Preminuo režiser Goran Paskaljević

 Proslavljeni srpski režiser Goran Paskaljević preminuo je u 74. godini.

.

Goran Paskaljević (22. april 1947.- 25. septembar  2020. ) bio je srpski filmski reditelj. Diplomirao je filmsku režiju u Pragu.  Režirao je mnoge dokumentarne filmove i TV drame , a prvi dugometražni igrani film — „Čuvar plaže u zimskom periodu“, snimio je 1976. godine. Napravio je preko 30 dokumentarnih i 13 igranih filmova.

Dobitnik je mnogih prestižnih nagrada: Nagrada kritičara za najbolji evropski film 1998. za „Bure baruta“, Nagrada kritičara u San Sebastijanu 1990. za „Vreme čuda“. Časopis „Varajeti“ svrstao ga je 2001. u pet najboljih režisera godine. On je prvi filmski režiser koji je 2002. u Minhenu dobio Nagradu Bernard Viki „Most“ za humanizam u svojim delima. Novembra 2007. Paskaljević je odlikovan francuskim Ordenom umetnosti i književnosti koji mu je svečano uručen u Beogradu 9. maja 2008. 

Svečano otvoren XIII Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE

Svečanom ceremonijom u Narodnom pozorištu Leskovac, u petak 25. septembra u 19 sati, otvoren je  XIII Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE, koji će trajati do 29. septembra na nekoliko lokacija u Leskovcu i onlajn. Tom prilikom, prisutnima su se obratili direktorka Leskovačkog kulturnog centra Sanja Conić, producent Miroslav Mogorović, direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić i umetnički direktor festivala, naš proslavljeni režiser Darko Bajić. Publici se obratio i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, a glumac, reditelj i producent Lazar Ristovski otvorio je festival.

 

 „Srećni smo što smo doveli publiku u bioskop jer nema ništa bez emocije, energije i bez međusobne komunikacije. To daje draž životu i festivalu. LIFFE će po prvi put probiti granice i to je dobra strana online platforme jer će nas videti u celom regionu. Dobro je da se čuje za festival i da on krupnim koracima svake godine grabi da postane događaj za koji se traži karta više“, izjavila je direktorka Leskovačkog kulturnog centera Sanja Conić povodom svečanog otvaranja.

 

Producent Miroslav Mogorović govorio je o novom filmu „Bilo jednom u Srbiji“ koji se trenutno snima u Leskovcu i okolini.

 

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, o značaju LIFFE-a je rekao: „Za ovaj deo Balkana je bitno da festival postoji. Mislim da raste iz godine u godinu i dobija sve veći značaj. Mogu da čestitam ljudima iz Leskovca, što su uspeli da organizuju festival u ovim uslovima ne prekidaju tradiciju. Da ipak skupe hrabrosti, pametno rukovode festivalom i da ga održe ove godine. Nadamo se da će sledeće godine biti svima lakše“.

Umetnički direktor Darko Bajić povodom otvaranja ovogodišnjeg festivalskog izdanja je rekao: „Ove godine će biti jako lepo jer ćemo uživati u dobroj atmosferi. Uživaćemo i u online platformi sa kojom smo napravili mnogo veći i bolji festival. Kad pogledate osamdesetak vrhunskih reditelja iz celog regiona, koji su godinama dolazili ovde, shvatićete da Leskovac nije samo Leskovac, nego ozbiljan filmski grad“ istakao je Bajić i dodao: „Mislim da su za sve ono što se dešava i u Leskovcu i na festivalu, u stvari zaslužni ljudi koji vole film i time podstiču ono što je jako važno – nove filmove i večeri u kojima ćete uživati i zbog kojih ćete biti bogatiji u životu. Voleo bih da ovaj festival ostane mladima Leskovca, da ga čuvaju i paze, i da uvek imamo taj kulturni prostor za sučeljavanja i dijalog.“

 

Ovogodišnji laureat nagrade „Živojin Žika Pavlović” rediteljGoran Paskaljević, nažalost nije mogao da prisustvuje ceremoniji otvaranja.

Nakon ceremonije svečanog otvaranja, usledila je Specijalna projekcija filma reditelja Darka Bajića „Ime naroda“ o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, nekadašnjem gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka. Glavnu ulogu u filmu igra Ljubomir Bandović, dok su u ostalim ulogama Žarko Laušević, Katarina Žutić, Anja Pavićević, Ana Franić, Andrija Kuzmanović, Milutin Mima Karadžić i mnogi drugi. Van konkurencije na onlajn platformi prikazano je i ostvarenje „Uprkos magli” Gorana Paskaljevića.

Takmičarski program prve festivalske večeri čine filmovi „Vrba” Milča Mančevskog (21.00, bioskop LKC), i „Polusestra” Damjana Kozole (Onlajn platforma u 21.00), dok će u okviru kategorije Nezavisnog filma u 23.00 biti prikazan hrvatski film „Ideš? Idem!” Ljube Zdjelarevića.

 

Drugog festivalskog dana, u subotu, 26. septembra, publika će u Takmičarskom programu moći da pogleda filmove „Otac” Srdana Golubovića (Narodno pozorište, 19.00); „Grudi” u režiji Marije Perović (Bioskop LKC, 21.00) i „Koja je ovo država” Vinka Brešana (Onlajn platforma, 21.00). Na platformi će biti prikazani i filmovi iz selekcija Pobednici („Godina majmuna” Vladimira Blaževskog u 17.00 i „Tilva Roš” Nikole Ležaića u 19.00), i Nezavisni film („Oroslan” Matjaža Ivanišina u 23.00). U programu Studentski film od 19 sati u Bioskopu LKC biće prikazani studentski filmovi iz BiH i Crne Gore, dok će se u okviru tribinskog programa „U krupnom planu” u Bioskopu LKC od 17 sati predstaviti glumica Milena Pavlović.

 

LIFFE se održava u organizaciji Leskovačkog kulturnog centra, a uz podršku Grada Leskovca, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije i sponzora. Festival će biti održan u skladu sa merama Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.

Jadnici sa Slavenom Došlom a Veliki Getsbi sa Branislavom Trifunovićem na sceni Madlenianuma

Poslednja konferencija za štampu u Madlenianumu desila se u februaru ove godine. Posle smo svi bili svedoci da je ceo svet postao poprište jedne bestijalne infektivne tragedije, te je kao Sunce iz turobnog neba, došlo ponovno viđenje sa zaposlenim u Madlenianumu, u Hotelu Zepter u jedno sveže, ali prelepo septembarsko veče, u bašti uz striktno poštovanje svih propisanih mera. Konferencija je započela konstatacijom da „ništa ne može da zameni živu reč“, uprkos impozatnih emitovanih 36 predstava i 108 izdanja onlajn.

Posle šest meseci pauze zbog suzbijanja pandemije virusa kovida 19, Opera i teatar Madlenianum najavio je bogat program XXIII sezone koju 3. oktobra započinje mjuziklom "Jadnici" u režiji Nebojše Bradića. 

Generalni i umetnički direktor Andreja Rackov, kaže da su stvoreni sigurni uslovi za boravak publiku i izvođače, a poštujući i sprovodeći propisane mere Vlade i Kriznog štaba protiv širenja virusa korone, sve predstave se izvode na Velikoj sceni, sa vidno obeleženom distancom između posetilaca, a glumcima je na probama omogućeno da koriste maske.

Direktorka drame, rediteljka Ana Radivojević Zdravković, najavila je premijeru obnove melodrame "Velikog Getsbija" 19. oktobra u kojoj će se u glavnoj ulozi, umesto Ivana Bosiljčića, naći Branislav Trifunović.

„Kada smo 2015. godine postavljali "Getsbija" imali smo razlog. Taj veliki komad bavi se ljudima nakon I svetskog rata, velikim traumama, a te godine kada je bila premijera, sve više su se događali teroristički napadi. Tada smo strepeli šta sve iz toga može da proistekne, a nismo ni slutili šta će ova 2020. godina doneti“, konstatuje Zdravkovićeva.

Drama VELIKI GETSBI koju je po legendarnom Ficdžeraldovom romanu napisao Hristo Bojčev izvedena je premijerno na Velikoj sceni Madlenianuma u režiji Ane Radivojević Zdravković 18. decembra 2015. godine.

Pozorišna verzija VELIKOG GETSBIJA je zapravo vrlo intimna postratna ljubavna priča koja zaobilazi raspuštenost glamuroznih proslava u velelepnoj vili novopečenog bogataša Džeja Getsbija. Na sceni se ogoljava namučena duša Getsbija vojnika koji je zbog rata izgubio svoju veliku ljubav, devojku Dejzi. 

U drami on čini sve da je vrati u svoj život iako je ona udata za drugog čoveka sa kojim ima i dete. Džej Getsbi čini sve za Dejzi dajući konačno za nju i svoj život.

Raskošni kostimi Jelene Stokuće, zamamna plava scenografija Dejana Pantelića upotpunjena automobilom iz Muzeja automobila Bratislava Petkovića i prava melodramska muzika Janje Lončar su teren u kojem će publika Madlenianuma uz Branislava Trifunovića ove sezone gledati i Tamaru Aleksić, Ljubomira Bulajića, Miloša Timotijevića, Borku Tomović, Daninu Jeftić, Sofiju Juričan, Milana Čučilovića, Davora Perunovića, Milicu Janketić, Maju Lukić, Vladimira Tešovića, Ljiljanu, Angelinu i Doroteu Repić, kao i malog francuskog buldoga Kuma.

Trifunović smatra da je Ficdžeraldov roman veoma aktuelan, dodajući da se veoma uželeo pozorišta, da je ekipa dobra i da jedva čeka da se vrati:

 „Mislim da se pre svega bavi moralom i dekandencijom koju možemo da vidimo i danas mnogo više nego što je to u ovom delu. Meni je izazov uskočiti u tuđu ulogu, ne volim to, ali ću se potruditi da unesem nešto svoje i da je iznesem na svoj način. U današnje vreme bi se takvi ljudi gledali sa malo romantike i prezira, ali je pitanje danas šta čovek sme i može da uradi za ženu, bez obzira na prepreke. 

Moj Užičanin Bosiljčić bio je sjajan, a ja ću probati da napravim nešto svoje. Nadam se da će predstava trajati bar još pet godina, a da ću ja uneti nešto svoje!“

Branislav Trifunović je rođen 16. januara 1978. godine u Kruševcu. Osnovnu i srednju školu zavšio je u Užicu. Akademiju umetnosti, smer gluma, upisuje u Novom Sadu, u klasi prof. Petra Banićevića.

Na oktobarskom repertoaru nalaze se i predstave "Žanka", "Kazanova protiv Don Žuana", "Dolče vita", "Vesela udovica". Za XXIII sezonu najavljene su opere "Manon Lesko", "Don Ðovani", balet "Hazarski rečnik" i mnoge toga još (52. Bemus 1-7. novembra sa čuvenom beloruskom dramskom sopranom Marijom Guljeginom), gostovanje teatra iz Sent Peterburga sredinom novembra sa dve predstave sa po dva izvođenja - Mocartova opera „Otmica iz saraja“ i „Nasilje nad Lukrecijom“ B. Britna, naravno, ako epidemiološka situacija to dopusti. 

I nadajmo se da ćemo moći da uživamo i u Novogodišnjem koncertu 26. decembra sa baritonom Željkom Lučićem. Za sledeću kalendarsku godinu oprezno saopštavaju da su dobili licencu za „Priču sa zapadne strane“, ako nas nešto nepredviđeno ne prekine opet.

 

GAVRANFEST-Predstave po tekstovima Mire Gavrana

 

„Gavran je jedini živi autor u čiju čast se organizuje čitav festival. Srbija se time priključila Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i Nemačkoj. Igraće se predstave "Noć bogova", "Teško je reći zbogom", "Sladoled" i "Hotel Babilon", a autor će biti naš gost“ najavila je Zdravkovićeva. 

Od 22. do 25. oktobra na repertoaru će se tako naći 4 predstave po tekstovima Mire Gavrana, jedno javno čitanje i promociju knjige:

• 22. oktobar  u 19:30 časova - NOĆ BOGOVA, Teatar tri glumca (Beograd). Režija Marko Manojlović,  kostimi Maja Mirković, glume: Vojin Ćetković, Dejan Lutkić i Nebojša Cile Ilić.  Putujemo u vreme Luja XIV kada se tri lika kralj, dvorska luda i pisam Molijer opijaju proslavljajući deceniju prijateljstva. Kao i uvek, u sličnim prilikama, neke stvari izbijaju na videlo.
• 23. oktobar u 19:30 časova - TEŠKO JE REĆI ZBOGOM, Teatar Vihor (Beograd) u režiji Marije Barne Lipkovski, i glumcima: Ninom Janković, Ivanom Mihalovićem i Nevenom Vukas prisustvovaćemo bračnom trouglu.
• 24. oktobar u 19:30 časova - SLADOLED, Narodno pozorište (Niš) u režiji Spasoja Ž. Milovanovića, sa glumcima Ivanom Nedović i Nadjom Nedović Tekinder. Posle uspešnog gostovanja na Maloj sceni Madlenianuma. Kompleksan odnos majke i ćerke, jaz generacija, ljubav-od vrtića pa do staračkog doma.
• 24. oktobar u 12:00 časova  - promocija knjige ODABRANE KOMEDIJE MIRA GAVRANA. O knjizi govori makedonski teatrolog i dramaturg Venko Andonovski. Odmah nakon predstavljanja knjigi sledi:
• Javno čitanje komedije PIVO. Učestvuju: Dragan Vujić Vujke, Lako Nikolić i Nadežda Kostić
• 25. oktobar u 19:30 časova - HOTEL BABILON, Teatar Gavran (Zagreb)- monodrama u kojoj Mladena Gavran tumači čak 11 uloga. Režiju potpisuje Ana Bukić.  Za sve one koji su propustili letovanje-ova predstava vas vodi u jedno dalmatisnko mesto gde se slovačka gošća nalazi u raljama lokalnog zavodnika, recepcionara Jakše Hektorovića. Ima tu i trilerskih zapleta, sudskih procesa...

 

Miro Gavran, pisac drama o ovome kaže:

U protekle 33 godine u Srbiji sam imao 16 teatarskih premijera, a jedna od najuspješnijih bila je Tajna Grete Garbo u Teatru MADLENIANUM s Tanjom Bošković u naslovnoj ulozi, zato sam izuzetno srećan što su vodeći ljudi Teatra MADLENIANUM poželeli organizovati 11. GavranFest, čime je Srbija postala peta zemlja  koja mi je ukazala tu čast, nakon Slovačke, Poljske, Češke i Nemačke.

Srećna okolnost je da u ovome trenutku imam nekoliko izvrsnih živih predstava na repertoaru srpskih teatara sa sjajnim glumcima, pa se usuđujem verovati da će ovaj festival  biti kvalitetan i da će pružiti zadovoljstvo ljubiteljima teatra.

 

DOŠLO U JADNICIMA

 

Od 14. januara 2019. godine umesto Ivana Bosiljčića u ulozi Marijusa, nastupa Slaven Došlo u mjuziklu rađenom po čuvenom delu Viktora Igoa Jadnici (Les Misérables). Ljubav. Spektakl. Revolucija. Novi život klasičnog romana Jadnici Viktora Igoa.

Sve ovo moglo bi da se kaže uz mjuzikl Bublila i Šenberga Les Misérables koji se trenutno igra u 38 zemalja, koji do sad imao preko 39.000 repriza i koji je videlo neverovatnih 51.000.000 gledalaca. Ovo je delo koje je oborilo sve rekorde, pa i one najveće koje je postavio mjuzikl Mačke.

Šta ova produkcija znači za Madlenianum?

Pre svega činjenicu da postavljanjem mjuzikla Les Misérables ova pozorišnakuća postaje deo dvadesetdvogodišnje istorije ovog dela. Zatim, da se Madlenianum upisuje na kartu sveta, jer se u desetinama zemalja u ovom trenutku, baš kao i kod nas, traži karta više za ovaj mjuzikl.

Ipak, igranje Les Misérables pre svega znači da se na ovoj zemunskoj sceni pojavljuje delo koje je na najlepši način stihovalo i prepevalo one najhumanije misli Viktora Igoa i pretočilo ih u muzički spektakl koji govori o prijateljstvu, odanosti i prkosu. Žan Valžan, Fantina, Eponina, Kozeta, ali pre svih mali Gavroš, jedan obešenjak i prerano sazreli dečak, pokazuju snagu narodnog duha, veličinu pobune, tragizam, ali i čoveštvo nemirne istorije. Sada je ta istorija pretočena u sve ono što samo pozorište može da pruži: u boje, svetlo, pesmu, igru, ali i pravu dramu. Na sceni će se pojaviti deset solista, no uz njih i čitava galerija likova: robijaši, prostitutke, radnice, gatare, prosjakinje. Lik Gavroša ipak ostaje lajt-motiv čitavog projekta Madlenianuma.

Reditelj: Nebojša Bradić

Dirigent: Vesna Šouc

Igraju: N. Dugalić, D. Lutkić, M. Gligorić, S. Timarov,  N. Marković, B. Podrumac, S. Došlo, N. Đoković,

Lj. Popović... 

Predstava se igra na engleskom sa titlom na srpskom jeziku. Predstave se i dalje snimaju što se ispostavilo kao esencijalno u vreme vanrednog stanja kada su predstave emitovane onlajn.

 

 

Godišnjak Miodraga Ilića

 

Na pres konferenciji  predstavljen je „Godišnjak" Miodraga Ilića, skoro duplo obimniji od svog prethodnika, koji je ovom prilikom kazao da je prethodna sezona, iako je bila skraćena, bila puna uspeha i dobrih rezultata, "koje je bilo vredno uneti u Godišnjak kako bi se na taj način otrgli od zaborava". 

Miodraga Ilića, koji ovo izdanje uređuje treću godinu zaredom, završio je pošalicom da:

„i ne može da zamisli kako bi pevao operski pevač sa maskom na licu!“

 

SERVISNE INFOPRMACIJE

 

Radno vreme blagajni:

Blagajna u Pozorištu, Glavna 32: radnim danima od 9 do 14 časova, i dva sata pred predstavu. Po objavi oktobarskog repertoara, radnim danom od 9 do 16 časova, kada je predstava od 12 do 20 časova i dva sata pred predstavu vikendom.

Blagajna u Muzeju, Knez Mihailova 42:

utorak, sreda, petak: 12-20h

četvrtak: 12-22h

subota i nedelja:10-20h

ponedeljak: neradni dan.

KOVID19

U skladu sa merama zdravstvene zaštite i preporukama za bezbedno organizovanje rada pozorišta tokom pandemije virusa Covid-19 u Republici Srbiji, publika se zamoljava da se pridržava sledećih pravila:

• Prilikom ulaska i tokom boravka u pozorištu, obavezno je nošenje zaštitnih maski.
• Na ulazu u pozorište, svim posetiocima će beskontaktno biti izmerena telesna temperatura.
• Ulaz neće biti dozvoljen posetiocima sa telesnom temperaturom višom od 37.5° C.
• Raspored sedenja u sali je izmenjen u skladu sa merama zaštite.
• Sedišta koja ne mogu biti korišćena su vidno označena.
• Molimo vas da, tokom boravka u pozorištu, izbegavate okupljanje u grupama.
• Mesta za čekanje u redovima su vidno obeležena, uz poštovanje održavanja distance.

 

Takođe su zbog bezbednosti obezbedjeni:

1. Dezinfekciju svih prostora.
2. Prostori Foajea, Bell Etage-a, kao i Velike i Male sale, opremljeni su sa Zepter Therapy Air Ion – najsavremenijim uređajem za prečišćavanje vazduha na globalnom tržištu, koji efikasno eliminiše 99,99% zagađujućih čestica iz vazduha, a sertifikovan je da ispunjava naučne zahteve da eliminiše Covid-19 https://therapyair.zepter.rs.
3. Svi zaposleni nose zaštitne maske tokom boravka u pozorištu. 

 

FESTOVIH 50 VELIČANSTVENIH: Dodeljene plakete povodom pola veka FEST-a

Kako je navedeno i na sajtu samog FEST-a, pedeset godina od kada je 23. septembra 1970. odlukom o formiranju Saveta osnovan Međunarodni filmski festival FEST, svečano je obeleženo u Skupštini grada ceremonijom „Festovih 50“, i dodelom 50 plaketa pojedincima koji su doprineli da naš ‘festival festivala’ postigne svetski ugled.

Ovim simboličnim gestom FEST se zahvaljuje pojedincima koji su osnovali i stvarali najznačajniju filmsku manifestaciju u zemlji tokom pedeset godina. Međunarodni filmski festival FEST osnovan je 23. septembra 1970. godine, a svoje prvo izdanje imao je 1971. godine pod sloganom ,,Hrabri novi svet“. Na ceremoniji dodele diploma prisutni su bili dobitnici i njihovi potomci. Dobitnici plaketa su:

Milutin Čolić, idejni tvorac i osnivač FEST-a, prvi umetnički direktor i selektor, a kasnije i Predsednik saveta FESTa.

Dušan Makavejev, Član inicijativnog odbora i Saveta FEST-a, Član selekcione komisije FEST-a od 1987. do 1989. i predsednik Saveta FEST- a od 2002 do 2003. godine.

Milan Vukos, Potpredsednik Skupštine grada Beograda i Član inicijativnog odbora i Saveta FEST-a

Dejan Đurković, Član inicijativnog odbora i Saveta FEST-a

Dr.Petar Volk, Član inicijativnog odbora i Saveta FEST-a i prvi izvršni direktor FEST-a .

Aleksandar Saša Petrović, Član inicijativnog odbora FEST-a i Presednik Saveta FEST-a u dva saziva.

Slobodan Mašić, autor logotipa FEST-a i pre svega autoru vizuelnog identiteta festivala od 1971. do 1976. godine.

Slobodan Novaković, Član inicijativnog odbora FEST-a i autor Hronika Festa Televizije Beograd

Ljubomir Radičević, Član selekcione komisije FEST-a od 1979.do 1981.godine.

Ilija Milutinović, Predsednik Izvršnog odbora FEST-a od 1974. do 1976. i Član selekcione komisije FEST-a od 1983. do 1986.godine.

Radoslav Zelenović, Član selekcione komisije FEST-a 1981 – 1983. i Član saveta FEST-a 1995 – 1997 i umetničkog veća.

Mirjana Von Blarikon, Član umetničke direkcije i ambasador FEST-a.

Milan Vlajčić, hroničar FEST-a od 1971. do danas. Član selekcione komisije FEST-a od 1981.do 1983.godine. Autor knjige FEST ODBROJAVANJE izdate 2002. godine.

Bogdan Tirnanić Tirke, Član selekcione komisije FEST-a od 1979.do 1983. godine.

Kosta Carina, dugogodišnji šef prevodilačke službe FEST-a.

Božidar Zečević, Član umetničkog veća FEST-a 1997. godine i uredniku Monografije „Sav taj Fest“ štampane povodom 25.tog FEST-a.

Predrag Golubović, Član selekcione komisije FEST-a u dva saziva od 1979. do 1981. i od 1983. do 1985. godine.

Đoka Stojčić, Predsednik Saveta FEST-a u periodu od 1982. do 1986. godine.

Nebojša Đukelić, Selektor FEST-a od 1990 do 1993. godine i autoru Festovizije.

Donka Špiček, Predsednica Izvršnog odbora FEST-a od 1981. do 1986.godine.

Gordan Mihić, Član selekcione komisije FEST-a od 1987. do 1989. i predsednik Saveta FEST-a 1992. godine.

Bora Drašković, Član selekcione komisije FEST-a od 1987 do 1989. godine.

Emir Kusturica, Predsednik Saveta FEST-a 1995. godine, zaslužan za dolazak Džonija Depa, Džima Džarmuša, Harvi Kajtela, Monike Beluči i mnogih drugih svetskih imena na FEST.

Vojislav Voki Kostić, (posthumno) Predsednik Organizacionog odbora FEST-a od 1987.do 1992. godine.

Dinko Tucaković, (posthumno) Predsednik Saveta FEST-a od 1998. do 2001.godine i autor dokumentarnog filma BEOGRAD I FEST.

Nevena Đonlić , dugogodišnji operativni rukovodioc FEST-a tokom osamdesetih i operativna direktorka od 1995. do 1999. godine

Dragan Jeličić, Koselektor FEST-a 1999., izvršni producent FESTa 2000. godine i Član odbora FEST-a od 2018.

Nenad Dukić, Umetnički direktor FEST-a u periodu 1995 – 1996. godine.

Goran Paskaljević, Predsednik Saveta FEST-a 2003. godine.

Miroljub Mića Vučković, Član umetničkog veća FEST-a od 1997.do 1998.godine i umetnički direktor i selektor FEST-a u periodu od 1999 do 2010. godine.

Dejan Vražalić, Član Saveta FEST-a 1998.i Član odbora FEST-a od 2001.do 2008. godine.

Miloš Miša Paramentić, direktor direkcije FEST-a od 2003. do 2012. godine.

Miroslav Miša Mogorović, koordinator programa FEST- aod 2003, do 2006. godine i Inicijator i direktor Industri programa B2B.

Srdan Golubović, Predsednik saveta FEST-a 2006. godine.

Dubravka Lakić, Članica Saveta FEST-a od 2005.do 2006. godine i inicijator Politikine nagrade ,,Milutin Čolić“ .

Sandra Perović, Članica odbora FEST-a od 2010.do 2014.godine i dugogodišnja urednica Hronika FEST-a na RTS-u od 2005. godine.

Pavle Lazić Pajče, legendarni Kino-operateru FEST-a od 1971.godine, koji je imao tu privilegiju da pusti i vidi sve filmove na festivalu.

Vuk Pavlović, Član saveta FESTa od 1998.do 2002.godine.

Slobodan Pavićević Pava, prvi direktor direkcije FEST-a od 2001.

Nebojša Popović, dugogodišnji hroničar FEST-a i Član Saveta od 2001. do 2002.godine.

Darjan Mihajlović, Predsednik odbora FEST-a od 2008.do 2011.godine.

Dragan Marinković Ćosa, Direktor direkcije FEST-a od 2002.do 2003.i 2012.do 2013.godine i Izvršnom direktoru FEST-a 2014.

Gradimir Dimitrijević, Direktor Direkcije FEST-a od 2013. do 2015. godine i producentu FEST-a od 2015 do 2017. godine.

Darija Jevtić, Glavni organizator FEST- a od 2004. do 2018. godine i koordinator produkcije od 2019. godine.

Darja Bajić, Koordinator službe za goste FEST- a od 2009. do 2017.godine i producent FESTa od 2017. godine.

Borislav Bora Anđelić, Član umetničkog veća FEST-a 1997.godine i umetnički direktoru FEST-a od 2010 .do 2014. godine.

Mladen Đorđević, Selektor FEST-a 2014. do 2016 . godine i član odbora FEST-a od 2015. do 2018. godine.

Jugoslav Pantelić, Član Saveta FEST-a od 2002. do 2006.godine i Umetnički direktor FEST-a od 2014. godine.

Miloš Đukelić , Član odbora FEST-a od 2018. godine.

Ivan Karl, Selektor FEST-a od 2010. do 2014.godine, autor monografije FEST-a “Sanjati otvorenih očiju” i predsednik odbora FEST-a od 2018. godine.

V Festival subverzivnog filma PLAN B #2

Додај наслов

Peti PLAN B posvećen je prvoj generaciji filmmejkera sa radionice Ateljea Varan i njihovim filmovima. U četiri termina subotom, od 19. septembra do 10. oktobra, publika će biti u prilici da vidi svih 11 filmova sa prve Varan radionice, uz stručno vođenje i razgovore sa autorima nakon projekcija njihovih filmova. 

U okviru drugog termina, u subotu 26. septembra od 20 časova prikazujemo filmove Rajka Petrovića, Sare Stojković i Davida Solomona.

Projekcije se održavaju na terasi Doma omladine Beograda (u slučaju lošeg vremena u Tribinskoj sali), a ulaz je slobodan.

“OTKUCAJI”
Između haiku poezije i nemih Kiarostamijevih dokumentarističkih eseja, otkrivamo novu dimenziju vremena i prostora, transcendirajući pojavnost, bivajući s onu stranu prikazanih fenomena. Neki kadrovi iz „Otkucaja“ se urezuju u pamćenje dublje od najdubljih arhetipova.
režija: RAJKO PETROVIĆ
14’

“U MEĐUVREMENU”
Zaglavljeni negde uzmeđu dve stanice u prostoru i vremenu.
Gde smo sada? Kuda idemo? Pridružite se putnicima na putovanju po začaranom krugu Srbije, u razotkrivanju tajni iz prošlosti, problema sadašnjosti i neizvesnosti sutrašnjice.
režija: SARA STOJKOVIĆ
20’

“JEVREJSKO NASELJE”
Dva naroda koji žive na istom prostoru u sadašnjosti nekada su delili zloglasne gasne komore nacističkih logora. Oba su preživela ovu klanicu naroda. Jevreji i Romi danas dele najstarije Jevrejsko groblje na ovim prostorima koje se nalazi u Nišu. Jedni su živi, drugi su već veoma dugo mrtvi, dovoljno dugo da izbegnu sva zla prošlog veka. Sadašnji površinski žitelji ovog groblja, Romi, zovu ga „Jevrejsko naselje“. Za njih i njihovu tradiciju linija između sveta živih i mrtvih je veoma tanka, kao što je to bila i za drevne kabaliste, koji su svoje mistične formule ostavili utisnute u nadgrobne ploče koje prekrivaju čitavo naselje, pojavljujući se u prolazima između kuća, u dnevnim sobama, štalama, služeći kao stepenice ili sto. Jedan od Roma veruje da su svi Jevreji na svetu poreklom baš iz ovog naselja. Ovaj film vodi nas preko tanke linije koja razdvaja ova dva naroda, pokazujući nam širu perspektivu, u kojoj su granice između svih naroda takođe veoma tanke.
režija: DAVID SOLOMON
22’

Ovogodišnji 5. po redu, festival PLAN B posvećen je subverzivnosti “malih” filmova, subverzivnosti nezavisnih filmskih produkcija i filmmejkerskih radionica, subverzivnom prenošenju gerilskih filmaških iskustva sa kolena na koleno i širenju što veće filmske demokratičnosti. Zbog toga će festival, pod sloganom Cinéma vérité Srbija, biti posvećen radionici dokumentarnog filma Ateljea Varan, koja je u Srbiji prvi put održana 2004. godine. Tokom godina iznedrila je jedanaest filmmejkera koji su danas profesori prestižnih fakultata od Amerike do Beograda, reditelji koji stvaraju širom sveta, programeri, selektor i direktori značajnih filmskih festivala, a njihovi filmovi osvajali brojne nagrade, prikazivani na televizijama i festivalima… Projekcijama filmova sa prve radionice Ateljea Varan se ujedno podesećamo gde smo kao društvo bili te godine, jer iako su ovi filmovi intimna i lična dokumentarna svedočenja u svima njima su i obrisi vremena u kome su nastali. Takođe, pratimo razvojni putu svakog od ovih autora, i sa njima razgovaramo gde su bili, šta su radili i kuda idu, da li možda neki od njih više nisu u filmskim vodama.

Festival subverzivnog filma “PLAN B” nastao je u Domu omladine Beograda kao potreba da se isprate savremeni tokovi angažovanih i društveno bitnih tema u filmovima. Ove godine osvrćemo se unazad, tražeći u nama samima i u našoj neposrednoj blizini šta je to što je bilo drugačije, što je možda posejalo klicu neke buduće promene, promene na bolje, i šta se sa tom promenom dogodilo u međuvremenu.