понедељак, 25. октобар 2021.

CLIO - Vašar baštine

 



Od 24. oktobra do 24. novembra knjige će biti na popustu od 30% do 60%. Na sajtu Clia ćete naći ponižene cene, a možete svakog radnog dana od 9 do 17 časova svratiti u Gospodar Jovanovoj 63. Knjige možete i poručiti pozivom na brojeve (011) 3288 471 i 262 4344 ili na forum@clio.rs.

                

               

Džon Banvil - FRAGMENTI VREMENA – Dablinske uspomene

prevela sa engleskog Ksenija Todorović

 

Iz pera Džona Banvila, autora romana More, za koji je dobio prestižnu Bukerovu nagradu, stižu živopisne uspomene na dablinske događaje, smeštene na međi faktografije i fikcije. Vodeći čitaoca dablinskim ulicama, autor ovih pseudomemoara uživa u istoriji kulture, arhitekture, politike i društva. Protkane neposrednim i ličnim sećanjem na izvesna mesta i susrete, pripovedačeve uspomene su, istovremeno, omaž vremenu odrastanja i formiranja umetnika u mladosti.

 

                          

Marvin Peri -INTELEKTUALNA ISTORIJA EVROPE

preveo sa engleskog Đorđe Krivokapić

 

Kapitalno delo koje nudi celovit uvid u genezu ljudske misli, te u pravce kretanja ka savremenoj evropskoj intelektualnoj istoriji i omogućava izučavaocima da uoče ključne odnose unutar te istorije. Intelektualna istorija Evrope, iz pera Marvina Perija, napisana je sa uverenjem da intelektualna tradicija Zapada ima nešto vredno da saopšti. Bez razumevanja istorijske evolucije suštinskih ideala zapadnog sveta, kao i načina na koji su bili skovani, tumačeni, primenjivani, kako im se suprotstavljalo, kako su bili narušavani i branjeni, bila bi smanjena naša mogućnost da ih istinski prihvatimo. Peri jednostavno objašanjava komplikovane ideje i zato je ova knjiga podesna za širi auditorijum.

                

               

Dejvid A. Kuk -ISTORIJA FILMA I i II

prevela sa engleskog Jelena Petrović

 

Istorija filma Dejvida A. Kuka sveobuhvatni je vodič kroz filmsku umetnost od njenih početaka do današnjih dana. U istorijski pregled Kuk znalački uklapa detaljnu analizu najznačajnijih filmskih ostvarenja, a donosi i obilje podataka o najvažnijim perodima u razvoju filma i čuvenim filmskim školama.  Od svog objavljivanja Istorija filma Dejvida Kuka prihvaćena je kao najkompetentnije štivo u ovoj oblasti i koristi se kao udžbenik na velikom broju univerziteta i stručnih škola. Izdanje na srpskom jeziku podeljeno je u dva bogato ilustrovana toma i opremljeno registrom imena, pojmova i filmova.

                              

Adam Tuz-POTOP – Veliki rat i prekrajanje svetskog poretka 1916–1931.

prevela sa engleskog Radmila Ivanov

. 

Originalno delo koje će iz osnova promeniti način na koji posmatramo nasleđe Prvog svetskog rata. U jeku Velikog rata, sa milionima mrtvih i bez nagoveštaja kraja sukoba, nacije širom sveta počinju da posustaju. Svetski centri industrije i kapitala koji su se nalazili u Evropi gube svoje pozicije, koje zauzimaju Sjedinjene Države. Dolazi do nove raspodele svetske moći i uticaja, tako da Amerika postaje svetski ekonomski lider od koga su zavisile evropske privrede.

 

Vek kasnije, Adam Tuz preispituje ovo vreme „seizmičkih poremećaja” u istoriji, dovodeći u pitanje postojeći narativ o Velikom ratu i njegovim dalekosežnim posledicama. Tuz oslikava promene u svetu, nastale pod uticajem američke ekonomske i vojne sile, kao i načine na koje su se države suočile sa američkim preuzimanjem uloge vodeće svetske sile, uključujući i skretanje u fašizam.

 

петак, 22. октобар 2021.

Performans “The edges of Silence / Ivice tišine” Bioskopu Balkan



U utorak, 26. oktobra u 20 časova u Bioskopu Balkan, biće izveden interdisciplinarni performans ““The edges of Silence / Ivice tišine”. Ovaj performans predstavlja saradnju i interakciju umetnika različitih disciplina. Improvizacijom će pokrenuti razgovor između medija - ispreplićući instinktivni pokret, elektronsku i akustičnu muziku sa video i vizuelnom umetnošću. Performans nije prethodno uvežbavan, uz nadu da će na ovaj način postići nešto jedinstveno i spontano.

 


Na ovom performansu nastupiće 10 umetnika. Video segment programa će izvesti Paulina Marrón i Aleksandar Lazar, uz Tanju Ličinu koja će slikati uživo. Za pokret je zadužena Olga Uzikaeva, a u zvučnom segmentu programa nastupiće WTNS (elektronika i glas), Anamarija Ilić (čelo), Vukan Potežica (kontrabas), Kristijan Đorđević (saksofon), Todor Rosić (perkusije) i Ivan Biro (inženjer zvuka).

 


Koordinatorka performansa je umetnica iz Rusije, Olga Uzikaeva. Svoje formalno obrazovanje započela je u baletskoj školi, a klasičnim plesom i baletom bavi se do 2014. kada razvija zanimanje za savremeni ples i performans. Od tada je pohađala veliki broj radionica za profesionalne plesače, sa renomiranim svetskim koreografima. Od septembra 2018. živi u Srbiji, gde je prvi put boravila od 2011. do 2013. godine. Olga Uzikaeva u Srbiji istražuje savremenu nezavisnu umetničku scenu, a u svojoj umetničkoj praksi zainteresovana je za interakciju između zvuka – muzike, buke, izgovorene reči – i pokreta, uz upotrebu instant komponovanja i improvizacijskih sredstava.

 


Kreativnu i tehničku podršku performansu “The edges of Silence / Ivice tišine” čine Bioskop Balkan, Fondacija Saša Marčeta, Kvaka 22 i TWV’9. 

Sutra počinje XIV Kondenz – Festival savremenog plesa i performansa

 

Dragon aka Phoenix - Boris Urumov,,,

U subotu, 23. oktobra u 19 časova, izvođenjem predstave “dragON aka PHOENIX” u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić na Malom Kalemegdanu počinje 14. izdanje Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, pod sloganom “Horizontalna rasprostiranja“.


Dragon aka Phoenix - Sonja Stavrova


 

dragON aka PHOENIX” je predstava kolektiva Steam Room, koji čine Aleksandar Georgiev, Žana Penčeva i Darío Barreto Damas.  Zloupotrebljavajući doslovnost i pozajmljujući logiku muzičkog pozorišta, ovo delo problematizuje potencijalne apsurde koreografije i plesa. Projekat se bavi telom u protestu i slavlju na dreg sceni, istražujući njihovu povezanost u plesu i koreografiji. Muziku za predstavu pisao je Cvetan Momčilov, za tekst zadužena je Dragana Zarevska, a scenografkinja i kostimografkinja je Micaela Dobreva. Grafički dizajn predstave je uradio Gjorgji Despodov, a dramaturšku podršku je pružila Ana Szigo. Nakon predstave će razgovor s autorima voditi Miloš Janjić.

 

Drugog festivalskog dana, u nedelju 24. oktobra, od 18 časova u Magacinu (Kraljevića Marka 4) program otvara predstava “Jagode sa šlagom” Jovane Stojić i Đorđa Živadinova Grgura. “Jagode sa šlagom” predstavljaju plesni performans dvoje prijatelja, saradnika i umetnika, koji suptilno objektifikuju svoje telo uglavnom bez međusobnog kontakta, uz svesno odabranu i naglašenu dihotomiju muško-žensko. U 20 časova u Ostavinskoj galeriji (Kraljevića Marka 8) na programu je video i prostorna instalacija “Tender Fights 2020” Ane Dubljević, Marje Christians i Kasie Kanije, performans koji se nikada nije dogodio, izveden u online formatu. Autori pozivaju publiku da u ruševinama performansa osete treperavu stvarnost i njihovu višestrukost u vremenu i prostoru.

 

Festival Kondenz se ove godine održava od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu. Program ovogodišnjeg Kondenza je susret tema kojima se saradnici Stanice Servisa za savremeni ples, organizatora festivala, i akteri nezavisne plesne scene, bave u ovom vremenu post-pandemije i post-tranzicije, u pokušaju da podrže različita istraživanja aktera domaće plesne scene, ali i u nameri da barem popišu, markiraju i pokrenu sve one nedostajuće sistemske procese koji su neophodni da bi ovdašnja scena kao umetnički, (kulturno)politički i ekonomski habitus mogla da se dalje razvija.

 

Svi programi Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.

28. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ КЛАСИКЕ/„Вршачка позоришна јесен“



Међународни фестивал класике „Вршачка позоришна јесен“ одржаће се од 1-7. новембра у Народном позоришту „Стерија“ у Вршцу, под слоганом „Класика на ветрометини“. Овогодишњи селектор драматург Бранислав Недић, рекао је да се, бирајући представе, руководио жељом да измири  стручну јавност и „обичног“ гледаоца који воли да долази у позориште.

Фестивал отварају Вршчани својом премијером „Фалстаф-Веселе жене виндзорске“ комедијом насталом по тексту Виљема Шекспира, а у режији Даријана Михајловића. Такмичарски низ наставља Народно позориште Суботица које је ове године добило два фестивалска дана, а обележиће их изведбама вишеструко награђиваних представа на Стеријином позорју и Нушићевим данима. Суботички ансамбл на српском језику извешће „Кус петлића“ Аце Поповића у режији Милана Нешковића, док ће се Драма на мађарском језику представити „Ожалошћеном породицом“ по мотивима Бранислава Нушића, а у режији Андреја Боке. Следећа представа је узбудљиво и потресно тумачење „Употребе човека“ Александра Тишме у режији Бориса Лијешевића. Такмичарски круг затвара се „Деобама“ Добрице Ћосића у режији Југа Радивојевића.

Жири фестивала у саставу Мишко Динуловић, редитељ, Милош Латиновић, књижевник и театролог и Зоран Карајић, глумац, додељиваће награде за најбољу представу у целини, најбољу режију, најбољу мушку и женску улогу, награду за младог глумца „Томислав Пејчић“ и специјалну награду, док ће дијалоге о позоришту након свих фестивалских изведби у оквиру округлог стола водити театролошкиња Јелена Перић.

Осим такмичарског програма припремљен је и богат пратећи програм сачињен од изложби, промоција књига и програма за најмлађу публику, па ће тако после дужег времена на вршачкој позоришној сцени бити изведена опера за децу „Бастијен и Бастијена“ Народног позоришта из Београда.

Упркос свим тешкоћама које са собом носи време пандемије, Вршац се, уз недвосмислену подршку Града који је покровитељ овог фестивала, може похвалити још једном позоришном светковином на највишем нивоу по уметничком квалитету, актуелности и ентузијазму са којим настаје.



КАЛЕНДАР 28. МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА КЛАСИКЕ „ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН“


КО?

ШТА?

ГДЕ?

КАД?

 

 

 

 

Народно позориште“Стерија“

Вршац

Изложба костима и плаката Позоришта и Фестивала

Доњи фоаје

НП“Стерија“

Понедељак

01.11.2021.

        у 19:30

 

Народно позориште“Стерија“

Вршац

Вилијам Шекспир

ФАЛСТАФ - ВЕСЕЛЕ ЖЕНЕ ВИНДЗОРСКЕ

Режија: Даријан Михајловић

 

Велика сцена

НП „Стерија“

Понедељак

01.11.2021.

 20 часова

 

Народно позориште Суботица

Александар Поповић

КУС ПЕТЛИЋ Режија: Милан Нешковић

Велика сцена

НП „Стерија“

Уторак

02.11.2021.

20 часова

 

Народно позориште Суботица,

драма на мађарском језику

По мотивима Бранислава Нушића ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА Режија:Андреј Бока

 

Велика сцена

НП „Стерија“

Среда

03.11.2021.

20 часова

 

Нови тврђава театар,

Будва град teatar,

East west centаr Sarajevo,

Ujvideki szinhaz Novi Sad

 

Александар Тишма, УПОТРЕБА ЧОВЕКА,

Режија:Борис Лијешевић

Велика сцена

НП „Стерија“

Четвртак

04.11.2021.

20 часова

 

Јелена Перић

 

Миодраг Мија Илић 

 

Радомир Путник

Промоције књига

„Аписова клетва и друге драме“

„Антологија савремене монодраме“

Фоаје

НП „Стерија“

Петак

05.11.2021.

 18 часова

 

 

 

 

 

Народно позориште

Београд

 

Опера за децу Волфганга Амадеуса Моцарта

БАСТИЈЕН И БАСТИЈЕНА

 

Велика сцена

НП „Стерија“

Петак

05.11.2021.

 19 часова

 

Народно позориште

Тимочке крајине

„Зоран Радмиловић“ Зајечар

 

 

Српско Народно позориште,

Народно позориште Ниш и

Народно позориште Приштина

са седиштем у Грачаници

 

 

Жељко Хубач

ЧУЧУК СТАНА-Српкиња и Гркиња

Режија: Жељко Хубач

 

Добрица Ћосић

ДЕОБЕ

Режија: Југ Радивојевић

 

 

Мала сцена

НП „Стерија“

 

 

 

Велика сцена

НП „Стерија“

 

Субота

 06.11.2021.

18 часова

 

 

Субота

 06.11.2021.

20 часова

 

 

Алегрето театар

 



Представа за децу

КРАЉ ЛАВОВА

Режија:Петар Кокиновић



Велика сцена

НП „Стерија“

Недеља,

 07.11.2021.

11 часова

Народно позориште

Тимочке крајине

„Зоран Радмиловић“ Зајечар

 

Јован Стерија Поповић

ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Режија: Оливера Викторовић Ђурашковић

 

Велика сцена

НП „Стерија“

Недеља,

 07.11.2021.

20 часова

 

 

KPGT PREMIJERA/STRAH I NADA U SR NEMAČKOJ

 



U svoju 43. sezonu KPGT ulazi u simbiozi sa Pozorištem KPGT, gradskom Ustanovom kulture, po prvi put u svojoj dugoj istoriji, sa institucionalnom podrškom i osloncem na sredstva koja će novoformiranoj Ustanovi kulture, nadamo se, redovno obezbeđivati osnivač, Grad Beograd.

Kako su ta sredstva, bar u početku, ograničena i dovoljna samo za jedan deo programskih aktivnosti i materijalnih troškova, KPGT će i dalje morati, kao nezavisna produkcija, da obezbedi uslove za rad na novim predstavama, širi program i veći broj izvođenja svojih starih i novih predstava, podjednako.

Pravi razlog za ovaj, po KPGT srećan razvoj dogadjaja, leži u odluci Grada Beograda da desetak i više hektara kompleksa Stare Šećerane na Čukarici, pretvori u najveći i neuporedivi kulturni centar u ovom delu sveta, središte novih i mladih umetnosti i umetničkih pokreta Srbije i Sveta.




KPGT će, tako - posle 25 godina borbe sa svim i svačim da se sačuva Šećerana, kapitalni, zakonom zaštićeni, spomenik kulture, od devastacije, rušenja i pretvaranja u komercijalne kvadrate skupih stanova, kockarnica i kafana - postati jezgro, nukleus, prvi korak u stvaranju i razvoju budućeg kulturnog središta, prvi „sadržaj“ u nizu sličnih koji će nastajati uz podršku i po planovima Grada i Republike.

Dogovor je tako napravljen odlično i jednostavno: Ustanova kulture Pozorište KPGT formirana je bez repertoara,ansambla, bez zaposlenih glumaca i tehničara, bez opreme, rasvete i ostale tehnike, a KPGT stavlja na raspolaganje repertoar, umetnike i tehničare, opremu i svoju istoriju pre svega i iznad svega. Ono što KPGT nema a Grad će generacijama koje dolaze u KPGT obezbediti – jeste prostor koji je KPGT osmislio i uredio iako ga nikada nije posedovao, a u budućem kulturnom centru to će biti samo jedno od više pozorišta, koncertnih dvorana, opere, baletskih sala, galerija, biblioteka, art bioskopa, fešn i IT habova... To je obaveza, koju osnivači KPGT-a i sadašnja gradska uprava, na inicijativu zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, preuzimaju, da i kada neki drugi ljudi budu vodili KPGT i Grad, za nove generacije trajno ostane zaštićeni prostor i obezbeđeni uslovi za nove umetnike i novu umetnost.

 


STRAH I NADA U SAVEZNOJ REPUBLICI NEMAĆKOJ (24. i 29. oktobar) je senzacionalno neobična drama najigranijeg pisca u istoriji nemačkog pozorišta dvadesetog veka -  Franca Ksavera Kreca, autora kojeg je, sedamdesetih i osamdesetih, istovremeno igralo četrdeset do pedeset uglavnom nemačkih ali i evropskih pozorišta. 1973. godine njegovo SEOSKO DVORIŠTE,  sa najvećim nemačkim glumcima Brunom Gancom i Evom Mates, šokiralo je i zapanjilo već blaziranu beogradsku publiku koju posle šest Bitefa, tobož, ništa više nije moglo da iznenadi, da bi od nje ipak dobilo prvu ikad nagradu publike, ali i Gran pri VII Bitefa.

KREC U BEOGRADU Kod nas su Kreca slavili, ali ga nisu postavljali na scenu, jedino je Ljubiša Ristić sredinom sedamdesetih, napravio nekoliko predstava po njegovim čudesnim hiper-realističnim komadima u Ljubljani, Celju i u Ateljeu 212, kod Mire Trailović. Zato je, verovatno, napuštajući politbiro proskribovane DKP - Nemačke komunističke partije, samu Partiju, Nemačku i Evropu, odlazeći sa dvadesetogodišnjom prelepom plavušom „zauvek“ u Indiju, na proputovanju kroz Beograd, tražio od direktora Gete instituta da organizuje upoznavanje i oproštajni ručak sa Mirom, Ljubišom i Nadom Kokotović. Ručak je bio bavarski solidan ali je susret sa razočaranim nemačkim komunistom i najigranijim svetskim piscem tog vremena bio uzbudljiv i nezaboravan. Kao da ručate sa Ernestom Tolerom 1939. u Njujorku. Deža-vi...

STRAH I NADA U SAVEZNOJ REPUBLICI NEMAĆKOJ (24. i 29. oktobar) je komad sastavljen od devetnaest drama sa jednim, dva ili tri lica koje se igraju istovremeno (simultano), u devet stanova jedne zgrade koja je Savezna Republika Nemačka iz 1982. godine, ali neobično „liči“ na svaku današnju evropsku, ili okolnu, ili ovdašnju državu, grad ili televizijsku „realnost“ ili rijaliti. Za sat i petnaestak minuta svi Krecovi penzioneri, teroristi, pisci, direktorke banke, policajci, nezaposleni, kasirke iz Lidla, glumice aktivistkinje, mađarski emigranti iz 1956., fotografi i modeli, turski begunci od smrtne kazne i ostali - žive svoj evropski život na klasičnoj pozornici aristotelovskog jedinstva mesta, vremena i radnje. KPGT igra ovu predstavu kao Ristićevu simultanku TAKO, TAKO iz ljubljanske Pekarne iz 1974, simultano i na jednoj sceni, jer je Krec napisao, opisujući scenografiju, da mu se, dok je pisao, činilo da svi stoje na prozorima i da bi hteli da polete...