KulturniK

уторак, 25. фебруар 2020.

NIČIM IZAZVAN U KOMBANK DVORANI

Dobitnici MTV nagrade i predvodnici moderne balkanske pop-rok scene bend Ničim izazvan će održati veliki samostalni koncert 25. aprila u Kombank dvorani. Posle veoma uspešnih koncerata “Double date”, koje su održavali poslednjih pet godina, momci iz benda Ničim izazvan su odlučili da se presele u jednu od najotmenijih sala u gradu.

Singlom “Hajde dođi da popraviš stvari”, koji su objavili u oktobru prošle godine, najavili su rad na četvrtom studijskom albumu, a uskoro će objaviti još dve pesme koje će publiku pripremiti za koncert. I nove pesme će nositi prepoznatljivu energiju benda, a hitove “O tebi”, “Trideset”, “Rekla je”, “Pusti ljubav” će na koncertu sigurno pevati na bis.

“Posle brojnih nastupa na festivalima u zemlji i regionu, ove godine ćemo održati velike samostalne koncerte u Zagrebu i Beogradu. Za ove nastupe se posebno pripremamo i verujemo da će publika zaista uživati. U Kombank dvorani će na bini biti 16 muzičara, jer će nam se pored pratećih vokala pridružiti i gudači, duvači i perkusije. Po prvi put ćemo nastupiti u ovom broju. Osim muzičara, podršku će nam dati i kolege sa kojima smo snimili duete” poručuju članovi benda Ničim izazvan.

Svaka njihova pesma je drugačija, ali ima prepoznatljivu crtu. Tom karakterističnom zvuku je doprineo i sarajevski producent Đani Pervan, nekadašnji bubnjar sastava Letu Štuke i orkestra Darka Rundeka, sa kojim sarađuju od prve pesme.

Mladi momci iz Vrbasa i Beograda okupili su se da dečački stvaraju muziku, a za osam godina zauzeli su visoku poziciju na muzičkom nebu regiona. Prvi album su objavili 2014. godine, a poslednji album “Aurora” je do sada najozbiljniji poduhvat benda i u pesmama na tom albumu se našlo sve ono što su njihove ruke i glasovi naučili prethodnih godina.

Ovo će biti prvi beogradski nastup benda u prostoru sa mestima za sedenje i članovi benda najavljuju najveći i najlepši koncert do sada. Karte se mogu kupiti online i na svim prodajnim mestima tickets.rs, kao i na biletarnici Kombank dvorane.

Autor fotografije je Vukašin Danilović

Snažna psihološka drama “Tata” na predstojećem 48. FEST-u

Film “Tata”, koji prati katarzičan odnos dve sestre kroz bolnu temu zlostavljanja u porodici, biće prikazan premijerno u Srbiji 1. marta u beogradskom bioskopu Fontana u okviru predstojećeg FEST-a.

Ovo snažno autorsko ostvarenje potpisuje Vladimir Bilenjki, kao reditelj, scenarista, montažer, autor muzike, dizajner zvuka, kreator animacija i kopodrucent (zajedno sa Bracom Kalmanom).

Film prati Deboru koja posećuje svoju sestru tinejdžerku, Deanu, u njihovoj maloj porodičnoj kolibi. U iščekivanju dolaska njihovog oca kasno u noć, dok nadoknađuju zajedničko izgubljeno vreme, Debora i Deana počinju da otkrivaju svoje skrivene traume. Kada Debora otvoreno progovori o svojoj uznemirujućoj prošlosti s njihovim ocem, dve sestre dolaze u sukob. Intimno delo o ponovnom oživljavanju slomljene porodice ‘’Tata’’, prikazuje susret dve sestre sa svojim iskrivljenim osećajima o svom ocu, sve dok čovek u šumi kruži oko njihove kolibe…

“Oduševljen sam što ću moj prvi dugometražni igrani film podeliti sa srpskom publikom na renomiranom filmskom festivalu kakav je FEST. Drago mi je što ću biti u prilici da razgovaram sa gledaocima nakon projekcije o njihovim utiscima i reakcijama koje će biti izazvane našim arthouse filmom”, izjavio je Vladimir Bilenjki, gost predstojećeg FEST-a (28. februar – 8. mart).

Glavne uloge u ostvarenju “Tata” igraju Maša Lizdek (Deborah) i Brianna D'Aguanno (Deanna), a film je realizovan u kanadsko-bosanskoj produkciji.

Film “Tata” biće prikazan na FEST-u u okviru programa “FEST 48” premijerno 1. marta u bioskopu Fontana (15h) i reprizno u Domu omladine Beograda 7. i 8. marta (22.30 i 15 časova).

Film je svetsku premijeru imao prošle godine na Sarajevo Film Festivalu.

Vladimir Bilenjki je kanadski reditelj, scenarista i producent hrvatsko-bosanskog porekla. Rođen u Torontu, diplomirao je filmsku produkciju na Univerzitetu Jork, režirao je brojne kratke, dokumentarne i komercijalne filmove, a 2019. godine igrani debi “Tata”.

JAN FABR „BEOGRADA JE CENTAR EVROPSKE KULTURE“

Aleksandar Ilić poznati umetnik i v.d. direktora Kulturnog centra Beograda smatra da su nedavno izvedeni projekti realizovani na inicijativu Kulturnog centra Beograda i samog umetnika Jana Fabra, objedinili i publici predstavili tri različita aspekta ovog autora: vizuelni, pozorišni i literarni. Gostovanje Jana Fabra u Beogradu u februaru 2020. objedinjeno je otvaranjem izložbe Praznik malih prijatelja u Narodnom muzeju u Beogradu, izvođenjem monodrama Noćni pisac na sceni “Raša Plaović” u Narodnom pozorištu i objavljivanjem Fabrove treće knjige Noćni dnevnik 1992-1998. u ediciji Kulturnog centra Beograda „Sam(a) svoj pokret“.

Saradnja Jana Fabra sa Kulturnim centrom Beograda počela je 2011. godine, umetnikovim učešćem na 52. Oktobarskom salonu radom I let myself drain (dwarf), instalacijom u sklopu koje je bila izložena slika Jovana Popovića, Portret čoveka sa fesom, iz kolekcije Narodnog muzeja. Tom prilikom Fabr je činom poklanjanja svog rada I am a one-man movement inicirao osnivanje kolekcije Oktobarski salon, posredno utičući i na odluke drugih umetnika da slede njegov primer.

Ilić je podvukao da je ovo kulturni događaj koji je obeležio početak 2020. godine ne samo u Beogradu već i u regionu, zahvaljujući velikom zalaganju svog tima, posebno Gordane Goncić, Zorane Đaković Miniti, Jasmine Petković,Vesne Danilović, Bojane Aleksijević i Ratka Ratkina, ne izostavljajući kompletan tim svoje ustanove.

Trenutno su u svim galerijskim prostorima Kulturnog centra Beograda aktuelne februarske izložbe, a 25. februara s početkom u 18.00 časova biće obeleženo 40 godina od kultnog filma Gorana Markovića Majstori, majstori u Dvorani Kulturnog centra, s projekcijom filma, izložbom fotografija sa snimanja i razgovora sa ekipom. U razgovoru učestvuju reditelj Goran Marković, direktor fotografije Milan Spasić Papi, kompozitor Zoran Simjanović i glumci Snežana Nikšić, Mira Banjac, Mirjana Karanović, Tanja Bošković I Bogdan Diklić.

Kako aktuelni v.d. direktora Kulturnog centra Beograda Aleksandar Ilić najavljuje, najveće iznenađenje tek predstoji za 58. Oktobarski salon pod radnim nazivom Sanjari (The Dreamers) koji će se održati od 19. septembra do1. novembra ove godine.

Fotografija Aleksandar Milošević.

48. FEST-ISTINITA PRIČA O KELIJEVOJ BANDI

Novi film australijskog režisera Džastina Kurcela “Istinita priča o Kelijevoj bandi” posle premijere na Festu, gde će 7. marta biti prikazan u Sava centru i 8. marta u bioskopu Cineplexx Ušče, stiže 12. marta na redovan repertoar domaćih bioskopa.

MattThorne_Kelly Gang

O australijskom odmetniku Nedu Keliju snimljeno je nekoliko filmova, a glumili su ga, između ostalih, Hit Ledžer i Mik Džeger. U najnovijoj verziji reditelja filmova “Magbet” i “Snežni grad”, koja je urađena po istoimenom romanu Pitera Kerija u pank-rok stilu, plemenitog pljačkaša tumači Džordž Makej (zvezda filma 1917). Važne uloge u “Istinitoj priči o Kelijevoj bandi” igraju velika holivudska imena Rasel Krou, Esi Dejvis, Čarli Hanam i Nikolas Holt.

U pustoši kolonijalne Australije, gde Englezi vladaju krvavom pesnicom nad žilavim Ircima, zatičemo Neda Kelija kao dečaka koga odgaja ozloglašeni pustinjak Hari Pauer (Rasel Krou). On ga uči životu i čeliči za okrutni svet koji ga čeka. Godine prolaze, Ned saznaje da potiče iz reda irskih pobunjenika zvanih sinovi Siva, beskompromisne grupe bandita koji se suprotstavljaju tiranima u rodnoj grudi. Nakon što su mu nepravedno uhapsili majku, Keli regrutuje grupu ratnika kako bi osmislili jedan od najodvažnijih napada anarhije i pobune koju je Australija ikada videla. Uskoro će od samog pomena njegovog imena pripadnici reda i zakona drhtati od straha...

George_MacKay

Američki “Holivud ripoter” okarakterisao je “Istinitu priču o Kelijevoj bandi” kao “priču koja će vas naježiti”, “Varajeti” smatra da je reč o opčinjavajućem epskom filmu, dok ga je “Gardijan” nazvao “stroboskopskim, halucinantnim košmarom”. A Rasel Krou smatra da je Krucel prikazao Neda Kelija onako kako ga do sada niko nije video.

„Veliki je izazov igrati u filmu koji je rađen prema popularnom romanu, kao što je to delo pisca Pitera Kerija. Mnogo ljudi živelo je uz Neda Kelija. O njemu su ispričane legende. Dok su ga jedni slavili kao narodnog heroja, drugi su ga doživljavali kao običnog bandita. Saga o Kelijevoj bandi dotakla je svakog stanovnika Australije, ali činjenica je da niko ne zna potpunu istinu o Nedu. Došlo je pravo vreme da skinemo veo sa te tajne“, kaže oskarovac Rasel Krou.

Kao jedan od najboljih set dizajnera u Australiji, Džastin Kurcel oplemenjuje svoj rediteljski rad snažnim vizuelnim pripovedanjem. Njegov kratkometražni film “Blue Tongue”, sa kojim je diplomirao na Umetničkom koledžu Viktorije, prikazan je na više od 13 međunarodnih filmskih festivala, uključujući Nedelju kritike Kanskog festivala i Filmski festival u Njujorku, a takođe je osvojio nagradu za najbolji kratki film na Međunarodnom filmskom festivalu u Melburnu.

Prvi dugometražni film Džastina Kurcela “Snowtown” premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Adelejdu 2011. godine i doneo mu je nagradu publike. Takođe, dobio je priznanje za najboljeg reditelja u izboru Australijske akademije za film, pozorište i umetnost (AACTA). Film je prikazan na više od 15 međunarodnih festivala, uključujući Toronto 2011. i Nedelju kritike u Kanu 2012. Kada ne snima za veliko platno, Džastin Kurcel bavi se režijom reklama i video spotova, za šta je osvojio mnogobrojne nagrade.