Zimsko izdanje Mreže festivala Jadranske regije

Četiri moćne filmske priče iz regiona besplatno online od 10. do 18. decembra

 

Filmske manifestacije ujedinjene u Mrežu festivala Jadranske regije: Zagreb Film Festival, Sarajevo Film Festival, Festival autorskog filma Beograd, Filmski festival Herceg Novi i Ljubljanski filmski festival, nakon dva uspešna prolećna izdanja, predstavljaju prvo Zimsko izdanje, koje će održati od 10. do 18. decembra na online platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.
 

Na online platformi će biti prikazana četiri filma: Ja sam Frenk Metoda Peveca, Asimetrija Maše Nešković, Otac Srdana Golubovića i Bog postoji, njeno ime je Petrunija Teone Strugar Mitevske. 

Filmovi će biti dostupni publici na teritorijima zemalja članica Mreže, i to u potpunosti besplatno.

„Zimsko izdanje smo osmislili sa željom da, uz pomoć platforme koja objedinjuje publike pet velikih regionalnih festivala, doprinesemo dosegu nekoliko važnih filmova, i to u zimskom periodu kad više vremena provodimo ispred ekrana u toplini doma. Reč je o filmovima čiji se distributerski ciklus donekle ili u potpunosti poklopio s pandemijom te stoga nisu dobili priliku da steknu regionalnu publiku u meri u kojoj to zaslužuju. U programu su dva ostvarenja koja publika izvan matičnih zemalja možda nikada nije imala priliku da vidi i dva koja su uspešne međunarodne turneje zaključila vrednim nagradama i priznanjima“, izjavili su organizatori.

Otac Srdana Golubovića osvojio niz značajnih nagrada uključujući Nagradu publike u programu Panorama Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu. Nakon što mu socijalna služba oduzme decu, nezaposleni nadničar Nikola napušta svoje malo selo na jugu Srbije i pešice kreće na put prema Beogradu gde planira svoj slučaj da iznese ministru. 

Uloga očajnog oca koji od gubitnika s društvene margine postaje junak našega doba Goranu Bogdanu obezbedila je brojne nagrade i priznanja, kao i nominaciju za nagradu Europske filmske akademije za najboljeg evropskog glumca. Ostale uloge u filmu tumače Boris Isaković, Nada Šargin, Milica Janevski, Muharem Hamzić i drugi.

Film Ja sam Frenk slovenačkog reditelja Metoda Peveca pred gledaoce postavlja zanimljivu moralnu dilemu: Šta biste učinili kad biste nasledili milionski iznos za koji znate da je stečen prevarom? 

Neočekivano nasledstvo postaje okidač sukoba između Frenka (Janez Škof), buntovnika koji se još uvek zaklinje u socijalističke vrednosti, i njegovog brata Braneta (Valter Dragan), tipičnog posttranzicionog tajkuna. Dok Frenk istražuje poreklo novca koji je njihov pokojni otac prisvojio raznim sumnjivim poslovima, Brane se novca želi dokopati uz pomoć advokata i mreže beskrupuloznih očevih prijatelja.

U svom debitantskom dugometražnom filmu Asimetrija rediteljka Maša Nešković se bavi pitanjem zašto se neke veze, pa čak i one ispunjene ljubavlju, nakon nekog vremena raspadaju. Film prati tri para čije se priče isprepliću jednog vrućeg leta u pustom Beogradu: dečak Pec i devojčica Lola provode poslednje dane letnjih praznika uoči Lolinog preseljenja u Kanadu; susedi Olja i Ivan upuštaju se u strastvenu vezu; Vera i Vladimir rastaju se nakon 20 godina braka. 

Uloge u filmu tumače Daria Lorenci Flatz, Uliks Fehmiu, Mira Janjetović, Mladen Sovilj, Lola Vitasović i Mateja Poljčić.

Film Bog postoji, njeno ime je Petrunija rediteljke Teone Strugar Mitevske je satira koja prati dešavanja u makedonskom gradu Štipu. Tamo svakog januara lokalni sveštenik baca u reku drveni krst za kojim skaču stotine muškaraca. Onaj ko ga izroni pratiće sreća i uspeh. Za krstom spontano zaroni i Petrunija i uspe da ga ugrabi pre drugih. 

Muškarci su besni jer se žena usudila učestvovati u njihovom ritualu. Nastaje haos, no Petrunija ne popušta. Film je premijerno prikazan na Berlinalu gde je osvojio Nagradu ekumenskog žirija i Nagradu Guild Film, a među brojne uspehe ubraja se i filmska nagrada LUX Europskog parlamenta 2019. godine.

Filmovi će biti dostupni gledaocima iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore uz prethodnu registraciju na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Mrežu festivala Jadranske regije podržava Potprogram MEDIA Programa Kreativne Europe.

X Međunarodni festival pantomime – P(h)antomfest

 

Deseti, jubilarni Međunarodni festival pantomime – P(h)antomfest održaće se od 7. do 9. decembra u Pozorištu „Bora Stanković“ u Vranju.

 

„I pored činjenice da se u međuvremenu dogodilo toliko stvari, da je pozorište izgorelo, pa je obnovljeno, da smo preživeli Koronu, da je mnogo šta u našim životima promenjeno, deluje kao da smo počeli juče. Pošli smo na put pantomime, potpuno ili skoro nepoznate u našim krajevima, borili se sa problemima i predrasudama, povremeno uživali u lovorikama i već je prošlo deset godina. Nadam se samo prvih deset godina jer duboko verujemo da je ideja koja stoji iza ovog festivala večna: da umetnost može izbrisati razlike među ljudima i da lepota pokreta može promeniti svet. Čast je biti deo ove male grupe fantoma koji u vreme besmisla i logoreje traže smisao bez izgovorene reči",  izjavio je diirektor festivala Nebojša Novković.

 

Publika u Vranju biće u prilici da u sredu, 7. decembra, nakon svečanog otvaranja Festivala (20h) pogleda premijerno predstavu pantomime „Tihi gambit“, u režiji Trajčeta Gjorgieva, nastalu u produkciji Festivala.

 

„Deset godina je prošlo od kako smo se prvi put sreli na sceni. Deset godina kako učimo, trudimo se, stvaramo, upoznajemo se. I još uvek učimo, trudimo se i upoznajemo se. Neki ljudi odlaze neki novi dolaze. Neki više talentovani, neki manje...ali  zajednički su nam volja, upornost, hrabrost da izađemo na tu strašnu scenu i damo deo sebe… ko koliko može...neobavezno...spontano, simpatično.

I tako ovaj “tihi gambit” traje koliko traje, daje koliko daje, i svi mi oko njega i Sneža i Nebojša i Sju i Miodrag, Ivica, Jovica, svi Gorani, Ane, Ninoslavi,  i svi koji smo makar na kratko bili deo ovog putovanja koje traje, gajimo jedinu nadu...Da smo makar na kratko uspeli da dotaknemo deo duše i srca publike i da smo vas makar na tren naterali da se zamislite, prenete, i da nas na kratko zavolite, zamrzite, obožavate, pozdravite...Pozdravljamo i mi vas ...Tihim Gambitom...i ... živela pantomima!“, nadahnuto o Festivalu i predstavi kaže Trajče Gjorgiev, u čijoj režiji je, u produkciji Festivala, u proteklih 10 godina nastalo čak devet divnih predstava u kojima su na kraju, pored gluvih, počela da igraju i čujuća lica čime je na sceni, a i u publici, potpuno izbrisana razlika između ljudi kroz umetnost, u ovom slučaju pantomimu.

 

U predstavi „Tihi gambit“ igraju članovi Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih Vranje: Spasić Ivica, Demirović Miodrag, Stamenković Jovica, Stojiljković Goran, Demirović Ninoslav, Ramadanović Goran, Bajramović Stefana.

 

Drugog festivalskog dana, u četvrtak 8. decembra, od 20 časova nagrađivani rumunski umetnik Paul Kozma Čimpojeru gostovaće sa svojom predstavom „Homo Americanus“, koja je na 7. P(h)antomfestu 2016. godine imala evropsku premijeru.

 

Ova neverbalna predstava će promeniti vaše poimanje plesnog teatra i redefinisati način pripovedanja. „Homo Americanus“ je američko iskustvo i ujedno i celokupno iskustvo. Koristeći muziku i ples, Paul Čimpojeru strastveno istražuje iskustva rumunskog imigranta u Velikoj Jabuci. Počev od metroa, vinskih podruma, turista, preko gornjeg i donjeg dela grada, on otkriva kroz svoj interpretativni ples kako izgleda probuditi se u gradu koji nikada ne spava i stremiti da se bude deo njega. Nadmoćnost ovog univerzalnog jezika je određena slobodom sa kojom umetnik koristi različite forme izvođačkih umetnosti (glumu, klasičnu i bihevioralnu pantomimu, tradicionalni ples, stepovanje, savremeni ples, borilačke veštine) kao sredstvo izražavanja ideja, iskustava, emocija. Stvorene slike i simboli imaju posebnu snagu koja izaziva unikatne emocije.

 

Poslednjeg dana festivala, u petak, 9. decembra od 20 časova, biće izvedena predstava pantomime Damira Dantesa „Muškarci su drugačiji, žene još više“, koja je u okviru osmog izdanja Festivala 2019. godine imala svoju srpsku premijeru.

 

Damir Dantes, majstor fizičke komedije iz Švajcarske (http://www.pantomime-dantes.ch), poreklom iz Bosne, u svojoj predstavi "Muškarci su drugačiji, žene još više" prolazi pozornicom kao uragan. U ovoj komediji, koja traje 70 minuta, on odgovara na pitanja: zašto žene često ogrebu auto, a muskarci nikad? Hajde da to uradimo zajedno? Jel‘ ti mene slušaš? Kao i na puno drugih…

 

Ulaz na sve predstave je besplatan!

VRANJE, SALA POZORIŠTA "BORA STANKOVIĆ"

 

 

07.12.2022.

 

20:00 OTVARANJE FESTIVALA

 

20:10 TIHI GAMBIT (SRBIJA)

REŽIJA: TRAJČE GJORGIEV

PRODUKCIJA: P(H)ANTOMFEST VRANJE

IGRAJU: ČLANOVI MEĐUOPŠTINSKE ORGANIZACIJE GLUVIH I NAGLUVIH VRANJE

 

08.12.2022.

 

20:00  HOMO AMERICANUS (RUMUNIJA)

IGRA: PAUL ČIMPOJERU (BUKUREŠT)

 

09.12.2022.

 

20:00 MUŠKARCI SU DRUGAČIJI, ŽENE JOŠ VIŠE (ŠVAJCARSKA)

IGRA: DAMIR DANTES (CIRIH)

 

Festival, koji se i ove godine održava u organizaciji Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih Vranje, podržali su: Ministarstvo kulture Republike Srbije i Grad Vranje.

 

P(h)antomfest je pokrenut 2012. godine sa plemenitom idejom da se kroz umetnost, u ovom slučaju pantomimu, u umetnički proces aktivnije uključe gluve i nagluve osobe, te da se izbrišu razlike koje ih čine skrajnutim sa umetničke scene i u društvu uopšte.

                            

 

Knjiga slovenačke teoretičarke Renate Salecl -Čovek je čoveku virus

 

Knjiga poznate slovenačke teoretičarke Renate Salecl Čovek je čoveku virus nedavno je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Arhitekst. Knjigu je sa slovenačkog jezika prevela Ana Ristović.

Provokativna knjiga Renate Salecl Čovek je čoveku virus nesvakidašnje je svedočanstvo o političkim, društvenim i psihološkim posledicama pandemije virusa korona. Polazeći od konkretnih primera ličnih iskustava u suočenju s pandemijom, od iskustava o kojima su svedočili drugi, od vesti u medijima i pronicljive analize reakcija različitih vlada i država na okolnosti koje je nametnula pandemije, Renata Salecl istražuje pitanje koliko je pandemija promenila društvo, a koliko su se tokom pandemije promenili sami ljudi.

Da li se strah od virusa pretočio u političke i socijalne strahove, da li je pandemija podstakla usamljenost, socijalnu distancu i zavist, zbog čega je tokom pandemije u zvaničnoj i privatnoj komunikaciji oživeo paramilitarni jezik, koji se novi kodovi ponašanja mogu prepoznati u našoj svakodnevici? To su samo neka od pitanja na koja odgovara Renata Salecl.

„Pandemija koronavirusa je otvorila čitav niz etičkih pitanja povodom dostupnosti zdravstvene zaštite. Mnoge države su tokom pandemije izabrale autoritaran način saopštavanja informacija o tome šta je ljudima dozvoljeno a šta nije. Takvo prenošenje informacija, doduše, najpre izaziva pokornost, ali brzo može da se dogodi da se ljudi, koji se tretiraju kao nekakve pubertetlije kojima treba neprestano nešto naređivati, pobune. Koliko je velika razlika u ceni života bogatih i siromašnih i sama sam mogla da se uverim na kraju svoje posete u kineskoj bolnici. Domaćini su nam sa oduševljenjem pokazali VIP odeljenje, gde su se nalazile predivne bolničke sobe. One najbolje su imale luksuzni dnevni boravak, veliki televizor i najmodernije kupatilo. Cena dnevnog boravka bila je astronomska, a pacijenti na celom spratu mogli su se prebrojati na prste jedne ruke. Kroz prozor jedne od VIP soba posmatrala sam druge bolničke zgrade koje su izgledale kao nekakav zatvor i oko kojih se tiskala gomila ljudi. To su bili prostori za obične smrtnike“,  kaže Renata Salecl.

Renata Salecl (Slovenj Gradec, 1962) se bavi filozofijom, sociologijom i teorijom prava. Studirala je filozofiju i doktorirala sociologiju, a osamdesetih godina bila je aktivna u Ljubljanskoj školi psihoanalize. Radi kao istraživačica na Institutu za kriminologiju na Pravnom fakultetu u Ljubljani i kao profesorka na Birkbek koledžu u Londonu. Gostujuća je profesorka na Londonskoj školi ekonomije i političke teorije. Članica je Slovenačke akademije nauka. 

Najvažnije knjige: Plen slobode: Psihoanaliza i feminizam posle pada socijalizma, (Per)verzije ljubavi i mržnje, O strahu, Tiranija izbora, Trčanje u mestu, Strast za neznanjem, Čovek je čoveku virus. Knjige Renate Salecl prevedene su na više od deset jezika.

Valcer poručnika Nidrigena u Madlenianumu

"Neću da kleknem, neću da se povinujem carstvu koje ubija države i narode i pritom igra valcere!... Neću da igram igru s onima koji od nas prave valcerske ubice! Bolje je srljati slobodnom voljom, nego trpeti silu koja te uz muziku prisiljava da se vrtiš, vrtiš, vrtiš... sve dok ti se mozak potpuno ne zavrti", izjavljuje junak ovog komada Tomas Nidrigen.

Komad Miodraga Ilića Valcer poručnika Nidrigena, nastao osamdesetih godina prošlog veka, doživeće svoju beogradsku praizvedbu na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum 5 decembra, dok su reprize 6. i 23. decembra.

Valcer poručnika Nidrigena prvi put je izveden na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Rijeci 1985, u režiji Ljubiše Georgijevskog, sa mladim Božidarom Alićem u naslovnoj ulozi. Potom je komad postavljen i na scenu Knjaževsko-serpskog teatra Joakim Vujić u Kragujevcu (1986), u režiji Dragana Jakovljevića, dok je lik Nidrigena tumačio mladi glumac Mirko Babić. Tekst je posle gostovanja riječkih umetnika na sceni HNK u Zagrebu uvršten u antologijski izbor Slobodana Šnajdera.

„Tragikomedija Valcer poručnika Nidrigena posvećena je onima kojima u životu nije bilo dozvoljeno da budu ono što jesu. Možda su to vaši preci, vaši roditelji, a možda ste to danas i vi, baš kao i vaši savremenici u bilo kojoj zemlji. Ovo je pokušaj da se nešto kaže o večitoj uzaludnosti individue na ovom svetu, da se odupre pritiscima „odozgo“, torturi vladajuće sile i njenih postulata, kao i obaveznim uzansama i konvencijama društva, i o surovom obračunu sa onima koji ne pristaju na upravljanje njihovom sudbinom, na manipulacije, šablone, torturu. Drugim rečima, pisac drame se suprotstavlja ugnjetavanju ličnosti, njenog prirodnog prava na slobodu, na sopstveni identitet i na izbor načina egzistencije. Zbog ove teme i misaone angažovanosti, kritika je u prošlosti pronalazila izvesnu bliskost komada s idejama Fon Horvata, Sartra, Pazolinija, Bucatija, Krleže.“, reči su pisca komada Miodraga Ilića.

Pojedinac koji se izgara za istinu i slobodu je kadet Tomas Nidrigen, mladi naučnik na pragu velikog otkrića. Na sceni ćе ga oživeti Miloš Đurović. Ogledalo na sceni postaje ne samo deo scenografije, već i metaforički opominje na činjenicu da su drugačiji, a dragoceni ljudi i danas skriveni među nama.

Reditelj Vladimir Lazić je sa svojim timom saradnika: scenografkinja Milica Bajić Đurov, kostimografkinja Tijana Sićević, kompozitor Aleksandar Srebrić, koreografkinja Jelena Arsić, majstor svetla Srđan Jovanović i video projekcije Kreativni studio Zepter.

Igraju: Isidora Građanin, Srđan Karanović, Irfan Mensur, Milan Caci Mihailović, Vladimir Veličković/Lazar Đukić, Janko Cekić, Siniša Ubović, Petar Mihailović, Branko Janković, Stefan Bundalo, Srđan Sekulić, Jelena Arsić/Anka Gaćeša Kostić.

FAF NAGRADE

Pobednik 28. Festivala autorskog filma (FAF)i osvajač nagrade Gran pri „Aleksandar Saša Petrović“ je film „Da li ste videli ovu ženu?“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića.

Nagradu za najbolju režiju dodeljena je filmu „Sigurno mjesto“ Juraja Lerotića.

Nagradu „Gordan Mihić“ za najbolji scenario osvojio je film „Oduzimanje“ iranskog autora Manija Hađiđija.

Žiri 28. FAF-a je dodelio i specijalno priznanje glumcu Arswendy Bening Swara za glavnu ulogu u filmu „Autobiografija“ Makbula Mubaraka.

Filmovi „Planina“ Tome Salvadora i „Bajka“ Aleksandra Sokurova dobili su nagradu profesora Vlade Petrića za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića.

Nagrada „Najhrabriji“ film Hrabrog Balkana pripala je filmu „Pelikan“ autora Filipa Herakovića.

Specijalno priznanje iz ove selekcije dobio je film „U ramenima“ Tare Gajović.

Posebno priznanje za film „U ramenima“ Tare Gajović dodeljeno je ne samo zato što se radi o najmlađoj autorki u selekciji, već i zato što priču o odnosu majke i ćerke sa periferije Beograda režira tako da prenosi svu složenost njihove međusobne dinamike, ne oslanjajući se mnogo na dijaloško objašnjavanje.

„Rediteljka veruje svojim narativnim i stilskim izborima, da junakinje prati pretežno u krupnim planovima, uspevajući da kroz naizgled nevažne događaje izrazi težinu komunikacije među bliskim ljudima, pa zato ovaj film gledamo i u neprestanom blagom grču, možda baš negde u ramenima,“ naveo je žiri.

Nagradu „Aleksandar Petković“ za najbolji snimateljski rad dobio je film „Planina“ Toma Salvadora (snimatelji Alexis Kavyrchine i Victor Pichon). Ovu povelju dodeljuje žiri Udruženja filmskih umetnika Srbije koji je radio u sastavu Predrag Bambić, Miroslav Živanović i Vojislav Gelevski.