Francuski film Ona (Elle)
dolazi nam iz radionce holandskog gastarbajtera-sineaste Pola Verhovena koga su proslavile „Niske strasti“. Posle
usešne pečabe u Holivudu, baš sa ovim filmom vraća se na rodni kontinet. Njime
nastavlja tragom koji je uspostavio sa „Niskim strastima“, magičnom mešavinom stila svojsvenog Romanu Polanskom i Brajanu de Palmi. Erotično, šokatno-jer je zabranjeno, napeto, smišljeno
kako bi fasciniralo gledalište i prodrmalo ih u bioskopskim sedištima.
Ali, avaj to se, ovaj put ne
dešava. Očekivani efekat izostaje. Reč je samo o dobro odrađenoj konfekciji i ništa više.
Pred nama je klasičan zaplet-
žrtve i dželata među kojima vlada neka bizarna hemija, a vrele scene korene
vuku iz kultnog „Poslednjeg tanga u Parizu“. Zgotovljeno da uzburka strasti i
sablazni, ali zar je to moguće tako lako u svetu kao što je ovaj? U kojem se stoput grđe stvari svakog dana nađu
u udarnim vestima nacionalnih televizija. Da ne spominjem da je zaplet
šablonski i već viđen. Postavlja se logično pitanje nije li Pol Verhoven puki
sadista zaogrnut u celuloidnu traku ili oštri kritičar dvostrukog morala na
velikom platnu.
Za svako ozbiljnije promišljanje
ove teze potrebna su barem dva gledišta. Ovaj film je vrlo dobro primljen na festivalu u
Kanu gde je pokupio Zlatni globus
kao najbolji strani film, a imao je ukupno jedanaest nominacija, a dobio dva Cezara
- kao najbolji film, a Izabel Iper
za najbolju glumicu:
"Hvala Polu što je postavio
ovaj film tako inteligentno, tako smelo, tako zlonamerno. U osnovi u ovom filmu
nisam glumila bolje niti gore u odnosu na neke druge filmove, ali čini mi se
kako je Elle bio bolje primećen."
Pored dobitnika, filma "Ona“, favorit za Cezara bio je film "Franc"
francuskog reditelja Fransoaa Ozona.
Lično smatram da je ovaj drugi film (pogledaj OVDE), mnogo bolji predetendent
za ovu uglednu francusku nagradu. Ako ni sa čim drugim, a ono orginalnošću i upotrebljenom filmskom tehnikom u svrhu postizanja što upečatljivog utiska na gledaoca, ali bez ikakvog kalkulisanja.
Cezar je
francuska nacionalna filmska nagrada, ustanovljena 1975. godine. Nominacije
određuje francuska Akademija filmske
umetnosti, a u konkurenciji za nagradu su filmovi prikazani tokom prethodne
godine. Nagrada je dobila ime po skulptoru Cezaru
Baldakiniju.
No vratimo se filmu-Njoj. Sasvim
drugačije svari stoje s glavnom protagoniskinjom ovog filma Izabel Iper (Isabelle Hupert) koja je samouverena, superiorna, perverzno- zavodljiva
u zategnutoj koži pedesetogodišnje Mišel, suvlasnice kompanije koja se bavi pravljenjem
video igrica, s kriminalnim nasleđem saučesništva u očevim bestijalnim
zločinima, zastrašujuća u svojoj ravnodušnosti, koja se može tumačiti i kao
bezosećajnost. Što je bilo sasvim dovoljno
za nominaciju za Oskara, koji, doduše, više nije ono što je nekad bio. Svet se
menja, ne bih rekao nabolje, nažalost.
Pol Verhoven rođen je 18. jula 1938. godine u Amsterdamu. Filmski
je reditelj prepoznatiljiv po filmovima „Niske strasti“, „Robokap“, „Totalni opoziv“,
„Šougrls“. Diplomirao je na Univerzitetu
u Lajdenu (matematika i fizika) i snimao je dokumentarne filmove za Holandsku kraljevsku mornaricu. U
Holandiji je najpoznatiji po naslovu iz 1973. godine, Ratluk, filmu koji mu je
svojom kombinacijom sirove seksualnosti i odlične priče stvorio reputaciju među
publikom, naročito muškom.
Najavu filma možete pogledati OVDE.
ONA - ELLE
Država: Francuska, Nemacka, Belgija, 2016
Program: FEST 45 Gala
Trajanje: 130’
Režija: Paul Verhoeven
Scenario: David Birke
Uloge: Isabelle Hupert, Laurent Lafitte, Anne
Consigny
Festivali: Toronto, Novi Zeland, Njujork, Kalgari, BFI
London, Kan, Čikago
Filmografija: 2016 Elle / Ona 2012 Steekspel / Tricked
2006 Zwartboek / Black Book / Crna knjiga 2000 Hollow Man / Nevidljivi čovek
1997 Starship Troopers / Svemirski vojnici 1995 Showgirls 1992 Basic Instinct / Niske strasti 1990
Total Recall / Totalni opoziv 1987 RoboCop / Robokap 1985 Flesh and Blood / Krv
i meso 1983 De vierde man / The Fourth Man / Četvrti čovek 1977 Soldaat van
Oranje / Soldier of Orange / Borba na život i smrt 1975 Keetje Tippel / Katie
Tippel 1973 Turks fruit / Turkish
Delight / Ratluk 1971 Wat zien ik / Diary of a Hooker / Beleške jedne prostitutke
Fotografija: Stéphane Fontaine
Montaža: Job ter Burg
Muzika: Anne Dudley
Producent: Saïd Ben Saïd, Michel Merkt
Produkcija: SBS s, Twenty Twenty Vision Filmproduktion
GmbH, France 2 Cinéma, Entre Chien et Loup
Нема коментара:
Постави коментар