четвртак, 22. април 2021.

Otvaranjem izložbenog programa počela XVI Beogradska internacionalna nedelja arhitekture - BINA


 

 


Šesnaesta Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA počela je večeras, 22. aprila otvaranjem izložbi „Beogradska škola stanovanja od kraja 1950. do sredine 1980. – Kompleksnost ideja“, „Naselje Cerak Vinogradi kulturno dobro Republike Srbije“ i „Nagrada Piranezi”.

Milan Lojanica, sekretar Odeljenja umetnosti SANU i jedan od protagonista ideja i realizacije Beogradske škole stanovanja, povodom otvaranja je rekao: 

 

„Odluka da ovogodišnja BINA bude posvećena stanovanju višestruko je opravdana. Najpre, zato što ova problematika ponovo dobija planetarnu aktuelnost, a kod nas, sa novim talasom urbane transformacije postaje indikator, obimom i načinom izgradnje već dramatično ugrožene životne sredine. U takvim okolnostima bavljenje stanom i stanovanjem postaje jedan od prioriteta u promišljanju o putevima daljeg planiranja razvoja i izgradnje gradova”.

 


 

Drugog dana manifestacije, u petak 23. aprila u 19 časova u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, biće održan razgovor povodom izlaska iz štampe reprinta časopisa „Arhitektura urbanizam“ br. 74-77. Moderatorka je Danica Jovović Prodanović, a učesnici M. Marušić, A. Stjepanović, J. Denegri. U ovom kultnom četvorobroju časopisa „Arhitektura urbanizam“ br. 74-77/75 zapisano je jedno izuzetno vreme arhitekture stanovanja u desetogodišnjem periodu, od 1965. do 1975. godine. Časopis je urađen sa autorskim konceptom i uredništvom arhitekte Darka Marušića.

U subotu, 24. Aprila u od 18 do 20 časova putem Zoom platforme biće organizovana online panel diskusija na temu „Кolektivno stanovanje druge polovine 20. veka – iskustva istočne Evrope”. Učesnici panela su Kimberli Zarekor (SAD), Florijan Urban (Velika Britanija) i Vladimir Kulić (SAD), a moderatori Vladimir Lojanica i Tanja Damljanović Konli. Međunarodni stručnjaci, čija je neposredna oblast interesovanja istorija stambene arhitekture regiona i srednje Evrope u posleratnom periodu, prezentovaće svoja istraživanja iz ove oblasti, čime će se publici ujedno predstaviti šira istorijska slika posleratne stambene izgradnje. Ovaj panel će zainteresovani moći da posmatraju putem Zoom linka (https://us02web.zoom.us/j/88202796015?pwd=VWFNVFhSeVU1ZjlDcGh5UGJobHM5dz09),
Facebook strane Kulturnog centra Beograda (https://www.facebook.com/KulturnicentarBeograda/) in na youtube kanalu Kulturnog centra Beograda (https://www.youtube.com/channel/UCpbIse6TLSRSedWsNbHWqWw)

 


 

Do kraja nedelje, na programu 16. BINE su i vođenje kroz izložbu „Beogradska škola stanovanja” (23. April u 18h, Likovna galerija KCB, vodi Tanja Damljanović Konli), šetnja „Naselje Cerak Vinogradi”(24. April od 10-12h, vodi Ivana Vesković), šetnja „Ona se budi” i izložba „U njenim rukama” u KC Grad (25. April 10-13h, vodi Marija Cvetinović), i šetnja „Terazije” (25. April 18-19h, vodi Bojana Ibrajter Gazibara).

Šesnaesto izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture - BINA održava od 22. aprila do 22. maja 2021. godine u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda. U fokusu ovogodišnjeg BINA programa je Beogradska škola stanovanja, koja svojom  širinom obuhvata brojne podteme.

  Foto: Đorđe Petković

МИКЕЛАНЂЕЛО у НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У БЕОГРАДУ


Ако је хуманизам и ренесанса означило крај куге, шта ће то бити предзнак окончања ковид напасти? Можда ћете одговор на то питање пронаћи у балету у кореографији и режији Мариа Радачовског, а можда и не. Свакако ово је представа за оне који појма не о Мукеланђелу али и за оне коју знају доста да додатно истраже како је долазио до инспирације

Кмоад прати живот уметника од раног детињства и трагичног губитка мајке, али то чини у поздаини водећи се његовим унутрашњим стањима, жељама и проблемима, све то испричано визуелним језиком покрета. Тако вајар и  балертски уметник успостављају дијалог. Музичка потка чине колажна дела од ренесансе преко Баха, Вивалдија, Хендла.

 


 

Дејан Коларов, управо пристигао са пробе каже да је промишљао је уметника терало, те је истраживајући унутрашње погоне тражио везивно ткиво и себи додао још један задатак-„ да савлада велика дела у великим просторима“.  Каже да су пробе започели пре најезде ковида и таман је ухватио нит, кад прекид, ишчекивање и све испочетка.  ће 9. маја имати визуелну поруку као један од представника 22 позоришта.

Константин Костјуков, директор Балета каже да комад испитује могућности човека вођеног идејама, да је ово аутентичан комад намењен домаћој публици, али и гостовањима на међународним фестивалима. У раду им је у ова неславна времена пошасти помогла добра организација, те је отказано тек једно играње у овој сезони. И даље  се развија платформа Млади кореографи, од маја почињу гостовања Народног позоришта у Београду, налето је у плану Латинска Америка.

 

 


 

 

РАДАЧОВСКИ О МИКЕЛАНЂЕЛУ

 

Микеланђело је својим стваралаштвом дотакао универзум и показао колико је култура важна и како без ње људско постојање нема смисла. Задивљујући  квалитет његових дела далеко надмашује све оно што наш ум може да замисли. Иако Микеланђелове креације датирају из периода од пре пет стотина година, у савременом добу су још интересaнтније јер достојно репрезентују наш универзум. И данас међу нама постоје надарени људи попут Микеланђела, али не обраћамо пажњу на њих, на њихов дар.... у фокусу је просечност, а  потенцирањем материјалистичке визије света заборављамо на чињеницу ко смо ми, у нашој суштини... Поседујући дар од Бога да види оно што нико други не може, изузетно образован, креативан, невероватно вешт, Микеланђело је, у суштини, био усамљеник који је цео свој живот посветио уметности. Никада више неће постојати геније који ће нам подарити креације попут Сикстинске капеле, Пиете или Давида... Микеланђелова  дела представљају највиши домет људског уметничког достигнућа, а управо сада је тренутак да нас подсете како ћемо само уз напоран рад, посвећеност, визију и снажан дух стићи до циља. Култура је наша ДНК, а Микеланђело ће заувек бити њен саставни део.

Приредила: Бранкица Кнежевић

 

МИКЕЛАНЂЕЛО - УСАМЉЕНИ ГЕНИЈЕ

 

Један од најзначајнијих уметника свих времена, представник раздобља високе ренесансе, Микеланђело Буонароти централна је фигура ваше представе. Зашто сте се одлучили да управо он буде тема вашег стваралачког подухвата?

Још за време школовања у Прагу, желео сам да своје мастер студије окончам делом о Микеланђелу. Такође, неколико пута сам посетио Италију, где сам имао прилике да видим  његова дела у Риму и Фиренци. Што сам више откривао о њему, чинило ми се да све мање знам. То је био веома чудан осећај.  Микеланђелово стваралаштво припада периоду касне ренесансе, али он за мене представља симбол поновног рађања  културе и уметности. Чини ми се да у данашњем друштву не схватамо колико је култура важна. Чак и у овом необичном тренутку у којем се налази читава планета, културни живот је највише угрожен, а људи свој фокус усмеравају на неке друге, наизглед важније садржаје. Микеланђело је био срећан због дара који му је дат и захваљујући коме је успео да створи уметничка дела којима се човечанство диви већ вековима. Избором Микеланђела и његовог стваралаштва као основне теме, желео сам да укажем на значај стваралаштва и на чињеницу колико је важно оставити нешто иза себе. Такође, инспирисала ме је и његова усамљеност. Поред грандиозних Микеланђелових дела, попут Давида или Сикстинске капеле, он је био само људско биће. Тај усамљенички живот изнедрио је нешто чему се дивимо и данас. Моја представа ће све оне људе који не познају Микеланђелово стваралаштво приближити његовој генијалности, а познаваоце и поштоваоце  подсетити на на његов изванредни таленат, али и објаснити чиме је био инспирисан док је стварао.

Микеланђело је професионално био испуњен, али његов приватни живот није био баш најсрећнији, колико нам говоре подаци које проналазимо у записима о великом уметнику. Да ли мислите да је потрага за таквом врстом среће или утехе уткана у његова дела?

Управо ово питање нас упућује на то да је у животу неопходан баланс. Људско биће може да поседује велики дар, али ће му недостајати нешто животно, чему ће константно тежити. Колико је са једне стране био успешан, талентован и велики уметник, много ствари  му је било одузето и недоступно, уколико их посматрамо из људске перспективе. Микеланђело је је изгубио мајку у раном детињству. Свима нам је познато колико је мајка важна у животу сваког човека. Дирљива и фасцинантна Пиета је настала као успомена на њу. Своју бол је преточио у скулптуру, а потпуно је фасцинантно да је створио у својој двадесет првој години живота. Не знамо поуздано ни какав је био његов однос са најбољом пријатељицом. Такође, јасно је и да је као творац Давида, између осталог,  био опчињен снажним мушким телом, али у том периоду је био јак утицај грчке митологије и култа мушког тела које је сматрано савршенством. У свему овоме лежи чар позоришта. Публика ће и сама трагати за одговорима и, можда, открити Микеланђела у неком другом светлу. Желео сам да кроз своју представу укажем и на фантастичну Микеланђелову посвећеност стварима које је волео. Посебан је био његов однос према мермеру, којем је успевао да удахне живот и у томе је уживао, иако је већи део дана проводио у радионици, у не баш пријатним условима. Микеланђело је живео веома дуго, посебно уколико знамо колико је у његово време трајао просечан животни век и тиме је, такође доказао своју посебност. Своја дела је видео унапред, вероватно и самог Давида, јер га је створио из комада мермера који нико није желео да користи јер је наводно био оштећен и неупотребљив.

Снажна, дирљива, емоционална музичка нит прати читаву представу. Оно што чини посебан део Ваше уметничке креације је избор музике који сте сачинили и на тај начин употпунили свој кореографски израз. Бирали сте праве бисере класичних мелодија, доминантно из периода барока...

У  свом избору сам се, пре свега, руководио идејом да музика у представи мора, неизоставно да прати расположење, односно емоције. Било ми је потребно неколико месеци да направим коначан музички избор јер сам желео да грандиозна Микеланђелова достигнућа достојно представим и музичком подлогом. Када то кажем, посебно мислим на људски глас. И лично сам једном приликом доживео невероватно духовно искуство, када сам се игром случаја нашао у цркви у Копенхагену и опчињено слушао најчистије гласове хорских певача.

Тема Ваше представе датира из далеке прошлости. Да ли је то утицало и на Ваш кореографски израз?

Желео сам да у свом делу о Микеланђелу сачувам класичан приступ. Размишљао сам и о модернијој поставци, али ипак нисам желео да изазовем шок.  Модерност се огледа у сценографији која је савремено дизајнирана, и на овај начин ћемо уз неокласичну кореографију и класичну музику имати извесне контрасте на сцени који ће, претпостављам, бити интересантни публици.

 

МАРИО РАДАЧОВСКИ након дипломирања на Плесном конзерваторијуму Eva Jaczová у Братислави, постаје члан Балета Словачког народног позоришта 1989, и  убрзо постаје солиста.  1992. године добио је понуду за ангажман у Холандском плесном театру (NDT) Јиржија Килијана у Хагу. Током свог рада у NDT-у сарађивао је са великим бројем значајних кореографа данашњице, укључујући Јиржија Килијана, Матса Ека, Нача Дуата, Охада Нахарина, Виљема Форсајта, Едуарда Лока, као и многих других. Први солиста Великог канадског балета из Монтреала  постаје 1999, а затим се враћа у Балет Словачког народног позоришта 2000, као гостујући солиста, а затим обавља и функцију уметничког директора у периоду од 2006. до 2010. године. Основао је ансамбл Балета у Братислави којим је руководио од 2011. до 2013. године. Од 2013. на позицији је уметничког директора Балета Народног позоришта у Брну. Звање мастера у области кореографије на Академији извођачких уметности у Прагу стекао је 2018. године. Своје кореографско стваралаштво започео је 2002. године у Великом канадском балету у Монтреалу. Први ангажман Радачовског била је минијатура Писмо, а затим су уследиле Инспирација (2002) и Железничка станица (2004). Након повратка у Словачко народно позориште, поставио је балете Замена (2005), Састанак са лабудом (2007), Ворхол (2007), 68 (2008) и Еверест (2009). На сцени Балета у Братислави, поставио је Монос (2012), Краљицу (2013) или мјузикл Мата Хари (2013). Међутим, већина његових кореографија постављене су ван граница Словачке: Болеро (2006) у Омладинском балету у Квебеку у Канади, Ромео и Јулија (2011), Црно и бело (2012) и Бетовен (2015) у Балету у Гранд Рапидсу у САД и Компулсивно (2013) у Diablo балету у Сан Франциску. Поставио је своју кореографију Црно и бело такође, и у Краљевском балету на Новом Зеланду. Поставке у позориштима у Републици Чешкој: Верне љубави (2012), Заједно (2016), плесна верзија чувеног мјузикла Прича са западне стране (2017) и Ромео и Јулија (2019) у Народном позоришту у Брну, Словенски квартет за Прашки камерни балет (2014) и Кармен за балет Театра Ј. К. Тyл у Плзењу (2016). Остала значајна дела у иностранству: Piano Concerto у летонском Националном балету у Риги (2014) и мјузикл Maria de Buenos Aires за Национални театар оперете у Букурешту (2010). Тренутно ради на поставци представе Бетовен у Народном позоришту у Брну.

 

МАРЕК ХОЛИ је дипломирао на Академији музичких и драмских уметности у Братислави где је стекао звање мастера у области сценографије

Стипендије и међународне студије:

MAPA / Moving Academy of Performing Arts, Холандија

- Академско позориште, Радионица сценографије, Утрехт, Холандија

- Rencontre de jeunesse, Позоришни фестивал у Авињону, Француска

- Уметнички колеџ Дартингтон, Радионица сценографије, Велика Британија

Аутор је сценографије за преко осамдесет представа, укључујући драме, опере, балете и мјузикле. Као сценограф сарађивао је са професионалним позоришним кућама у Словачкој, Републици Чешкој, Румунији /Национални театар оперете Букурешт/, Летонији /Национални балет Рига/, Украјини /Национална опера у Лавову/, Србији /Балет Народног позоришта у Београду/, Новом Зеланду /Краљевски балет Новог Зеланда/ и САД /Балетска трупа у Гранд Рапидсу/. Његове сценографије за Националну оперу и балет Словачке биле су део званичне изложбене поставке на Светској изложби сценографије у оквиру Прашког квадријенала 2011. године. Израда сценографија за ТВ серије, ТВ студија и филмове представља значајан део његовог стваралаштва. Дизајнирао је сценографију за преко 120 ТВ продукција у Републици Чешкој и Словачкој, неколико реклама и три телевизијске серије. Радио је сценографије за ТВ студија у Букурешту и у Њујорку. Његове сценографске поставке награђене су на неколико међународних фестивала. Од 2010. године делује као независни уметник.

 


"MIKELANDJELO" u koreografiji i režiji Maria Radačovskog gosta iz Češke.

Velika scena, 28. april u 19.00 h, repriza 29.aprila

Kostimograf Кatarina Grčić Nikolić

Scenografija, dizajn svetla Marek Holi k.g.

Korišćena je muzika starih majstora iz renesanse i početka baroka

Igraju

Mikelandjelo  DEJAN KOLAROV / NIKOLA BIANKO /MILOŠ ŽIVANOVIĆ

Majka  IVANA SAVIĆ JAĆIĆ / TIJANA ŠEBEZ /OLGA OLĆAN

Ljubavnici  BRANKO SARIĆ/ MILOŠ ŽIVANOVIĆ /SAMUEL GEST

Drugarica  DEJANA ZLATANOVSKI/ TEODORA SPASIĆ/ MAJA

                  STOJAKOV  /MILENA OGRIZOVIĆ

Beli anđeo  LJILJANA VELIMIROV/ OLGA OLĆAN/ SANJA NINKOVIĆ

Crni anđeo HOSE IGLESIAS/ BRANKO SARIĆ/ ANTONIO BIBO

Mikelanđelov otac  MILOŠ ŽIVANOVIĆ/ BRANKO SARIĆ

 ТRAJANJE :  ѕаt i po bez pauze

 

 

O DANU PLANETE SA FRANSIN PIKAP, STALNOM PREDSTAVNICOM UNDP-a U SRBIJI

Francine Pickup_UNDP Serbia.jpg

Povodom Svetskog dana planete Zemlje, koji se svake godine obeležava 22. aprila,  razgovarali smo o problemima, izazovima i planovima za poboljšanje našeg životnog okruženja sa stalnom predstavnicom UNDP-a u Srbiji, Fransin Pikap.



Počev od 1970. godine, 22. aprila obeležava se Međunarodni dan planete Zemlje kako bi se skrenula pažnja na značaj očuvanja prirode i sprečavanja negativnih posledica po životnu sredinu. Stručnjaci upozoravaju da je veliki broj biljnih i životinjskih vrsta širom sveta pred izumiranjem, što ozbiljno dovodi do narušavanja čitavog ekosistema i biološke raznovrsnosti. Kao ključne uzroke izumiranja vrsta, biolozi navode uništavanje staništa ljudskom aktivnošću, nekontrolisanom eksploatacijom svih izvora Zemlje i njenog biljnog i životinjskog sveta, kao i zagađenjem životne sredine. Poslednjih godina, klimatske promene su neminovnost sa kojom se suočavaju svi stanovnici naše planete.

Povodom Dana planete Zemlje, razgovarali smo sa Fransin Pikap, stalnom predstavnicom UNDP-a u Srbiji

 


 Gospođa Pikap je diplomirala na Odseku za socijalnu antropologiju Univerziteta u Kembridžu, a magistarsku i doktorsku diplomu iz razvojnih studija stekla je na Ekonomskom fakultetu u Londonu. U objavljenim radovima bavila se temama kao što su inovativne finansije, delotvornost razvojne pomoći, politike humanitarne pomoći, privrede u tranziciji, izvori zarade, neformalna ekonomija, rod i razvoj. Gospođa Pikap je stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji od maja 2019. godine. Od 2016. do 2018. godine, gospođa Pikap bila je zamenica direktora UNDP-a u Indoneziji. Pored toga, bila je angažovana u Indiji, Njujorku i Iraku.  

Od 2012. godine, kada se pridružila Ujedinjenim nacijama, Fransin Pikap je radila pet godina u Kancelariji Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA), kao i u Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje nauku i kulturu (UNESCO), Organizaciji Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) u Njujorku i Centralnoj Aziji, Palestini i Libanu. Pored Ujedinjenih nacija, radila je i u nekoliko razvojnih organizacija, među kojima su i Amnesty InternationalOxfam i Svetska banka.  


„REŠAVANJE KLIMATSKIH PROMENA, KOJE JE NAJVEĆI IZAZOV NAŠEG DOBA, ZAHTEVAĆE OGROMNE PROMENE“

 




Ovih dana smo ophrvani globalnom brigom o koronavirusu, zapravo, više od godinu dana je pandemija prioritetna tema. Cela planeta je usporila ritam privrede i ubrzala razmenu najrazličitijih informacija, razmišljanja. Neki naučni radovi dokazuju koristi ovako usporene privrede na klimatske promene. Kako gledate na ove uzročno-posledične relacije?
 
Iako je tačno da su se emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađenje vazduha u Srbiji prošle godine smanjili, ovi efekti nastali kao posledica karantina (tzv. lokdauna) i usporavanja privrede usled pojave kovida-19 bili su samo privremeni. Kao što je pokazala Procena socio-ekonomskog uticaja kovida-19 za Srbiju, ove kratkoročne koristi za životnu sredinu uglavnom su uzrokovane padom aktivnosti u industriji, transportu i poljoprivrednom sektoru, kao i smanjenim saobraćajem i ljudskim aktivnostima.

U stvarnosti, kriza izazvana kovidom rezultirala je velikim povećanjem količine otpada i smanjenjem budžeta u sektoru životne sredine. Dugoročno gledano, pandemija nije zaustavila porast emisija gasova sa efektom staklene bašte. Prema izveštaju United in Science 2020, koncentracija ovih gasova je na rekordnom nivou i nastavlja da raste uprkos privremenom padu u prvoj polovini 2020. godine usled pandemije. Period od 2016. do 2020. godine je najtopliji ikad zabeležen, dok su se intenzitet i učestalost ekstremnih vremenskih prilika povećali, kako u svetu, tako i u Srbiji, negativno utičući na proizvodnju hrane i energije, biodiverzitet, dostupnost vode za piće, i ugrožavajući imovinu i živote ljudi.



UNDP-ov Izveštaj o ljudskom razvoju za 2020. godinu pokazao je da više nije izvodljivo održavati rast ekonomije na štetu planete. Pre trideset godina, ovaj izveštaj je po prvi put predstavio koncept ljudskog razvoja koji obuhvata zdravlje, obrazovanje i životni standard, prepoznajući ih kao ključne za razvoj zemlje, zajedno sa ekonomskim rastom. Prošlogodišnji izveštaj obuhvatio je još dva pokazatelja: emisiju ugljen-dioksida i „ugljenični otisak“, što predstavlja količinu prirodnih resursa iskorišćenih kako bi se zadovoljili zahtevi potrošnje. Dodavanje ova dva nova faktora, važna za očuvanje životne sredine, menja naše razumevanje napretka u globalnom razvoju. Na primer, 50 zemalja nisu više u grupi onih sa veoma visokom stopom ljudskog razvoja upravo zbog svog uticaja na degradaciju životne sredine i na klimatske promene. Zaključak je jasan - ako ne preduzmemo hrabre korake da smanjimo ogroman pritisak koji se vrši na životnu sredinu i prirodu, doći će do zastoja u napretku čovečanstva.


Povod za naš razgovor je Dan planete Zemlje i svima nam treba motivacija za delovanje. Da li finansijska analiza može da bude argument da planovi na nivou države dobiju drugačiji prioritet? Koliko se razlikuje pristup klimatskim promenama u razvijenim zemljama u odnosu na pristup u nerazvijenim zemljama, s obzirom da smo svi u sličnom problemu?

Rekla bih da su klimatske promene slične pandemiji po tome što su složeni globalni izazovi koji zahtevaju hitne reakcije. Ali odgovori se razlikuju od zemlje do zemlje, uključujući motivaciju za delovanje i raspoloživa finansijska sredstva. Iako su velike zemlje najveći emiteri gasova sa efektom staklene bašte, manje zemlje kao što je Srbija takođe doprinose ukupnom zbiru globalnih emisija. Zato svi moramo delovati zajedno kako bismo stekli „kolektivni imunitet “ na klimatske promene.
Rešavanje klimatskih promena, koje je najveće pitanje našeg doba, zahtevaće ogromne promene. Prošle godine smo bili svedoci da je čovečanstvo spremno na korenite promene, čak i preko noći. Sada je pravo vreme da promenimo svoje načine delovanja, transformišemo svoje ekonomije i prilagodimo svoje ponašanje klimatskim promenama.

Mnogi su prepoznali da „staro normalno“ nije bilo dovoljno dobro i da sada imamo priliku da stvorimo drugačiji način života. Da bismo bolje napredovali i poboljšali otpornost privrede i društva za neku buduću krizu - potreban nam je zeleni oporavak. Prelazak na zelenu ekonomiju zahteva promenu neodrživih obrazaca potrošnje energije i resursa. Moramo razdvojiti ekonomski rast od obimne upotrebe resursa i fosilnih goriva kao primarnog osnova za proizvodnju energije. To se može postići prelaskom sa linearne ekonomije, koja je u velikoj meri zavisna od fosilnih goriva, na niskougljeničnu i cirkularnu ekonomiju.

A to je dobro i za ekonomiju. Kada govorimo o Srbiji, najskuplji scenario bi bio da ignoriše troškove povezane sa klimom pri donošenju strateških odluka. Srpska ekonomija je već pretrpela gubitke veće od 6 milijardi dolara od 2000. godine zbog ekstremnih vremenskih uslova. Procena UNDP-a o socijalno-ekonomskom uticaju klimatskih promena na Srbiju jeste da ukoliko ne uspe da dekarbonizuje svoju privredu, ukupna šteta bi mogla da naraste na 11 milijardi dolara do 2030. godine.
Da bi srpska privreda bila konkurentna sada i u budućnosti, posebno na njenom ključnom izvoznom tržištu - Evropskoj uniji, javni i privatni sektor moraju da ulažu u zelenu transformaciju. Zelene investicije danas doneće profit u budućnosti.
 
Dobra vest je da su sredstva za zelenu tranziciju dostupna. Na primer, Evropski zeleni dogovor i Zelena agenda za zapadni Balkan, koji će usmeravati investicije EU u narednih sedam godina, predviđaju 9 milijardi evra bespovratnih sredstava za zemlje ovog regiona, za dekarbonizaciju, prelazak na cirkularnu ekonomiju, smanjenje zagađenja, održiv sistem proizvodnje hrane i zaštitu biodiverziteta.




Brojni međunarodni izvori informacija ukazuju da će Srbija biti više pogođena klimatskim promenama nego neki drugi delovi Evrope. Znamo da UNDP u Srbiji ulaže mnogo truda, sredstava i finansijske podrške za brojne projekte koji podstiču borbu i skretanje pažnje na klimatske promene. Kako možemo ubrzati proces podizanja svesti svih aktera u ovom dijalogu i započeti hitnu primenu mera prilagođavanja?

Srbija se nalazi u regionu koji je veoma osetljiv na klimatske promene, gde je prosečan porast temperature mnogo veći od globalnog proseka. Samo u Beogradu, 13 od 15 najtoplijih godina ikada zabeleženih bilo je posle 2000. godine. Porast temperature uzrokovaće češće i ekstremnije toplotne talase, kao i intenzivne periode suša i poplava.

Takvi negativni uticaji proistekli iz klimatskih promena odraziće se na ljudske živote, stvarajući dodatne pritiske na već preopterećene sisteme zdravstvene i socijalne zaštite i usporiće ekonomski razvoj Srbije.

Sa optimističnije strane, postoje znaci da Srbija pokazuje političku posvećenost tranziciji ka niskougljeničnoj i cirkularnoj ekonomiji. Prošlog meseca usvojen je Zakon o klimatskim promenama. Očekuje se da će Srbija povećati svoj cilj nacionalno utvrđenih doprinosa i smanjiti GHG emisije za 33% do 2030. godine.

Takođe, UNDP i Vlada Republike Srbije, uz podršku Zelenog klimatskog fonda, udružili su snage kako bi razvili prvi Nacionalni plan adaptacije na klimatske promene, u cilju smanjenja uticaja klimatskih promena na privredu. Da bismo podigli svest svih aktera potrebnih za sprovođenje ovih mera prilagođavanja, započeli smo seriju dijaloga koji uključuje sve zainteresovane strane iz državnog, civilnog i privatnog sektora.

Zajedno pripremamo konkretne mere prilagođavanja u ključnim sektorima koji su prepoznati kao najugroženiji: poljoprivreda i vodoprivreda, energetika, saobraćaj i infrastruktura. Da bismo podržali ove mere i aktivnosti, radimo na uspostavljanju održive strategije finansiranja.

Na primer, pažljiv odabir materijala i građevinskih tehnika može da napravi veliku razliku, posebno sada kada je Srbija ubrzala svoje infrastrukturne radove, uključujući izgradnju puteva, železnica i stambenih zgrada.

Da bi se osigurala adaptacija na klimatske promene, prilikom gradnje puteva i ulica mogli bi se koristiti porozniji materijali, koji omogućavaju upijanje veće količine vode. Pored toga, prilagođavanje i proširenje kanalizacionih sistema na putevima moglo bi da pomogne u slučaju obilnih padavina.

Pored definisanja konkretnih mera prilagođavanja, UNDP takođe pomaže institucijama na nacionalnom i lokalnom nivou kako bi uključile klimatske promene u strateško planiranje, zakonodavstvo i planiranje investicija. To će im pomoći da blagovremeno preduzmu neophodne aktivnosti i odgovore na glavne klimatske rizike.



„DA BISMO UMANJILI EFEKTE KLIMATSKIH PROMENA, POTREBNI SU NAM ZAJEDNIČKI NAPORI NA SVIM NIVOIMA, A TO UKLJUČUJE I GRAĐANE”


Na nedavno održanom onlajn događaju pod nazivom „Dijalog o prilagođavanju Srbije klimatskim promenama“, takođe ste istakli da je Srbija pretrpela štetu od šest milijardi dolara usled klimatskih promena od 2000. godine i rizikuje da izgubi mnogo više do 2030. godine ukoliko ne preduzime odgovarajuće mere. Šta bi trebalo učiniti kako bi se ovo izbeglo?

Pored mera nacionalne i lokalne politike koje sam pomenula, takođe bih želela da naglasim da nema rešenja za pitanja životne sredine i klimatskih promena bez privatnog sektora.

U partnerstvu sa delegacijom EU, UNDP je nedavno sproveo Studiju zelenog oporavka usredsređenu na stub srpske privrede - mikro, mala i srednja preduzeća (MSME).

Rezultati pokazuju da su mnoga MSME u Srbiji spremna da ulažu u energetski efikasnije i ekološki prihvatljivije procese, ali nastavljaju da se suočavaju sa brojnim preprekama zelenim investicijama. To uključuje nedostatak kapitala, nedovoljne veštine i informacije o zelenim tehnologijama i opcijama za finansiranje, kao i neadekvatnu podršku regulatornog okruženja. Takođe, neke kompanije su rekle da su morale da odlože sprovođenje svojih zelenih projekata, jer su investicije odložene ili smanjene zbog pandemije.

Studija nam je pokazala da je za proširenje zelene transformacije od ključne važnosti osigurati pomoć privatnom sektoru u tri ključne oblasti.

Prvo, moramo se usredsrediti na zakonodavstvo i prilagoditi propise. U osnovi, zakonodavstvo treba da podrži preduzeća da postanu zelena, a ne da ih sputava. Na primer, umesto visokih administrativnih zahteva za zelene investicije, postupak usklađivanja sa zaštitom životne sredine mora biti jasan, jednostavan za procenu i praćenje, mora oduzimati manje vremena i zahtevati minimum dokumentacije.

Drugo, moramo da edukujemo kompanije kako da učine svoje poslovanje zelenijim. Da bi ubrzao ovu tranziciju u Srbiji, u partnerstvu sa Privrednom komorom, UNDP je podržao stvaranje Digitalne platforme za cirkularnu ekonomiju, kako bi na jednom mestu pružili informacije i obuku kompanijama o načinu prelaska na cirkularni poslovni model.

I treće, preduzećima je potrebna podrška u pristupu finansijama. UNDP je podržao preduzeća da razvijaju zelene poslovne ideje koje mogu osigurati ulaganje. Uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu i Švedske agencije za međunarodni razvoj - SIDA, UNDP je podržao više od 20 kompanija u proširenju njihovog poslovanja. Elektrane na biogas dobile su povoljne bankarske zajmove, dok kompanije koje doprinose cirkularnoj ekonomiji i one koje uvode nove tehnologije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u urbanim sredinama - dobijaju sufinansiranje. Na taj način, uspešno smo mobilisali više od 40 miliona dolara kroz investicije privatnog sektora i pozajmice za zelena klimatska rešenja.

Kroz naš rad videli smo da i da se mnogim malim i srednjim preduzećima u Srbiji već isplati takav način poslovanja. Ilustracije radi, neke kompanije sada proizvode biogas iz ostataka hrane u restoranima ili proizvode pelete i organska đubriva od ostataka biljaka koje se koriste za proizvodnju etarskih ulja - smanjujući tako svoje troškove za gorivo, proizvodnju energije i odlaganje otpada. Potrebno nam je više dobrih primera poput ovih i u većem obimu.



U vašem obraćanju na 9. Beogradskom bezbednosnom forumu, istakli ste da gradovi imaju ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, zbog čega su na nedavnom samitu UN o klimatskim promenama u Njujorku lideri država, privatnog sektora i civilno društvo pokrenuli brojne inicijative za pretvaranje gradova u energetski efikasna, inkluzivna i održiva mesta za život. Na samitu su mladi izašli na pozornicu i poslali jasnu poruku da smo odgovorni za hitno preduzimanje akcije. Mogu li Beograđani, samostalno ili zajedno, učiniti nešto kako bi ublažili ili umanjili posledice klimatskih promena? Koja bi bila vaša poruka građanima Beograda?

Da bismo umanjili efekte klimatskih promena, potrebni su nam zajednički napori na svim nivoima, a to uključuje i građane. Kada sam prvi put došla u Srbiju pre dve godine, iznenadila sam se da nije bilo upadljivog građanskog klimatskog pokreta koji je postojao u nekim drugim zemljama. To se sada menja, sa sve većim pritiskom javnosti koja želi promene.

Prošle godine, u okviru globalnih konsultacija povodom 75. godišnjice UN-a, istraživanje sprovedeno u Srbiji otkrilo je da ljudi adekvatniju brigu o životnoj sredini smatraju jednim od tri prioriteta države, pored univerzalnog pristupa zdravstvenim uslugama i borbe protiv nejednakosti.

Pojedinačno, svi možemo svakodnevno učiniti nešto za ublažavanje klimatskih promena. Na primer, kupujući samo onoliko koliko nam je zaista potrebno, posebno kada je reč o hrani,  kako bismo smanjili količinu otpada koji proizvodimo, kao i recikliranjem otpada i uštedom vode i energije koju trošimo u svojim domovima.
Inicijative poput interaktivne mape u okviru TeRRIFICA  projekta, koja podstiče građane da  postanu naučni istraživači i saradnici i zabeleže probleme izazvane klimatskim promenama, dobar je primer kako građani mogu više da se uključe u ukazivanje na klimatske probleme u svom neposrednom okruženju. Obradovalo bi me da vidim što više predloga građana kako da Beograd učinimo klimatski pametnim gradom.

Takođe, želela bih da pozovem ljude u Srbiji da nam pomognu u otkrivanju ilegalnih deponija u zemlji. Sada to mogu da urade lako i anonimno putem mobilne aplikacije „Ukloni divlju deponiju!“ koju je UNDP razvio u partnerstvu sa Agencijom za zaštitu životne sredine (SEPA). Aplikacija omogućava građanima da divlje deponije na koje naiđu direktno prijave SEPA-i, a Agencija će te podatke učiniti javno dostupnim na njihovoj mapi lokacija divljih deponija u Srbiji. Na ovaj način će lokalne samouprave, zadužene za uklanjanje deponija, biti upoznate sa lokacijama na kojima se nalaze, što će pomoći u njihovom uklanjanju.

Drugi primer odnosi se na pitanje zagađenja vazduha, koje je u poslednje vreme dobilo veliku pažnju. Da bi pomogao u suzbijanju zagađenja vazduha, UNDP je pozvao inovatore da predlože nova rešenja za poboljšanje kvaliteta vazduha u lokalnim sredinama. Kroz izazov „Inovacije za čistiji vazduh“ koji je UNDP pokrenuo u saradnji sa UNICEF-om i Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO), nedavno smo izabrali i predstavili 14 najinovativnijih ideja za bolji kvalitet vazduha u Srbiji. To su rešenja za bolje praćenje kvaliteta vazduha, prečišćavanje vazduha, poboljšano sagorevanje goriva, smanjenje uticaja zagađenja vazduha na decu, kao i rešenja za otkrivanje zagađivača vazduha. Takođe smo pozvali donatore, nacionalne i lokalne institucije, da pomognu realizaciju najboljih ideja u praksi, kao bismo i dugoročno obezbedili čistiji vazduh u Srbiji. UNDP je podržao jedno inovativno rešenje, koje je dizajnirao tim Instituta BioSens iz Novog Sada. Ovo rešenje će pomoći u otkrivanju mesta paljenja strnjike, što je vrlo često u Srbiji posle sezone žetve. Osim što uništava humus u zemljištu, ova praksa takođe predstavlja pretnju za okolni ekosistem, dodatno zagađuje vazduh i povećava emisiju ugljen-dioksida. Koristeći inovativna tehnološka rešenja i digitalne alate, tim Instituta BioSens otkriće lokacije na paljenja strnjike, pomažući tako u sprečavanju požara i njihovog negativnog uticaja na kvalitet vazduha.

Osim doprinosa zdravijem životnom okruženju, inovativna rešenja poput ovog imaju potencijal da podstaknu lokalni privredni razvoj, inovacije i preduzetništvo, što je presudno za uspešnu zelenu tranziciju u Srbiji.

Moja poruka za građane Beograda, ali i građane Srbije, jeste da iako je uočavanje problema izazvanih klimatskim promenama u našem okruženju prvi korak u njihovom rešavanju, ne bi trebalo da se zaustavimo na tome. Verujem da nam treba više ljudi, posebno mladih žena i muškaraca, da budu aktivni i uključe se u osmišljavanje i predlaganje rešenja za hvatanje u koštac sa klimatskim promenama.


Povodom Svetskog dana planete Zemlje, pogledajte film „Zemljište u gradu“, koji je režirao Miloš Tomić
 
 

Beograđani su tokom prethodnih meseci obeležavali lokacije na kojima osećaju pozitivne i negativne efekte klimatskih promena u našem gradu. U okviru projekta TeRRIFICA kreirali smo alat – onlajn mapu – koja svim građanima omogućava da zabeleže primere sa kojima se svakodnevno susreću kroz pet kategorija: temperaturu, vodu, vetar, vazduh i zemljište. Ovo je priča o zemljištu. Zemljište može biti pašnjak, stanište, hranilište, dom životinja, poligon za kreiranje i urbano planiranje; može biti stabilno i nestabilno. Za sve nas, zdravo zemljište je bogatstvo.





 

среда, 21. април 2021.

Strip autori Ilija Jakovljević i Kler Bro izabrani na drugom konkursu Ukrštenih umetničkih rezidencija između Srbije i Francuske





Ilija Jakovljević iz Srbije i Kler Brod iz Francuske biće novi rezidenti, u okviru drugog konkursa Ukrštene umetničke rezidencije između Srbije i Francuske u oblasti stripa. 

Ilija Jakovljević će tokom juna i jula 2021. biti rezident Kuće autora u Angulemu u Francuskoj, a njega je odabrala stručna komisija iz ovog grada. „Big Rock Energy” naziv je projekta koji je Jakovljević prijavio na konkurs, a radi se o „Sci-Fi komediji koja kroz lowbrow humor želi da ukaže na destruktivno ponašanje prema životnoj sredini, kao i važnost poštovanja različitosti”. Ilija Jakovljević (1995) se od 2016. bavi andergraund stripom, koje je prvobitno objavljivao na svojoj Fejsbuk stranici. U periodu 2016-2019. objavljuje fanzine „Vrag & Sin”, „Septička jama”, „Oktobarfest 1 i 2” i „Satanico”. Poslednjih godina njegovi radovi bili su izlagani na Festivalu Srpskog Podzemlja u Novom Sadu, 24h Crtanja Stripova u Beogradu i NOVA Festivalu u Pančevu. Od 2020. objavljuje fanzin „Slepac".

Povodom ovog izbora Ilija Jakovljević je rekao: 

 


"Velika mi je čast što sam izabran za rezidenta u Angulemu. Ovo je sjajna prilika da unapredim svoje veštine, upoznam druge autore i pritom napravim strip kojim ću, nadam se, biti bliže svom cilju, a to je popularizacija devete umetnosti među mladima u Srbiji."

Kler Bro (1981.) će svoju rezidenciju imati u Pančevu tokom oktobra 2021, kada će biti i gošća sedmog izdanja Nova Festivala u Pančevu. Njen projekat je fiktivna priča u boji, za sada okvirno naslovljena „La Chiâle“ (Cmizdrenje), ali koju bismo mogli lepše nazvati „Sva u suzama“ ili „Moderna plačljivica“. Priča prati pustolovine glavne junakinje kojoj se dešava čitav niz neprijatnih stvari, usled kojih ona tone u stanje paklene plačljivice. 

Scenario prikazuje fenomen dezintegracije i otkriva krajnju krhkost bića i sveta. Scenografija za sve te događaje su Pariz, jedna duga plaža u Aziji, kao i malo francusko selo naše junakinje, lišeno svakog života u Francuskoj pre 2020. godine. Knjiga će imati oko 250 strana u boji, a za sada je završeno oko 160.

Kler Bro je sa velikim zadovoljstvom komentarisala predstojeći rezidencijalni boravak u Pančevu: 

 

Deljenje i razmena radova preko granica i na drugim jezicima, uzajamno razumevanje i postizanje nečeg zajedničkog, ostaje jedno od najvećih egzistencijalnih radosti. Slušanje drugih jezika čini da vam mozak poraste u roku od svega 48 sati, proširite pogled, stimulišete sve moždane vijuge i sasvim sigurno zagrejete srce. Stoga, sa velikim zadovoljstvom, jedva čekam da dođem i diskutujem o svom radu sa srpskom strip scenom, da je otkrivam sa velikom znatiželjom i razgovaram o značaju izdavaštva, ali i poslu samih izdavača”.

Konačnom izboru rezidenata prethodila je uža selekcija u Srbiji i Francuskoj, koju su realizovali domaći partneri na projektu Ukrštenih rezidencija – Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo i Agencija Komunikart za Srbiju, i stručna komisija u Angulemu u Francuskoj. Među 26 prijavljena autora i autorki u Srbiji, kao najboljih četvoro su izdvojeni projekti Ilije Jakovljevića, Bobana Savića Geta, Lee Embeli i Sofije Pašalić. Među najboljih troje kandidata iz Francuske, uz Kler Bro su se našli  Adrijan Demon i Benoa Gijom.

Da podsetimo, u okviru posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Srbiji, 2019. godine je potpisan Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija. Projekat Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska je rezultat tog Sporazuma, i podrazumeva uspostavljanje strip rezidencija između dve zemlje. U 2020. godini je srpska rezidentkinja u Angulemu bila Dragana Radanović, čiji je projekat „Nova slika detinjstva – eksperimenti”, istraživao konstrukciju detinjstva u stripovima i nove načine pripovedanja o tom životnom periodu. Francuska rezidentkinja u Pančevu bila je Alize de Pen koja je razvijala svoj novi projekat, strip album od 120 strana o nuklearnoj katastrofi po scenariju Jean-François Julliarda, direktora „Greenpeace“ organizacije u Francuskoj.