Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) je nekada bila vrlo moćna kolonijalna sila. Koliko je samo napora trebalo Amerima (1775.—1783.) da ih se konačno ratosiljaju. Neki drugi nisu bili te sreće. S vremena na vreme u žarište javnosti iskrsnu pitanja Avganistana, Folklandskih ostrva (1833 preoteta od Argentine), Gibraltara, Kipra (nezavisno od 1960.), Malte (nezavisna od 1964.) Hongkong (vraćen Kinezima, 1997.). Živimo u vremenima kada je UK pokrenula brakorazvodnu parnicu sa Evropskom unijom (Bregzit, 2016.), a šta, šta je bilo s Indijom?
Godine 1600. osnovana je Istočnoindijska kompanija, kao nukleus
buduće dominacije nad ovom oblašću. Britanska
Indija od 1858. a od 1876. godine Indijsko
Carstvo zvanično je član Bitanske
Imperije. Sve do 1947. godine kada dobija nezavisnost. Kako?
Plan lorda Dikija Mauntbatena (Luisa od Batenberga, 1900.-1979.), rođaka britanske kraljevske porodice i Čerčilovog
miljenika, mornaričkog oficira, poznat i kao Akt o
nezavisnosti Indije usvojen je 18. jula
1947. u Londonu. Dakle, ove godine, obeležava se jubilej akta koji je
jednoj zemlji podario oslobođenje od kolonijalnog ropstva, ali, istovremeno,
izazavao veliki pokolj i seobe stanovništva, usled religiozne šarenolikosti i
socijane raslojenosti (kaste).
Sasvim prigodno i u pravom
trenutku pojavljuje se film o ovim burnim dešavanjim iz leta 1947, a za
britanski račun režira ga Indijka Gurinder
Čada! Ona prati dolazak poslednjeg britanskog
vicekralja u Indiji, stečajnog upravnika, lorda Mauntbatena (Hugh Bonneville) u raskošnu palatu, Rastrapati Bavan iz 1929. godine, dom
britanskih vladara, sa 340 soba, koju opslužuje 500 sluga, Indusa, muslimana i
sika. U bekgraundu odvoja se jedna sladunjava, boluvudska ljubavna romansa između
hindu mladića (Manish Dayal) i muslimanske devojke (Huma Qureshi). Oboje
služe u palati, a mladić je u jednoj prilici priskočio u pomoć devojčinom ocu.
Indija je bila britanska kolonija (članica Britanskog Komonvelta/od 1926). Posle velikog rata u njoj jača pokret za sticanje nezavisnosti uslovljen britanskom represijom i čestom pojavom gladi i epidemija. Na čelo ovog pokreta dolazi Mahatma Gandi koji smatra da se pobeda može postići nenasilnim otporom, kao i da hindusi i muslimani mogu živeti zajedno u miru. Sa osamnaest godina zakleo se da neće dodirnuti vino, meso i žene (bramačarje). Postoje indicije da bar jedno obećanje nije održao. Zabeleženo je da je pisao Hitleru. Možda da se posavetuje jer je i nemački kancelar i firer bio vegetarijanac i antialkoholičar.
Godine 1946. dolazi do nereda u Kalkuti, a tom prilikom strada pet hiljada ljudi. Raste svest kod Britanaca da je bolje da se što pre pokupe odatle dok ne bude kasno. Pogotovu, što su ožiljci i posledice II svetskog rata još sveži.
Britanskog kraljevog namesnika prati supruga Edvina (Gillian Anderson) koja mu u svakom momentu pruža punu podršku i njihova ćerka Pamela (Lily Travers). Oni su predstavljeni kao navodni dušebrižnici za sudbinu indijskog naroda i spremni da u svakom trenutku, ne štedeći napore, pomognu odbacajući uobičajnu ostrvsku suzdržanost i aroganciju.
Cilj tog procesa, tranzicije, je
da Indija preda onima koji tamo i žive, a lord je taj koji treba da obezbedi da
to bude bez ijedne kapi prolivene krvi i bez ijednog ispaljenog metka. Od britanskih
guvernera pojedinih provincija on saznaje da to neće ići lako, jer je zemlja
već u haosu. Vlada siromaštvo i epidemije, verska netrepeljivost između
većinske (hindu) i manjinske (muslimanske) zajednice doseže tačku usijanja. Indija
broji 565 prinčevskih država. Problemi
izbijaju skoro svugde, a najžešći sukobi su u Džunagadu, Hajderabadu i Kašmiru.
Muslimane predvodi harizmatični lider
Ali Džina (Denzil Smith) koji sanja o zasebnoj državi. S druge strane su pacifista i pristalica mirnog suživota Mahatma Gandi (1869.- 1948. Mohandas
Karamchand Gandhi, Otac nacije, Velika duša) i državnik u najavi Džavaharlal Nehru (1889.-1964. Jawaharlal
Nehru)
Zbog nespremnosti vođa na
kompromis (kasnije će se ispostaviti da su neki imali u rukavu već skriven
poneki adut) Mauntbaten posle
konsultacija sa londonskom centralom, prinuđen je da se prikloni rezervnom
planu, te da sačini pravni nacrt o podeli zemlje na Indiju i Pakistan. Za
ovako složenu operaciju određen je sumanuto kratak rok.
Granicu Indije i Pakistana iscrtao
je londonski advokat Siril Radklif
koji dotada nikada nije nogom kročio u Indiju. Pakistan je nastao od delova
teritorija, gde su muslimani bili većina, a Indija od delova teritorija sa
hindu većinom. Pakistan je pritom nehomogen, sastavaljen od dva razdvojena
dela: Zapadnog Pakistana (današnji
Pakistan) i Istočni Pakistan
(današnji Bangladeš). Radeći na ovom razgraničenju tvorac radosno
konstatuje da nigde ne povlači prave linije (afrički specijalitet).
Deli se sve u raskošnoj palati:
escajg, novac, knjige, čak i muzički instrumenti. Posluga bira strane. Poteče i
poneka suza. Kako to već biva kada se crtaju granice, nastaje masakr
nepojmljivih razmera koji briše milione života.
Tokom podele Indije desila se jedna od najvećih migracija stanovništva kada je raseljeno 14,5 miliona, a u sukobima je stradalo oko milion ljudi. Iz popisa stanovništva iz 1951. godine vidi se da je 7,2 miliona muslimana prešlo u Pakistan, a 7,2 miliona Indusa i sika u Indiju. Najveća razmena desila se u Pendžabu, gde je 5,3 miliona muslimana otišlo u Pakistan. No, ono što film čini zavodljivo fikcijom i razlikuje od stvarnog života, u njemu otac mlade muslimanke baca ćerku s voza i u zagrljaj njenom draganu druge vere. Ljubav trijumfuje u opštem metežu i sveopštem pokolju. Let the Sunshine! Hare kṛṣṇa hare kṛṣṇa, kṛṣṇa kṛṣṇa hare hare, hare rāma hare rāma, rāma rāma hare hare...
Ceremonija prenosa vlasti održana je dan ranije u Karačiju, kako bi poslednji britanski vicekralj Mauntbaten mogao da prisustvuje obema ceremonijama (i u Karačiju i u Delhiju). Zbog toga, Pakistan slavi dan nezavisnosti 14. avgusta, a Indija dan kasnije. U trenutku odvajanja na prostoru današnje Indije je ostalo više od četiri miliona muslimana, dok je na prostoru Pakistana ostalo oko sedam miliona hindusa i sika.
Na čelo Indije dolazi Džavaharlal Nehru (suosnivač Pokreta nesvrstanih zemalja) koji je izabran je za predsednika vlade i ministra inostranih poslova. Kada je Indija 1950. postala republika, ostao je na mestu predsednika vlade sve do svoje smrti.
Mahatma Gandi strada 30. januara 1948. godine. Ubija ga hinduistički ekstremista iz sekte "Hindu Mahasabha", advokat Naturam Gods, ispalivši mu tri metka iz poluautomtskog pištolja Bereta M1934 u grudi.
"Ti moraš da budeš promena koju želiš da vidiš. Nema puta ka miru. Mir je put.", govorio je Mahatma Gandi
Na čelu Pakistana je Ali Džina
koji umire godinu dana posle proglašenja nezavisnosti. Godine 1956, Pakistan se
proglasio prvom islamskom republikom na svetu. Prestonica se iz Karačija 1958. seli u Islamabad. Rascepkanost i velika
udaljenost dva „parčeta“ Pakistana kao i prisutni antagonizmu dovode do
izvajanja istočnog dela Pakistana koji je decembra 1971. godine postao
nezavisna država Bangladeš (u kojem je vladala humanitarna kriza zbog koje je
nekadašnji Bitls Džordž Harison organizovao
Koncert za Bangladeš, 1. avgust 1971.). Indija je podržala Bangladeš u nameri da se otcepi od Pakistana. A u Bangladešu su iste
godine pobijene stotine hiljada Indusa
Nasilje između hindusa i
muslimana nije se završilo ovim razgraničenjem. Između dve novoformirane države
vladao je veliki jaz, te su ratovale tri puta, dvaput zbog Kašmira. Pakistan i
dalje smatra teritoriju Kašmira otetom od strane Indije. U Indiji se s vremena
na vreme ponavljaju napadi i pokolji muslimana.
Dok su još ratovali s Nemcima, Britanci
su već popreko gledali Sovjete i spremali tajni plan pod nazivom "Nezamisliv" ("Unthinkable").
U filmu saznajemo da je Čerčil tvorac tajnog plana za Indiju, kojim je 1945.
godine definisao granice i podelu, kako bi obezbedio pristup izvorima nafte u
Karačiju i sprečio ruski uticaj. Na
Jalti je dogovorena podela Evrope
koja je bila razlog dugogodišnjeg „Hladnog
rata“. U svim tim kalkulacijama i Balkan zauzima značajno mesto, bio je meta i poligon interesa supersila, uključujući i
ovu, bivšu. Stoga, ne čude, analogije, koje se lako mogu povući. Te se u tom podkontekstu može i tumačiti ovaj film.
Vinston Čerčil (1874. -1965. u mladosti je služio vojsku u
Britanskoj Indiji) o bosonogom indijskom lideru odevenom u platno je govorio:
„Mučno je videti Gandija,
pravnika koji se sada predstavlja kao neki fakir, kako šeta polugo ispred
Velike palate u Indiji. Trebalo bi mu vezati ruke i noge i ostaviti ga da leži na
stomaku na kapijama Delhija, a onda mu na leđa postaviti krunu.“
Bronzani kip Gandija danas se uzdiže
na Trgu parlamenta u Londonu, u društvu ličnosti koje su
služile Britanskom carstvu, među
kojima je i onaj Vinstona Čerčila, oštrog
oponenta indijske nezavisnosti.
Interesantno je da Ujedninjeno Kraljevstvo Velika Britanija i
Severna Irska koja je eto, sticajem okolnosti i sopstvenim udelom imala
podosta manje-više (ne)uspešnog iskustva sa separatizmom i samo muku muče sa
secesijom (ne u umetničkom smislu). Severna
Irska uvek je bila najbuntovniji član ove kraljevske porodice. U poslednje
vreme sve su češći nagoveštaju da Škotska
namerava da krene svojim putem. Istorije se dešava ali i ponavlja. Ponekad i
kod kuće.
A ako vas zanima šta se posle dešavalo s lordom Mauntbatenom moram vas sa žaljenjem izvestiti da nije imao nimalo sreće. Zajedno sa unukom ubijen je u Irskoj u bombaškom napadu koju je izvela Irska revolucionarna armija (IRA).
Deluje da je Gurinder Čada u ovom filmu pokušala nemoguće; da ne izneveri Indijce, ne zameri se Britancima i ne uvredi previše muslimane. Ovaj raskošan film rađen u maniru Hiljadu i jedne noći iz Dizni studija, dakle zastaje na pola puta i nudi slatku obmanu- niko nije kriv, tako je moralo biti. Da je bila malo smelija rezultat bi bio zanimljiviji svakako.
A ako vas zanima šta se posle dešavalo s lordom Mauntbatenom moram vas sa žaljenjem izvestiti da nije imao nimalo sreće. Zajedno sa unukom ubijen je u Irskoj u bombaškom napadu koju je izvela Irska revolucionarna armija (IRA).
Deluje da je Gurinder Čada u ovom filmu pokušala nemoguće; da ne izneveri Indijce, ne zameri se Britancima i ne uvredi previše muslimane. Ovaj raskošan film rađen u maniru Hiljadu i jedne noći iz Dizni studija, dakle zastaje na pola puta i nudi slatku obmanu- niko nije kriv, tako je moralo biti. Da je bila malo smelija rezultat bi bio zanimljiviji svakako.
Gurinder Čada rođena je 1960. godine u Keniji, a odrasla u Londonu.
Karijeru je započela kao reporter Radija
BBC. Režirala je nekoliko nagrađivanih dokumentaraca za BBC, a ušla je u
saradnju i sa Britanskim filmskim
institutom (BFI) i kućom Channel
Four. Godine 1990. osnovala je sopstvenu produkcijsku kuću, Umbi Films.
Najavu filma možete pogledati OVDE.
KUĆA KRALJEVOG
NAMESNIKA
VICEROY’S HOUSE
Program: Fokus
Evropa
Trajanje: 106’
Režija: Gurinder
Chadha
Scenario: Paul
Mayeda Berges, Moira Buffini, Gurinder Chadha
Uloge:
Gillian Anderson,
Michael Gambon, Om Puri, Manish Dayal
Festivali: 2016
Berlin / Berlin International Film Festival
Filmografija:
2017 Viceroy’s
House / Kuća kraljevog namesnika 2010 It’s a Wonderful Afterlife / Zagrobni
život je lep 2008 Angus, Thongs and Perfect Snogging / Angus, tange i
ljubljenje s vatanjem 2004 Bride & Prejudice / Udaja i predrasude 2002 Bend
It Like Beckham / Igraj kao Bekam 2000 What’s Cooking? / Šta se kuva? 1993
Bhaji on the Beach
Fotografija: Ben
Smithard
Montaža: Valerio
Bonelli, Victoria Boydell
Muzika: A. R.
Rahman
Producent: Paul
Mayeda Berges, Gurinder Chadha, Deepak Nayar
Produkcija: BBC
Films, Bend It Films, Pathé
Нема коментара:
Постави коментар