Kreće XVII Turneja Slobodne zone

Prolećna filmska Turneja, koja će besplatno predstaviti sedam najzapaženijih ostvarenja sa prošlogodišnjeg festivala Slobodna zona, uključujući i veliki svetski hit Trougao tuge, biće održana od 20. marta do 20 juna u preko 50 mesta u Srbiji.

Turneja počinje u Centru za kulturu Brus, a obići će i Užice, Rumu, Kanjižu, Golubac, Kraljevo, Aleksinac, Bačku Palanku, Bečej, Boljevac, Bor, Futog, Irig, Ivanjicu, Mokrin, Kosjerić… Prvi put ove godine u kalendaru turneje naći će se i mesta Opovo, Guča i Rudnik. 

Turneja Slobodne zone predstavlja jedan od najvećih projekata decentralizacije filmskog sadržaja u zemlji, čiji je cilj razvoj i negovanje filmske publike i van velikih kulturnih centara. U skladu s tim, skoro od početka postojanja festivala - koji se krajem godine održava u Beogradu, Novom Sadu i Nišu - deo festivalskih filmova dolazi i pred gledaoce u manjim sredinama, čime bivaju oplemenjeni za vrhunski filmski sadržaj i užitak gledanja pokretnih slika na velikom platnu.

Na repertoaru je sedam filmova, među kojima i pobednik Kanskog festivala i osvajač četiri evropska Oskara, Trougao tuge švedskog autora Rubena Estlunda, britka satira o krahu zapadne civilizacije. Hrvatski glumac Zlatko Burić, koji tumači ruskog oligarha Dimitrija i koji je otvorio 18. Filmski festival Slobodna zona u novembru, dobio je nagradu Evropske filmske akademije za najboljeg evropskog glumca, a film je nagrađen i za najbolje ostvarenje, režiju i scenario.

Na turneji će biti prikazani i neki od pobednika 18. festivala Slobodna zona održanog prošlog novembra: najbolji angažovani film međunarodne selekcije Utama i najbolji film selekcije Prva dva koraka Ljubav, nemačke marke i smrt. Utama Alehandra Loajse Grisija je igrani film o starijem paru bolivijskih starosedelaca koji se suočavaju sa surovim uslovima života, a Ljubav, nemačke marke i smrt je filmski dokumentarni esej o nemačkoj i turskoj muzici u režiji Džema Kaje.

Publika će imati prilike da se sretne i sa nekim neodoljivim, živopisnim i neobičnim ženama. Dokumentarac Pisanje vatrom prati živote i karijere indijskih novinarki iz kaste nedodirljivih u jedinoj potpuno ženskoj redakciji u zemlji.

Francuskinja Žili (Lor Kalami), samohrana majka i sobarica koja ne odustaje od potrage za boljim poslom, junakinja je igranog filma Prekovremeni rad Erika Gravela.

Mađarski film Nežno prati Edinu (Ester Čonka), bodibilderku spremnu da žrtvuje sve za san koji deli sa životnim partnerom i trenerom.

Inspiracija za film Časna sestra fudbalski trener Roberta Buesa bila je nesvakidašnja kaluđerica Marina (Karmen Mači) koja je odlučila da sastavi fudbalski tim i lično trenira dečake bez roditeljskog staranja, od kojih će jedan kasnije zaigrati i za Real Madrid.

70. MARTOVSKI FESTIVAL U DOMU OMLADINE BEOGRADA

 

Martovski festival – 70. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd, biće održan od 28. marta do 2. aprila 2023. godine u Domu omladine Beograda, koji je organizator i izvršni producent događaja.

Jedan od najstarijih filmskih festivala u Evropi i svetu ove godine trajaće 6 dana i biće u znaku velikog jubileja, obeležavanja 70 godina od osnivanja, kakvog do sada nije imao nijedan filmski festival u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji.

U susret velikom jubileju, na Dan državnosti Srbije, stiglo je izuzetno priznanje: ukazom predsednika Republike Srbije Martovski festival odlikovan je Sretenjskim ordenom trećeg stepena, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima, a povodom 70 godina postojanja. Ovo priznanje je velika čast za Martovski festival i pripada svim ljudima koji su u dugoj istoriji manifestacije bili njen deo – filmskim autorima, organizatorima, publici, gostima, prijateljima, svima onima koji su učinili da Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma traje i bude jedan od najznačajnijih filmskih festivala u Srbiji i regionu.

Na čelu Odbora Martovskog festivala je Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada Beograda, kao predsednik Odbora, a članovi su: Boris Jovanović, Milena Nikolić, Nenad Popović i Dragomir Zupanc. Od 2019. godine umetnički direktor Martovskog festivala je Dejan Dabić, filmski kritičar i autor animiranih filmova, dugogodišnji selektor Festivala glumačkih ostvarenja u Nišu i urednik filmskog programa Niškog kulturnog centra.

Martovski festival će ove godine kroz monografiju „Martovski festival 1954 – 2023: filmski put dug 70 godina“ (priređivač prof. Radenko Ranković) i programskom celinom „Laureati Martovskog festivala“ u Jugoslovenskoj kinoteci (Kosovska 11), koja obuhvata neke od nagrađenih filmova u dosadašnjoj istoriji manifestacije, podsetiti javnost na značaj ovog festivala kako u kontekstu srpskog, tako i u kontekstu nekadašnjeg jugoslovenskog kulturnog prostora.

Martovski festival tradicionalno predstavlja bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do 50 i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film. U međunarodnom takmičarskom programu biće zastupljeni svi rodovi kratkometražnog filma.

Selekciona komisija radila je u sledećem sastavu: selektori domaćeg takmičarskog programa – Igor M. Toholj (filmski autor, producent i programer), Saša Radojević (filmski kritičar, reditelj i scenarista) i Miroljub Stojanović (filmski kritičar, publicista i urednik); selektori međunarodnog takmičarskog programa – Borjana Gaković (filmska istoričarka, teoretičarka i programerka iz Nemačke), Dragan Nikolić (filmski reditelj, scenarista i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda) i Dejan Dabić (umetnički direktor 70. Martovskog festivala). Pred njima je bio težak zadatak, da od skoro 600 prijavljenih ostvarenja izaberu ona koja će ući u zvaničnu takmičarsku selekciju. Odabran je 101 film, koji će se takmičiti za sledeće nagrade: Gran-Pri Martovskog festivala, nagrade za najbolji film (po kategorijama), strukovne nagrade (za najbolju režiju, scenario, kameru, montažu, animaciju i dizajn zvuka/komponovanu muziku).

Žiri 70. Martovskog festivala, koji će odlučivati o nagradama radiće u sastavu: Joško Marušić, filmski reditelj, scenarista, animator, karikaturista i profesor (Hrvatska), kao predsednik žirija; Želimir Gvardiol, filmski reditelj, scenarista i producent (Srbija); Narcisa Darijević Marković, filmska i televizijska rediteljka, scenaristkinja i profesorka (Srbija); Aleš Pavlin, filmski i televizijski producent i profesor (Slovenija) i Pjer Žalica, filmski i televizijski reditelj, scenarista i profesor (Bosna i Hercegovina).

Pored takmičarskog, Martovski festival imaće tradicionalno i raznovrstan revijalni filmski program podeljen u celine „Svetska panorama“, „Regionalna panorama“ i „Domaća panorama“, kao i razgovore sa autorima, promocije filmskih knjiga. Biće obeležena i 75. godišnjica VFC Zastava filma, koji je od početka uz Martovski festival i čiji su autori i filmovi dobijali najznačajnije festivalske nagrade.

Na svečanom otvaranju biće održana ekskluzivna, regionalna premijera dugometražnog dokumentarnog filma „Na brodu Adaman“ (Sur l’Adaman) francuskog reditelja Nikole Filibera, koji je nedavno osvojio Zlatnog medveda za najbolji film na ovogodišnjem Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu.

Regionalna premijera dugometražnog dokumentarnog filma „1991. Adio Jugo film, adio Jugo festival, adio Jugoslavija… vidimo se u sledećem ratu“, poznatog glumca Igora Gala iz Hrvatske, poslužiće kao povod za tribinu „Martovski festival – između jugoslovenske prošlosti i postjugoslovenske budućnosti“. Svetske festivalske premijere na Martovskom festivalu imaće ostvarenja „Moj Branko ne laže“ o Branku Ćopiću, autora Branka Lazića i „Živeti Bitlse“, Nebojše Grabeža. Publika će imati priliku da pogleda svetske filmske premijere renomiranih autora iz Srbije i regiona: Vere Vlajić „Avanture karikature“, Momira Matovića „Dani od snova“, Zorana Amara „Nepobedivi um“…, kao i selekcije ostvarenja sa evropskih i regionalnih festivala kratkometražnog i dokumentarnog filma, ali i filmove nominovanih i dobitnika Austrijske filmske nagrade za kratkometražni film.

Kao i do sada, planirani su brojni stručni programi i tribine za profesionalce i studente, razgovori sa gostima festivala, master-klasovi, promocije knjiga i drugi prateći programi.

Martovski festival tradicionalno je mesto susreta filmskih autora iz zemlje i inostranstva, producenata, distributera i predstavnika renomiranih filmskih festivala, novinara i kritičara, studenata i profesionalaca. To je mesto za promociju dokumentarnog, animiranog, kratkometražnog i eksperimentalnog filma, platforma za inspiraciju i razvoj novih ideja, kao i prilika za domaću publiku da pogleda uzbudljive, pažljivo odabrane aktuelne naslove, koje inače nema prilike da vidi u bioskopskoj ponudi.

Cena ulaznica je 400 dinara za projekcije u Velikoj sali DOB i 300 dinara za projekcije u sali Amerikana, dok studenti filmskih akademija, kao i do sada, uz indeks mogu besplatno da posećuju projekcije.

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd. 

Pokrovitelji festivala su Grad Beograd, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Filmski centar Srbije.

Organizator i izvršni producent  festivala je Dom omladine Beograda.

Festival su podržali: Jugoslovenska kinoteka, Austrijski kulturni forum, Zastava film, Filmske novosti, Francuski institut u Beogradu, DPC, Living Pictures, Turistička organizacija Beograda, Turistička organizacija Srbije.

Javna vođenja i ciklus predavanja u okviru pratećeg programa izložbe “Iskonsko u modernom - Olga Jančić” u MSUB

 

Prvo u nizu javnih vođenja i predavanja pod nazivom “Misao o skulpturi”  autora dr Rajke Bošković u okviru pratećeg programa izložbe “Iskonsko u modernom – Olga Jančić” biće održano u subotu, 11. marta u 13 časova u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Tom prilikom gost će biti vajar Marko Vukša, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Za 18. mart u 13 časova zakazano je javno vođenje s predavanjem „Biće kamena“, a gost programa je Đorđe Čpajak, vajar i dekan FPU.

U subotu 25. marta u isto vreme, gost dr Rajke Bošković na javnom vođenju i predavanju „Mogućnosti skulptorskog izraza - u metalu“ biće vajar Vukašin Milović, profesor FPU u Beogradu.

Prvog aprila u 13 časova, uz javno vođenje će biti održano predavanje „Smisao skulpture na otvorenom“, kada će ponovo gostovati Goran Čpajak.

Osmog aprila u 13 sati gošća programa “Priroda kamena” će biti dr Kristina Resimić Šarić, geolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Za 15. april u 13 časova zakazano je javno vođenje i predavanje „Boje kamena - sve nijanse beline“, uz gosta mr Petra Vujoševića, slikara.

Program „Original i odlivak“ 22. aprila u 13h zatvara serijal javnih vođenja i predavanja kroz izložbu, a gost će biti vajar Zoran Kuzmanović.

Ulaz na sve prateće programe je besplatan.

Autorka izložbe “Iskonsko u modernom – Olga Jančić” je dr Rajka Bošković, muzejska savetnica, a asistentkinja autorke izložbe je Kristina Armuš.

Na izložbi je izloženo 20 skulptura u kamenu, drvetu, bronzi i aluminijumu. Poseban segment izložbe čine video snimci monumentalnih skulptura u slobodnom prostoru – skulptura u kamenu postavljenih na Savskom keju u Beogradu, Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu i u parku u Vrnjačkoj Banji, kao i skulptura u bronzi u Kraljevu.

U svom bogatom i plodnom umetničkom stvaralaštvu od preko šest decenija, Olga Jančić dubokim razumevanjem i doživljajem iskonskog - uspeva da skulpturama modernog izraza da dimenziju prvobitnosti. Promišljajući suštinska pitanja čovekovog postojanja – zadivljujuću čudesnost i lepotu života, ona istovremeno zalazi u sfere one druge, manje vedre strane života, sa svim njegovim strepnjama.

Gledano u celini, dela u bronzi i aluminijumu mahom su dramatičnih oblika i naziva, dok se ona u kamenu odlikuju blagošću celokupne vizuelne dejstvenosti, koje punim, zaobljenim volumenima nagoveštavaju plodonosna strujanja iz samog središta odnosno jezgra oblika.

Smelo, ali krajnje promišljeno, sa izraženom senzibilnošću imanentnom ženskom biću, ona se u svom stvaralačkom opusu upušta u prevođenje nekih ključnih tema ljudskog života u umetnički oblik, odstranjujući, u svojim najboljim ostvarenjima, sve opisno kao nepotrebno i suvišno. U apstrahovanom obliku svojih vrhunskih skulptura postiže zgusnut izraz ideje – bilo da se radi o materinstvu, ljubavi ili jezgru oblika. 

Snažna, istrajna i samosvesna ličnost Olge Jančić, svojom neodstupnom posvećenošću zvanju umetnika, ali i nesvakidašnjom smelošću u suočavanju sa ograničenjima i teškoćama u svom životu, upravo u bavljenju skulpturom nalazila je ne samo utočište, nego i smisao svog bivstvovanja.

 „Osećanje koje se javlja pri radu u kamenu u momentima dobre koncentracije je čudesan. To je osećaj intenzivnijeg življenja nego u bilo kojoj drugoj situaciji – nešto blisko zalaženju u više sfere spoznaje života, dosezanje nekih njegovih novih vrednosti, nešto blisko vanvremenom, neka vrsta srodnosti sa molitvom ili himnom životu. To je takođe i osećanje bliskosti sa sobom, onim boljim delom sebe”, govorila je Olga Jančić o svom stvaralaštvu.

Olga Jančić (1. februar 1929. Bitolj – 25. oktobar 2012. Beograd) upisuje Vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu sa šesnaest godina (1945-49). Završava petogodišnju specijalizaciju u Majstorskoj radionici Tome Rosandića (1950-1954). Učestvuje u osnivanju grupe Prostor 8 koja prvi put priređuje izložbu u slobodnom prostoru u Tašmajdanskom parku u Beogradu 1957. godine. Prvu samostalnu izložbu ima 1959. godine u Umetničkom paviljonu u Beogradu. Iste godine dobija nagradu za skulpturu na I međunarodnom bijenalu mladih u Parizu. Izlaže na preko 20 samostalnih i velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bila je u selekciji najznačajnijih izložbi jugoslovenskih
umetnika u inostranstvu.

Tokom života organizovane su joj dve retrospektivne izložbe: prva u Muzeju savremene umetnosti 1987. godine i druga 2005. godine u Muzeju „25. maj“ u Beogradu. Dobitnica je značajnih nagrada među kojima su: nagrada „Politike“ iz Fonda Vladislav Ribnikar (1977), Nagrada za skulpturu na Oktobarskom salonu, (1984), Oktobarska nagrada grada Beograda za skulpturu, (1987) i druge. Dela Olge Jančić zastupljena su u brojnim muzejskim kolekcijama u zemlji i inostranstvu: Muzej savremene umetnosti, Beograd, Kuća Legata, Beograd, Muzej suvremene umjetnosti, Zagreb, Moderna galerija, Ljubljana, Muzej na sovremena umetnost, Skoplje, Muzej moderne umetnosti, Beč, Muzej moderne umetnosti, Aleksandrija i drugim. Svoju zaostavštinu poklonila je Gradu Beogradu koja se čuva u Kući legata.

Izložbu “Iskonsko u modernom – Olga Jančić” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu biće otvorena do 2. maja 2023. godine. 

foto Bojana Janjić 

ŽIVOT IZ DVA DELA, GOSTOVANJE TEATAR THEATRON MALME- ŠVEDSKA U MADLENIJANUMU

 

 

 

Dvoje glumaca se kreću u sopstvenim životnim pričama o identitetu, pripadnosti, snovima i željama. Mnogo stanovnika naše planete su migranti danas. Mi smo sigurni da upravo naše životne priče mogu da inspirišu publiku i da kažu puno toga o našem vremenu. O tome kako možemo da živimo zajedno.

„Život iz dva dela” je predstava o tome kako migracije utiču na nas. Glumci uz pomoć predstave, koja traje 75 minuta i razgovorima sa publikom nakon nje, traže forme za interaktivno delovanje sa publikom. 

U toku stvaranja i igranju predstave glumci se približavaju premisama pod kojima migrant egzistiraju: rešenja o odbijanju molbe, promenjene okolnosti života, osećaj da se nema čvsto uporište, ali i otkrivanje radosti pri upoznavanja novih ljudi, novih relacija, zanimljivih mesta i novog načina života.

Originalno je da se uloge i stvarni život glumaca u predstavi poklapaju.

Centralna pitanja u celom projektu su: O čemu sanjaš, čemu se raduješ? Da li treba raskrstiti sa prošlošću da bi se započeo novi život? Čega ne želimo da se sećamo iz prošlosti? Šta je važno da ispričamo našoj deci o našem detinjstvu?

 

Suzana je rodjena u Geteborgu, roditelji su joj došli u Švedsku iz Subotice sredinom 60-tih godina, kao gastarbajteri. Suzana je živela i odrasla u Švedskoj veći deo svog života. San njenih roditelja je uvek bio da zarade dovoljno veliki kapital i da se vrate u svoju zemlju. Kako to utiče na nju? Kako na njen identitet?

 

Željko je došao u Švedsku kao izbeglica iz bivše Jugoslavije. Nakon završene glumačke akademije u Novom Sadu 1991. godine u klasi profesora Radeta Markovića započinje karijeru u teatru. Tamo mu je familija, prijatelji, jezik i njegov kulturni identitet. Dolazak u Švedsku tokom 1990-tih je bio pravi šok, pad na drugu planetu. On postaje neznanac sam sebi medju svim drugim strancima u Švedskoj.

 

Kako učiti jezik? Kako se ophoditi? Zahvaliti? Kako se odnositi prema svojoj životnoj priči kao emigrant, imigrant i izbeglica? Sve može da nam se oduzme u životu: naši najmiliji; naša rodna gruda; čak i dostojanstvo; Ali, naše životne priče i sećanja iz detinjstva ne može niko da nam oduzme.

 

Predstava ŽIVOT IZ DVA DELA traje 75 minuta,  razgovor oko 30 minuta, posle predstave. 

Publika je dobrodošla da izrazi svoj lični stav i da podeli svoju životnu priču.

 

Predstava je do sada odigrana 180 puta na švedskom jeziku i 10 puta na srpskom jeziku.

20. MART U 20 H, MALA SCENA MADLENIJANUMA

 

Režija: Tomas Lindstrom

Dramaturgija: Jan Mark

Scena: Stene Martinsen

Autorski projekat glumaca: Suzanne Santrač i Željka Santrača