Devet srpskih premijera igranih filmova na XII Merlinka festivalu

U Glavnom takmičarskom programu predstojećeg Merlinka festivala, koji će se održati od 3. do 6. decembra u Domu omladine Beograda, biće prikazano 17 filmskih naslova, a devet igranih filmova koji čine deo ove selekcije imaće srpsku premijeru. Reč je o filmskim produkcijama većinom iz Evrope i Južne Amerike koje će publika moći da pogleda na ovogodišnjem izdanju, pored mnogih drugih ostvarenja. 

Dvanesto festivalsko izdanje otvoriće litvansko-srpski film „Advokat“ Romasa Zabarauske, koji je tom prilikom sarađivao sa producentkinjom Milenom Džambasović, dok jednu od uloga u filmu tumači i naša poznata glumica Jelena Stupljanin. Snimana u Litvaniji i Beogradu, ova drama prati odnos advokata Mariusa i Alija, izbeglice iz Sirije, koji boravi u Centru za azil u Krnjači. Nakon smrti otuđenog oca, Marius preko interneta upoznaje Alija sa kojim razvija iznenadnu vezu i pomaže mu da zatraži azil, što dodatno produbljuje njihovu vezu i testira lične i fizičke granice.

Prema rečima organizatora, ovogodišnji „hit“ festivala je francusko ostvarenje „Leto ’85“ reditelja Fransoa Ozona, trostrukog dobitnika Srebrnog medveda na Berlinalu, koje se ove godine našlo i u zvaničnoj selekciji Kanskog festivala. Ovo je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Alexisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina.

Još jedna strana produkcija sa srpskim glumcem koja će obeležiti festival je debitantski film Davida Färdmara „Izgubljeni zauvek?“ u kojem glumi Nemanja Stojanović. Film ispituje šta se dešava kada dvoje ljudi, nakon tri godine zajedničkog života, odluči da krene različitim putevima, dok su im životi i dalje ispunjeni ljubavlju i strašću koje su ih spojile. Reč je o drami koja na gorko-sladak način prikazuje bolan period nakon završetka duge veze.

Australijski film „Nečujan“ Ijana Votsona je priča o dvoje mladih ljudi na prekretnici njihovih života. Kada se gitarista Noa vrati iz Velike Britanije kod majke u Sidnej, nailazi na noćni klub za gluve, koji vodi Fin. Dok se njih dvojica upuštaju u vezu, Noa podržava Fina da postane transrodni muškarac, a njihova ljubavna priča odvija se kroz međusobnu ljubav prema muzici iz dve različite perspektive.

Dobitnik Teddy nagrade za najbolji film sa LGBT tematikom na ovogodišnjem Berlinalu, gde je imao svetsku premijeru, film „Bez ljutnje“ Farijaza Šarijata prati Parvisa, sina prognanih Iranaca, koji živi u potkrovlju roditeljske kuće u mirnom i novom stambenom naselju u Donjoj Saksoniji. Parvis je zauzet isprobavanjem svega i svačega, od seks dejtova do rejvova. Nakon što biva uhvaćen u krađi, on odlazi na društveni rad u sklonište za izbeglice, gde se zaljubljuje u Amona, koji je sa sestrom pobegao iz Irana. Trojac uživa u letu žestokih žurki do jutra, obojenih spoznajom da se niko od njih u Nemačkoj ne oseća kao kod kuće.

„Muzika za slomljena srca“ brazilskog reditelja Rafaela Gomeza je savremena i uzbudljiva filmska priča smeštena u današnji Sao Paolo, gde se trio mladih ljudi sprema da raskine. Rikardo ima i stabilnog dečka, a zagledao se i u novog kolegu. Izabela pravi pauzu i od svog dečka i od svog najboljeg prijatelja Rikarda, a beznadežni romantik Felipe iznenada se nađe između njih dvoje. Njih troje imaju velike snove, čežnju za strašću i sigurna poznanstva, ali su svi nespremni za ono što dolazi iz Kupidonovih strela.

Čileanski reditelj Hoze Luiz Tores Liva u svom filmu „Smrt će doći i imaće tvoje oči“ prikazuje dve žene koje su čitav život delile zajedno, a koje se sada suočavaju sa neizbežnom bolešću jedne od njih. Bolesna žena odlučuje da se ne leči, i njih dve se sele u malu kolibu u kojoj će se ponovo prepustiti ljubavi, učvrstiti svoju vezu, dok smrt čeka svoj trenutak.

Film „Emilija“ argentinskog reditelja Cezara Sodera prati priču devojke koja se vraća u selo kod svoje majke, nakon višegodišnjeg života u gradu. Raskid sa Anom, njenom devojkom ubrzao je odluku da se preseli u mesto gde ubrzo dobija posao nastavnice u školi. Postepeno, Emilija se ponovo zbližava sa ljudima iz sela i osećanjima zbog kojih se odselila, a ovo mesto, za koje je ona uvek mislila da je statično i predvidivo, postaće prostor koji će joj dati novu šansu da redefiniše smisao svog života.

Debitantsko dugometražno ostvarenje austrijskog reditelja Davida Mosera, film „Crno belo šareno“ je priča o odrastanju mlade devojke Matilde, koja plašljivo i zbunjeno istražuje svoju ličnost. U potrazi za velikim životnim pitanjima i odgovorima, Matilda se tokom jednog vikenda susreće sa porodicom, prijateljima i strancima, ne bi li pronašla izlaz iz mladalačke konfuzije.

Pored pomenutih igranih filmova iz Glavnog takmičarskog programa, na festivalu će takođe premijerno biti prikazano više od 80 dokumentarnih i kratkih LGBT filmova.

Više o programu na sajtu festivala.

ONLAJN PROGRAM XXVI FESTIVALA AUTORSKOG FILMA

Po ugledu na svetske festivale FAF predstavlja onlajn program na  platformi MOJ OFF

 

Pored redovnog programa XXVI  izdanja Festivala autorskog filma, koji počinje 27. novembra u bioskopskim dvoranama, publika će imati mogućnost da neke od naslova sa Festivala pogleda i na onlajn filmskoj platformi mojoff.net.

 

Prva onlajn projekcija glavnog programa Festivala, u subotu 28. novembra, prikazaće dobitnika nagrade „Zlatni medved“ u Berlinu – film „Zlo ne postoji“ iranskog režisera Muhameda Rasulofa, koji takođe u petak 27. novembra svečano otvara ovogodišnji Faf u Kombank Dvorani. Publika će imati priliku da pogleda još 6 filmskih ostvarenja glavnog programa: „Dragi Drugovi“ (Andrej Končalovski), „Lux Aeterna“ (Gaspar Noe), „Novi Poredak“ (Mišel Franko), „Mandibule“ (Kventin Dupje), „French Tech“ (Bruno Podalides) i „Sibir“ (Abel Ferara).

 

Iz takmičarskog programa Festivala, koji inače obuhvata 11 filmskih ostvarenja, dva naslova će se naći na onlajn platformi - debitni dugometražni film „Početak“ gruzijske režiserke Dee Kumbašvili koji je na San Sebastijan festivalu osvojio čak 4 nagrade – za najbolji film, scenario, režiserku i glumicu i film „Egzil“ režisera Visara Morine, koji je ove godine ostvojio nagradu Srce Sarajeva za najbolji film.

 

Pored filmskih ostvarenja glavnog programa i dva naslova iz takmičarskog programa Festivala, prikazivaće se retrospektiva Vong Kar Vaija u čast Vojislava Vučinića, osnivača Festivala autorskog filma. Ovu retrospektivu će, u 28. novembra, otvoriti film „Eros – ruka“, dok će se narednih 7 dana prikazivati: „Pali anđeli“, „Pepeo vremena“, „Srećni zajedno“, „Čanking ekspres“, „2046“, „Veliki majstor“, kao i film „Raspoloženi za ljubav“.

 

Deo programa MojOff platforme posvećen je i filmskim ostvarenjima američkog režisera Abela Ferare. Pored filma „Sibir“ koji se nalazi u okviru glavnog programa Festivala, publika će imati priliku da u petak 27. novembra pogleda čak 3 naslova ovog autora: „Tomazo“, „Kinooperater“ i „Uživo u Francuskoj“.

 

U sklopu „Bande a part“ selekcije Festivala, filmska platforma nudi mogućnost gledaocima da pogledaju „So od suza“ - film francuskog režisera Filipa Garela koji je nominovan za nagradu „Zlatni medved“ na filmskom festivalu u Berlinu.

 

Više informacija o celokupnom onlajn programu 26. Festivala autorskog filma naći će se na zvaničnom sajtu faf.rs, kao i na samoj platformi mojoff.net

Knjiga američkog pesnika Seta Mikelsona u izdanju Arhipelaga: Plivanje kroz vatru

 

 

 Knjiga američkog pesnika Seta Mikelsona Plivanje kroz vatru u prevodu Vide Ognjenvoić upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Element. Ovo je prvi prevod pesama Seta Mikelsona na srpski jezik.

Nasilje je osnovna reč i osnovna situacija u pesmama Seta Mikelsona. Retorika nesmirene, kritički i humanistički izoštrene rekonstrukcije iznutra osvetljava hladni i mračni, prazni i nasilni svet u kome se smenjuju „hladne večere“ s nemuštim razgovorima, berzanske kalkulacije sa svojim posledicama, rad odvojen od smisla s porodicama odvojenim od ljubavi, nevidljiva pravda s prećutanim izbegličkim dramama, misionarsko nasilje s kulturnim nasiljem, a proračunato nasilništvo s naglim izlivima rušilačkog besa.

– Da bi osvetlio zamračeni svet naše svakodnevice i sopstvene poezije, Set Mikelson najčešće upotrebljava dva pesnička sredstva. Jedno je kritičnost, drugo je apelativnost. Pokazujući razmere nasilja u našem svetu, i nasilja koje je već stigmatizovano i nasilja koje je već postalo društveno normalizovano, Mikelson nas poziva da taj svet spoznamo i razumemo, ali i ispunimo smislom kritičkog mišljenja i ljudskog protesta – kaže Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, u pogovoru za knjigu Seta Mikelsona.

Mikelson prepoznaje nasilje u mnogim izrazima moderne kulturne i svakodnevice, u mnogim normalizovanim sadržajima ljudskog iskustva. Božović naglašava:

– Dok ljubav obnavlja život u svojim ritualima zadobijenog smisla, nasilje taj isti život prožima i osujećuje, sputava i ispunjava gorčinom, pretvara u pozornicu dramatičnih događaja ili naprosto okončava. Mikelsonovi stihovi, duboko svesni tih najstarijih priča, kao i dinamičkog odnosa tih dvaju nasuprotnih stila, jedne koja stvara i druge koje to stvoreno razara, ostaju usredsređeni na objavljene pretnje, razorne snage i nasilna iskustva u sasvim savremenom svetu. Iako se u ovim pesmama prizivaju i istorijska iskustva i društveni tokovi savremene Amerike, oni su, pre svega, zaokupljeni pitanjem nasilja u intimnim i kamernim svetovima privatnog života. Otkuda nasilje među nama i šta to nasilje čini s našim neponovljivim i neuporedivim životom, to je osnovno pitanje koje se provlači od prvog do poslednjeg stiha u knjizi Plivanje kroz vatru.

Set Mikelson je višestruko nagrađivan pesnik, profesor univerziteta i prevodilac. Njegove najpoznatije knjige pesama su Plivanje kroz vatru, Oči kao razbijeni prozori, Kuća na uraganu, Kadiš za mog nerođenog sina i Maestro okrutne raskoši. Redovni je profesor književnosti. Predaje poeziju Severne i Južne Amerike na Univerzitetu Vašington i na Univerzitetu Li, kao i u specijalnom zatvoru za omladinu bez dokumenata i porodica u Vašingtonu.

 

NAJNOVIJA VEST: ZVANIČNO SAOPŠTENJE FESTIVALA AUTORSKOG FILMA POVODOM PREDSTOJEĆIH MERA

 

Festival autorskog filma najavljuje moguće promene termina programa 
 
Ovogodišnje, 26. izdanje Festivala autorskog filma u Beogradu, planirano od 27. novembra do 4. decembra, održaće se u već najavljenom terminu, najavili su iz direkcije Festivala.

U skladu sa razvojem epidemiološke situacije i novih mera koje se očekuju, direkcija Festivala najavljuje da će informacije o trajanju Festivala, prodaji karata, kao i satnicama projekcija filmova objaviti u sredu, 25. novembra, kada će imati zvaničnu odluku o radnom vremenu bioskopskih dvorana.

„Čekamo odluku Kriznog štaba, vezano za predlog Ministartsva kulture i informisanja da se ustanovama kulture odobri vreme rada do 21h. U odnosu na tu odluku, Festival autorskog filma će objaviti nove satnice ili potvrditi već najavljene. Takvo je vreme – neizvesno, iz dana u dan se menjaju stvari. Ideja je da se publici predstave filmska ostvarenja na pravi i, pre svega, bezbedan način, a ne da se samo održi Festival“, izjavili su članovi Saveta Festivala.

U skladu sa tim, direkcija Festivala se nada da će publika imati strpljenja i razumevanja za moguće promene.

Sve informacije možete pratiti na društvenim mrežama Festivala, kao i na zvaničnom sajtu.

NAJEKSPERIMENTALNIJA SELEKCIJA FESTIVALA AUTORSKOG FILMA – HRABRI BALKAN

 

Ovogodišnji program „Hrabri Balkan“ obuhvata osam filmskih ostvarenja u takmičarskom delu, i dva filma van konkurencije, koje će publika moći da pogleda od 28. novembra do 2. decembra u okviru Festivala autorskog filma.

„Drago nam je što će publika imati priliku da pogleda filmove u bioskopima, pogotovo ona koja potpisuju mlađi autori, jer ih je ova godina brojnim otkazivanjima donekle demotivisala“, izjavila je Maša Seničić, koja je uz Stefana Ivančića već šestu godinu selektor programa „Hrabri Balkan“.

Dva filmska ostvarenja – „Domovine“ rediteljke Jelene Maksimović i „Kako sam pobedio lepak i bronzu“ reditelja Vladimira Vulevića – u subotu 29. i nedelju 30. novembra imaće domaće premijere u okviru selekcije „Hrabri Balkan“ u Dvorani Kulturnog centra u Beogradu.

Takmičarski deo programa „Hrabri Balkan“ obuhvata i film „Domovine“ naše rediteljke Jelene Maksimović. Svetska premijera ovog filmskog ostvarenja održana je u Marseju na čijem festivalu je film novinovan za Grand Prix.

„Domovine se bave prostorom koji nosi sećanja na slobodu. Inspirisane su pričama moje bake o Grčkom građanskom ratu za vreme kog je morala da napusti svoj dom. Posvećene su svim ženama koje su se borile“, izjavila je Jelena Maksimović.

„Kako sam pobedio lepak i bronzu“  prikazuje život fabričkog radnika o kome nam svedoče ljudi iz njegovog okruženja. Naratori međutim ne znaju da Mihajlo, glavni protagonista, opsesivno krade alat iz fabrike, da pati zbog izgubljene ljubavi i ne znaju šta će Mihajlo uraditi jednog jutra. Film je imao svetsku premijeru na Festivalu filma u Lokarnu.

Film „Slučajna raskoš prozirnog vodenog rebusa“, hrvatskog reditelja i strip crtača Dalibora Barića, biće prikazan kao prvi dugometražni animirani film u okviru selekcije,  što potvrđuje raznolikost „Hrabrog Balkana“. Ovo autorovo delo imalo je nedavno premijeru u Anesiju, najznačajnijem evropskom Festivalu animiranog filma.

Na repertoaru će se naći i film „Minotaur“ bosanskog reditelja Zulfikara Filandre. Svetsku premijeruovog filmskog ostvarenja publika će moći da pogleda 30. novembra  u Dvorani Kulturnog centra. Različiti formati video zapisa prikazuju petnaest godina autorovog života i katarzično suočavanje sa prolaznošću, dragim ljudima, poezijom malih stvari i odrastanjem. Ovaj dokumentarno poetski esej nastao je kroz „crowdfunding“ kampanju.

Pored pomenutih filmova, publika će imati priliku da pogleda još šest naslova poreklom iz pet zemalja –„Pauza“ (Levente Kolčej) , „Južno voće“ (Josip Lukić), „Paralelna država“ (Oktav Kelaru), „Kraj patnje (Predlog)“ (Žaklin Lencu), „Kada sam kod kuće“ (Ivana Todorović) i „Mikrokazeta – najmanja kazeta koju sam ikad vidio“ (Igor Bezinović i Ivana Pipal). Poslednja dva navedena filma biće prikazana van konkurencije.

U okviru selekcije „Hrabri Balkan“ filmovi se takmiče za nagradu „Najhrabriji film“ Festivala autorskog filma. Ovogodišnji žiri koji će o ovoj nagradi odlučivati čine Andrijana Stojković, Aleksandra Milovanović i Aleksandar Nikolić.

Domaćin Festivala ove godine biće Kombank dvorana, a Festival će se održavati i u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, bioskopu „Fontana“, bioskopu „Vlada Divljan“, Domu kulture Studentski grad, bioskopu Art Kolarčeva zadužbina, dok će se neki naslovi naći i na onlajn filmskoj platformi mojoff.net.

Festival autorskog filma traje od 27. novembra do 4. decembra, a karte se mogu kupiti na blagajnama gore navedenih bioskopskih dvorana.

Više informacija o programu 26. Festivala autorskog filma naći će se na zvaničnom sajtu .