петак, 23. јул 2021.

Izložba radova Teodore Jurić-Miljuš u Galeriji FLU


 Izložba radova Teodore Jurić-Miljuš u Galeriji FLU predstavlja značajan doprinos promovisanju galerijskog programa. Značaj izložbe se ogleda kako u temi koja ukazuje na problem sve većeg zagađenja prirode, tako i u karakterističnoj, specifičnoj za umetnicu, izvedbi tehnike asamblaža.

 

Priroda koja nas pleni i nadahnjuje svojom lepotom, našom neodgovornošću i nemarom gubi svoj sjaj. Prikupljanjem otpada i njegovom reciklažno-artističkom prenamenom, umetnica kreira likovna rešenja koja prikazuju očišćenu, isceljenu prirodu. Shvatajući umetnost kao proaktivnu simbiozu etike i estetike – kao nameru da se pobudi lična odgovornost i težnja za stvaranjem, a ne uništavanjem, Teodora Jurić-Miljuš stvara novi, poseban svet od odbačenih predmeta i materijala.

 

Stoga asamblaž  (fr. assemblage – spajanje, sklapanje) koji podrazumeva spajanje različitih objekata i/ili njihovih delova u cilju stvaranja kompozicije postaje njena odabrana tehnika odgovarajuća poruci dela. Njeni asamblaži se mogu opisati kao prostorni kolaži koji nisu ni slika, ni skulptura, ni arhitektura već njihova mimikrija.

 

Specifičan metod Teodorinih asamblaža podrazumeva preduslov jukstapozicije (fr. juxtaposition, od lat. iuxta: pored, positio: položaj) – stavljanje jednog pored drugog poredmeta/objekata i/ili njihovih delova, ali uz suptilno vizuelno sugerisanje njihove prirodne povezanosti čineći ove asamblaže mestima stvaranja poetskih metafora. Posmatrač ima potpunu slobodu tumačenja i misaonog povezivanja delova u koherentnu celinu, bojeći svaki pojedinačni sastavni element svojom subjektivnošću, uzimajući učešće u oblikovanju poezije. Pošto se svaki njegov sastavni element može misaono transformisati i interpretirati na mnoštvo načina, asamblaž zadobija oblik poezije. Može se reći da je asamblaž metafizički i poetski, isto koliko je fizički i realistički. On predstavlja fizičku materiju koja se misaono, na individualnom nivou,  preobražava u poeziju.


 

Asamblaži Teodore Jurić-Miljuš, po svom načinu stvaranja bliski su delima avangardnih umetnika početka i sredine 20. veka: Šperijevim (Daniel Spoerri) asamblažnim slikama-zamkama (tabeaux piège), jer se nešto što zauzima horizontalnu orjentaciju sagledava iz vertikalne pozicije; Stankijevičevim (Richard Stankiewicz) asamblažnim skulpturama, koje jukstapoziciraju odbačene delove predmeta, objekata i materijala; Švitersovom (Kurt Schwitters) asamblažnom mercu (merz), zato što se primarno sklapa i gradi kao formalni ritam likovne kompozicije.

 

Po svojoj društveno-angažovanoj poruci, kojom želi da skrene pažnju i upozori na probleme ugrožavanja životne sredine, kako bi se probudila lična odgovornost, asamblaži umetnice srodni su radovima umetnika njene generacije poput projekta Čišćenje koji je realizovao Andrej Josifovski (Pijanista) ili Ekološke pesme kantautorke Jelene Petošević (Lady Jelena).

 

Želim da verujem da stasava generacija umetnika, koja će svojom afirmativnom umetničkom kreacijom delovati na scenu, na kojoj je osetno prisutan pravac destruktivne umetničke manipulacije. Mišljenja sam da je uloga umetnika i njegove umetnosti danas da upozore na opasnosti koje prete i ugrožavaju naše telo i dušu, kao i okolinu koja nas okružuje; i da, zatim, svojim kreativnim angažovanjima stvore umetničko delo koje izražava stvarnost ne onako kakva ona jeste, već onako kakva bi stvarnost mogla da bude.

 

 

Olivera Erić

 

 


 

Teodora Jurić - Miljuš je rođena 1985. godine u Bernu, Švajcarska. Studirala je slikarstvo u klasi prof. Koste Bunuševca na Akademiji lepih umetnosti u  Beogradu. Kostimografiju diplomirala 2008. godine na istoj Akademiji. Bavi se slikarstvom, modnim dizajnom, dizajnom nakita, grafičkim dizajnom i fotografijom. Član ULUS-a od 2010. godine. Student diplomskih akademskih studija - Master na studijskoj grupi za nove likovne medije  na Akademiji umetnosti u Novom Sadu od oktobra 2010. godine.  Samostalne izložbe

2007. Caffe Nestra, Beograd 2008. Galerija Strategie Art, Beograd 2009. Kuća Đure Jakšića, Beograd 2011. Galerija Terra, Kikinda  Kolektivne izložbe 2006. Galerija ULUPUDS, Beograd 2007. Akademija likovnih umetnosti, Beograd 2008. Galerija Progres, Beograd 2010. Paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd 2010. Međunarodno Bijenale minijature, Moderna galerija, Gornji Milanovac 2010. Art Festival Mikser, Beograd 2010. ‘’Novogodišnja riznica’’, Galerija 78, Beograd 2011. Likovna kolonija ‘’Sokolica’’, Zvečan 2012. Serbian Contemporary Artists Reveal, Galerija Strategie Art, Beograd 2014. Designmarkt Edelstoff, Anker Expedithalle, Beč, Austrija 2014. Foire de Paris, Pariz, Francuska 2014. Edelstoff goes Gratz, Design Halle, Grac, Austrija 2014. Edelstoff goes Klagenfurt, Stadhaus, Klagenfurt, Austrija 2015. Međunarodni ex-tempore, Obalne Galerije, Piran, Slovenia 2015. Designmarkt Edelstoff, MARX HALLE, Beč, Austrija 2015. L’Artigiano in Fiera, Milano, Italija 2016. L’Artigiano in Fiera, Milano, Italija 2016. Fesch, Ottakringer Brauerei, Beč, Austrija 2020. NEĆU MOŽE, HOĆU MORA! Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić ”, Beograd

 

„POTREBA ZA MRŽNJOM“ NA XXVII SARAJEVO FILM FESTIVALU


Dokumentarni film reditelja Filipa Čolovića „Potreba za mržnjom“ biće prikazan u takmičarskom programu XXVII Sarajevo Film Festivala. Tragično ubistvo tridesetogodišnjeg mladića Fedora Frimermana potreslo je čitavu Srbiju.

Čolović je izgubio svog brata Fedora 2013. godine kojeg je obezbeđenje beogradskog splava Sound tuklo do smrti naočigled posetilaca. Film kroz intimnu ispovest reditelja istražuje korene bezrazložnog nasilja i mržnje u našem društvu.



„Potreba za mržnjom“ je premijerno prikazana na Međunarodnom festivalu dokumetnarnog filma Beldocs, a na 68. Martovskom festivalu je proglašen najboljim dugometražnim dokumentarnim filmom. Prikazivanjem na predstojećem XXVII Sarajevo Film Festivalu doživeće regionalnu premijeru.




U filmu su pored svirepog ubistva Fedora Frimermana, obrađeni tragični slučajevi od 2000. do 2015. godine, počev od prebijanja glumca Dragana Maksimovića, ubistva Slobodana Vukića, zatim slučaj keruše Mile i Brisa Tatona, kao i vršnjačko nasilje i tragedija mladog Alekse Jankovića iz Niša. Kroz ove i druge slučajeve reditelj istražuje kako se stvara i širi mržnja, i kako smo kao društvo lako pristali na nasilje koja nas okružuje.



Muziku za film radio je Srđan Marković, montažer je Bojan FIlipović, a direktor fotografije Gojko Despotović, dok scenario i režiju potpisuje Filip Čolović. Film je podržan od strane Filmskog centra Srbije.

U katogoriji dokumentarnih filmova (izbor selektorke Rade Šešić), za nagrade „Srce Sarajeva“ za najbolji dokumentarni film, Nagradu za ljudska prava i Specijalnu nagradu žirija, takmiči se 16 ostvarenja iz 14 zemalja (uključujući koprodukcije).

Premijera prve dve epizode serije „Kljun” na zatvaranju XXVIII Festivala evropskog filma Palić

 


Poslednjeg dana XXVIII  Festivala evropskog filma Palić, na Letnjoj pozornici na Paliću u 23 časa će, kao specijalna projekcija, premijerno biti prikazane prve dve epizode nove srpske serije Kljunu režiji Jelene Gavrilović i Uroša Tomića. U fokusu ove serije je Sonja Kljun, ambiciozna detektivka iz Beograda, poslata u Suboticu da ispita seriju sumnjivih samoubistava. Ali kada je istraga odvede na trag ozbiljne zavere, Sonju počinju da proganjaju snovi iz njene traumatične prošlosti, i još strašnije budućnosti.

Na završnoj konferenciji za medije Festivala evropskog filma Palić, o seriji su govorili reditelji Jelena Gavrilović i Uroš Tomić, glumci Ivana Vuković, Stefan Vukić i Mićko Ljubičić, i producentkinja Biljana Prvanović.





Rediteljka Jelena Gavrilović je povodom premijere serije na Paliću rekla: 


Pre godinu dana smo bili ovde i snimali, pa će doći dosta ljudi koji su učestvovali u samoj seriji i pojavljivali se u raznim delovima snimanja. Mi se stvarno baš radujemo”.

Reditelj Uroš Tomić je o projekciji na filmskom festivalu rekao: 

Svaka serija je rađena prvo za televiziju i za taj format. Onda je stvarno velika trema kada je gledate na platnu i pred publikom. Mislim da će za nas ovo biti ozbiljan test, ali najbolja publika je odavde, ona koja voli film. Mi jesmo probali da ovu seriju napravo tako da barem pomalo bude filmska”



Glumica Ivana Vuković govorila je o liku detektivke Sonje Kljun, koju tumači u seriji: 

Meni je interesantno i uzbudljivo bilo to što je zapravo više uloga u kojima ona mora bude, češće nevoljno. Tu su uloge majke, inspektora na krvnim deliktima, supruge, ćerke, partnera, i ona se ne snalazi najbolje u njima. Za mene je možda uloga majke bila najznačajnija, i odatle su se pokretale njene druge uloge”.



Pored reditelja Jelene Gavrilović i Uroša Tomića, na seriji su radili i scenaristi Matija Dragojević i Ljubica Luković. Uloge tumače Ivana Vuković, Drena Mršić, Stefan Vukić, Mićko Ljubičić, Ljiljana Blagojević, Ivana V. Jovanović, Ljubiša Milišić, Mirko Vlahović, Mario Knezović. Fotografiju potpisuje Dušan Grubin, montažu je radio Nemanja Ćeranič, a scenografiju Livija Mikić i Nevena Mijušković. Kostimografkinja je Tatjana Strugar, muziku je pisao Vladimir Pejković, dok je za zvuk  bio zadužen Vladan Koki Korać. Producent serije je Biljana Prvanović, a kreativni producent Srđan Dragojević.

 

Foto: Igor Irge, 

Beldocs na N1

 


Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs i Televizija N1 nastavljaju saradnju i ove godine, kao uvod u 14. Beldocs koji će biti održan od 9. do 16. septembra. Počevši od 24. jula, svake subote od 20 sati, na TV N1 biće prikazivani filmovi koji su premijerno viđeni na prethodnim izdanjima Beldocsa, a koji su privukli veliku pažnju gledalaca, stručne javnosti i filmskih kritičara. Na programu će biti filmovi: “RGB”, “Grad smoga”, “Pavlenski: Čovek i moć”, “Forum”, “Dobro došli u Sodomu”, “Zemlja kartela”, “Za Samu” i “Zemlja je plava kao pomorandža”. Prethodno je već u okviru ovog programa saradnje na N1 prikazan film “Suđenje Ratku Mladiću”.

 

Američki film “RBG” Džuli Koen i Betsi Vest je hronika života nedavno preminule sudije Vrhovnog suda SAD-a Rut Bejder Ginsberg, od njenog rođenja u porodici jevrejskih imigranata u Bruklinu preko borbe za jednakost polova i pravnih trijumfa, pa sve do njenog današnjeg statusa kao ikone pop kulture. “RBG” je bio nominovan za Oskara za najbolji dokumentarni film i dobitnik je brojnih nagrada.

 


Kineski “Grad smoga” (Smog Town) Menga Hana je priča o Langfangu, nadomak Pekinga, jednom od najzagađenijih gradova u Kini, u čijem se Zavodu za zaštitu životne sredine naporno trude kako bi to promenili.

 

Nemački “Pavlenski: Čovek i moć” (Pavlensky: Man and Might) Irene Langeman prikazuje umetnika Pjotra Pavlenskog i njegovu zabrinutost za slobodu pojedinca suočenog sa državnom moći u Rusiji, koji je posle performansa zašio usta, svoj skrotum ekserima zakucao na Crvenom trgu i zapalio vatru na vratima štaba ruske tajne službe kako bi izrazio protest protiv “državnog terora”, zbog čega je sedam meseci proveo u zatvoru.

 

Nemačko-švajcarski “Forum” (The Forum) Markusa Vetera prati 81-godišnjeg osnivača Svetskog ekonomskog foruma Klausa Švaba tokom dve godine, dok radi na ostvarenju svoje misije - poboljšanje stanja u svetu, i nakon pisma aktivistkinji Greti Tunberg.

 

Austrijski “Dobro došli u Sodomu” (Welcome to Sodom) Kristijana Krenesa i Florijana Vajgensamera je mračni film o deponiji u Gani, mestu gde se reciklira elektronski otpad sa Zapada i gde tehnologija postaje metafora kapitalističkog luksuza.

 

Meksičko-američka “Zemlja kartela” (Cartel Land) Metjua Hajnemana prateći meksičku paramilitarnu grupu Autodefensas priča o propasti zakona i nevidljivoj liniji između dobra i zla, u kojoj se odmetnici nalaze sa dve strane granice. “Zemlja kartela” je bio u konkurenciji za Oskara za najbolji dokumentarni film.

 


Dokumentarno delo “Za Samu” Vad Al-Kateab i Edvarda Votsa, koje je osvojilo nagradu Britanske akademije za filmsku i TV umetnost (BAFTA) i bio nominovan za Oskara, intimno je putovanje kroz ratno iskustvo u Alepu u Siriji i izraz ljubavi mlade majke prema kćerki prikazan kroz potresnu priču o životu Vad Al-Kateab, koja se zaljubljuje i udaje za doktora Hamzu i rađa Samu, dok se oko nje vodi strašan sukob. Ovaj film je dobitnik nagrade za najbolji evropski dokumentarac i brojnih drugih nagrada. Takođe je bio u najužem izboru za Oskara za najbolji dokumentarni film.

 

Ukrajinsko-litvanski “Zemlja je plava kao pomorandža” (The Earth Is Blue as an Orange) Irine Cilik je slika ratnog područja u Ukrajini, u kojem samohrana majka i njeno četvoro dece uspevaju da održe svoj dom kao sigurno utočište, gajeći strast prema filmu.

 

Film “Suđenje Ratku Mladiću” režirali su Robert Miler i Henri Singer koji su su imali nesmetan pristup braniocima, tužiocima i svedocima, kao i Mladićevoj porodici. Film je istovremeno ljudska priča i svedočenje o suđenju, ali i o nasleđu koje nam Haški tribunal ostavlja, kao i kratka istorija devedesetih godina.

 

Tokom ovogodišnjeg Beldocsa biće prikazano više od 120 filmova u ustaljenim festivalskim programima: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, Vatromet, Meteori, Povetarac, Naslovna strana, Udarni termin i drugim. U istim terminima biće održan i Beldocs Industry uz podršku EU kroz program Kreativna Evropa i podprogram MEDIA: Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids & Youth i Beldocs Market.

 

Program:

 

  •  24.07. RBG, režija  Julie Cohen, Betsy West, SAD, 2018, 98’
  •   31.07. Grad smoga, režija Meng Han, Kina, Južna Koreja, Holandija, 2019, 89'
  •   7.08. Pavlensky: Čovek i moć, režija Irene Langemann, Nemačka, 2016, 99’
  •   14.08. Dobrodošli u Sodomu, režija Florian Weigensamer, Christian Krönes, Austrija, 2018, 90'
  •   21.08. Zemlja kartela, režija Matthew Heineman, SAD, 2015, 100’
  •  28.08. Za Samu, režija Waad al-Kateab, Edward Watts, Velika Britanija, 2019, 95'
  •   4.09. Zemlja je plava kao pomorandža, režija Iryna Tsilyk, Ukrajina, Litvanija, 2020, 74'

Film „Nečista krv – greh predaka” premijerno prikazan na XXVIII Festivalu evropskog filma Palić

  



Film „Nečista krv – greh predaka” reditelja Milutina Petrovića večeras, 22. jula, premijerno je prikazan na Letnjoj pozornici Festivala evropskog filma Palić. Ovo ostvarenje nalazi se u Glavnom takmičarskom programu festivala, gde je u konkurenciji za Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, kao i za Specijalnu nagradu žirija. Reditelj filma, Milutin Petrović, obratio se publici pred početak, a ekipa filma se poklonila publici po završetku projekcije. Film će imati svoju bioskopsku premijeru 24. avgusta u Beogradu.

 

Milutin Petrović, reditelj filma, povodom svetske premijere ovog ostvarenja je rekao: 


„Zahvaljujem se festivalu, Paliću i Subotici na dobrodošlici i gostoprimstvu. Nadam se da je ovo trenutak kada možemo da, za sledećih sat i po, mi budemo vaši domaćini, a vi gosti u našoj priči. Dobrodošli u 1850. godinu i jednu priču koju smo ispričali.”.

 


Film prati priču o Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

 


Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristovski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio repliku Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Fim je nastao u produkciji This and That Productions.

 

Foto: Ivica Vojni