петак, 31. март 2017.

Prva nagrada na svetskoj izložbi umetnosti u Veneciji


Dana 25.marta.2017. godine na otvaranju prestižne svetske izložbe "Arte laguna prize" u Veneciji, rad anti-spomenik “Granica” (Border, 2014)  nagrađen je prvom nagradom u svojoj kategoriji LAND ART. 

Autori rada su Branko Stanojević (Loznica, 1983.)  i Milena Strahinović (Požarevac, 1984.)  U obrazloženju za dodelu nagrade navodi se da se rad nagrađuje "zbog interesatnog odnosa koji uspostavlja prema teritorijji, teškog i često mučnog odnosa između urbanizacije koju diktira progres i prirodnog okruženja, graničnih tema koje su sve prisutnije s obzirom na rast svetske populacije".

Ova prestižna svetska izložba umetnosti, ove godine u svom 11-om održavanju okupila je preko 1200 radova iz 120 država sveta. 

U finale je, kao i svake godine odlukom internacionalnog žirija, ušlo 125 radova, raspoređenih u 6 kategorija, od kojih se nagrađuje najbolji rad u svakoj od njih. 

Radovi svih 125 finalista trenutno su izloženi na dve lokacije u Veneciji, u prostorima Arsenala u industrijskoj zoni i u centru Venecije blizu Rialta i biće tamo do zatvaranja izložbe, odnosno do 09. aprila 2017. godine. 

Svake godine izložbu poseti oko 50.000 ljudi za dve nedelje koliko traje.

KulturniK čestita mladim umetnicima na postignutom rezultatu i želi još više uspeha u daljem radu!

ДУГОРОЧНА САРАДЊА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ И ХНК ИЗ ЗАГРЕБА



На позив своје колегинице Дубравке Вргоч, Интенданта ХНК из Загреба, у хрватској престоници јуче је боравио Дејан Савић, Управник Народног позоришта у Београду. 

Двоје руководилаца највећих и најзначајнијих институција културе у својим државама, током веома конструктивног разговора обављеног у просторијама ХНК,  којем је присуствовао и маестро Никша Бареза, угледни диригент и директор Опере, договорили су као најважнију појединост да два театра крајем текуће сезоне потпишу Протокол о сарадњи, којим ће после дуже времена институционализовати своје партнерске односе. На тај начин ће се уз знатно ниже трошкове публици на обе стране приказати највећа достигнућа на уметничком плану оба позоришта, и сарадња која је и до сада постојала, увести у редовне токове и планове обе куће.

Дејан Савић је истакао да поред узорних односа који постоје са ХНК из Осијека и Ријеке, природни партнери јесу управо београдски и загребачки национални театри, са чиме се сложила и гђа Вргоч. 

Осим овога, београдски Управник је од конкретних ванрепертоарских активности навео одлично партнерство око Филозофског театра, који окупља велики број претежно млађе публике а ради се о изворном пројекту ХНК, те предложио заједничке делатности око снимања документарног филма о примадони Зинки Кунц, о чијем животу и ненадмашној оперској каријери филмске материјале поседују Филмске новости у Београду, док хрватска страна поседује фотографске и друге писане артефакте.

Од позоришних програма, за наредну сезону је договорена сарадња сва три ансамбла, и то тако да се у Опери размењују најбољи уметници, уз напомену да је последњих месеци београдски првак Сања Керкез одушевила загребачку публику у насловној улози Вердијеве Травијате а да се у априлу по први пут очекује гостовање маестра Барезе у Вердијевој великој опери "Дон Карлос", затим да се у Балету размене читаве представе, при чему су загребачки партнери одмах изразили интересовање за већ легендарни наслов "Ко то тамо пева", а да се у Драмском сектору покуша пронаћи подједнако интересантан писац и наслов за обе стране, како би се ушло у коопродукцију.


Don Kihot Multilingve. Javno čitanje Don Kihota

Institut Servantes želi da vas pozove da učestvujete na javnom čitanju najznačajnijeg dela španske književnosti, izvorno nazvanog „Veleumni plemić Don Kihot od Manče“, koje je napisao Migel de Servantes Saavedra 1605. godine.

Javno čitanje održaće se 25. aprila, od 12:00h. Pozivamo vas da nam se pridružite na ovoj proslavi. Vaše učešće podrazumeva čitanje uživo jednog kraćeg pasusa u trajanju do dva minuta.

Servantesovo remek-delo čitaće značajne ličnosti iz akademskog, kulturnog i političkog života, kao i prijatelji i učenici Instituta na brojnim svetskim jezicima.

Prijavite se do 20. aprila na adx1bel@cervantes.es ili putem telefona +381113034182.

PO PRVI PUT U SRBIJI LEGENDARNI HARD ROCK BEND SCORPIONS


7. DECEMBRA 2017. u KOMBANK ARENI

Jedan od najtraženijih bendova hard rock scene SCORPIONS održaće koncert po prvi put u Srbiji, u Kombank Areni, 7. decembra 2017. godine u okviru svoje svetske turneje Crazy World Tour.

U više od 50 godina dugoj karijeri, jedna od najpoznatijih nemačkih grupa, prodala je preko 100 miliona albuma i opravdano se nalazi u “Rock and Roll” Holu slavnih. Proglašeni za “heroje heavy metala” i “ambasadore rocka”, osvajali su brojne nagrade, uključujući dve “World Music Awards” i više “Echo” nagrada.

Njihove pesme “Still loving you” , “Wind of Change”  i “Send me and Angel” postali su vanvremenski hitovi koji se i dan danas vrte na brojnim radio stanicama ali i pored neverovatnog uspeha ovih balada, Scorpions su prvenstveno hard rock bend koji donosi žestoku energiju na sceni pesmama kao što su “Rock You Like An Hurricane”, “Blackout” , “Dynamite” i dr.

Pedeset godina je prošlo od kad su tinejdžeri Klaus Meine, Rudolf Schenker i Matthias Jabs lutali ulicama Hanovera koji se budio iz posleratne paralize, noseći svoje intrumente i pojačala. Za ovih 50 godina, postali su najuspešniji nemački rock bend. Veliki broj grupa među kojima su Smashing Pumpkins, Green Day, Korn kao i System Of A Down, obrađivalo je hitove Scorpionsa. Pesma “Rock You Like A Hurricane” do danas je doživela više od 150 obrada raznih muzičara.
Izraziti karijeru u ciframa benda kao Scorpions gotovo je nemoguća misija. Međutim, jedan broj treba spomenuti a to je više od 100 miliona prodatih albuma do danas što čini ovaj bend najuspešnijim rock bendom kontinentalne Evrope!

 
Ovo je kratki pregled rezultata Scorpionsa: 

Prodati albumu širom sveta: 100,000,000
Prvi album koji se našao na listi Billboard 200: 1979 Lovedrive (#55)
Top 10 pozicija na Billboard 200:
1988 Savage Amusement (#5)
1984 Love At First Sting (#6)
1982 Blackout (#10)
Billboard top hard rock albuma (Top 10):
2010 Sting In The Tail (2)
2012 Comeblack (#7)
2014 MTV Unplugged (#7)
Billboard hit pesme (Top 10):
1982 No One Like You (#1)
1991 Wind Of Change (#2)
1989 I Can‘t Explain (#5)
1988 Rhythm Of Love (#6)
1990 Tease Me, Please Me (#8)
1991 Send Me An Angel (#8)
1993 Alien Nation (#10)

Veliki broj srebrnih, zlatnih i platinastih priznanja samo su jedan deo istorije Scorpionsa. Važan deo je njihova neprolazna želja za putovanjima. Svirali su više hiljada koncerata na svim delovima planete. Bili su prvi zapadni rock bend koji je 1988. godine rasprodao pet koncerata u tadašnjem Lenjingradu. Takođe, pionirska dostignuća imaju i njihovi rani nastupi u Kini i Južnoj Aziji čime su otvorili vrata ostalim zapadnim bendovima.

Nastupom na festivalu “Moscow Music Peace”, 1989. godine, Scorpions su definitivno osvojili Rusiju kao i inspirisali Klaus Meinea da napiše numeru koja je ubrzo postala himna konačnog pada gvozdene zavese -  “Wind of Change”.

Tokom više od 50 godina duge karijere bilo je dosta magičnih momenata. Neki su zauvek zabeleženi na uživo albumima, neki na filmovima i video spotovima. Ovi momenti su zacementirali reputaciju Scorpionsa kao jednog od retkih bendova koji se uzdigao iznad gomile.

Ulaznice za koncert rock legendi, benda Scorpions, biće uskoro u prodaji.

КЈУБРИК НА БИС

Субота 1.4.

18:00 УБИСВО/УЗАЛУДНА ПЉАЧКА (САД 1956)
The Killing
Ул. Стерлин Хејден (Sterling Hayden), Колин Греј (Coleen Gray)
р. Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick)

20:30 СТАЗА СЛАВЕ (САД 1957)
Paths of Glory
Ул. Кирк Даглас (Kirk Douglas), Ралф Микер (Ralph Meeker)
Р. Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick)


Недеља 2.4.

17:00 СПАРТАК (САД 1960) 
Spartacus
Ул. Кирк Даглас (Kirk Douglas), Лоренс Оливије (Laurence Olivier)
Р. Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick)
 
20:30 ЛОЛИТА (ВБ/САД 1062) 
Lolita
Ул. Џејмс Мејсон (James Mason), Шели Винтерс (Shelley Winters), Сју Лајон (Sue Lyon)
Р. Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick)


Понедељак 3.4.

18:00 ДОКТОР СТРЕНЏЛАВ (САД/ВБ 1964)
Dr. Strangelove
Ул. Питер Селерс (Peter Sellers), Џорџ Си Скот (George C. Scott)
р. Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick)

20:30 ОДИСЕЈА У СВЕМИРУ 2001 (ВБ/САД 1968) 160’
2001: A Space Odyssey
Ул. Кир Дулеа (Keir Dullea), Гери Локвуд (Gary Lockwood)
р. Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick)

Уторак 4.4.

18:00 ПАКЛЕНА ПОМОРАНЏА (ВБ/САД 1971)
A Clockwork Orange
ул. Малколм МекДауел (Malcolm McDowell), Мајкл Бејтс (Michael Bates)
Р. Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick)

20:30 БЕРИ ЛИНДОН (ВБ/САД/ИР 1975)
Barry Lyndon
ул. Рајан О'Нил (Ryan O'Neal), Мариза Беренсон (Marisa Berenson)
р. Стенли Кјубрик ( Stanley Kubrick)

Среда 5.4.

18:00 ИСИЈАВАЊЕ (ВБ/САД 1980)
The Shining
Ул. Џек Николсон (Jack Nicholson), Шели Дувал (Shelley Duvall)
р. Стенли Кјубрик  (Stanley Kubrick)

20:30 БОЈЕВ МЕТАК (ВБ/САД 1987)
Full Metal Jacket
Ул. Метју Модин (Matthew Modine), Адам Болдвин (Adam Baldwin)
р. Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick)
 

четвртак, 30. март 2017.

39. SALON ARHITEKTURE U MUZEJU PRIMENJENE UMETNOSTI



29. mart – 30. april 2017.

U realnosti!

Ovogodišnji, 39. Salon arhitekture u Beogradu tematizovan je pitanjem prostornog odnosa između arhitekte kao stvaraoca i pojave – realnosti shvaćene kao aktuelna nemogućnost u odnosu na aktuelno stanje stvari u Svetu, ovde i sada. 

Pridev „realnost“ ovde se razume kao oprostoreno Realno, uvek prisutno kao neka vrsta pukotine – prekida unutar stvaralačkog procesa. Drugim rečima, Realno je neka vrsta osnove za mogućnost arhitekture koje, ujedno, stoji kao njena nemogućnost. Sledstveno tome, kako je pitanje Novog – pitanje mogućnosti nemogućeg, to se na ovogodišnjem Salonu za polaznu tačku uzima Realno, kao sveprisutna aktuelna formalizacija koja stoji naspram novine (promene) i, kao takvo, tesno povezano sa stvaralaštvom i budućnošću.

Arhitektura u realnom svetu je baš to, Realna! Profesija pred kojom se, u realnoj ravni, svakodnevno postavljaju brojni izazovi. Poslednjih decenija mnogo pažnje bilo je usmereno na spektakularno u arhitekturi, a mnogo manje na potrebe društva u odnosu na angažovana i neophodna rešenja. U realnosti nastajanja, arhitektura podrazumeva proces i saradnju, rešavanje problema, komunikaciju složenih ideja, obradu podataka i ograničenja, prezentaciju i reprezentaciju, eksperimentisanje i inovativnost, veštinu i strategiju pregovaranja, kao i mnoštvo drugih zadataka. Tu je i neprekidno laviranje između imaginarnog i realnog prostora, u vremenu prošlom i vremenu budućem. Ipak, za arhitektu nema boljeg osećanja nego videti projekat, posle mnogo posvećenog rada, kako postaje arhitektura u Realnosti!

Pozicija sa koje dejstvuju arhitekte se još od 1970-ih godina veoma često nalazila pod udarom kritike kao nesposobna da se izbori ne sa „realnom“, već sa „nestvarnom“, ljudskom dimenzijom vremena, koja uključuje lična sećanja i očekivanja, zajedničku prošlost, čak istorijsku budućnost. Rašireno je shvatanje da su arhitekti bili u stanju da ponude samo autoritarni model potčinjavanja vremena, zloupotrebljavajući medij materijalnog trajanja u svrhu stvaranja plastične (lažne) slike večnosti. Paradoks po kome se pravo znanje o svetu stiče kroz konfrontaciju sa pozicijom vremena je nešto što u stvari ne može biti urađeno, ako mislimo da se nalazimo u zatvoru današnjice – on će dozvoliti samo iluziju bekstva. Kriza savremenosti arhitekture na različite načine se može smatrati preovlađujućim stanjem discipline u odnosu na koje zapravo svaki pojedinačni arhitekta gradi lični stav prema sopstvenom zanimanju. Ono što bi moglo biti od posebnog interesa su precizne karakteristike ovog specijalnog trenutka, nešto što bi mogao biti važeći opis savremene situacije u kojoj se arhitektura pojavljuje kao mešavina razmišljanja, prakse i obrazovanja.

Prošlo je 38 Salona. U (toj) prošlosti se svakako može naći mnogo materijala koji bi trebalo da bude zdrava i inspirišuća komponenta našeg postojanja i delovanja u budućnosti.

A šta je sa sadašnjošću? Da li nam je stalo (do arhitekture)? I Šta radimo u realnosti?

U realnosti izmenjene političke, ekonomske i kulturne klime u kojoj dominira komercijalni ukus i nejasna etika profesionalnog ponašanja, u realnosti super-sistema visokih tehnologija (u službi potrošnje) u kojoj hiperpodukcija u obrazovanju i uska specijalizacija uvećavaju materijalna bogatstva, ali i vode ka duhovnoj degradaciji, mi, arhitekti, ostajemo jedinstvene sveznalice i poslednji humanisti zaduženi za čuvanje sveukupnih znanja, i iznova prelazeći (epikurejsko-stoički) put od iracionalnog ka racionalnom (i nazad) u potrazi za često neuhvatljivim izrazom, strpljivo pravimo arhitekturu i dalje tragajući za njenim istinskim vrednostima.

I da! Stalo nam je!

Ovogodišnja tematizacija 39. Salona arhitekture treba da otvori novo preispitivanje arhitekture u konteksu u kome ona nastaje. Upravo je na delu arhitektura bez arhitekata, dok su sakupljeni ostaci arhitekture na izložbama bitni samo izlagačima. Čini se da  željena realnost izmiče, a na horizontu se pojavljuje neka druga arhitektura, neka nova realnost koju još nismo spremni da „prihvatimo“. Umesto što stvaramo relanost samoizolacije, svi mi koji se nazivamo arhitektama moramo da se borimo za arhitekturu, jer nema ko drugi. To je naša realnost.

"Za izložbu 39. Salona kandidovano je 233 rada u svim kategorijama. Žiri je u zvaničnu selekciju uvrstio 112 radova, od kojih je u konkurenciji za nagrade razvrstano 77 radova u šest kategorija (konkursni i studentski radovi izlažu se van kategorije za nagrade)", navodi se u saopštenju.

Žiri koji čine Duško Filipovski, Miroljub Stanković, Nenad A. Stjepanović, Irena Videnov i Maruša Zorec dodeliće Gran Pri Salona, nagrade, priznanja i pohvale po kategorijama.
Kustos Salona i urednik kataloga je mr Ljiljana Miletić Abramović, kustos Odseka za arhitekturu i v.d. direktor Muzeja primenjene umetnosti.

Iz pratećeg programa Salona organizatori ističe blok pratećih izložbi koji se otvara istovremeno sa glavnim programom Salona posvećen istoriji arhitekture Beograda: "Arhitektura akademizma – Milutin Borisavljević i Dimitreije M. Leko" kao i "Građenje grada - daleki pogled iz blizine na Blokove 1 i 2 Novog Beograda". Tu je i događaj na zatvaranju Salona "Profesoru s ljubavlju" posvećen obeležavanju 120 godina od rođenja i 50 godina od smrti Nikole Dobrovića. 

Tokom trajanja Salona organizovaće se panel "Tačka oslonca" o značaju lika i dela Alekseja Brkića.

Srđan V. Tešin- Gori gori gori


Novi roman jednog od najznačajnijih pisaca srednje generacije u srpskoj književnosti Srđana V. Tešina Gori gori gori pogađa u samo središte najaktuelnijih i najizazovnijih savremenih tema. Neobično smeo i provokativan, roman Gori gori gori je triler o terorizmu i nasilju, Vegan ratnicima i erotskim fascinacijama, internetu i mitologiji i svakodnevici društvenih mreža, hipnoterapiji i o tome šta je bilo posle.

Junak roman Gori gori gori kao žrtva terorističkog napada na hamburgerinicu doživljava potpunu amneziju i gubi vlastiti identitet. Dok on u bolnici pokušava da izleči rane i da obnovi vlastiti identitet kroz razgovore s drugim bolesnicima, ali i s lekarima i psiholozima, grad potresa serija terorističkih napada na prodavnice brze hrane. Tešinov junak opsesivno čita crnu hroniku u novinama, odakle se obaveštava o dramatičnim događajima u svom gradu. Jedino što je junaku ostalo na raspolaganju posle terorističkog napada koji je preživeo jeste tablet u kome pronalazi program za dopisivanje s Nepoznatom Nikom koja mu šalje izazovne erotske fotografije pod uslovom da on njoj za svaku fotografiju pošalje po jednu erotsku priču. Obnavljajući postepeno priču vlastitog života, junak romana Gori gori gori suočava se s dramatičnim iskustvima zajednice u kojoj živi i sveta čiji je deo.
Napisan briljantnim stilom i jezikom, u istraživačkom duhu i uz korišćenje mnoštva modela pripovedanja, medijskog potencijala crnih hronika, Tešinov roman preispituje kako forme savremenog pripovedanja (od kratke priče, umetnute priče i dramske intonacije, preko društvenog romana do medijskog tretmana stvarnosti) tako i strukturu savremenog sveta razapetog između pseudodruštvenosti i spektakla, nasilja i aktivizma, otuđenosti i agresije, bekstva od stvarnosti i dramatičnog susreta sa stvarnošću crnih hronika i tabloida. Pokazujući interesovanje za formalne, stilske, jezičke, političke i inovativne aspekte romana, za istraživanje sažetosti u kratkoj priči i u ekonomično ispripovedanom romanu, Tešin ukršta pitanja poetike i iskustvo svakodnevne egzistencije. Tema zla i model crne hronike na snažan način povezuju novi Tešinov roman s prethodnim piščevim romanom Kuvarove kletve i druge gadosti i s knjigom Priče s Marsa.


Novi roman Srđana V. Tešina Gori gori gori jeste „čeoni sudar sa činjenicama stvarnosti“ i knjiga koja će u nedeljama i mesecima pred nama izazvati rasprave i čitalačka uzbuđenja. Dolazi deset godina posle prethodnog piščevog romana Kuvarove kletve i druge gadosti i posle uspelih knjiga priča Ispod crte i Priče s Marsa. Roman Kuvarove kletve i druge gadosti preveden je na slovenački i makedonski jezik, dok je knjiga priča Ispod crte, za koju je pisac dobio Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, prevedena na makedonski. Tešinov raniji roman Kroz pustinju i prašinu objavljen je na nemačkom jeziku. Jedna priča iz Tešinove knjige Priče s Marsa objavljena je u američkoj Antologiji najbolje evropske priče. Roman Gori gori gori upravo je objavljen u izdanju Arhipelaga u ediciji Zlatno runo.


 Srđan V. Tešin (Mokrin, 1971) studirao je filozofiju i komunikologiju, a diplomirao na poetici kratke priče.

Autor je jedanaest knjiga i priređivač šest antologija kratkih priča.

Važniji naslovi: Antologija najboljih naslova, Kroz pustinju i prašinu, Kuvarove kletve i druge gadosti, Ispod crte, Priče s Marsa i Gori gori gori

Dobitnik je nagrade „Borislav Pekić“, Nagrade Društva književnika Vojvodine za knjigu godine i Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine.

Proza mu je prevođena na desetak evropskih jezika.

Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti. Njegova priča Where Is Grandma, Where Do You Think She Hides?, iz zbirke Priče s Marsa, uvrštena je u Antologiju najbolje evropske priče američko-englesko-irskog izdavača Dalkey Archive Press.