Zatvaranje XXXI Palić Film Festivala- “Drugi čin” Kventina Dipijoa i dodela nagrada najboljim filmovima

Sedmog, poslednjeg festivalskog dana, u petak 26. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u 21h biće dodeljena festivalska priznanja najboljim evropskim ostvarenjima, nakon čega će u Glavnom takmičarskom programu van konkurencije biti prikazan “Drugi čin” Kventina Dipijoa.

U ovom filmu Florens želi da upozna Davida, čoveka u koga je ludo zaljubljena, sa svojim ocem. Ali David nije toliko zainteresovan za nju, te odlučuje da je baci u zagrljaj svom prijatelju, Viliju. Likovi se sreću u restoranu usred ničega.

U programu Specijalne projekcije, u Bioskopu Abazija od 18 časova biće prikazano dokumentarno ostvarenje “Topli film” reditelja Dragana Jovićevića. Nakon burne reakcije tabloida povodom snimanja jednog srpskog filma sa gej tematikom, dvojica mladih glumaca započinju istraživanje na temu predstavljanja LGBTIQ osoba kroz istoriju jugoslovenske kinematografije, ali i svih društvenih okolnosti koje su uticale na različite tretmane ovih likova.

U selekciji “Novi mađarski film” u Bioskopu Eurocinema u Subotici, od 19 časova na programu je film “Zemelvajs”. Godine 1847. misteriozna epidemija besni u porodilištu u Beču, dok doktor Ignac Zemelvajs pokušava da pobedi porodiljsku groznicu tako protiveći se svim tradicionalnim teorijama.

U selekciji “Eco Dox” u Art Bioskopu “Lifka” u Subotici od 17 časova na programu je film “Svet po mom tati” Marte Kovarove koji prikazuje zajednički san jednog fizičara i njegove ćerke umetnice o efikasnom rešenju za spas planete. Zajedno, uz humor, odlaze na mnogo različitih mesta gde ih niko ne očekuje niti im želi dobrodošlicu. Na svom putovanju pokušavaju da nađu ne samo put kroz svet klimatske politike i moći iza nje, već i način da međusobno sarađuju.

Film “Rikardo i slikarstvo” Barbeta Šredera biće prikazan u istom prostoru od 19 časova u okviru selekcije “Novi evropski dokumentarni film”. Ovaj film je portret slikara Rikarda Kavala koji je svoj život posvetio slikarstvu. Od Buenos Ajresa do Bretanje, preko Pariza i Perua, ovaj film je poziv da se udubimo u istoriju slikarstva, ali i da otkrijemo život jednog izuzetnog čoveka koji je, uz jednostavnost i poniznost, uvek bio potpuno posvećen, pa čak i preneo svoju strast na decu svog sela.

U selekciji “EFA Shorts”, u Maloj sali “Mira Banjac” bioskopa Abazija, od 17 časova na programu su filmovi “27” (Flora Ana Buda), ”Seti se kako sam jahala belog konja” (Ivana Bošnjak Volda, Thomas Johnson Volda), “Enrikov rođendan” (Francesco Sossai), “U šumi su ljudi” (Szymon Ruczyński) i “Zun” (Jonatan Schwenk).

U 23h časova u Bioskopu Abazija biće održana i završna festivalska žurka.

Cena ulaznice za Glavni takmičarski program je 300 dinara. Ulaznice za ovaj program mogu se kupiti na blagajni Letnje pozornice od 20.00 časova.

U slučaju loših vremenskih uslova, film takmičarskog programa će biti prikazan u bioskopu Eurocinema (Otvoreni univerzitet Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15) u predviđenom terminu.

Ulaz na sve ostale festivalske projekcije je besplatan!

Komedi fransez prvi put u Srbiji – na 58. Bitefu

 

Čuveno francusko pozorište Komedi fransez prvi put će se predstaviti regionalnoj publici na ovogodišnjem Bitefu i to predstavom „Hekuba, ne Hekuba“ Tijaga Rodrigeša, koja će biti izvedena 26. i 27. septembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Pažnja svetske javnosti ovih dana usmerena je ka Francuskoj, gde se otvaraju 33. Letnje Olimpijske igre, ali je Francuska glavna tema i u pozorišnom svetu, zahvaljujući upravo završenom, prestižnom festivalu u Avinjonu. Na njemu je svetsku premijeru imala predstava „Hekuba, ne Hekuba“, autorski komad istaknutog portugalskog umetnika Tijaga Rodrigeša, koji je odnedavno i umetnički vođa pomenutog festivala.

Zahvaljujući generalnom sponzorstvu kompanije 1664 Blanc, kao i dugogodišnjoj saradnji Bitefa i Francuskog instituta, domaća publika biće u prilici da ove jeseni predstavu „Hekuba, ne Hekuba“ gleda i u Narodnom pozorištu u Beogradu!

Rodrigešov umetnički rad odlikuje često reinterpretiranje klasika i kombinovanje fikcije sa istinitim pričama, koje je duboko ukorenjeno u ideji pisanja za glumce i sa njima i/ili sa publikom, čime on traga za poetskom transformacijom stvarnosti pomoću pozorišnih sredstava. Za pomenutim strategijama poseže i ovog puta i kao polaznu tačku svog rada uzima mit o Hekubi i njenoj deci, koju je izgubila u Trojanskom ratu, koristeći, takođe, Euripidove tragedije „Trojanke“ i „Hekuba“.

Međutim, Rodrigeš proširuje ovaj kontekst savremenom istinitom pričom o specijalizovanoj ustanovi za decu sa autizmom u Ženevi i majci koja, u želji da zaštiti svoje dete, tuži tu instituciju nakon što je u javnost izašla priča o zlostavljanju štićenika. Istražujući univerzalne teme patnje, pravde i majčinske ljubavi, ova predstava postavlja pitanje da li svet u kome deca ovako i ovoliko stradaju uopšte zaslužuje da bude spasen?

Nakon premijere u Avinjonu, francuski Figaro zabeležio je kako je Rodrigeš uspešno konstruisao ovu nesvakidašnju dvostruku priču, nazivajući predstavu vrhunskom umetnošću. Njujork tajms navodi kako reditelj i ovog puta znalački usmerava publiku ka empatiji koja se razvija prema glavnim, ali i brojnim sporednim, izuzetno složenim junacima.

Ovdašnja pozorišna publika ovog septembra imaće prvi put priliku da gleda Komedi fransez u našem regionu, a ovo će ujedno biti i prvi put da se publici festivala predstavlja Tijago Rodrigeš.

Bitefovom timu posebno je drago da se ova vekovima stara pozorišna institucija predstavlja srpskoj publici baš u godini kada obeležavamo 100 godina od rođenja Mire Trailović. Upravo je njena neostvarena želja bila da dovede Komedi fransez u Srbiju.

Pored toga, ponosni smo što je ove godine 1664 Blanc generalni sponzor festivala. Čuvena francuska kompanija prvo pivo proizvela je sredinom XVII veka, samo desetak godina pre nego što je osnovan Komedi fransez. Zbog toga će ove godine Bitef biti pravo mesto za upoznavanje sa najboljim od francuske tradicije - od vrhunske pozorišne umetnosti do vrhunskog umeća pravljenja premium piva!

Na tom tragu, prvo gostovanje trupe Komedi fransez u Srbiji rezultat je dugogodišnje saradnje Bitefa i Francuskog instituta u Srbiji, čiji ataše za kulturu Karolin Sota tvrdi kako se institut raduje gostovanju ove predstave u Beogradu iz više razloga, od kojih je prvi – izuzetnost.

„Komedi fransez, koja je osnovana 1680. godine, najstarija je pozorišna kuća u Francuskoj sa stalnim ansamblom. Pozorišni festival u Avinjonu, koji je 1947. godine osnovao Žan Vilar, jedan je od najznačajnijih i najnaprednijih festivala savremenog pozorišta na svetu. Srpska publika imaće prvi put priliku da se upozna sa radom Tijaga Rodrigeša u izvedbi trupe Komedi fransez“, objasnila je Sota.

Kao drugi razlog, ona je navela hrabrost po kojoj je prepoznat Rodrigeš, ali i Bitef: 

„Poznat po svojoj zahtevnosti kada je umetnički nivo programa u pitanju, Bitef je još jednom potvrdio tradiciju saradnje sa Francuskim institutom u Srbiji. Umetnički tim Bitefa poklonio je poverenje predstavi pre nego što je premijerno izvedena, znajući da nosi snažnu poruku o ljudskosti i društvu u kom danas živimo.“

Na kraju, kao treći razlog, Sota navodi susrete, jer se krajem sedmice očekuje izvođenje predstave na čuvenom festivalu u Atini, a nakon Bitefa najavljena su i gostovanja u Ljubljani, Bukureštu i Istanbulu.

„Ova regionalna dimenzija nam je utoliko draža što Francuski institut kroz program Teatroskop podržava saradnju između jugoistočne evrope i Francuske u oblasti scenskih umetnosti. Tako će predstava u Beogradu biti dobar okvir da u vidu konferencija i okruglih stolova bude predstavljen rad Komedi fransez i Pozorišnog festivala u Avinjonu, kao i za organizovanje stručnih susreta u perspektivi dugoročne saradnje između Francuske i Srbije u oblasti pozorišta."

XXXI 𝐅𝐄𝐒𝐓𝐈𝐕𝐀𝐋 𝐄𝐕𝐑𝐎𝐏𝐒𝐊𝐎𝐆 𝐅𝐈𝐋𝐌𝐀 𝐏𝐀𝐋𝐈𝐂́-DOBITNICI NAGRADA

 

Palić je, prema legendi koju će vam meštani rado ispričati, jezero nastalo od suza pastira Pavla koji je tu izgubio svoje stado pa je zato voda u jezeru slana.

Po drugoj priči, jezero je ostatak Panonskog mora koje je u pradavna vremena postojalo na ovim prostorima.

Palić, jezero i naselje istog imena, nalazi se 8 kilometara od Subotice. Jezero, raskošni parkovi, neobične građevine s početka XX veka, nesvakidašnji mir i tišina čine Palić idealnim mestom za vikend odmor. Obala jezera je duga 17 kilometara i uređena je celom svojom dužinom.

Jezero Palić se u pisanim dokumentima prvi put pominje 1462. godine kao Pali (Paly). Prvi crtež, odnosno mapa jezera (Paligo Palus) potiče iz 1690. godine. Još se krajem XVIII veka znalo da jezerska voda i mulj imaju lekovita svojstva. Jezero je nastalo u pradavna vremena kao izdansko iako voda jezera najvećim delom potiče od padavina koje su ispunjavale udolinu. Voda se slivala sa okolnog terena ispirajući natrijum hlorid i tako je jezero postalo slano. Zlatno doba kupališta i banje Palić počinje 1880-ih, nakon otvaranja pruge Budimpešta-Zemun 1883. godine i tramvajske linije do Subotice 1897.

Na Paliću su se od 1880. održavale Palićke olimpijske igre. Organizovao ih je Lajoš Vermeš, lekar, sin bogatog zemljoposednika, ali veliki zaljubljenik u sport. Igre su se održavale u areni, a od infrastrukture izgrađene za potrebe igara i dan danas postoje vile Lujza i Bagojvar, smestene uz jezero.

Posle I Svetskog rata na istočnoj obali Palića izgrađen je Veliki (Muški) štrand, najveći objekat te vrste u tadašnjoj drzavi.

Godine 1950. otvoren je i ovdašnji ZOO vrt koji se prostire se na 10 hektara.

Iste godine u borovoj šumi izgrađena je moderna Letnja pozornica od prirodnog kamena na kojoj su gostovali mnogi umetnici, a danas ćе se otvoriti Festival evropskog filma.

́

𝐍𝐚 𝐨𝐭𝐯𝐚𝐫𝐚𝐧𝐣𝐮 𝐬𝐮  𝐮𝐫𝐮𝐜̌𝐞𝐧𝐞 𝐧𝐚𝐠𝐫𝐚𝐝𝐞 “𝐀𝐥𝐞𝐤𝐬𝐚𝐧𝐝𝐚𝐫 𝐋𝐢𝐟𝐤𝐚” 𝐳𝐚 𝐢𝐳𝐮𝐳𝐞𝐭𝐚𝐧 𝐝𝐨𝐩𝐫𝐢𝐧𝐨𝐬 𝐞𝐯𝐫𝐨𝐩𝐬𝐤𝐨𝐣 𝐤𝐢𝐧𝐞𝐦𝐚𝐭𝐨𝐠𝐫𝐚𝐟𝐢𝐣𝐢: 𝐠𝐥𝐮𝐦𝐢𝐜𝐢 𝐀𝐧𝐢𝐜𝐢 𝐃𝐨𝐛𝐫𝐨𝐣 𝐮 𝐤𝐚𝐭𝐞𝐠𝐨𝐫𝐢𝐣𝐢 𝐝𝐨𝐦𝐚𝐜́𝐢𝐡 𝐬𝐭𝐯𝐚𝐫𝐚𝐥𝐚𝐜𝐚, 𝐝𝐢𝐫𝐞𝐤𝐭𝐨𝐫𝐮 𝐟𝐨𝐭𝐨𝐠𝐫𝐚𝐟𝐢𝐣𝐞 𝐅𝐞𝐝𝐨𝐧𝐮 𝐏𝐚𝐩𝐚𝐦𝐢𝐡𝐚𝐞𝐥𝐮 𝐮 𝐤𝐚𝐭𝐞𝐠𝐨𝐫𝐢𝐣𝐢 𝐢𝐧𝐨𝐬𝐭𝐫𝐚𝐧𝐢𝐡 𝐬𝐭𝐯𝐚𝐫𝐚𝐥𝐚𝐜𝐚, 𝐢 𝐫𝐞𝐝𝐢𝐭𝐞𝐥𝐣𝐮 𝐀𝐝𝐞𝐦𝐢𝐫𝐮 𝐊𝐞𝐧𝐨𝐯𝐢𝐜́𝐮, 𝐥𝐚𝐮𝐫𝐞𝐚𝐭𝐮 𝐑𝐞𝐠𝐢𝐨𝐧𝐚𝐥𝐧𝐞 𝐋𝐢𝐟𝐤𝐞.

 

Miroslav Mogorović, programski direktor festivala, uručio je Regionalnu Lifku reditelju Ademiru Kenoviću i tom prilikom izjavio:

 

“Velika mi je čast i lično zadovoljstvo da imam priliku da uručim nagradu svom prijatelju i kolegi, nekom ko je definisao kinematografiju ne samo bivše Jugoslavije, nego nastavlja to da radi i u onome što sada nazivamo regionom. Ono što je zajedničko u njegovom rediteljskom i producentskom radu je toplota i ljubav prema životu koju ume da prenese ne samo publici, nego i svima oko sebe. Zato sam jako srećan što imamo priliku i da mi podelimo deo našeg tradicionalnog gostoprimstva sa gospodinom Ademirom Kenovićem”.

 

Ademir Kenović je prilikom prijema nagrade rekao:

“Hteo bih da se zahvalim svim onim ljudima koji omogućavaju da se ovi filmovi, koje smo mi radili, prave. Zatim, svim prijateljicama i prijateljima, koleginicama i kolegama, koje su učestvovale u stvaranju tog blaga našeg jugoslovenskog, i sada regionalnog filma. Na kraju, hteo bih da se zahvalim prijatelju Raletu Zelenoviću, koji je uspeo, pored dosta izazova, da ostvari i realizuje ovakav fantastičan događaj, sa vama svima koji ga podržavate. Hvala vam”.

 

Miroslav Mogorović uručio je nagradu i laureatu nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji inostranih stvaralaca, direktoru fotografije Fedonu Papamihaelu.

 “Kao festival počeli smo da uručujemo nagrade ne samo glumcima i režiserima koje svi znaju kada pomislite na neki film. Zbog toga sam veoma srećan da uručim nagradu jednom direktoru fotografije. Siguran sam da ste svi videli makar jedan Fedonov film, a ako se zainteresujete, shvatićete da ste videli i više od jednog”, istakao je Mogorović.

 

Fedon Papamihael se prisutnima obratio rečima:

“ Karijeru sam počeo u Americi, gde veliki broj filmova nije baš ona vrsta filma kojoj težim. Ali bio sam srećan jer sam imao posla i radio sa velikim zvezdama. Potom sam sve više bivao frustriran, pa sam odlučio da napravim promenu. U to vreme je Vim Venders takođe bio u Los Anđelesu, pa sam odbio neke bolje plaćene projekte i sa njim snimio Hotel od milion dolara. Kasnije sam sve više tragao za takvim filmskim stvaraocima”. Velika mi je čast što dolazim u vašu zemlju jer gajim posebne veze sa Srbijom. Rođen sam u Grčkoj, a sudbina me je dovela u Ameriku. Među mnogim mojim evropskim prijateljima, većina su Srbi. Veoma rano sam se upoznao sa šljivovicom i Bregovićevom muzikom, a snimio sam i jedan film u Crnoj Gori za koji je Bregović radio muziku. Bilo mi je drago što sam na ceremoniji video odlomke iz filmova Hotel od milion dolara i Nebraska, koje sam snimio pre više od 20 i 10 godina. Uveravam vas da ću nastaviti ovim da se bavim, jer ne mogu da zamislim da radim nešto drugo”. Fedon Papamihael je publiku pozvao da pogleda njegov rediteljski film “Svetlost bledi” koji je na programu drugog festivalskog dana, te dodao da Balkan smatra svojim domom.

Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, uručio je nagradu “Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca našoj proslavljenoj glumici Anici Dobroj.

 

“Od samog početka, nagrade su sastavni deo njene glumačke karijere: od Zlatne arene do Sterijine nagrade, od Carice Teodore do nagrade Zoran Radmilović i Zlatne kamere, najpriznatije nemačke nagrade. Od Pule, Monpeljea, Višija, Minhena, do Palića. Nagrada “Aleksandar Lifka” koju večeras dodeljujemo Anici Dobroj svrstava je u red onih koji su ostavili dubok trag u našoj kinematografiji. Priključuje se Mileni Dravić, Bati Živojinoviću, Miri Banjac, Ljubiši Samardžiću, Evi Ras, Aleksandru Berčeku, Miri Karanović, Mikiju Manojloviću, Slavku Štimcu, Mileni Zupančić, Radetu Šerbedžiji. Anica Dobra u životu, i Anica odlična na filmu”, istakao je Zelenović.

 

Anica Dobra je po prijemu nagrade rekla:

 

“Na svu sreću, mogu da nađem azil, mir i uzbuđenje u svom poslu. I koliko god dobijanje nagrada nije deo posla, radujem se da još uvek imam entuzijazma i uzbuđenja za sve što nosi jedna nagrada, naročito ovakva koja podrazumeva i sve ono što je bilo pre mene i prethodne dobitnike, kao i sve one buduće dobitnike. Sve to zajedno je nešto što ipak ostaje za istoriju. A s obzirom da je najvažnije da se mi svi nađemo u životu, ovo ovde je možda potvrda da sam na dobrom putu. Razmišljajući o tome kako je došlo do toga da ja večeras uopšte stojim na ovom mestu, i delim sa vama ove važne trenutke za mene, pomislila sam da to ipak nije samo zbog filmova koje i ja i vi volimo. Mislim da je i zbog onoga što se dešava pre, onoga što stoji ispred, a i svega onoga što stoji iza jednog filma. A to su te neke nevidljive, tanane, jako fine niti, koje mi glumci mislima prenosimo do vas. A vi ih, na svu sreću, prepoznajete.”

 

U nedelju, 21. jula na Letnjoj pozornici Palić, festivalska nagrada “Underground Spirit” uručena je filmskom režiseru i vizuelnom umetniku Miki Tanili. Ova nagrada dodeljuje se za izuzetan rad na polju nezavisnog filma i jedinstvenu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova filmske industrije. Nagradu Miki Tanili uručio je Nikolaj Nikitin, selektor Glavnog takmičarskog programa festivala.

“Miku sam upoznao 2001. godine u Tampereu, na najvažnijem festivalu kratkog filma u Finskoj i jednom od tri najvažnija u svetu, gde je on bio sa mnom u žiriju. Već tada je bio jedan od najizuzetnijih filmskih autora i vizuelnih umetnika”, istakao je Nikitin, čestitajući ovom autoru na celokupnom radu u poslednjih nekoliko decenija, ali i na tome što je tematizovao veštačku inteligenciju još davne 1996. godine. Tanila je jedan od osnivača filmske produkcijske kompanije Testifilmi, koju vode umetnici.

 

 

Mika Tanila je rekao da ja ova nagrada sjajna, i da ju je veoma emotivno doživeo: 

“Veoma mi se dopada naziv nagrade. Nije za najbolji film ikada napravljen ili nešto nalik tome, već za duh, esenciju. Dok primam ovu fantastičnu nagradu, obećavam da ću sačuvati otvoren um i radoznalost i u budućnosti”.

U selekciji Omaž dobitniku Underground Spirit nagrade, u bioskopu Abazija će u ponedeljak 22. jula u 22h na repertoaru biti kratki filmovi Mike Tanile: “Patent br. 314805”, “Fizički prsten”, “Svet”, “Optički zvuk”, i “Budućnost nije ono što je bila”. U utorak 23. jula u 22h, na istom mestu je projekcija film “Neuspešna praznina”. Projekti Mike Tanile, filmskog režisera i vizuelnog umetnika iz Helsinkija, često istražuju interakciju između čoveka i mašine. Tanilini eksperimentalni filmovi prikazivani su na međunarodnim filmskim festivalima i specijalnim događajima kao što su Berlinale, TIFF Toronto, IFFR Rotterdam, CPH, Međunarodni festival kratkog filma u Klermon-Feranu, Međunarodni filmski festival u Karlovim Varima, Filmski festival Midnight Sun, IDFA Amstredam i Kurzfilmtage Oberhausen.  Audio-vizuelne instalacije i kolažni radovi Mike Tanile izlagani su na mnogim samostalnim i grupnim izložbama, među kojima su Bijenale u Veneciji (2017), Aichi Triennale (2013), Kassel Documenta (2012), Shanghai Biennale (2006), Berlin Biennale (2004) i Manifesta 4 u Frankfurtu (2002). Samostalno je izlagao u Padiglione de l’Esprit Nouveau u Bolonji (2020), Kiasma Muzeju savremene umetnosti u Helsinkiju (2013–14), Muzeju savremene umetnosti St. Louis (2013), TENT, Rotterdam (2013), Badischer Kunstverein, Karlsrue (2008), Dazibao, Montreal (2007) i Migrosmuseum, Cirih (2005). »

 

Foto: Damir Vujković, KulturniK

 

Srpska premijera kanskog pobednika “Čovek koji nije mogao da ćuti” Nebojše Slijepčevića na XXXI Festivalu evropskog filma Palić

 

Film “Čovek koji nije mogao da ćuti” hrvatskog reditelja Nebojše Slijepčevića, osvajač Zlatne palme za kratkometražni film na ovogodišnjem izdanju Kanskog filmskog festivala, premijerno u Srbiji će biti prikazan na 31. Festivalu evropskog filma Palić. Ovo ostvarenje biće prikazano 24. jula u okviru selekcije “Mladi duh Evrope”, u bloku kratkih filmova od 22h u Bioskopu Abazija.

Radnja filma “Čovek koji nije mogao da ćuti” odigrava se 27. februara 1993. godine, na maloj stanici u Štrpcima u Bosni i Hercegovini. Putnički voz na liniji Beograd-Bar zaustavljaju paravojne snage u akciji etničkog čišćenja. Dok odvode nevine civile, samo jedan od pet stotina putnika usuđuje se da im se suprotstavi.

Scenario za film, zasnovan na istinitom događaju, napisao je reditelj Nebojša Slijepčević. Uloge u filmu tumače Goran Bogdan, Alexis Manenti, Dragan Mićanović, Silvio Mumelaš, Lara Nekić, Priska Ugrina, Dušan Gojić, Nebojša Pop Tasić, Mijo Pavelko, Martin Kuhar, Jakov Zovko i Robert Ugrina.

Reditelj Nebojša Slijepčević (1973.) režirao je dva uspešna dugometražna dokumentarna filma (“Gangster te voli” i “Srbenka”), kao i brojne kratke dokumentarne i igrane filmove prikazane na svetskim festivalima, gdje su osvojili više od 40 nagrada. Dobitnik je godišnje nagrade Vladimir Nazor za filmsku umetnost 2018. godine, a iste je godine osvojio i nagradu DOC Allience u Kanu za svoj dugometražni dokumentarni film „Srbenka”. Ovo ostvarenje je osvojilo i nagradu Srce Sarajeva u kategoriji dokumentarnog filma, a bilo je i kandidat za najbolji dokumentarni film u izboru Evropske filmske akademije.

31. izdanje Festivala evropskog filma Palić održaće se od 20. do 26. jula 2024. godine, na Paliću i u Subotici. Na ovogodišnjem festivalskom izdanju publika će biti u prilici da pogleda 150 filmova u 17 selekcija, a u festivalskom programu učestvovaće preko 100 filmskih profesionalaca iz zemlje i inostranstva, koji će boraviti na Paliću.

Međunarodni foto kolektiv u Gardinovcima

После две и по године припрема, уметничка резиденција Vice Versa Triangle, у сарадњи са удружењем Шајкашка и Филмкултуром, покреће први званични пројекат, међународни фото колектив у селу Гардиновци. Ово је прва радионица те врсте на овој локацији.

 Од 1. до 8. августа 2024. године живот на селу ће се потпуно променити јер ће му се придружити седам фотографа из Србије, Израела, Америке, Русије и Немачке. Током радионице угостиће их мештани у својим домовима, а учесници ће креирати фото пројекат заснован на својим запажањима о животу у селу и околини. Сељани и мештани оближњих насеља биће укључени у развој ових пројеката и постати део њих. 

Кустос и ментор радионице, Сергеј Строитељев, искусни фотограф и професор из Берлина, добитник је многих награда на међународним фото конкурсима. По завршетку пројекта биће уприличено свечано отварање изложбе радова учесника у Дому културе у Гардиновцима на коју су сви позвани.

Поред главног програма, учесници радионице ће одржати радионицу фотографије за мештане Гардиноваца и околних села. Свако може да се пријави, од деце до старијих. Од 2. до 4. августа одржаће се три сусрета, сваки учесник ће добити фотоапарат на коришћење и лекције о основама фотографисања. Најбољи радови мештана биће приказани на отварању изложбе 8. августа заједно са ауторским серијама фотографија учесника. Изложба ће затим путовати у Тител, Нови Сад и Београд.

Vice Versa Triangle је уметничка резиденција основана од стране израелског редитеља Јефима Грабоја који се доселио у Србију са намером да у руралном подручју развија одрживи, некомерцијални културни и образовни простор који негује заједницу, креативност и лични раст.

Филмкултура је удружење за едукацију у области аудиовизуелне уметности које постоји од 2013. године, и које је у оквиру својих програма реализовало бројне филмске радионице за децу и омладину широм Србије, као и различите врсте манифестација посвећених филму.

„Друштво ШАЈКАШКА“ је удружење грађана са седиштем у Гардиновцима које за циљ има очување, развој и промоцију културе географског подручја некада чувене

Шајкашке области.