SVE BOJE SLOBODE U ČAČKU

 

Svečanom ceremonijom i multimedijalnim spektaklom na Centralnom gradskom trgu pod nazivom „Sve boje slobode“, 21. marta 2023. godine Čačak je i zvanično postao prva Nacionalna prestonica kulture. Program je okupio nekoliko hiljada Čačana koji su  uživo  pratili spektakl koji je završen impresivnim vatrometom sa zgrade Kulturnog centra Čačka.

U programu ceremonije otvaranja učestvovali su glumci: Vanja Milačić, Bojan Krivokapić, Una Đelošević, Nikola Stanković, Nenad J. Popović, Vladimir Jocović i Todor Trifunović, kao i muzičari: Bilja Krstić, Braća Teofilović, sopran Marija Nešić, Nenad Marić - Kralj Čačka, Čegi-Bend, KUD „Dule Milosavljević - Žele” i hor muzičke škole ”Dr Vojislav Vučković” iz Čačka.

Kroz četiri tematske celine, u narednom periodu, pod naslovom „Čačanska Rodna“, predstaviće se najbolja ponuda grada na obalama Zapadne Morave. Gradonačelnik grada Čačka, Milun Todorović, izjavio je: "Sloboda, „na Moravi“, „na raskršću“, „na kaldrmi“ definišu Čačak vekovima unazad, ali ono sto je od početka naša vizija jeste da potvrdimo ono što je decenijama iza nas - i Disovo proleće i Memorijal Nadežde Petrović ali i druge manifestacije koje su uzele utemeljenje u kulturi Srbije i regiona - i Krug, Animanima, časopis Gradac, Dani urbane kulture, Karusel i sve ono što su prethodnici radili, a radili su puno, uz ogromnu podršku predsednice Vlade i predsednika Republike Srbije, shvatajući da kada Evropa ima prestonicu kulture da to može i naša država. Kao pioniri u ovom poduhvatu učinili smo da pored nematerijalnih dobara ostanu i Muzej srpske pravoslavne crkve u okviru našeg hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, uz stalnu etnološku postavku u Hadžića kući i, naravno, sublimacija treba da bude za Dan grada 18. decembra kada ćemo na svečanoj Sednici predati baklju kulture našem komšijskom gradu Užicu, i da ostavimo i trajnu vrednost kroz Muzej košarke koji će biti jedinstven u ovom delu Evrope, a možda i u čitavoj Evropi. Čačak je uvek imao sa čim i sa kim da se pohvali i podiči, biće mnogo iznenađenja tokom godine", rekao je gradonačelnik Čačka i najavio koncert "Riblje čorbe" na Gradskom trgu u Čačku, već u sredu 22. marta od 20 sati.

Prestonica kulture Srbije jedan je od najznačajnijih projekata koje je pokrenulo Ministarstvo kulture sa ciljem da se uz podršku lokalnim samoupravama ojačaju ključni faktora kulturnog razvoja. Projekat obuhvata i izgradnju ustanova kulture: Muzeja košarke i Kulturnog inkubatora, razvoj arheoloških lokaliteta i rekonstrukcija urbanih celina kao što je plato Nadežde Petrović.

Kroz četiri programske celine: „Na slobodi“, „Na raskršću“, „Na kaldrmi“ i „Na Moravi“, projekat „Čačak 2023“ predstavlja svoju bogatu istoriju, znamenite ličnosti, nematerijalno i materijalno kulturno nasleđe i gradske priče.

Otvaranje kulturne manifestacije SVE BOJE SLOBODE kojom je Čаčак proglašen za kulturnu prestonicu Srbije 2023 završen je veličanstvenim vatrometom.

Potom je usledio svečani koktel pod fikusom „Čačak“, u Kulturnom centru Čačka na poziv gradonačelnika Čačka. Kulturni centar Čаčка izgrađen je po projektu za aerodrom. Aerodrom u Rijeci. KC Čačka ima i jednu jedinstvenu atrakciju-džinovski fikus!  ,Elastika dekora” je zasađen u temelje Doma kulture u Čačku 1971. godine. Iz Splita su stigla 3 stabla od kojih su se 2 primila. Ono što je posebno interesanto - nikad se ne zaliva! Pet decenija kasnije, obuhvatio je tri sprata! Njegova krošnja je impozantna. Ispod krošnje je napravljena metalna konstrukcija koja drži njegove bremenite grane. O njemu brinu stručnjaci sa Agranomskog fakulteta u Čačku i Gradskog zalenila, a redovno se vrši orezivanje i proređivanje ove biljke. Čačanski fikus 2003. godine proglašen je za spomenik kulture i zaštićeno prirodno dobro trećeg reda, a građani su pokrenuli inicijativu da zbog svoje masivnosti bude upisan u Ginisovu knjigu rekorda. I upisan je!

Jedan od najboljih svetskih The Rolling Stones tribjut bendova stiže u Beograd pravo iz Engleske

 Rock 'n' Roll spektakl na sceni Kolarčeve zadužbine 11. maja u okviru Guitar Art Festivala

 

Nakon mnogobrojnih nastupa i uspešnih turneja širom sveta, The Stones bend, jedan od najboljih tribjute bendova kultne grupe koja je obeležila rok eru The Rolling Stones, nastupiće 11. maja na sceni Kolarčeve zadužbine, kada će beogradska publika čuti sve kultne hitove i bezvremenske pesme benda The Rolling Stones, počevši od  Satisfaction i Jumping Jack Flash do Ruby Tuesday, Start Me Up i Brown Sugar, 

 

Ulaznice za ovaj rok spektakl su u prodaji u okviru prodajne mreže Tickets.rs i blagajni Kolarčeve zadužbine. Rezervacije i informacije u kancelariji Guitar Art Festivala (011 4016002; office@gaf.rs).

 

The Rolling Stones je najveći rock and roll bend na svetu i uvek će to biti. Najveći i poslednji. Sve što je došlo posle njih - metal, rap, punk, new wave, pop-rock, šta god - sve to ima korene u Rolling Stonesima. Oni su prvi, poslednji i najbolji - rekao je Bob Dilan.

 

Upravo tu energiju i harizmu samih članova The Roling Stones, bend The Stones prenosi na scenu! Ne insistirajući samo na sličnosti u izgledu, iako The Stones imaju pevača koji najviše liči Mika Džegera, grupa takođe obraća veliku pažnju na zvuk i osećaj muzike, izvodeći pesme sa istom strašću, preciznošću, energijom i zanosom kao što čujemo u originalu. Zajedno sa autentičnim instrumentima, kostimima i manirima, članovi benda The Stones su sami po sebi iskusni muzičari.

Bend The Stones je nastupao na mnogobrojnim festivalima, pozorištima i koncertnim prostorima, kao i na privatnim događajima. Od formiranja 2007. godine, The Stones show je prerastao u celovečernji koncert The Rolling Stones, ostavljajući publiku u Velikoj Britaniji, Evropi i svetu potpuno hipnotiziranu.

 

The Stones bend nastupao je pred preko 30.000 ljudi dok su osvajali festivale i redovno obilazi Evropu, na turnejama po Holandiji, Belgiji, Nemačkoj i Španiji. The Stones verno, precizno i sa svim uzbuđenjem koje publika očekuje od najboljeg svetskog rokenrol benda izvode muziku Rolling Stones.

 

Rok spektakl u čast grupe koja je zauvek promenila istoriju muzike The Rolling Stones održava se u sklopu beogradskog 24. Guitar Art Festivala, koji se održava od 10. do 14. maja. 

Kreće XVII Turneja Slobodne zone

Prolećna filmska Turneja, koja će besplatno predstaviti sedam najzapaženijih ostvarenja sa prošlogodišnjeg festivala Slobodna zona, uključujući i veliki svetski hit Trougao tuge, biće održana od 20. marta do 20 juna u preko 50 mesta u Srbiji.

Turneja počinje u Centru za kulturu Brus, a obići će i Užice, Rumu, Kanjižu, Golubac, Kraljevo, Aleksinac, Bačku Palanku, Bečej, Boljevac, Bor, Futog, Irig, Ivanjicu, Mokrin, Kosjerić… Prvi put ove godine u kalendaru turneje naći će se i mesta Opovo, Guča i Rudnik. 

Turneja Slobodne zone predstavlja jedan od najvećih projekata decentralizacije filmskog sadržaja u zemlji, čiji je cilj razvoj i negovanje filmske publike i van velikih kulturnih centara. U skladu s tim, skoro od početka postojanja festivala - koji se krajem godine održava u Beogradu, Novom Sadu i Nišu - deo festivalskih filmova dolazi i pred gledaoce u manjim sredinama, čime bivaju oplemenjeni za vrhunski filmski sadržaj i užitak gledanja pokretnih slika na velikom platnu.

Na repertoaru je sedam filmova, među kojima i pobednik Kanskog festivala i osvajač četiri evropska Oskara, Trougao tuge švedskog autora Rubena Estlunda, britka satira o krahu zapadne civilizacije. Hrvatski glumac Zlatko Burić, koji tumači ruskog oligarha Dimitrija i koji je otvorio 18. Filmski festival Slobodna zona u novembru, dobio je nagradu Evropske filmske akademije za najboljeg evropskog glumca, a film je nagrađen i za najbolje ostvarenje, režiju i scenario.

Na turneji će biti prikazani i neki od pobednika 18. festivala Slobodna zona održanog prošlog novembra: najbolji angažovani film međunarodne selekcije Utama i najbolji film selekcije Prva dva koraka Ljubav, nemačke marke i smrt. Utama Alehandra Loajse Grisija je igrani film o starijem paru bolivijskih starosedelaca koji se suočavaju sa surovim uslovima života, a Ljubav, nemačke marke i smrt je filmski dokumentarni esej o nemačkoj i turskoj muzici u režiji Džema Kaje.

Publika će imati prilike da se sretne i sa nekim neodoljivim, živopisnim i neobičnim ženama. Dokumentarac Pisanje vatrom prati živote i karijere indijskih novinarki iz kaste nedodirljivih u jedinoj potpuno ženskoj redakciji u zemlji.

Francuskinja Žili (Lor Kalami), samohrana majka i sobarica koja ne odustaje od potrage za boljim poslom, junakinja je igranog filma Prekovremeni rad Erika Gravela.

Mađarski film Nežno prati Edinu (Ester Čonka), bodibilderku spremnu da žrtvuje sve za san koji deli sa životnim partnerom i trenerom.

Inspiracija za film Časna sestra fudbalski trener Roberta Buesa bila je nesvakidašnja kaluđerica Marina (Karmen Mači) koja je odlučila da sastavi fudbalski tim i lično trenira dečake bez roditeljskog staranja, od kojih će jedan kasnije zaigrati i za Real Madrid.

70. MARTOVSKI FESTIVAL U DOMU OMLADINE BEOGRADA

 

Martovski festival – 70. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd, biće održan od 28. marta do 2. aprila 2023. godine u Domu omladine Beograda, koji je organizator i izvršni producent događaja.

Jedan od najstarijih filmskih festivala u Evropi i svetu ove godine trajaće 6 dana i biće u znaku velikog jubileja, obeležavanja 70 godina od osnivanja, kakvog do sada nije imao nijedan filmski festival u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji.

U susret velikom jubileju, na Dan državnosti Srbije, stiglo je izuzetno priznanje: ukazom predsednika Republike Srbije Martovski festival odlikovan je Sretenjskim ordenom trećeg stepena, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima, a povodom 70 godina postojanja. Ovo priznanje je velika čast za Martovski festival i pripada svim ljudima koji su u dugoj istoriji manifestacije bili njen deo – filmskim autorima, organizatorima, publici, gostima, prijateljima, svima onima koji su učinili da Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma traje i bude jedan od najznačajnijih filmskih festivala u Srbiji i regionu.

Na čelu Odbora Martovskog festivala je Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada Beograda, kao predsednik Odbora, a članovi su: Boris Jovanović, Milena Nikolić, Nenad Popović i Dragomir Zupanc. Od 2019. godine umetnički direktor Martovskog festivala je Dejan Dabić, filmski kritičar i autor animiranih filmova, dugogodišnji selektor Festivala glumačkih ostvarenja u Nišu i urednik filmskog programa Niškog kulturnog centra.

Martovski festival će ove godine kroz monografiju „Martovski festival 1954 – 2023: filmski put dug 70 godina“ (priređivač prof. Radenko Ranković) i programskom celinom „Laureati Martovskog festivala“ u Jugoslovenskoj kinoteci (Kosovska 11), koja obuhvata neke od nagrađenih filmova u dosadašnjoj istoriji manifestacije, podsetiti javnost na značaj ovog festivala kako u kontekstu srpskog, tako i u kontekstu nekadašnjeg jugoslovenskog kulturnog prostora.

Martovski festival tradicionalno predstavlja bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do 50 i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film. U međunarodnom takmičarskom programu biće zastupljeni svi rodovi kratkometražnog filma.

Selekciona komisija radila je u sledećem sastavu: selektori domaćeg takmičarskog programa – Igor M. Toholj (filmski autor, producent i programer), Saša Radojević (filmski kritičar, reditelj i scenarista) i Miroljub Stojanović (filmski kritičar, publicista i urednik); selektori međunarodnog takmičarskog programa – Borjana Gaković (filmska istoričarka, teoretičarka i programerka iz Nemačke), Dragan Nikolić (filmski reditelj, scenarista i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda) i Dejan Dabić (umetnički direktor 70. Martovskog festivala). Pred njima je bio težak zadatak, da od skoro 600 prijavljenih ostvarenja izaberu ona koja će ući u zvaničnu takmičarsku selekciju. Odabran je 101 film, koji će se takmičiti za sledeće nagrade: Gran-Pri Martovskog festivala, nagrade za najbolji film (po kategorijama), strukovne nagrade (za najbolju režiju, scenario, kameru, montažu, animaciju i dizajn zvuka/komponovanu muziku).

Žiri 70. Martovskog festivala, koji će odlučivati o nagradama radiće u sastavu: Joško Marušić, filmski reditelj, scenarista, animator, karikaturista i profesor (Hrvatska), kao predsednik žirija; Želimir Gvardiol, filmski reditelj, scenarista i producent (Srbija); Narcisa Darijević Marković, filmska i televizijska rediteljka, scenaristkinja i profesorka (Srbija); Aleš Pavlin, filmski i televizijski producent i profesor (Slovenija) i Pjer Žalica, filmski i televizijski reditelj, scenarista i profesor (Bosna i Hercegovina).

Pored takmičarskog, Martovski festival imaće tradicionalno i raznovrstan revijalni filmski program podeljen u celine „Svetska panorama“, „Regionalna panorama“ i „Domaća panorama“, kao i razgovore sa autorima, promocije filmskih knjiga. Biće obeležena i 75. godišnjica VFC Zastava filma, koji je od početka uz Martovski festival i čiji su autori i filmovi dobijali najznačajnije festivalske nagrade.

Na svečanom otvaranju biće održana ekskluzivna, regionalna premijera dugometražnog dokumentarnog filma „Na brodu Adaman“ (Sur l’Adaman) francuskog reditelja Nikole Filibera, koji je nedavno osvojio Zlatnog medveda za najbolji film na ovogodišnjem Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu.

Regionalna premijera dugometražnog dokumentarnog filma „1991. Adio Jugo film, adio Jugo festival, adio Jugoslavija… vidimo se u sledećem ratu“, poznatog glumca Igora Gala iz Hrvatske, poslužiće kao povod za tribinu „Martovski festival – između jugoslovenske prošlosti i postjugoslovenske budućnosti“. Svetske festivalske premijere na Martovskom festivalu imaće ostvarenja „Moj Branko ne laže“ o Branku Ćopiću, autora Branka Lazića i „Živeti Bitlse“, Nebojše Grabeža. Publika će imati priliku da pogleda svetske filmske premijere renomiranih autora iz Srbije i regiona: Vere Vlajić „Avanture karikature“, Momira Matovića „Dani od snova“, Zorana Amara „Nepobedivi um“…, kao i selekcije ostvarenja sa evropskih i regionalnih festivala kratkometražnog i dokumentarnog filma, ali i filmove nominovanih i dobitnika Austrijske filmske nagrade za kratkometražni film.

Kao i do sada, planirani su brojni stručni programi i tribine za profesionalce i studente, razgovori sa gostima festivala, master-klasovi, promocije knjiga i drugi prateći programi.

Martovski festival tradicionalno je mesto susreta filmskih autora iz zemlje i inostranstva, producenata, distributera i predstavnika renomiranih filmskih festivala, novinara i kritičara, studenata i profesionalaca. To je mesto za promociju dokumentarnog, animiranog, kratkometražnog i eksperimentalnog filma, platforma za inspiraciju i razvoj novih ideja, kao i prilika za domaću publiku da pogleda uzbudljive, pažljivo odabrane aktuelne naslove, koje inače nema prilike da vidi u bioskopskoj ponudi.

Cena ulaznica je 400 dinara za projekcije u Velikoj sali DOB i 300 dinara za projekcije u sali Amerikana, dok studenti filmskih akademija, kao i do sada, uz indeks mogu besplatno da posećuju projekcije.

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd. 

Pokrovitelji festivala su Grad Beograd, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Filmski centar Srbije.

Organizator i izvršni producent  festivala je Dom omladine Beograda.

Festival su podržali: Jugoslovenska kinoteka, Austrijski kulturni forum, Zastava film, Filmske novosti, Francuski institut u Beogradu, DPC, Living Pictures, Turistička organizacija Beograda, Turistička organizacija Srbije.

Javna vođenja i ciklus predavanja u okviru pratećeg programa izložbe “Iskonsko u modernom - Olga Jančić” u MSUB

 

Prvo u nizu javnih vođenja i predavanja pod nazivom “Misao o skulpturi”  autora dr Rajke Bošković u okviru pratećeg programa izložbe “Iskonsko u modernom – Olga Jančić” biće održano u subotu, 11. marta u 13 časova u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Tom prilikom gost će biti vajar Marko Vukša, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Za 18. mart u 13 časova zakazano je javno vođenje s predavanjem „Biće kamena“, a gost programa je Đorđe Čpajak, vajar i dekan FPU.

U subotu 25. marta u isto vreme, gost dr Rajke Bošković na javnom vođenju i predavanju „Mogućnosti skulptorskog izraza - u metalu“ biće vajar Vukašin Milović, profesor FPU u Beogradu.

Prvog aprila u 13 časova, uz javno vođenje će biti održano predavanje „Smisao skulpture na otvorenom“, kada će ponovo gostovati Goran Čpajak.

Osmog aprila u 13 sati gošća programa “Priroda kamena” će biti dr Kristina Resimić Šarić, geolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Za 15. april u 13 časova zakazano je javno vođenje i predavanje „Boje kamena - sve nijanse beline“, uz gosta mr Petra Vujoševića, slikara.

Program „Original i odlivak“ 22. aprila u 13h zatvara serijal javnih vođenja i predavanja kroz izložbu, a gost će biti vajar Zoran Kuzmanović.

Ulaz na sve prateće programe je besplatan.

Autorka izložbe “Iskonsko u modernom – Olga Jančić” je dr Rajka Bošković, muzejska savetnica, a asistentkinja autorke izložbe je Kristina Armuš.

Na izložbi je izloženo 20 skulptura u kamenu, drvetu, bronzi i aluminijumu. Poseban segment izložbe čine video snimci monumentalnih skulptura u slobodnom prostoru – skulptura u kamenu postavljenih na Savskom keju u Beogradu, Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu i u parku u Vrnjačkoj Banji, kao i skulptura u bronzi u Kraljevu.

U svom bogatom i plodnom umetničkom stvaralaštvu od preko šest decenija, Olga Jančić dubokim razumevanjem i doživljajem iskonskog - uspeva da skulpturama modernog izraza da dimenziju prvobitnosti. Promišljajući suštinska pitanja čovekovog postojanja – zadivljujuću čudesnost i lepotu života, ona istovremeno zalazi u sfere one druge, manje vedre strane života, sa svim njegovim strepnjama.

Gledano u celini, dela u bronzi i aluminijumu mahom su dramatičnih oblika i naziva, dok se ona u kamenu odlikuju blagošću celokupne vizuelne dejstvenosti, koje punim, zaobljenim volumenima nagoveštavaju plodonosna strujanja iz samog središta odnosno jezgra oblika.

Smelo, ali krajnje promišljeno, sa izraženom senzibilnošću imanentnom ženskom biću, ona se u svom stvaralačkom opusu upušta u prevođenje nekih ključnih tema ljudskog života u umetnički oblik, odstranjujući, u svojim najboljim ostvarenjima, sve opisno kao nepotrebno i suvišno. U apstrahovanom obliku svojih vrhunskih skulptura postiže zgusnut izraz ideje – bilo da se radi o materinstvu, ljubavi ili jezgru oblika. 

Snažna, istrajna i samosvesna ličnost Olge Jančić, svojom neodstupnom posvećenošću zvanju umetnika, ali i nesvakidašnjom smelošću u suočavanju sa ograničenjima i teškoćama u svom životu, upravo u bavljenju skulpturom nalazila je ne samo utočište, nego i smisao svog bivstvovanja.

 „Osećanje koje se javlja pri radu u kamenu u momentima dobre koncentracije je čudesan. To je osećaj intenzivnijeg življenja nego u bilo kojoj drugoj situaciji – nešto blisko zalaženju u više sfere spoznaje života, dosezanje nekih njegovih novih vrednosti, nešto blisko vanvremenom, neka vrsta srodnosti sa molitvom ili himnom životu. To je takođe i osećanje bliskosti sa sobom, onim boljim delom sebe”, govorila je Olga Jančić o svom stvaralaštvu.

Olga Jančić (1. februar 1929. Bitolj – 25. oktobar 2012. Beograd) upisuje Vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu sa šesnaest godina (1945-49). Završava petogodišnju specijalizaciju u Majstorskoj radionici Tome Rosandića (1950-1954). Učestvuje u osnivanju grupe Prostor 8 koja prvi put priređuje izložbu u slobodnom prostoru u Tašmajdanskom parku u Beogradu 1957. godine. Prvu samostalnu izložbu ima 1959. godine u Umetničkom paviljonu u Beogradu. Iste godine dobija nagradu za skulpturu na I međunarodnom bijenalu mladih u Parizu. Izlaže na preko 20 samostalnih i velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bila je u selekciji najznačajnijih izložbi jugoslovenskih
umetnika u inostranstvu.

Tokom života organizovane su joj dve retrospektivne izložbe: prva u Muzeju savremene umetnosti 1987. godine i druga 2005. godine u Muzeju „25. maj“ u Beogradu. Dobitnica je značajnih nagrada među kojima su: nagrada „Politike“ iz Fonda Vladislav Ribnikar (1977), Nagrada za skulpturu na Oktobarskom salonu, (1984), Oktobarska nagrada grada Beograda za skulpturu, (1987) i druge. Dela Olge Jančić zastupljena su u brojnim muzejskim kolekcijama u zemlji i inostranstvu: Muzej savremene umetnosti, Beograd, Kuća Legata, Beograd, Muzej suvremene umjetnosti, Zagreb, Moderna galerija, Ljubljana, Muzej na sovremena umetnost, Skoplje, Muzej moderne umetnosti, Beč, Muzej moderne umetnosti, Aleksandrija i drugim. Svoju zaostavštinu poklonila je Gradu Beogradu koja se čuva u Kući legata.

Izložbu “Iskonsko u modernom – Olga Jančić” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu biće otvorena do 2. maja 2023. godine. 

foto Bojana Janjić