"But I did though because he lied
Because he took you for a ride
And because time was on his side
And because I ..
I want you, I want you
Yes, I want you so bad
Honey, I want you. "
Because he took you for a ride
And because time was on his side
And because I ..
I want you, I want you
Yes, I want you so bad
Honey, I want you. "
Pred nama je njegov poslednji
film Povratak
u Montok, koji se oslanja na roman Montok u kojemu je Friš stvorio svojevrsan mit
od malog ribarskog mesta na Long Islandu,
udaljenog oko 180 kilometara od Njujorka,
a u kojem ima i mnogo piščevih autobiografskih elemenata.
Pisac Maks Corn dolazi u Njujork radi predstavljanja svog najnovijeg
romana, čija je tema neuspena ljubavna veza sa Nemicom Rebekom, koja živi u SAD. Njegova mlada žena Klara bavi se pripremom američkog izdanja njegove knjige.
Maks i dalje gaji snažna osećanja prema Rebeki. On je pisac kojeg ne drži mesto. Dvoje bivših ljubavnika se susreću i kreću ka Montoku, mesto gde prebivaju nade i uspomena, u kome otkrivaju ono što je najvažnije u životu. Tu negde provlači se i pesma s početka teksta.
Maks i dalje gaji snažna osećanja prema Rebeki. On je pisac kojeg ne drži mesto. Dvoje bivših ljubavnika se susreću i kreću ka Montoku, mesto gde prebivaju nade i uspomena, u kome otkrivaju ono što je najvažnije u životu. Tu negde provlači se i pesma s početka teksta.
Nameću se sasvim logična pitanja:
Da li ispravljajući greške
učinjene u prošlosti činimo nove u sadašnjosti zbog kojih ćemo se iznova kajati u
budućnosti?
Da li prošlost treba sahraniti da
bi sadašnjost imala budućnost?
Film se, u pozadini, bavi važnim filozofskom pitanjima, pa pisac na primedbu da se promenio, da je revidirao svoje stavove, odgovara:
"Nisam drvo već životinja u pokretu!"
A na zajedljivo pitanje onih s druge strane Atlantika o trenutnoj krizi Evropske unije i njenim daljim perspektivama kaže:
"Evropa ima kulturu koja traje!"
Provejava tu i tipičan evropski humor te mu bivša ljubavnica na pitanje da li je to njen stan odgovara:
"Nije, čistim ga! "
A kada dolaze kod bogataša koji pušta da mu slike, značajna dela svetske baštine izblede, nalazeći u tome neku utehu i za vlastito propadanje pri starenju a Rebeka odmah osudi takav čin on joj predloži da se priključi pokretu Okupirajmo Volstrit. Levičarima.
Intervju sa Folkerom Šlendorfom
Kako ste došli na ideju da snimite ovaj film?
Tokom rada na filmu „Homo Faber”, često smo pričali i složili se da je „Montauk”
suviše autobiografska knjiga da bi bila ekranizovana. Međutim, kasnije, u susretu s irskim piscem Kolmom
Tojbinom došao sam na ideju za priču sličnu Frišovoj, ali postavljenu u
sadašnjost. O piscu Maksu koji se vraća u Njujork sa svojom suprugom da bi
predstavio svoju novu knjigu, ali i ponovo sreo ženu iz svoje prošlosti.
Povratak u Montauk ste radili kao neko ko je zaljubljen?
Sve vreme bio sam zaljubljen u glumicu Nini Hos! I to toliko da stalno
kupujem časopise na čijim smo naslovnim stranama ona, onako lepa i visoka, i ja
ovako mali, star i ćelav! Stalno sam joj dokazivao svoj ljubav i ceo tim se
zabavljao.
Folker Šlendorf (1939, Volker Schlöndorff) jedan je od najznačajnijih i u svetu
najuspešnijih nemačkih filmskih stvaralaca. Bio je istaknuti pripadnik Novog
nemačkog filma krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, zajedno sa autorima
kao što su Verner Hercog, Vim Venders,
Margaret fon Trota i Rajner Verner
Fasbinder. Šlendorf je diplomirao
političke nauke na Sorboni, dok je
istovremeno studirao film na prestižnom Institutu
za napredne filmske studije (IDHEC) u Parizu.
U Francuskoj je radio kao pomoćnik reditelja sa poznatim stvaraocima kao što su Luj Mal, Alen Resne i Žan-Pjer Melvil.
Po povratku u Nemačku 1966. režira film Mladi
Terles, adaptaciju romana Roberta
Muzila Pometnje pitomca Terlesa, koji mu donosi slavu. Ovaj film je bio
prvi međunarodni uspeh nastajućeg pokreta Novog nemačkog filma. Dobio je
nagradu kritike na Kanskom festivalu,
pored nekoliko drugih nagrada, a postigao je i komercijalni uspeh. Šlendorf je
od tada uradio mnoge adaptacije književnih dela Bertolta Brehta, Hajnriha fon Klajsta, Hajnriha Bela, Marsela Prusta,
Artura Milera, Margaret Etvud i dr.
Najveći uspeh postigao je sa
filmom Limeni doboš, ekranizacijom romana nobelovca Gintera
Grasa, za koji je dobio Oskara,
kao i Zlatnu palmu 1979. na Kanskom
festivalu. Njegov poslednji film Povratak u Montok (2017) rađen je
prema romanu Montok Maksa Friša.
Najavu filma možete pogledati OVDE.
POVRATAK U MONTAUK
RETURN TO MONTAUK
Država: Nemačka ,
2017
Program: Fest 45
Režija: Volker
Schlöndorff
Scenario: Volker
Schlöndorff, Colm Tóibín
Uloge: Stellan
Skarsgård, Nina Hoss, Niels Arestrup, Susanne Wolff, Bronagh Gallagher
Fotografija:
Jérôme Alméras
Montaža: Hervé
Schneid
Producent: Regina
Ziegler, Volker Schlöndorff, Francis Boespflug, Til Schweiger, Conor Barry,
Mike Downey and Sam Taylor
Produkcija:
Ziegler Film, Volksfilm, Gaumont, Film and Entertainment (F&ME),
Pyramide s, Barefoot Films, Senator Film, Savage
Filmografija:
2017 Return to
Montauk 2014 Diplomatie / Diplomacy / Diplomatija 2011 La mer a l’aube / Calm
at Sea / Jutarnje more 2007 Ulzhan /
Ulžan 2006 Strajk - Die Heldin von
Danzig / Strike 2004 Der Neunte Tag /
The Ninth Day / Deveti dan 2000 Die
Stille nach dem Schuß / The Legend of Rita / Ritina legenda 1998 Palmetto /
Palmeto 1996 Der Unhold / The Ogre 1991 Homo Faber / Voyager / Homo Faber 1990
The Handmaid's Tale / Priča jedne služavke 1984 Un amour de Swann / Swann’s Way
/ Jedna Svanova ljubav 1981 Die Fälschung / Circle of Deceit 1979 Die Blechtrommel / The Tin Drum /
Limeni doboš 1976 Coup de grâce 1975 Die
verlorene Ehre der Katharina Blum / The Lost Honour of Katharina Blum /
Izgubljena čast Katarine Blum 1972 Strohfeuer / A Free Woman 1972 Die Moral der Ruth Halbfass / Morals of
Ruth Halbfass 1969 Michael Kohlhaas -
Der Rebell / Man on Horseback / Mihael
Kolhas 1967 Mord und Totschlag / Degree of Murder / Ubistvo i smrtonosni udar
1966 Der junge Törless / Young Törless /
Mladi Terles
Нема коментара:
Постави коментар