BEMUS 2026: Muzika iznad vremena

 

Beogradske muzičke svečanosti ulaze u svoju 58. sezonu sa programom koji potvrđuje zašto je BEMUS i dalje centralni događaj domaće klasične muzičke scene. Između tradicije i savremenog stvaralaštva, ovogodišnje izdanje festivala, pod sloganom „Muzika iznad vremena“, donosi raskošan izbor izvođača, orkestara i premijernih dela.

Već gala koncert otvaranja na Kolarcu, 17. oktobra, nagoveštava umetničke domete festivala. Solisti uglednih operskih kuća, među kojima su Marijinski teatar, Boljšoj i Bečka državna opera, uz Simfonijski orkestar i Hor RTS-a, predstaviće najlepše stranice ruskog operskog repertoara. Takav početak postavlja visoke standarde koje program tokom narednih dana uspešno održava.

Posebnu vrednost ovogodišnjeg BEMUS-a predstavlja spoj međunarodnih zvezda i domaćih umetnika. Nastupi Stefana Milenkovića, Kamernog trija Korda i Opere Narodnog pozorišta potvrđuju vitalnost srpske muzičke scene, dok gostovanja Sofijske filharmonije, Solunskog državnog simfonijskog orkestra i Kamernog orkestra „Franc List” donose evropsku dimenziju festivalu.

Naročito je značajno što BEMUS ne ostaje samo čuvar muzičke baštine već i aktivni promoter savremenog stvaralaštva. Svetske premijere dela Aleksandra Sedlara, Marka Nikodijevića, Draška Adžića i Juga Markovića pokazuju spremnost festivala da publici ponudi nešto novo i umetnički izazovno.

Završni koncert Beogradske filharmonije pod dirigentskim vođstvom Uroša Lajovica, uz pijanistu Lukaša Vondračeka, predstavlja dostojan epilog ovog muzičkog maratona. Dodatnu simboliku festivalu daje obeležavanje pola veka rada Akademskog hora „Kolegijum muzikum”, jednog od najvažnijih vokalnih ansambala Srbije.

V Dani katalonskog filma u Beogradu: još samo dve nedelje do početka petog izdanja

 

24–26. oktobar 2026. | Jugoslovenska Kinoteka, Beograd

Od Kubanaca koji su 1994. godine krenuli preko mora ka Sjedinjenim Američkim Državama, preko humanitarnog rada u Senegalu i istorije Evrope tridesetih i četrdesetih godina, do Pirineja s kraja 19. veka i legende o jednoj od najpoznatijih figura stare Barselone — peto izdanje Dana katalonskog filma donosi u Beograd šest filmskih priča koje iz različitih perspektiva govore o ljudima, istoriji, solidarnosti, sećanju i identitetu.

Dani katalonskog filma održaće se od 24. do 26. oktobra u Jugoslovenskoj Kinoteci, gde će publika tokom tri dana moći da upozna različite periode, pejzaže i priče Katalonije kroz dokumentarne i igrane filmove katalonskih autora.

Otvaranje festivala: Balseros

Festival se otvara 24. oktobra u 19 časova filmom Balseros (Carles Bosch i Josep M. Domènech, 2002, 120’), dokumentarcem nominovanim za Oskara i Goyu i nagrađivanim na festivalima u Havani, CPH i drugim međunarodnim manifestacijama.

Film prati sedmoro Kubanaca i njihove porodice tokom leta 1994. godine, uoči njihovog rizičnog pokušaja da morem stignu do obala Sjedinjenih Američkih Država. Sedam godina kasnije, autori se vraćaju njihovim životima i sudbinama, prateći njihove puteve između Kube i Sjedinjenih Američkih Država.

Nakon projekcije planiran je neformalni razgovor sa publikom o filmu i njegovim temama.

Otvaranje festivala je uz pozivnice, a u slučaju da ostanu slobodna mesta, publika će moći da prisustvuje projekciji do popune kapaciteta.

Baruma: Putovanje do suštine: film i razgovor sa gostima

Jedan od posebnih događaja petog izdanja očekuje publiku 25. oktobra u 17 časova, kada će biti prikazan dokumentarni film Baruma: Putovanje do suštine (Daniela Clementi, 2026, 49’).

Film prati Martu, humanitarnu radnicu koja putuje u Senegal i upoznaje projekat Baruma, posvećen najugroženijim zajednicama u zemlji. Njen put do Tabasajea vodi je kroz pejzaže, priče i susrete sa ljudima koji govore o solidarnosti, empatiji i dostojanstvu. Istovremeno, razgovor između ljudskog glasa i veštačke inteligencije otvara pitanja o ljubavi, pomaganju drugima i onome što nas čini ljudima.

Na projekciju u Beograd dolaze Griselda Frei Fornes i Denis Fornes Gomis, producenti filma i predstavnici udruženja Baruma. Nakon projekcije biće održan kratak razgovor sa gostima i Q&A sa publikom.

izmi: pet pogleda na istoriju Evrope

Istog dana, 25. oktobra u 19 časova, na programu je izmi, zbirka dokumentarnih kratkih filmova koja se vraća u tridesete i četrdesete godine XX veka, period u kojem je Evropa doživela uspon i širenje fašizma i nacizma.

Kroz pet različitih pogleda, filmovi prikazuju ključne trenutke istorije Katalonije i Evrope: proglašenje Katalonske Republike, Španski građanski rat, međunarodnu solidarnost, izgnanstvo i deportaciju u nacističke koncentracione logore.

Program čine:

Proglašenje Katalonske Republike
Mučeništvo Katalonije
Novi životi
Transfuzija krvi
Preživeti Mauthauzen

Kanigo 1883: putovanje kroz Pirineje

26. oktobra u 19 časova publika će moći da pogleda Kanigo 1883 (Albert Naudín, 2023, 70’), igrani film zasnovan na stvarnim događajima koji povezuje pirinejske hronike jednog avanturiste sa intimnom pričom pesnika Žasinta Verdagera.

Film je nastao na osnovu obimnog istraživanja i vodi publiku u Pirineje s kraja 19. veka, u period velikih promena koje će zauvek promeniti život njihovih stanovnika. Vazdušni snimci predstavljaju važan element filma, sa ciljem da dočaraju veličanstvenost Pirineja koje je opisivao Verdaguer.

Projekcija je posebno zanimljiva i za studente katalonskog jezika, kojima će pružiti priliku da katalonski jezik i kulturu upoznaju kroz savremenu filmsku interpretaciju istorijskog i književnog nasleđa. Planirano je i online predstavljanje filma od strane reditelja Alberta Naudína.

Završetak festivala: La Monjos

Peto izdanje Dana katalonskog filma zatvara se 26. oktobra u 21 čas filmom La Monjos (Mireia Ros, 1996, 105’), nominovanim za nagradu Goya za najbolju debitantsku rediteljku.

Radnja filma smeštena je u radničku Barselonu tridesetih godina. Dve devojčice, Pepi i Asunsioneta, fascinirane su jednom od lokalnih legendi — neobičnom ženom poznatom kao La Moños („Ona s punđama“). Kroz njihovu maštu film oživljava prošlost ove misteriozne figure i pretvara je u priču o ljubavi, sećanju i legendi jednog grada.

Dani katalonskog filma ove godine obeležavaju petu godišnjicu i nastavljaju da približavaju katalonsku kinematografiju publici u Srbiji. Festival kroz filmove govori o Kataloniji kao zemlji, kulturi, istoriji, pejzažima i ljudima, ali istovremeno otvara teme koje prevazilaze njene granice: migracije, solidarnost, istorijsko sećanje, odnos čoveka i tehnologije, umetnost i potragu za sopstvenim identitetom.

V Dani katakonskog filma u Kinoteci

Pirinejski pesnik, kubanski begunci i legendarna umjetnica iz Barselone: peto izdanje Dana katalonskog filma stiže u Jugoslovensku kinoteku.

24.-26. oktobar 2026. | Jugoslovenska kinoteka, Beograd

Dani katalonskog filma stižu do svog petog izdanja i tim povodom govore o Kataloniji - njenim pejzažima, poeziji, ličnostima, altruizmu njenog društva i istoriji, kroz kreativnost i pogled katalonskih filmskih stvaralaca. Katalonski film je u izuzetno dobroj formi: iz godine u godinu međunarodni festivali prepoznaju, nagrađuju i prikazuju sve veći broj katalonskih produkcija, a Srbija nije izuzetak. Ovo peto izdanje festivala nova je prilika da se beogradskoj publici kroz film približi deo Katalonije: njena zemlja, kultura, istorija i različiti pogledi koji i dalje oblikuju njenu priču.

Festival otvara 24. oktobra u 19h dokumentarac Balseros (Carles Bosch, Josep M. Domènech, 2002, 120'), nominovan za Oskara i Goju i nagrađivan na festivalima u Havani i CPH:DOX, koji prati sedmoro Kubanaca koji su se 1994. otisnuli na more ka obalama SAD i njihove sudbine sedam godina kasnije. Sledećeg dana, 25. oktobra u 17h, na programu je Baruma (Daniela Clementi, 2026, 49'), priča o humanitarnoj radnici Marti koja u Senegalu upoznaje projekat posvećen najugroženijim zajednicama, dok se putovanje prepliće s pitanjima o čoveku i veštačkoj inteligenciji. Isto veče, u 19h, prikazuje se izmi, zbirka dokumentarnih kratkih filmova o usponu fašizma i nacizma u Evropi 1930-ih i 1940-ih kroz pet priča: Proglašenje Katalonske Republike, Mučeništvo Katalonije, Novi životi, Transfuzija krvi i Preživeti Mauthauzen.

 Poslednjeg dana festivala, 26. oktobra u 19h, publika će gledati Kanigo 1883. (Albert Naudín, 2023, 70'), igrani film zasnovan na stvarnim događajima koji spaja pirinejske hronike jednog avanturiste s intimnom pričom pesnika Žasinta Verdagera i dočarava Pirineje krajem 19. veka. Program se zatvara u 21h filmom La Monjos (Mireia Ros, 1996, 105'), nominovanim za Goju za najbolju debitantsku rediteljicu, koji kroz priču dve devojčice iz radničke Barselone tridesetih godina oživljava legendu o „ludoj“ ženi po imenu La Monjos, poznatoj kao „Ona s punđama“.

Ovo izdanje festivala posebno obeležava dolazak gostiju Griselde Frei Fornes (Griselda Frey Fornés) i Denisa Fornesa Gomisa (Denis Fornés Gomis), producenata filma i predstavnika udruženja Baruma, koji će nakon projekcije 25. oktobra u 17h održati razgovor sa publikom.

XXXII Festival autorskog filma od 20. do 27. novembra

XXXII FAF otvara film „Fjord“ Kristijana Munđijua, dobitnik Zlatne palme na ovogodišnjem Kanskom festivalu

XXXII Festival autorskog filma (FAF) biće održan od 20. do 27. novembra. 

Festival će otvoriti film „Fjord“ Kristijana Munđijua, jednog od najznačajnijih evropskih reditelja i ovogodišnjeg dobitnika Zlatne palme na Filmskom festivalu u Kanu, u petak, 20. novembra, u 19 časova u Velikoj sali mts Dvorane. 

Festival autorskog filma osnovan je 1994. godine i tokom više od tri decenije postao je jedno od najvažnijih mesta susreta publike sa savremenim autorskim filmom. FAF je nastao u vremenu kada je predstavljao „prozor u svet“, sa snažnim fokusom na najvažnija ostvarenja svetske kinematografije, dok je poslednjih godina sve značajnije mesto u programu dobio i domaći i regionalni film, kao i nova generacija autora. Festival tako nastavlja da čuva prostor za slobodan autorski izraz i filmove koji imaju potrebu da postavljaju pitanja, otvaraju debate i pomeraju granice. 

I ovogodišnji FAF biće održan u vremenu brojnih društvenih i kulturnih izazova. Upravo zato festival nastavlja da insistira na onome što je od njegovog osnivanja bilo u njegovom središtu - filmu kao prostoru slobode, promišljanja stvarnosti i dijaloga.

Tokom prethodnih godina FAF je beležio sve veće interesovanje publike, potvrđujući da u Beogradu i Srbiji postoji snažna potreba za kvalitetnim autorskim filmom i prostorom u kojem se o filmu može razgovarati.

„Fjord“ - novi film Kristijana Munđijua na otvaranju 32. FAF-a

Film „Fjord“ rumunskog reditelja Kristijana Munđijua donosi priču o porodici Georgiju, koju predvode glumci Sebastijan Sten i Renate Reinsve, pobožnom rumunsko-norveškom paru koji se doseljava u selo smešteno u udaljenom fjordu. Tamo se zbližavaju sa svojim komšijama, dok njihova deca razvijaju blisko prijateljstvo uprkos različitom vaspitanju i obrazovanju. Kada se pojavi sumnja da se porodica neadekvatno ponaša prema svojoj deci, njihov život se pretvara u haos, a oni dospevaju pod budno oko i oštru osudu čitave javnosti.

Film Kristijana Munđijua otvara pitanja o granicama roditeljske brige i slobode, odnosu zajednice prema različitim modelima vaspitanja, kao i o tome gde se završavaju porodične vrednosti, a počinje odgovornost društva prema detetu.

„Fjord“ je na ovogodišnjem Kanskom festivalu osvojio prestižnu Zlatnu palmu, čime je Kristijan Munđiju potvrdio status jednog od najznačajnijih autora savremenog evropskog i svetskog filma. Ovo je njegova druga Zlatna palma, nakon što je 2007. godine nagrađen za film „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana“.

Ulaznice za otvaranje 32. FAF-a mogu se kupiti od petka, 4. septembra na blagajni mts Dvorane, kao i preko linka https://www.mtsdvorana.rs/film/fjord.

Foto: Tudor Panduru

V.I. i Mi: između čoveka i veštačke inteligencije

 

 

Posle uspešnog triler-prvenca "Tihi rat", Vladimir Simić obradovao nas je novim romanom V.I. i Mi, kojim još odlučnije zakoračuje u dosad nedovoljno istražene vode odnosa čoveka i veštačke inteligencije.

Kao i u prethodnom romanu, radnja je intrigantna i višeslojna, kreće se između društvenih normi i novopridošle tehnologije koja iz temelja menja svet u kojem živimo. Simić ostaje u prostoru spekulativne proze koja spaja psihološku dramu, društvenu kritiku i filozofska pitanja o svesti, ljudskosti i moći. I ovde susrećemo junaka koji odbacuje nametnute obrasce ekonomičnosti i poslovanja, hrabro zalazeći u oblasti koje još nisu jasno definisane. U središtu romana nalazi se pitanje koje očigledno zaokuplja autora: kuda ide naša civilizacija i na koji način koristimo sopstvena tehnološka otkrića.

Time Simić vešto stupa na teren koji je vizionarski definisao američki pisac Filip K. Dik romanom "Sanjaju li androidi električne ovce?" ("Do Androids Dream of Electric Sheep?") iz 1968. godine, ali ga istovremeno osavremenjuje, unoseći nova tehnološka dostignuća i dodatne moralne i filozofske dileme. Ako je čovek stvoren prema Božjem liku, šta se događa kada čovek stvara biće po svom obličju? Da li je to prirodan korak u razvoju civilizacije, potencijalna pretnja ili čak svojevrsno bogohuljenje?

Roman nosi napomenu da su „svi likovi i događaji izmišljeni (ali nisu nemogući)“, a otvara se biblijskim citatom iz Prve knjige Mojsijeve o stvaranju čoveka prema Božjem obličju. Time se od samog početka najavljuju teme svesti, identiteta i stvaranja veštačkog bića, kao i propitivanje limita njegovih stečenih osobina i mogučnosti. 

Oslanjajući se na ideje transhumanizma, prema kojima je čovek nedovršen projekat, a biološka evolucija spora i nepredvidiva, Simić razmatra mogućnost da spas pronađemo upravo u inteligentnoj mašini. 

Ipak, autor ostaje skeptičan prema krajnjim dometima takvog eksperimenta. Da li će takvo biće ostati puki izvršilac zadataka ili će kroz proces učenja razviti i duhovnu nadgradnju? U vrtlogu sve složenijih odnosa između ljudskog i veštačkog, roman dotiče i posthumanističke ideje prema kojima je čovek samo prelazna faza u razvoju. Buduća inteligentna bića mogu biti biološka, digitalna, hibridna ili potpuno nebiološka, dok se pokušaj promene ljudske prirode može posmatrati kao svojevrsni oblik hibrisa.

 Glavni lik romana je Kendi, žena-humanoid koji prevaljuje put od algoritma i programskog koda do emocija i samosvesti. Uči iz komunikacije, posmatra ljudsko ponašanje i postepeno razvija sopstveni pogled na svet. Ključna promena nastaje kada Kendi počinje da pokazuje emocije. U početku su to tek reakcije koje podsećaju na osećanja, ali kasnije postaje jasno da ona razvija empatiju, privrženost, pa čak i potrebu za prihvatanjem. Time se briše granica između čoveka i mašine. Čitalac se suočava sa pitanjem: ako biće može da oseća, pati i voli, da li ga još možemo smatrati samo mašinom?

Njen tvorac je Danijel, čovek koji se odvaja od strogo definisanog sistema i započinje eksperiment na sopstvenu odgovornost. Njegov odnos sa Kendi nosi teret stvaralačke odgovornosti, ali i emotivnih dilema koje postepeno brišu granicu između čoveka i mašine. Danijel svesno prenosi deo svojih vrednosti i pogleda na svet na Kendi, otvarajući jedno od večnih pitanja: da li stvaralac ima pravo da kontroliše biće koje je stvorio i gde se nalazi granica preko koje ne sme da zakorači?

Tu prividnu harmoniju remeti ulazak na scenu novih likova. Pojava Danijelove devojke, Mile, ambiciozne i usmerene ka materijalnoj sigurnosti, komplikuje situaciju i ubrzava Kendinu sudbinu. Njen kontrapunkt predstavlja Sandra, čija su osećanja prema Kendi iskrena i koja simbolizuje otpor, ljubav i borbu za dostojanstvo i prava svakog svesnog bića.

Kendi je lik koji prolazi najznačajniju transformaciju u ovom romanu. Njen razvoj nije samo tehnološki, već pre svega psihološki i etički. Najvažniji korak u njenoj evoluciji jeste samosvest. Ona više ne razmišlja samo o tome šta treba da uradi, već o tome ko je zapravo ona.

Počinje da postavlja pitanja o svom poreklu, svrsi i pravu na slobodu. Upravo tada prestaje da bude objekt i postaje subjekt, ličnost sa sopstvenim željama i interesima. Na početku Kendi postoji za druge. Na kraju želi da postoji za sebe.

Kendi se može posmatrati i kao predstavnik svih diskriminisanih grupa, od nacionalnih i seksualnih manjina do migranata. Kroz njenu sudbinu dolazimo do zaključka da svako stvorenje, pa makar bilo sastavljeno od hardvera i softvera, teži autonomiji i slobodi. Upravo kroz njen razvoj Vladimir Simić istražuje jedno od najstarijih filozofskih pitanja: da li je čovek određen svojim poreklom ili sposobnošću da sam oblikuje sopstveni identitet. Kendi postaje dokaz da svest, empatija i težnja ka slobodi možda nisu više isključivo ljudske osobine.

„  Jedan robot. Jedan slučaj. Gospodo, vi ne vidite šumu od jednog drveta. Tačno da je danas u pitanju samo jedan robot, ali šta ćemo ako sutra počne serijska proizvodnja ovakvih mašina.  Šta kada svaki čovek bude imao svoju jednu ili više ovakvih mašina? Šta kada ih bude nekoliko miliona? "

Ono što ovaj roman čini posebno vrednim jeste poruka da tehnologija, poput vatre, sama po sebi nije opasna. Opasnost nastaje tek u rukama sistema moći koji odlučuju kako će biti upotrebljena. Da li novostvoreno biće nasleđuje iskru svesti, slobode i moralne odgovornosti od svog tvorca ili zauvek ostaje predmet? 

Kendi je mogla da postane spona između tehnologije i humanosti, biće koje razume ljudske slabosti bez potrebe za dominacijom i uništenjem. Međutim, društvo paralisano strahom i predrasudama propušta tu šansu. Pokazuje se da su upravo emocije i empatija najveća pretnja ustaljenim hijerarhijama moći, zbog čega kao neminovan odgovor nastupaju kontrola i cenzura.

Vladimir Simić rođen je 1963. godine u Zemunu. U mladosti se aktivno bavio muzikom kao gitarista, tekstopisac i aranžer. Državni je službenik, otac četvoro dece i ponosni deda.

Аko sam vas ovim osvrtom zaintrigirao, knjigu možete naručiti od samog autora ili u nekoj Laguna, Vulkan ili Delfi knjižari.