петак, 11. јун 2021.

FESTIVALU MISTER VORKY #8



Osmo izdanje Međunarodnog festivala jednominutnog i kratkog filma Mister Vorky održava se od 9. do 13. juna u Kulturnom centru „Brana Crnčević“ i Zavičajnom muzeju u Rumi.

U takmičarskom programu jednominutnih filmova, prema izboru selektora festivala, filmskog reditelja Marka Kostića, biće prikazano 120 najkraćih svetskih filmskih ostvarenja. O nagradama festivala odlučivaće regionalni tročlani žiri u sastavu: Maša Nešković, filmska rediteljka iz Beograda, Žarko Ivanov, reditelj i producent animiranih filmova iz Skoplja i Ronald Panza, teatrolog i filmolog iz Mostara.



U takmičarskom programu kratkometražnih filmova pod nazivom „9413“ biće prikazan 21 film. Pored igranih i dokumentarnih filmova, biće prikazani i kratki eksperimentlni i animirani filmovi koji su imali veoma uspešan festivalski život u prethodne dve godine. Odluku o najboljim kratkim filmovima doneće Ivan Velisavljević, dramaturg i filmski kritičar iz Beograda. U obe takmičarske konkurencije biće prikazano ukupno 8 domaćih filmova. Pet jednominutnih i tri kratkometražna filma – „I ništa“ Zorana Tairovića, „Veliki robot“ Vojina Vasovića i „Izoštravanje“ Zorana Saveskog.


 Home is...Peter Cerovsek, Slovenija
                          


Glavna tema ovogodišnjeg festivala je „Cinema in Tune“, kojoj su posvećeni filmovi u takmičarskom ali i pratećem delu festivala. Pored „klasičnih“ projekcija kratkih filmova, biće upriličen događaj Inicijative za filmsku muziku Live Soundtrack, na kojem će vojvođanski eksperimentatori uživo stvarati muzičke i zvučne podloge za savremene neme filmove, dok će gosti iz OKC Abrašević iz Mostara biti mentori Radionice zvučnih pejzaža „Zvuk Rume“. Takođe, temu će pratiti i izložba na zvaničnom otvaranju festivala (10. juna u 20 časova) „Vorkapić – Film i muzika“, kao i kratki muzički omaž nedavno preminulom čuvenom domaćem kompozitoru filmske muzike, Zoranu Simjanoviću.

Za vizuelni dizajn plakata i nagrade festivala pobrinuli su se lokalni umetnici Dejan Delić i Branislav Crvenković, a džingl festivala realizovao je mladi animator Mihajlo Dragaš. Osnivač i organizator festivala je Nezavisni filmski centar Vorky Team iz Rume, koji neumorno nastavlja svoju misiju propagande života i dela velikana filmske umetnosti - Slavoljuba Slavka Vorkapića, u saradnji sa Kulturnim centrom „Brana Crnčević“ i Zavičajnim muzejem. Pokrovitelji festivala su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Opština Ruma. Lokalni partneri i medijski sponzori su takođe dali svoju podršku festivalu Mister Vorky.

 

 

Veliki robot, Vojin Vasovic

VIII. Međunarodni festival jednominutnog i kratkog filma MISTER VORKY

9-13. jun 2021.

PROGRAM/SATNICA

sreda, 9. jun • Zavičajni muzej Ruma

19.00   Prezentacija: OKC Abrašević

             (Mostar, BiH, program predstavlja član žirija za jednominutne filmove Ronald Panza)

 

četvrtak, 10. jun • Kulturni centar „Brana Crnčević” Ruma

12.00   Radionica zvučnih pejzaža Zvuk Rume

20.00   Svečano otvaranje Festivala Mister Vorky • mala dvorana

20.30   Takmičarski program kratkih filmova „9413” #1 • mala dvorana

21.30   Otvaranje izložbe Vorkapić-Film i muzika • mali hol

22.00   Koktel

 

petak, 11. jun • Kulturni centar „Brana Crnčević” Ruma

12.00   Radionica zvučnih pejzaža Zvuk Rume

16.00   Prezentacija člana žirija: Ivan Velisavljević (Srbija) • mala dvorana

20.00   Takmičarski program jednominutnih filmova #1 • mala dvorana

21.30   Takmičarski program kratkih filmova „9413” #2 • mala dvorana

 

subota, 12. jun • Kulturni centar „Brana Crnčević” Ruma

12.00   Radionica zvučnih pejzaža Zvuk Rume

16.00   Prezentacija članice žirija: Maša Nešković (Srbija) • mala dvorana

20.00   Takmičarski program jednominutnih filmova #2 • mala dvorana

21.30   Takmičarski program kratkih filmova „9413” #3 • mala dvorana

 

nedelja, 13. jun • Kulturni centar „Brana Crnčević” Ruma

12.00   Radionica zvučnih pejzaža Zvuk Rume

18.00   Prezentacija člana žirija: Žarko Ivanov (Severna Makedonija) • mala dvorana

19.00   Live soundtrack 53 – Komedija i apsurd • mala dvorana

20.30   Svečano zatvaranje festival - dodela nagrada i projekcija nagrađenih filmova • mala dvorana

 

OKC-Abrasevic-Grafitti

• ULAZ JE BESPLATAN •

„Artan Lili“: stiže treći album, a prva dva u CD paketu

 


Albume beogradske nojz pop grupe „Artan Lili“, objavljivile su ortački dve najveće regionalne muzičke izdavačke kuće u regionu: PGP RTS i "Croatia Records". Pod okrilje najvećih, grupa je decembra 2019. godine došla „punih ruku“ – sa pet singlova i isto toliko video-spotova za pesme za predstojeći, treći album.



   Prva dva studijska albuma, Artan Lili (2015.) i New  Deal      (2016.), zabeležena su i na kompakt diskovima i  dostupna svima u regionu i   šire, od marta 2020. godine i   to kao raskošan „paket“, sa dva diska na      kojima su  ukupno 23 pesme uz knjižicu sa tekstovima pesama kako   se  nekad „pakovao“ LP

Kritičari su im dodelili titulu najperspektivnijeg mladog benda u regionu 2014. godine. Grupa je pokrenula (sada već opšte prihvaćen) trend „singl po singl“ objavljivanja albuma. Tako su u decembru 2019. godine lansirali i trend „pet dana zaredom – pet novih pesama – pet novih spotova“ za budući, treći album.

Ostvarili su status jednog od koncertno najaktivnijih bendova naših prostora. Njihove pesme su osvajale i osvajaju prva mesta na svim najznačajnijim top-listama u regionu. Najšire popularna numera grupe „Artan Lili“ i najčešće proglašavana hitom u medijima i među publikom je pesma Ako stanemo tu.

Prvi su dobitnici regionalne nagrade za muzičko delo od izuzetne vrednosti, koju dodeljuje Zadužbina Milana Mladenovića, za pesmu D.E.P.R.A.

Grupa postoji od 2013. godine, ali se tokom vremena postava ustalila u sada već prepoznatljivu četvorku. „Artan Lili“ su: Bojan Slačala (bas i vokal), Romana Slačala (vokal i daire), Marko Ajković (bubanj) i Ivan Skopulovič (gitara).




Novi album, dopola već spremljen, donosi i iznenadjenje u vidu gostujućih muzičara. Očekujte ga najesen.




16 predloženih serija za nagrade Srca Sarajeva za TV serije XXVII Sarajevo Film Festivala


 U želji da unapredi i potakne produkciju kvalitetnih audio-vizualnih sadržaja, Sarajevo Film Festival od ove je godine ustanovio novu kategoriju nagrada: Srca Sarajeva za TV serije.Nagradama Srca Sarajeva za TV serije Sarajevo Film Festival odaje priznanje i populariše najkvalitetnije regionalne televizijske serije i njihove autore, glumice i glumce te potiče njihov međunarodni plasman.

 

Iz produkcije TV serija iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Slovenije, koje su premijerno prikazane u periodu od 1. septembra 2019. do 31. maja 2021., selekcioni odbor Sarajevo Film Festivala ove je godine u konkurenciju za nagrade Srca Sarajeva za TV serije uvrstio 16 serija. TV serije nominirane su za nagrade u šest kategorija: Najbolja dramska serija, Najbolja komedija, Najbolji kreator/i serije, Najbolja glumica, Najbolji glumac i Zvijezda u usponu.

 


Za Srca Sarajeva u kategoriji Najbolje dramske serije nominirano je 7 serija:

“Grupa” (Srbija),

“Jezero” (Slovenija),

“Klan” (Srbija),

“Kosti” (Bosna i Hercegovina i Srbija),

“Novine”, 3. sezona (Hrvatska),

“Porodica” (Srbija),

“Tajkun” (Srbija).

 

Za najbolju komediju nominirane su četiri serije:

“Crno-bijeli svijet”, 4. sezona (Hrvatska),

“Dnevnik velikog Perice” (Hrvatska),

“Mama i tata se igraju rata” (Srbija),

“Zlatni Dani” (Srbija).

 


Za najboljeg kreatora/kreatore serije nominirani su:

Uroš Tomić i Dragan Đurković – “Grupa” (Srbija),

Bojan Vuletić – “Porodica” (Srbija),

Matevž Luzar – “Jezero” (Slovenija),

Ivica Đikić, Nebojša Taraba, Miodrag Sila, Dalibor Matanić – “Novine”, 3. sezona (Hrvatska),

Slobodan Skerlić – “Klan” (Srbija),

Dragan Bjelogrlić – “Senke nad Balkanom”, 2. sezona (Srbija),

Albino Uršić – “Dnevnik velikog Perice” (Hrvatska).

 


U kategoriji Najbolje glumice i Najboljeg glumca po osam je nominiranih.

 

Za najbolju glumicu nominirane su:

Jasna Đuričić (Srbija) – “Grupa”,

Jovana Stojiljković (Srbija) – “Južni vetar”,

Mirjana Karanović (Srbija) – “Porodica”,

Nada Šargin (Srbija) – “Kalup”,

Nika Rozman (Slovenija) – “Jezero”,

Olga Pakalović (Hrvatska) – “Novine”, 3. sezona,

Tihana Lazović (Hrvatska) – “Tajkun”,

Jelena Miholjević (Hrvatska) – “Crno-bijeli svijet”, 4. sezona.

 


U kategoriji Najboljeg glumca nominirani su:

Boris Isaković (Srbija) – “Porodica”,

Dragan Bjelogrlić (Srbija) – “Tajkun”,

Feđa Štukan (Bosna i Hercegovina) – “Klan”,

Filip Đurić (Srbija) – “Grupa”,

Goran Bogdan (Bosna i Hercegovina, Hrvatska) – “Močvara”,

Jovo Maksić (Srbija) – “Kosti”,

Sebastian Cavazza (Slovenija) – “Jezero”,

Zdenko Jelčić (Hrvatska) – “Novine”, 3. sezona.

 

Za Zvijezdu u usponu pet je nominiranih:

Aleksandar Dimitrijević (Srbija) – “Klan”,

Ivana Zečević (Srbija) – “Grupa”,

Jana Bjelica  (Crna Gora) – “Porodica”,

Kaja Šišmanović (Hrvatska) – “Crno-bijeli svijet”, 4. sezona,

Petar Petkovski (Severna Makedonija) – “Porodica Markovski”, 2. sezona.

 

Prema broju nominacija, u kategoriji dramskih serija najviše nominacija imaju serije “Grupa” i “Porodica” – po 5 nominacija; po četiri nominacije imaju serije “Jezero”, “Novine” – 3. sezona i “Klan”, tri nominacije ima serija “Tajkun”, serija “Kosti” ima dvije nominacije, a po jednu nominaciju imaju serije “Porodica Markovski” – 2. sezona, “Južni vetar”, “Senke nad Balkanom” – 2. sezona, “Močvara” i “Kalup”. U kategoriji TV komedija tri nominacije ima serija “Crno-bijeli svijet” – 4. sezona, dvije nominacije “Dnevnik velikog Perice”, a po jednu nominaciju “Mama i tata se igraju rata” i “Zlatni dani”.

 

O dobitnicima nagrada odlučit će žiri od više stotina filmskih i televizijskih profesionalaca iz regiona, a najbolja ostvarenja izabraće online glasanjem po uzoru na slične svetske godišnje nagrade filmskih i televizijskih akademija. Ovogodišnji žiri će biti začetak strukovne akademije koja će u budućnosti donositi odluke o nagradama.

 

Ceremonija dodjele nagrada Srca Sarajeva za TV serije biće održana za vreme XXVII  Sarajevo Film Festivala.

 

27. Sarajevo Film Festival biće održan od 13. do 20. augusta.

 

ФЛЕШДЕНС У ПОЗОРИШТУ НА ТЕРАЗИЈАМА

 


Позориште на Теразијама има у плану да у позоришној сезони 2021/22. премијерно изведе мјузикл „Flashdance“ (Tom Hedley/Robbie Roth/Robert Cary).

 

Овај планетарно популарни филмски наслов награђен је Оскаром за најбољу оригиналну песму.

Музика из филма изнедрила је неколико  хит песама међу којима су „Maniac“ као и Оскаром награђена нумера „What a Feeling“.

 

Позориште на Теразијама као једино музичко позориште у региону изводи репертоар нејвећих бродвејских наслова али ствара и негује и домаћи мјузикл.

Након последње премијере домаћег мјузикла, Позориште на Теразијама наставља са програмском линијом лиценцних мјузикала.

 

Специфичност Flashdance-а је захтеван кореографски израз са посебним акцентом на плесачкој виртуозности балетских и глумачких извођача.

 

Позориште на Теразијама објављује А У Д И Ц И Ј У за мјузикл FLASHDANCE

у режији Владана Ђурковића

 

 

Аудиција се расписује за:

 

улогу Алекс

За аудицију је потребно припремити: сонг„Next step“ према матријалима задату кореографију која ће бити увежбавана на расписаним пробама.

 

За аудицију се могу пријавити глумице (и студенткиње завршне године глуме) старости до 33 године, глас: сопран.

 

 

улогу Глорије

За аудицију је потребно припремити: сонг„Chameleon Girls“ према матријалима

сонг„Gloria“ према матријалима задату кореографију која ће бити увежбавана на расписаним пробама.

 

За аудицију се могу пријавити глумице (и студенткиње завршне године глуме) старости до 33 године, глас: мецосопран.

 

Нумере се на аудицији изводе уз клавирску пратњу, на енглеском језику.

 

и

 

женске и мушке балетске играче

 

За аудицију је потребно припремити задату кореографију која ће бити увежбавана на расписаним пробама.

 

Пријављивање за аудицију је од понедељка 14. јуна до среде 16. јуна у термину од 11 до 15 часова у Позоришту на Теразијама.

 

Сбе детаљне информације се могу пронаћи на сајту позоришта.

https://pozoristeterazije.com/audicija-za-mjuzikl-flashdance/

 

„Trenutak je sve što imamo“ – preminula spisateljica Lusinda Rajli


 Irska spisateljica Lusinda Rajli preminula je jutros u krugu porodice, nakon duge bolesti. Ova vest je došla kao veliki i strašan šok za većinu njenih čitalaca koji nisu znali da se Rajlijeva četiri godine borila sa rakom. Tokom te četiri godine Lusinda je napisala pet romana, a ove nedelje „Izgubljena sestra“, poslednja knjiga u serijalu „Sedam sestara“, na prvom je mestu top-lista širom sveta. U našoj zemlji će se, u izdanju Lagune, pojaviti do kraja godine.

 

„Lusinda je dirnula živote svih onih koje je upoznala i onih koji su okretali stranice njenih priča“, stoji u zvaničnom saopštenju porodice. „Zračila je ljubavlju i dobrotom u svemu što je radila i nastaviće da nas inspiriše zauvek. Lusinda je pre svega volela život i živela je svaki trenutak punim plućima. Po njenim rečima: ‘Kroz bol i radost na ovom putovanju naučila sam najvažniju lekciju koju život može da ponudi i drago mi je zbog toga – trenutak je sve što imamo’.“

 

Lusinda Rajli je rođena u Irskoj. Nakon što se okušala u glumačkoj karijeri na filmu, u pozorištu i na televiziji, napisala je prvu knjigu sa dvadeset i četiri godine. Knjige su joj prevedene na preko trideset sedam jezika i prodate u više od 30 miliona primeraka širom sveta. Serijal knjiga „Sedam sestara“ uvek je na top-listama bestselera u čitavom svetu, a prava za televizijsku seriju kupila je jedna holivudska producentska kuća. U planu je bila i osma knjiga, „Atlas, priča o Tati Soltu“, koja bi otkrila prošlost Tate Solta i kako je i zašto usvojio svoje ćerke.

 

Jedan od poslednjih intervjua Rajlijeva je dala za junsko izdanje Bukmarkera, koji je bio divan i inspirativan, kakva je bila i ona sama. U znak sećanja, prenosimo vam odlomak.

 

U svim knjigama serijala postoje dva narativa koja se prožimaju. Zajedničko ženama iz prošlosti i sestrama iz današnjice jesu istrajnost i hrabrost – sve one su jedinstveni i jaki ženski likovi. Da li Vam se čini da se danas više traže priče o običnim ljudima iz istorije, posebno ženama?

 

Slažem se, i to je jedna od mojih najvećih motivacija, da pričam priče o neopevanim ženama u istoriji. Većinu istorije napisali su muškarci, a tokom istraživanja nailazila sam na hrabre i važne žene koje se jedva spomenu u fusnoti. Čast mi je da ispričam njihove priče, i tako sam srećna što sada ima više autora i čitalaca koji otkrivaju izgubljene žene istorije.

 

Šta možete da nam kažete o „Izgubljenoj sestri“?

 

„Sunčeva sestra“ je završena popriličnom „bombom“ – Georg objavljuje devojkama da je „izgubljena sestra“ pronađena. Imaju adresu i jedan trag: sliku smaragdnog prstena u obliku zvezde – i tako počinje trka širom sveta u kojoj D’Aplijezove pokušavaju da nađu svoju izgubljenu sestru. Kao i na Novom Zelandu, u Engleskoj i Kanadi, veliki deo romana se odvija u Irskoj, zemlji mog rođenja. Irska je najpoznatija po toplini svojih ljudi, ali iza te topline leže stotine godina turbulencija: engleska okupacija, glad i rat. Ne želim da otkrivam mnogo o knjizi, ali mogu da kažem da su mi istraživanja bila apsolutno otkrovenje, i ovo je za pisanje bila najsloženija knjiga u serijalu.

 

Koliko i na koji način ste se promenili od kada ste počeli da pišete? Kako je pisanje uticalo na Vaš život? Da li mislite da pisci postaju bolji kako stiču životno iskustvo?

 

Ne mogu da tvrdim za ostale pisce, ali bih rekla da me je životno iskustvo definitivno unapredilo kao autora. Bila sam tako mlada kada sam napisala prvi roman. Kada ga sad čitam, zgrozim se i shvatim koliko sam bila nevina i naivna. Danas moji likovi imaju više dubine i mogu da koristim neka od sopstvenih iskustava kada ih stvaram. Fraza „starija i mudrija“ zvuči vrlo istinito. Najviše na svetu volim da pišem, veoma sam zahvalna što mi je posao da pričam priče.