UDARNI TERMIN na Beldocsu 2026: Filmovi koji su oduševili svetsku publiku

 

U okviru 19. izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će biti održan od 20. do 26. maja u Beogradu, publiku očekuje raznovrsna i pažljivo odabrana programska celina UDARNI TERMIN (PRIME TIME). Poseban fokus je na ostvarenjima koja su već odjeknula na velikim svetskim festivalima i privukla značajnu pažnju međunarodne publike. Od intimnih umetničkih portreta i političkih trilera do poetskih refleksija o prirodi i priča o klimatskim promenama, Udarni termin ove godine donosi srpske premijere nagrađivanih i filmova velikih autora koji predstavljaju filmove u žiži interesovanja svetske publike.

 

Unutar nas (In-I In Motion), rediteljski prvenac glumice Žilijet Binoš (Juliette Binoche), priča je o stvaralačkom procesu, emocijama, istini i poverenju. U središtu filma nalazi se jedinstvena saradnja između Binoš i koreografa Akrama Kana, koji 2007. godine napuštaju svoje ustaljene umetničke prakse kako bi zajedno zakoračili u neizvesnost eksperimentalnog scenskog rada. 

Tokom sedmomesečnog procesa nastala je predstava In-I, izvođena širom sveta, dok kamera beleži čitav kreativni tok, od prvih ideja do završnog aplauza. Kroz do sada neobjavljene snimke i ličnu refleksiju autorke, proces stvaranja postaje osnova za promišljanje o ranjivosti, riziku i transformativnoj moći umetnosti. Dokumentarac Unutar nas približava publici svet umetnosti iz jedne, za većinu ljudi, nepoznate perspektive.

 

Vrtoglavica Kim Novak (Kim Novak’s Vertigo), potpisuje švajcarsko-američki autor Aleksandr O. Filip (Alexandre O. Philippe). U pitanju je  portret legendarne glumice Kim Novak i njene neraskidive veze sa kultnim filmom Alfreda Hičkoka - Vrtoglavica (Vertigo). 

Kroz veoma retke arhivske snimke i lična razmišljanja čuvene glumice, film istražuje njen uspon u zlatnom dobu Holivuda, ali i povlačenje iz javnog života. U središtu ove priče nalazi se i odnos između glumice i reditelja Alfreda Hičkoka, kao i način na koji je Vrtoglavica oblikovala njen identitet, na filmu i izvan njega. U filmu Novak promišlja teme poput ženskog identiteta i percepcije publike i javnosti koja oblikuje sliku žene u društvu.

Mark Džejkobs po Sofiji Kopoli (Marc by Sofia), film Sofije Kopole (Sofia Coppola), donosi nekonvencionalan i intiman portret kultnog dizajnera Marka Džejkobsa, otkrivajući njegov jedinstveni kreativni univerzum. Kroz neposredan uvid u kreatorov svakodnevni rad, film prati nastanak kolekcija i dinamiku modnih revija, osvetljavajući razvoj jedne od najuticajnijih figura savremene mode. U fokusu filmske priče nije samo dizajn, već i odnos umetnosti, identiteta i ličnog izraza, kao i bliskost između autorke i njenog subjekta, koja filmu daje subjektivni ton. Kroz fragmente prošlosti i sadašnjosti, Kopola prati Džejkobsov put od ranih devedesetih do danas, otkrivajući slojevitost njegovog stvaralaštva i permanentni uticaj na modnu industriju.

Otapanje (Melt), film Nikolausa Gejrhaltera (Nikolaus Geyrhalter),  uranja gledaoce u zaslepljujuće beli svet čiji su glavni protagonisti ljudi koji u njemu žive, ali i nestaju zajedno sa njim. Od japanske rute Tatejama Kurobe, gde se buldožerima grade snežni koridori za turiste, preko skijališta u francuskom Val d’Izeru i glečera u Švajcarskoj, do Islanda i Antarktika, film beleži pejzaže koji deluju velelepno i večno, dok se pred našim očima nepovratno menjaju. Kroz mirne, široke kadrove i svedeni autorski pristup, Gejrhalter prepušta ljudima da svedoče o sopstvenom iskustvu klimatskih promena, otkrivajući pukotine koje se naziru iza savršene bele fasade. Otapanje postaje tiha, ali snažna opomena o svetu koji nestaje i o vremenu u kojem se granice između prirode i njenog nestajanja sve brže brišu.

Čovek od šest milijardi dolara (The Six Billion Dollar Man), ostvarenje Judžina Džareckija (Eugene Jarecki), donosi napetu i slojevitu priču o osnivaču čuvenog Vikiliksa, Džulijanu Asanžu, čiji je slučaj postao jedno od ključnih pitanja savremenog novinarstva i slobode govora. Prateći njegovu višegodišnju borbu protiv izručenja SAD, film se razvija kao visokotehnološki politički triler, koristeći ekskluzivan pristup arhivama, nadzornim snimcima i, do sada, neviđenim materijalima. Kroz priču o Asanžu, film otvara pitanja o granicama istine, moći i odgovornosti u digitalnom dobu, ukazujući na sve nesigurniji položaj novinara i uzbunjivača.

 

Plan kontraplan (Shot Reverse Shot), film koji su režirali Radu Žude i Adrijan Čoflanka (Radu Jude, Adrian Cioflâncă), donosi neobičan i duhovit pogled na istoriju kroz sudar dva vizuelna narativa. Sastavljen isključivo od fotografija, film spaja slike koje je sredinom osamdesetih u Rumuniji snimio američki novinar Edvard Serota, beležeći svakodnevicu i život jevrejske zajednice tokom režima Nikolaja Čaušeskua, sa tajno uslikanim fotografijama koje je o njemu pravila Sekuritatea, obaveštajna služba i tajna policija Narodne Republike Rumunije. Četrdeset godina kasnije, ove dve perspektive postavljene su u formu „plan/kontraplan“, otkrivajući apsurd, ironiju i skrivene slojeve jedne kontrolisane stvarnosti.

 Revolucija protiv smrti (The Revolution Against Death), kratki film Džošue Openhajmera (Joshua Oppenheimer), istražuje opsesiju za večnim životom na preseku tehnologije, vere i samoprevare. U sunčanoj, gotovo nestvarnoj Kaliforniji, upoznajemo zajednicu ljudi koji planiraju da svoja tela zamrznu nakon smrti, u nadi da će ih budućnost vratiti u život. U minimalističkim vilama svakodnevica postaje prostor između nauke i iluzije, dok pitanje vere u besmrtnost prerasta u kolektivni projekat. Kroz prepoznatljiv autorski pristup, Openhajmer otvara uznemirujuće pitanje - gde prestaje nada, a počinje obmana i šta se dešava kada čitava zajednica odluči da veruje u isto.

 Više o ovim, ali i drugim filmovima koji će biti prikazani na 19. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma BELDOCS saznajte na sajtu festivala. Festival se održava od 20. do 26. maja u Beogradu.

 Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. Ulaznice za projekcije će biti u prodaji na sajtu festivala krajem aprila.

 

Beldocs je osnovan 2008. godine i danas predstavlja jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u regionu. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, publika ima priliku da vidi više od 100 premijernih filmova u okviru brojnih programskih celina. Festival dodeljuje više nagrada za najbolja ostvarenja, dok kroz Beldocs Industry platformu aktivno podržava razvoj novih projekata.

Beldocs svake godine okuplja veliki broj međunarodnih filmskih profesionalaca – autora, producenata i predstavnika relevantnih evropskih i svetskih institucija i kompanija, čime doprinosi razvoju i vidljivosti dokumentarnog filma u regionu.

VIII Nedelja finskog filma u Beogradu: Svetla u sumraku

 

VIII Nedelja finskog filma

 

 Postoje filmske manifestacije koje publika upisuje u kalendar bez puno razmišljanja. Nedelja finskog filma u Beogradu je upravo takva. Ove godine, po osmi put, Dvorana Kulturnog centra Beograda postaje mesto susreta sa jednom tihom, suzdržanom, ali duboko emotivnom kinematografijom, koja već godinama dosledno pronalazi put do domaće publike.

 

Nedelja finskog filma, bijenalna manifestacija, po osmi put, donosi najbolje i najzanimljivije recentne filmove iz ove čuvene kinematografije, odvija se osmi put u Dvorani Kulturnog centra Beograda, od 23. do 27. aprila. Selektor filmova koji ove godine donose nadu kao ključni motiv, uz uobičajeni, specifični finski humor, i ovog puta je reditelj Stefan Arsenijević.Programska celina okupljena je oko motiva nade – ne kao velikog obećanja, već kao krhkog, gotovo neprimetnog impulsa koji opstaje i onda kada se čini da ga više nema.

 

Tokom pet dana, u DKC-u će biti prikazano deset dugometražnih filmova, a publika će imati priliku i da upozna i razgovara sa dvoje istaknutih finskih stvaralaca: rediteljkom filma „Leptiri“ Jenni Toivoniemi, kao i sa scenaristom i rediteljem filma “Kradljivci jabuka” Sampom Batalom, koji će se beogradskoj publici predstaviti i kao glavni glumac kratkog filma “Hulahopke” – filma koji je ove godine bio u užem izboru za nagradu Oskar.

Prvi put tokom festivala osmišljen je i program namenjen deci. Osamdeset godina nakon što ih je spisateljica i ilustratorka Tuve Janson predstavila kroz priču i crtež, beogradska najmlađa publika bliže će se upoznati sa čuvenim Muminima. U subotu, 25. aprila, Mumini stižu u Mali DKC, program Kulturnog centra Beograda za decu i mlade, kroz posebno osmišljenu radionicu, a zatim i projekciju animiranog dugometražnog filma sinhronizovanog na srpski „Mumini i zimske čarolije“.

U vremenu preopterećenom brzinom i bukom, finska kamera i dalje bira da gleda sporije i dublje. A beogradska publika, čini se, to ume da prepozna.

Nedelja finskog filma organizuje se uz podršku Ambasade Finske i Finske filmske fondacije, na čelu sa Jaanom Puskalom, koja je, uz Nebojšu Popovića, 2010. godine osnovala, sada već tradicionalnu, reviju finskog filma. Puskala će i ove godine boraviti u Beogradu tokom festivala.

 

REČ SELEKTORA Stefana Arsenijevića

 

“Svake druge godine, u proleće, u Kulturnom centru Beograda zavlada uzbuđenje. Priprema se Nedelja finskog filma! Kada je pre šesnaest godina nastajala ova manifestacija, ni najveći optimisti nisu mogli da naslute da će ubrzo postati jedna od omiljenih. Do dana današnjeg, ni mi koji je organizujemo, ne uspevamo da dokučimo u čemu je tajna veza finske kinematografije i beogradske publike. Da li je to egzotika, specifični finski humor, uvrnuti pogled na svet…? Kako bilo, dogodila se simpatija, prepoznavanje, nešto je kliknulo. Tokom proteklih godina neki od najznačajnijih finskih filmskih stvaralaca posetili su Beograd, a publika je punila DKC, znatiželjna i otvorena, spremna za razgovore sa gostima koji su često bili toliko dugi i intenzivni, da smo morali da ih premeštamo u foaje, kako bi počeo novi film.

 

I ove godine, posetioce očekuje raznovrstan izbor filmova koji odražava najbolje i najzanimljivije snimljeno u finskoj kinematografiji tokom poslednje dve godine.

 

Čini mi se da je ovogodišnja selekcija najdramatičnija do sada. Poput sveta u kojem živimo, i junaci ovih filmova su nestabilni i na ivici. Svi su u nekom smislu priterani do svojih krajnjih granica i moraju da pronađu rešenje, da prevaziđu ili ponovo osmisle sebe i da uspostave kontakt sa drugima. Onaj suštinski, ljudski kontakt, naoko jednostavan, ali uvek specifičan, poseban, kompleksan.

 

Možda bi ključna reč za svaki od ovih filmova bila – nada. Sve potrebnija u ovom sve neuhvatljivijem svetu. Ovi filmovi su, da upotrebim naslov jednog starog Kaurismakijevog filma – svetla u sumraku.

 

Festival otvaramo ostvarenjem koje je upravo ovenčano svim najvažnijim nacionalnim filmskim nagradama Jusi. U „Svetlu koje nikad ne iščezava“ suicidalni virtuoz klasične flaute pronaći će novi smisao života u stvaranju eksperimentalne muzike zajedno sa gotovo podjednako izgubljenom devojkom. U „Kradljivcima jabuka“, jutro posle burne noći ispunjene najneverovatnijim mladalačkim avanturama doneće smisao za mladića slomljenog srca i devojku zaglavljenu u kolotečini. Junak dirljive muzičke melodrame „Onaj koji više voli“ tokom godina će shvatiti snagu nesebične ljubavi. U „Ludom letu“, upuštajući se u letnje ljubavi, porodica će učiniti prve korake da izađe iz senke depresivnog oca. Hit komedija „Čelične dame – kao da sutra ne postoji“ donosi urnebesno putovanje starice koja odbacuje starački dom i blizinu smrti zarad života po svome. Tokom „Terapije“ četiri para će, odsečena od sveta u jednom dvorcu, spoznati iznenađujuće stvari o sebi i drugima i na novi način definisati svoje odnose. Vizuelno fascinantna drama „Orenda“ postaviće neka od ključnih filozofskih pitanja kroz priču o dve jake žene koje se nose sa krivicom. Otuđeni otac i ćerka biće prinuđeni da konačno provedu vreme zajedno i preispitaju svoje živote tokom letnjeg tango festivala u „Leptirima“. Konačno, dve sredovečne sestre moraće da se suoče sa posledicama svog životnog stila i učine neke nove korake kako bi spasile porodično venčanje u ovogodišnjem finskom kandidatu za Oskara „100 litara pivskog zlata“.

 

Kao što možda možete naslutiti iz ovih kratkih opisa, iako se bave ozbiljnim i teškim temama, filmovi u selekciji vrlo često nose u sebi specifični finski smisao za humor. Nekad crn, nekad suv, nekad farsičan, nekad suptilan, ali uvek u slavu života.

 

Ovi filmovi u velikoj meri u fokus stavljaju ženske likove. Kompleksne, samosvojne, nesavršene, autentične junakinje svih životnih doba i to deluje kao pravo osveženje.

 

Ove godine uveli smo i jednu značajnu novinu – program namenjen deci. Legendarna bajkovita stvorenja Mumini spisateljice i ilustratorke Tuve Janson značajan su deo finskog identiteta. Iako poznati širom sveta, 80 godina nakon njihovog nastanka, kao da mališani kod nas još uvek nisu u potpunosti otkrili ove čarobne junake. Kako bismo najmlađim posetiocima približili Mumine, u subotu 25. aprila imaće priliku da učestvuju u posebno osmišljenoj radionici, a potom i pogledaju animirani dugometražni film sinhronizovan na srpski „Mumini i zimske čarolije“.

 

Tokom svih ovih godina postojanja našeg festivala, jedna osoba je bila konstanta: Jaana Puskala, šefica odeljenja za međunarodnu saradnju Finske filmske fondacije, koja je sa dugogodišnjim urednikom DKC-a Nebojšom Popovićem imala hrabrosti i vizije da osnuje ovu manifestaciju. Ovogodišnje izdanje biće Puskalino poslednje, pošto odlazi u zasluženu penziju. Jaanino izuzetno poznavanje filma, erudicija, posvećenost, šarm i smisao za humor davali su posebnu boju svakom dosadašnjem izdanju naše manifestacije. Ostajemo joj uvek zahvalni za sve filmofilske, profesionalne i ljudske veze koje je tokom godina uspostavila i gradila između naših kultura.

 

Dobrodošli na Nedelju finskog filma u Beogradu!”

Sutra počinje XX Kontakt

 

                 

 

Deseta Kontakt konferencija održaće se od 16. do 18. aprila u Beogradu, uz bogat i raznovrstan program i akcenat na showcase bendove.

 

NA 4 LOKACIJE VIŠE OD 30 IZVOĐAČA I RAZNOVRSTAN PRATEĆI PROGRAM.

 

Lokacije su: Dorćol Platz, Elektropionir, Sprat i Dragstor.

Programi: okrugli stolovi, showcase nastupi, revijalni koncerti, ali i izložba, skejterski event i flash mob fashion show...

 

 

Kroz deset godina kontinuiranog razvoja, beogradski KONTAKT se profilisao kao ključno mesto susreta muzičke industrije i savremene autorske scene regiona. Ulaskom u „European Talent Exchange“ program, njegovo delovanje je prevazišlo lokalne okvire i postalo aktivan deo evropske infrastrukture namenjene afirmaciji novih talenata. U tom kontekstu, ovogodišnje jubilarno izdanje konferencije predstavlja strateški iskorak, potvrđujući da srpska, regionalna i evropska scena ravnopravno učestvuju u oblikovanju savremenih muzičkih tokova.

Desti KONTAKT reflektuje aktuelni trenutak, aktivno kreira njegov sadržaj otvarajući prostor za novu generaciju artista koja, upravo sada, definiše budućnost evropske muzičke scene.

 

 

XIX Beldocs

 

-od 20. do 26. maja u Beogradu-

 

 

Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs ove godine donosi više od 100 kratkih i dugometražnih filmova, kao i VR ostvarenja, uz posebno snažan srpski program.

 

Beograd će i ovog proleća biti centar savremenog dokumentarnog filma – od 20. do 26. maja biće održano 19. izdanje Beldocs-a, na više lokacija širom grada. Publiku očekuje raznovrstan program koji donosi uzbudljiv presek najaktuelnijih tokova savremene dokumentaristike, uz fokus na autore i autorke iz Srbije i regiona, ali i na pažljivo odabrane međunarodne festivalske hitove i nagrađene dokumentarce, uz značajan broj svetskih i evropskih premijera.

 

Ovogodišnje izdanje donosi više od 100 filmova različitih formata i trajanja, uključujući i inovativna VR ostvarenja i video igre koje donose savremeno gledalačko iskustvo. Tematski se posebno izdvajaju filmovi koji se bave naukom i tehnologijom, migracijama, odnosom čoveka prema prirodi i životinjama, kao i biografski i muzički dokumentarci koji iz godine u godinu privlače veliku pažnju publike. Ovog puta, u fokusu su i ostvarenja koja koriste arhivske materijale i istražuju istorijske perspektive, kao i filmovi koji promišljaju ulogu medija i značaj medijske pismenosti u savremenom društvu.

 

Beldocs i ove godine pruža snažnu podršku domaćim autorima kroz pažljivo kuriran nacionalni program, koji beleži kontinuirani rast kvaliteta i raznovrsnosti. Festival nastavlja da neguje prostor za nove glasove i autorske pristupe, istovremeno povezujući lokalnu scenu sa međunarodnim tokovima.

 

Pored filmskog programa, bogat Beldocs Industry segment okupiće filmske profesionalce iz zemlje i inostranstva kroz niz radionica, treninga, panela, razgovora i master klasova. Autori će imati priliku da razvijaju i predstavljaju svoje projekte pred istaknutim mentorima i donosiocima odluka – predstavnicima festivala, televizija, fondova, distribucijskih kuća i VOD platformi.

Prodaja ulaznica počinje krajem aprila putem zvanične internet stranice festivala, gde će uskoro biti dostupne i detaljne informacije o programu i rasporedu projekcija (www.beldocs.rs).

 

Beldocs je osnovan 2008. godine i danas predstavlja jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u regionu. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, publika ima priliku da vidi više od 100 premijernih filmova u okviru brojnih programskih celina. Festival dodeljuje više nagrada za najbolja ostvarenja, dok kroz Beldocs Industry platformu aktivno podržava razvoj novih projekata.

Beldocs svake godine okuplja veliki broj međunarodnih filmskih profesionalaca – autora, producenata i predstavnika relevantnih evropskih i svetskih institucija i kompanija, čime doprinosi razvoju i vidljivosti dokumentarnog filma u regionu.

 

 

 

Austrijski filmski festival pod sloganom “Više od…”

 

 

Austrijski filmski festival biće održan od 16. do 19. aprila u tri grada uz slogan „Više od…”. Ovogodišnji izbor predstavlja širok spektar savremenih austrijskih filmova – koji su „više od” onoga što se na prvi pogled čini. Austrijski kulturni forum ovim festivalom ujedno obeležava i 25 godina uspešnog rada u Srbiji. 

Direktorka Austrijskoj kulturnog foruma Lioba Bamer ističe važnost prikazivanja savremenog austrijskog stvaralaštva. Projekcije se održavaju u Kulturnom centru Beograda i bioskopima Cineplexx u Nišu i Novom Sadu. Tokom 4  festivalska dana ljubitelji filma je uživaće u ostvarenjima koja istražuju duboka pitanja ljudskog identiteta.  Program nudi filozofsko putovanje od Egipta do Austrije kroz intimne ljudske susrete.  

Selektorka ovogodišnja  filmskog programa je književnica i novinarka Ana Vučković Denčić, koja je odabrala je 7 filmova za ovogodišnju smotru. Svako ostvarenje predstavlja više od obične filmske priče ili suvoparnog žanra.  Filmovi poput „Slava kraljici“ bave se snažnim ženama koje ruše svetske tabue.

 

Festival otvara dokumentarni film „Daleko od lipicanera“ autorke Olge Kosanović 16. aprila. Svečana projekcija biće održana u Dvorani Kulturnog centra Beograda uz prisustvo autorke. Film istražuje borbu sa birokratijom i suštinsko pitanje pripadnosti jednoj državi. Autorka kroz ličnu priču duhovito prikazuje potragu za sopstvenim domom i državljanstvom. Olga je rođena u Austriji, gde je uvek i živela.

 

Zemlju je napuštala samo zbog odlazaka na odmore i da, kao i mnogi mladi Evropljani – studira u inostranstvu. Kad je podnela papire za dobijanje austrijskog državljanstva, ispostavilo se da je van zemlje provela dva meseca previše. Iz ove situacije i doživljaja da ne pripada zemlji koju je oduvek osećala kao svoj dom, Olga Kosanović stvara humoran, uzbudljiv dokumentarac o borbi sa birokratijom, ali i o suštinskim pitanjima pripadanja i identiteta.

Osim svoje polazišne priče u film uključuje i mnogo drugih ljudi voljnih da podele svoje iskustvo i odgovor na večito pitanje – ko smo i šta nas determiniše?