„Njega samog; rastrzahu strah i sumnja
Teške mu misli, burkajuć` iz dubina“
Film počinje sa univerzitetskim
predavanjem na kojem se govori o Militonovom
„Izgubljenom raju“, anglosaksonskom odgovoru na Danteovu „Božansku komediju“.
A zamislite samo koliko neko mora
biti očajan da pomisli da je takav raj potraži u Srbiji, u Beogradu?
Glavne junakinje su četiri mlade
devojke, prijateljice (Katerina, Liliana, Ana i Anđela) koje žive u malom gradiću
u italijanskoj provinciji. Deluje da su već u raju, more je tu, Italija ali..
Jedna od njih dobija i prihvata
poslovnu ponudu hotela Square Nine u Beogradu. Majka je
pita da li se tamo ratuje. Ćerka odgovara ne već petnaest godina. Majka se ne
da:
„A šta ako se opet posvađaju?“
Ovi dani zvuči kao sa reklame za
uloške s krilcima. Kada su žene u vanrednom stanju. Ali, ovi dani sugeriše i na
nešto neponovljivo, za pamćenje, sudbonosno. Za nešto što nema reprizu.
Svaka od četiri devojaka je u prelomnom
životnom trenutku; jedna se bori sa
ozbiljnom bolešću, druga je u trećem mesecu neplanirane trudnoće, treća usred
komplikovane ljubavne priče - one odlučuju da krenu na put za Beograd.
S kraćim zastajanjem, kod brata
jedne od njih koji se zamonašio i u kampu gde flertuju s Beograđanima, dolaze i
na svoje odredište. Useljavaju se u jedan salonac, posećuju sedeljke, obilaze Beogradsku tvrđavu, Dorćol, Knez Mihailovu
ulicu, aktivno se uključuju u “okupiraciju” bioskopa “Zvezda”. Domaćica im je
naša rediteljka Minu Đukić.
Dobrovolji izgon javlja se u ovom
filmu kao potreba da se promenom mesta izvrši drastična promena u vlastitom
životu, sagledana u smislu post-edenske egzistencjalne dileme savremenog sveta
koji ne uliva nikakvo poverenje, nadu i veru individui, pogotovo mladoj.
Kako je došlo do toga da se ovaj
film snimi i kod nas? Film je prvobitno bio planiran za Hamburg. Režiju filma
potpisuje višestruko nagrađivani italijanski reditelj, Đuzepe Pićoni, dobitnik brojnih nagrada na festivalima širom sveta,
među kojima su i nagrada Zlatni Lav za najbolji film 2001. godine, potom
specijalna nagrada žirija na festivalu u Montrealu i nagrada Silver Hugo u
Čikagu. Jedan je od pripadnika generacije reditelja savremenog italijanskog
filma.
Objašnjavajući zašto je film, delom sniman i u Beogradu,
Pičoni je na konferenciji za novinare za sve
“okrivio” 43. Fest (bio je član
žirija):
„Prvi put sam došao u Beograd i neočekivano bio oduševljen i očaran
gradom, zgradama koje imaju izgled stare Evrope, Beograđanima koji su srdačni i
otvoreni, koji poznaju i vole Italiju, a mnogi razumeju i govore italijanski
jezik. Tako sam odlučio da Beograd bude jedno od mesta na koje će doći
junakinje moje priče. Među njima je i vaša rediteljka Mina Đukić, koju sam tada
upoznao, koja me je odvela u “okupirani” bioskop “Zvezda” .
Kako ste došli do teme ovog filma?
„Želeo sam da prikažem i neka od
svojih mladalačkih sećanja na svoje greške i traganja za identitetom. Kao mlad,
živeo sam u provinciji, i mada u to vreme nije bilo interneta, ipak je bilo
mnogo kulturnog sadržaja koji nas je ohrabrivao da želimo i sanjamo bolji i
drugačiji život. Naši snovi tokom mladosti u provinciji, odveli su nas mnogo
dalje.“
Jedna od glumica u promo filmu koji je prethodio izjavila je
da Beograd podseća na evropski Njujork i da ovde „žive jaki ljudi i da treba
takvi da ostanu“.
Producent filma Gabriele Orokio izjavio je da su “Ovi
dani” doživeli svetsku premijeru na prošlogodišnjoj venecijanskoj Mostri, zatim su prikazani na festivalu
u Rimu, a doživeli su veliki uspeh i u italijanskim bioskopima.
Đuzepe Pičoni rođen je 1953. u Italiji. Nakon pohađanja Filmske škole Gomon, 1985. godine
osniva produkcijsku kuću Vertigo,
zajedno sa Domenikom Prokačijem, sa
kojim 1987. snima i prvi dugometražni film, Veliki Blek. Njegov film
Izvan sveta osvojio je 5 nagrada David di Donatelo i mnoge druge italijanske i
svetske nagrade. Jedan je od osnivača Filmske
biblioteke u Rimu.
Najavu filma možete pogledati OVDE.
OVI DANI
QUESTI GIORNI / THESE
DAYS
Država: Italija
2016
Program: Glavni
program - takmičarski
Trajanje: 120’
Režija: Giuseppe
Piccioni
Scenario: Giuseppe
Piccioni, Pierpaolo Pirone, Chiara Ridolfi
Uloge: Laura
Adriani, Margherita Buy, Giulio Corso, Minu Đukić.
Festivali: Venecija, Rim
Filmografija:
2016 Questi giorni
/ These days / Ovi dani 2012 Il rosso e il blu / The Red and the Blue 2009 Giulia non esce la sera / Giulia
Doesnt’t Date at Night / Đulija ne izlazi uveče 2004 La vita che vorrei / The
Life That I Want / Život kakav želim 2001 Luce dei Miei Occhi / Light of My
Eyes 1999 Fuori dal mondo / Out of This
World / Izvan sveta 1996 Cuori al verde / Penniless Hearts 1993 Condannato a
nozze / Condemned to Wed
Fotografija: Claudio Cofrancesco
Montaža: Alice
Roffinengo
Muzika: Valerio C.
Faggioni
Producent: Verdiana Bixio, Alek Conic, Matteo Levi
Produkcija: 11
Marzo Film, Publispei, Rai Cinema
Нема коментара:
Постави коментар