „pejzažima“ nestaju u magli, poput čestica svetlosti unutar tamne materije. Neočekivane i neobične jukstapozicije pozivaju publiku da otkrije nova značenja i sveže perspektive, skrivene veze i granice koje vode Iznad i Izvan, Over and Above.

Drina Galerija će tokom trajanja izložbe od 19. oktobra do 10. decembra, biti otvorena za javnost svakog vikenda u periodu od 15 do 18 časova. Podršku u organizaciji ove izložbe pružili su Konfindustrija Srbija, Diplomacy&Commerce, Express Global i Italijanski institut za kulturu u Beogradu.

 

OVER AND ABOVE

Trajanje izložbe: 19. oktobar – 10. decembar 2021.

Otvaranje izložbe: 19. oktobar, 18:00 – 21:00 h

Radno vreme galerije: 15:00 – 18:00 h / subotom i nedeljom

 

Autori izloženih radova: Ivan Grubanov, Miloš Todorović, Giuseppe Pietroniro, Alice Ronchi, Igor Eškinja, Michelangelo Bastiani, Federico Luger, Danilo Buccella, Michele Iodoice, Mrđan Bajić, Veljko Zejak, Marko Lađušić, Sossio, Angelo Brescianini, Mina Radović, LABOTIV (Claire Clelia, Baldo & Piero Viti), Olivera Parlić, Radoš Antonijević, Nicole Colombo i Szymon Oltarzewski.

Partneri: Konfindustrija Srbija, Diplomacy&Commerce, Express Global, Italijanski institut za kulturu u Beogradu

Izložba realizovana u saradnji sa: Aria Art Gallery (Firenca) i Federico Luger Gallery (Milano)

Kustosi: Nataša Radojević i Jelena Đakonović

Tekst: Jelena Kovačević

Asistent: Elisa Caterina Egger