Hitovi Beldocsa u Dvorani Kulturnog centra Beograda

Program Hitovi Beldocsa! predstavlja jedinstvenu priliku da se pogledaju najtraženiji dokumentarci sa 13. po redu izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs. Hrabri filmovi domaćih autora, nagrađeni naslovi i drugi fascinantni primeri recentne svetske dokumentaristike biće na repertoaru Dvorane Kulturnog centra Beograda od 22. do 26. oktobra 2020. 

Cena ulaznice je 300 RSD.

Četvrtak, 22. oktobar

17:00 / Leptir, Alessandro Cassigoli, Casey Kauffman, Italija, 2018, 80'

Intimno snimana tokom 3 godine, ova priča o sazrevanju delikatno prikazuje uspon italijanske tinejdžerke Irme i težak poraz koji joj menja život i sliku o sebi.



19:00 / Bijeli Božić, Josip Lukić, Hrvatska, 2020, 26'

Gradski park – idealno mesto za opuštanje.


19:00/ Blizanci satkani od sna, Sead Šabotić, Lea Vahrušev, Srbija, 2020, 70'

Mislima usmereni na svoje supruge i decu, osuđenici u Okružnom zatvoru u Beogradu preispituju svoje odluke, sanjaju slobodu i zajednički život sa svojim porodicama.


21:00 / Bugarski san, Srđan Šarenac, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, 2020, 54'

Petra je nemačka penzionerka koja traži bolji život u Istočnoj Evropi.



Petak, 23. oktobar

17:00 / Udarna vest, Tomáš Bojar, Češka Republika, 2018, 73'

Dve redakcije u Češkoj bore se da prve izveste sa tajnog skupa na kome će Miloš Zeman, aktuelni predsednik, objaviti da li će se ponovo kandidovati za predsednika.



19:00 / Govori da bih te video, Marija Stojnić, Srbija, Hrvatska, Katar, 2019, 73'

Kroz sinesteziju reči, muzike, tišine i svetla, Govori da bih te video nas vodi kroz zvučne krajolike Radio Beograda, i istražuje svet radiofonskog zvuka.



21:00 / Nomad: Tragovima Brusa Četvina, Werner Herzog, VB, 2019, 85'

Slavni režiser Verner Hercog putuje svetom da bi bolje razumeo svog prijatelja – avanturistu i legendarnog pisca Brusa Četvina.



Subota, 24.oktobar

17:00 / Vreme, Dragana Jovanović, Srbija, Nemačka, 2016, 53'

Tri dana dovoljna su da nestane stogodišnje čekanje cvetanja.



19:00 / Susret, Marija Strajnić, Srbija, 2020, 37'

Susret je priča o dvoje ljudi koji se nisu videli 65 godina, tokom kojih su neprestano razmenjivali pisma.


19:00 / Viktorija, 15, Mina Petrović, Srbija, 2020, 52'

Viktorija je bubnjarka čija interesovanja i ambicije dostižu svoj pun potencijal tokom leta 2019. godine, zahvaljujući Rok kampu za devojčice.


21:00 / Napolju cvetaju narandže, Nevena Desivojević, Srbija, Portugalija, 2020, 20'

Visoko među planinama, čovek odoleva sam u selu koje nestaje.



21:00 / Pripadnost, Tea Lukač, Srbija, 2020, 50'

Lirski dokumentrac o kolektivno krivim, nevinim individuama i vizuelna oda Vojvodini koja je svemu tome svedočila.



Nedelja, 25.oktobar

17:00 / Otac Arsenije, Svetlana Cemin, Srbija, SAD, 42'

Dvadeset i četiri sata sa ocem Arsenijem, koji istovremeno radi na obnavljanju manastira Ribnice i srpske vere.


19:00 / Potreba za mržnjom, Filip Čolović, Srbija, 2020, 80'

Gledajući na projektoru stare fotografije svog mlađeg brata koji je ubijen u tuči jedne letnje večeri, reditelj kreće da istražuje korene bezrazložnog nasilja i mržnje.



21:00 / Za Samu, Waad Al-Kateab, Edward Watts, Sirija, VB, 2019, 95'

Za Samu je intimno i epsko proputovanje kroz žensko iskustvo rata.



Ponedeljak, 26. oktobar

17:00 / Ulica Sahara 143, Hassen Ferhani, Alžir, Francuska, Katar, 2019, 104'

Usred alžirske sahare, u svojoj beležnici, jedna žena piše svoju Istoriju. Dočekuje kamiondžije, lutajuća bića i snove na cigaretu, kafu ili jaja... Zove se Malika.


19:00 / Zaklinjem se, Nikola Dragović, Milutin Petrović, Srbija, 2020, 86'

Godine 1991, devetnaestogodišnji Beograđanin Igor je regrutovan i poslat na obavezno odsluženje vojnog roka u kasarnu u Varaždin. Nekoliko meseci kasnije, Igor se vraća iz rata.



21:00 / Plava granica, Ivan Milosavljević, Srbija, Slovenija, 2020, 19'

Traganje starog ribara za dugo očekivanim susretom.


21:00 / Drenjine, Nikola Stojanović, 2020, 50'

Smrt voljenog psa ponovo okuplja autorovu porodicu.

52. БЕМУС

У понедељак, 19. октобра је одржана Конференција за медије поводом најаве 52. Београдских музичких свечаности у организацији Центра београдских фестивала

 

Присутнима се прво обратио Иван Карл градски секретар за културу, коментаришући како су због епидемије неке од манифестација ове године одложене или отказане. Он је навео да, поред тога што је данашњи скуп органзован како би се најавио програм једног од најзначајнијих градских фестивала, морамо бити свесни да није немогуће да дође до његовог померања, узимајући у обзир да се епидемиолошка ситуација из недеље у недељу мења. Нагласио је да је планирано да се већина конерата одржи у Коларцу у знак подршке овој установи. Иван Карл је скренуо је пажњу и на то да многи уметници који су контактирани и потврдили своје учешће на 52. Бемусу могу бити у објективној немогућности у допутују, па ће се уколико до тога дође Бемус одржавати у преобликованом виду или ће се пронаћи најкреативнији начин да се осмишљени програм у промењеном термину ипак одржи.

 

Дамир Хандановић директор Центра београдских фестивала, рекао је да се у име Цебефа неће пуно говорити, већ ће се потрудити да се манифестације одрже у складу са прописаним мерама. Рекао је да планирани почетак фестивала 1. новембра и да траје до 13. новембра. Он је најавио је почетак продаје улазница за Бемус од сутра, приметио је да интересовање публике постоји, уз информацију да ће новац бити враћен уколико дође до немогућности одржавања програма. Такође, изјавио је да се мере Кризног штаба у смислу ограниченог броја посетилаца концерата свакако морају поштовати, што значи да ће капацитети сале бити смањени.

 

Уметнички директор фестивала, Бојан Суђић је поделио са присутнима да се на припреми овог Бемуса озбиљно радило још пре завршетка претходног издања фестивала, као и да је жеља била да се сада храбро изађе са најавом и представи резултат заједничког рада уметничког директора и Одбора фестивала и Цебефа. Он је истакао своје интимно опредељење ка Бемусу као догађају који треба да представља најзначајнију манифестацију уметничке музике у Београду посебно , па и у Србији, а који своја искуства и своју сјајну историју треба да угради у сваки од нових Бемуса. Најавио је да је Бемус ове године планиран са неколико звезда, на почетку Марта Аргерич, једна од живих легенди класичне музике која је у овом тренутку потврдила свој долазак заједно са диригентом Луисом Горелицом.

Говорећи о програму, истакао је да се годишњица Бетовена нигде у свету није десила по плану, а ове године ће бити заступљена на Бемусу као ретко где, прожимајући програм целе манифестације. Даље у најави програма, Суђић је истакао наступ једног од најзначајнијих светских драматских сопрана последње деценије Марије Гуљегине у Опери и театру Мадленијанум. Поред овог оперског “места” на фестивалу, најавио је и занимљив наступ Биг бенда у џез обради опере Тоска. У сарадњи са Гитар арт фестивалом, концерт у Комбанк дворани 40 fingers, као и сјајни мађарски пијаниста Тенеш Варјан у оквиру Стенвеј сезоне, показују да је Бемус препознат као интегративни фестивал који окупља и друге фестивале.

Истакао је да је наступима виолинисткиње Сојанг Јун био је посебно импресиониран Јован Колунџија који је члан Одбора.

Што се изворне музике тиче, Суђић је споменуо да се на овом Бемусу она негује наступом Браће Теофиловић који су веома препознатљиви у јавности. Даље се осврнуо на концерт који представља сарадњу са фестивалом НОМУС, када наступа квинтет Номус. Следи наступ загребачких солиста, које предводи виолинистаа Сретен Крстић, који је уједно омиљени концертмајстор Минхенске филхармонији а он ће наступити на 52. Бемусу са Иреном Графенауер, једном од омиљених уметница Београда. Суђић је затим истакао и концерт Симфонијског оркестра РТС у смањеном саставу са сјајном пијанисткињом Јасминком Станчул која ће изводити дела Бетовена.

Посебно је најавио један од највећих куриозитета Бемуса, великог уметника и једног од највећих светских тенора Хосе Куру, који наступа први пут код нас са ансамблом Српског народног позоришта из Новог Сада и многим солистима. За крај фестивала је планиран наступ Београдске филхармоније којим ће дириговати Ханс Граф, а који ће изводити Моцарта.

 

Милан Лазовић, председник Одбора фестивала, подсетио је на значај Бемуса који је етаблиран као манифестација од посебног значаја за културу града али и земље, као и да сваки Бемус појединачно улази у анале културног и музичког живота Београда и Србије, а сматра да ће ове године свакако бити посебно запамћен због услова наметнутих пандемијом. Он је одао признање свима, Одбору, уметничком директору, директору Цебефу, Градском секретару на великом труду, упорности и жељи да до фестивала у тежим условима дође.

Пртограм можете пшогледати ОВДЕ.

 

Saopštenje Srpskog PEN centra povodom nasilnog prekidanja izložbe u Staroj kapetaniji

 

Srpski PEN centar najoštrije osuđuje nasilno prekidanje izložbe stripova „Novo doba“ i uništavanje izloženih radova u Galeriji Stara kapetanija u Zemunu.

U demokratskom i uređenom društvu ne prekidaju se izložbe, ne zabranjuju knjige i pozorišne predstave, ne cenzurišu i ne guše dijalozi o kulturnim, umetničkim i društvenim pitanjima. Umetnička dela mogu biti dobra ili loša, više ili manje prihvaćena od strane stručne kritike i javnosti, ali ona najpre moraju biti javno dostupna. O njima se može razgovarati, ali se ona ne smeju uništavati, zabranjivati i onemogućavati.

Srpski PEN centar energično zahteva od nadležnih državnih organa da neodložno obavesti javnost o svim okolnostima ovog opasnog i uznemirujućeg događaja i da nasilnike izvedu pred lice pravde.

Nasilno prekidanje ove izložbe Srpski PEN centar doživljava kao vrh ledenog brega u očiglednoj rastućoj netoleranciji i nasilnoj retorici u našem društvu oličenoj u pretnjama i medijskim progonima, kao i u sistematičnom potiskivanju društvenih i kulturnih razlika.

Vikend sa ćaletom premijerno

 

Premijere novog filma Miroslava Momčilovića  („Kad porastem biću Kengur“, „Sedam i po“, “Čekaj me ja sigurno neću doći”, “Smrt čoveka na Balkanu”, “Smrdljiva bajka”)  "Vikend sa ćaletom" biće održane u bioskopima od 29. oktobra. Naslovnu ulogu tumači Nenad Jezdić u tužnoj komediji o odnosu ocu i sinu. On je Kašika, sredovečni beogradski kriminalac, pripadnik stare škole, zarobljen u vremenu kada je bio u punoj snazi, žarko poželi da provede vikend sa Ognjenom, jedanaestogodišnjim sinom iz prethodnog braka.

 Bivša supruga mu izlazi u susret jer je svesna činjenice da se Kašiki bliži kraj i da je to verovatno poslednji susret sina sa ocem. Obzirom na to da ga nije viđao pet godina jer je zbog "malih komplikacija" imao zabranu prilaska dečaku, Kašika pokušava da po ubrzanom kursu u sina utisne sve ono što on smatra važnim za život i preživljavanje na ulici i da istovremeno iz malog istera sve ono što je po njegovom mišljenju mekano, slabašno i devijantno.

"Različitosti karaktera i životnog okruženja tu ljubav čine vrlo kompleksnom, neretko i vrlo duhovitom i komičnom", izjavio je Jezdić novinarima danas okupljenim u Lisabon klubu.

Ognjen, odrastao u savremenom wi-fi okruženju, iz virtuelnog, munjevito, bez vremena da dođe do daha, upada u podzemni svet svog oca koji pokušava nemoguće - da u nekoliko dana isporuči svu toplinu, iskustvo i mudrost koje poseduje, istovremeno pokušavajući da kao ’pravi beogradski šmeker’ od malog sakrije svoju bolest...

Osim Jezdića i mladog Vase Vraneša, u ostalim ulogama su - Bane Vidaković kao Bata Konj - najbolji Kašikin drugar, Miodrag Miki Krstović, Boris Milivojević, Katarina Radivojević, Svetlana Bojković, Srna Lango, Anja Alač, Jelena Đukić, Ana Radović, Marko Gvero, Bojan Lazarov, Miljan Davidović, dok je gost na filmu fudbaler Vujadin Savić.

Film "Vikend sa ćaletom" je podržan od strane Filmskog centra Srbije, a u ekipi su i producent Igor Turčinović, direktor fotografije Dalibor Tonković, scenograf Boris Deheljan, kostimograf Jelena Petrović i montažer Petar Jakonić.

 

Prvih 35 godina Zvezdara teatra

Protekla sezona je za Zvezdara teatar bila jubilarna – obeleeno je 35 godina postojanja!

Tim povodom u kratkoj dokumentarnoj emisiji direktor pozorišta, Dušan Kovačević izneo je svoje impresije tim povodom. Emisija u trajanju od 20 minuta zaokružuje priču o njegovom nastanku, izazovima sa kojima su se susretali kroz više od tri decenije rada, kao i tome gde je Zvezdara danas i kako vide njenu budućnost.

 

Zvezdara teatar je otvoren 8. oktobra 1984. godine sa predstavom Mrešćenje šarana Aleksandra Popovića u režiji Dejana MIjača.

„Od tog dana, do danas je izvedeno blizu 100 premijera, preko 8.000 predstava i sa publikom koja u Zvezdaru dolazi uvek u skoro stalnom broju koji je impozantan za naša i svetska pozorišta, što znači da je popunjenost našeg pozorišta uvek preko 90%. Oko jednog projekta u Zvezdari se okupljaju, u tom trenutku najbolji glumci. Zvezdara nema svoj stalni ansambl i mogla bi da posluži kao model za buduća pozorišta“, kaže Kovačević.

Nova scena Zvezdara teatra otvorena je 2001. godine, a prva predstava izvedena na njoj je bila Doktor Šuster, Dušana Kovačevića. Zvezdara je imala I svoju letnju secenu, otvorenu prvi put 1. jula 1985. kada je izveden komad Nečastivi na Filozofskom fakultetu. Letnja scena je nastala zalaganjem blagajnica, organizatora programa, pisaca, glumaca, koji su dali sve od sebe i sami uredili baštu ispred pozorišta za potrebe scene.

„Danas pričamo o 35 god rada i života. Ja sam svedok rada svih 35 godina, na mestu direktora 20 godina. To kad pominjem mislim na priču o odgovornosti i o tome šta Zvezadra zapravo treba da bude jednog dana. Ona je sada u najboljim godinama, najvitalnijim, gledajući ljudske godine. Ali za razliku od ljudskog veka, Zvezdra sve što je starija je sve bolja. Nadam se da će nastaviti ovim putem koji je proveren i da će sa novim ljudima i novom energijom raditi nove predstave, ostati zaštitni znak ljudi koji se okupljaju oko jednog projekta. To je model u koji verujem. Kao kada se pravi reprezentacija u nekom sportu. Za jednu utakmicu odaberete najbolji tim i to je princip po kome je Zvezdara poznata. Publika voli da dolazi ovde jer uz opštinu Zvezdara koja je najbliža zvezdama mi imamo i zvezde na sceni“, istakao je Kovačević.

Tokom 35 godina u Zvezdara teatru je odigrano blizu 8.000 predstava, na gostovanjima  je izvedeno skoro 1.500 predstava, a na matičnoj sceni kao i na gostovanjima su ugostil više od 1,7 miliona posetilaca. Osvojili su mnogo nagrada, gostovali na brojnim scenama u zemlji i inostranstvu. I dalje stvaraju predstave i putujemo...