петак, 23. јул 2021.

Izložba radova Teodore Jurić-Miljuš u Galeriji FLU


 Izložba radova Teodore Jurić-Miljuš u Galeriji FLU predstavlja značajan doprinos promovisanju galerijskog programa. Značaj izložbe se ogleda kako u temi koja ukazuje na problem sve većeg zagađenja prirode, tako i u karakterističnoj, specifičnoj za umetnicu, izvedbi tehnike asamblaža.

 

Priroda koja nas pleni i nadahnjuje svojom lepotom, našom neodgovornošću i nemarom gubi svoj sjaj. Prikupljanjem otpada i njegovom reciklažno-artističkom prenamenom, umetnica kreira likovna rešenja koja prikazuju očišćenu, isceljenu prirodu. Shvatajući umetnost kao proaktivnu simbiozu etike i estetike – kao nameru da se pobudi lična odgovornost i težnja za stvaranjem, a ne uništavanjem, Teodora Jurić-Miljuš stvara novi, poseban svet od odbačenih predmeta i materijala.

 

Stoga asamblaž  (fr. assemblage – spajanje, sklapanje) koji podrazumeva spajanje različitih objekata i/ili njihovih delova u cilju stvaranja kompozicije postaje njena odabrana tehnika odgovarajuća poruci dela. Njeni asamblaži se mogu opisati kao prostorni kolaži koji nisu ni slika, ni skulptura, ni arhitektura već njihova mimikrija.

 

Specifičan metod Teodorinih asamblaža podrazumeva preduslov jukstapozicije (fr. juxtaposition, od lat. iuxta: pored, positio: položaj) – stavljanje jednog pored drugog poredmeta/objekata i/ili njihovih delova, ali uz suptilno vizuelno sugerisanje njihove prirodne povezanosti čineći ove asamblaže mestima stvaranja poetskih metafora. Posmatrač ima potpunu slobodu tumačenja i misaonog povezivanja delova u koherentnu celinu, bojeći svaki pojedinačni sastavni element svojom subjektivnošću, uzimajući učešće u oblikovanju poezije. Pošto se svaki njegov sastavni element može misaono transformisati i interpretirati na mnoštvo načina, asamblaž zadobija oblik poezije. Može se reći da je asamblaž metafizički i poetski, isto koliko je fizički i realistički. On predstavlja fizičku materiju koja se misaono, na individualnom nivou,  preobražava u poeziju.


 

Asamblaži Teodore Jurić-Miljuš, po svom načinu stvaranja bliski su delima avangardnih umetnika početka i sredine 20. veka: Šperijevim (Daniel Spoerri) asamblažnim slikama-zamkama (tabeaux piège), jer se nešto što zauzima horizontalnu orjentaciju sagledava iz vertikalne pozicije; Stankijevičevim (Richard Stankiewicz) asamblažnim skulpturama, koje jukstapoziciraju odbačene delove predmeta, objekata i materijala; Švitersovom (Kurt Schwitters) asamblažnom mercu (merz), zato što se primarno sklapa i gradi kao formalni ritam likovne kompozicije.

 

Po svojoj društveno-angažovanoj poruci, kojom želi da skrene pažnju i upozori na probleme ugrožavanja životne sredine, kako bi se probudila lična odgovornost, asamblaži umetnice srodni su radovima umetnika njene generacije poput projekta Čišćenje koji je realizovao Andrej Josifovski (Pijanista) ili Ekološke pesme kantautorke Jelene Petošević (Lady Jelena).

 

Želim da verujem da stasava generacija umetnika, koja će svojom afirmativnom umetničkom kreacijom delovati na scenu, na kojoj je osetno prisutan pravac destruktivne umetničke manipulacije. Mišljenja sam da je uloga umetnika i njegove umetnosti danas da upozore na opasnosti koje prete i ugrožavaju naše telo i dušu, kao i okolinu koja nas okružuje; i da, zatim, svojim kreativnim angažovanjima stvore umetničko delo koje izražava stvarnost ne onako kakva ona jeste, već onako kakva bi stvarnost mogla da bude.

 

 

Olivera Erić

 

 


 

Teodora Jurić - Miljuš je rođena 1985. godine u Bernu, Švajcarska. Studirala je slikarstvo u klasi prof. Koste Bunuševca na Akademiji lepih umetnosti u  Beogradu. Kostimografiju diplomirala 2008. godine na istoj Akademiji. Bavi se slikarstvom, modnim dizajnom, dizajnom nakita, grafičkim dizajnom i fotografijom. Član ULUS-a od 2010. godine. Student diplomskih akademskih studija - Master na studijskoj grupi za nove likovne medije  na Akademiji umetnosti u Novom Sadu od oktobra 2010. godine.  Samostalne izložbe

2007. Caffe Nestra, Beograd 2008. Galerija Strategie Art, Beograd 2009. Kuća Đure Jakšića, Beograd 2011. Galerija Terra, Kikinda  Kolektivne izložbe 2006. Galerija ULUPUDS, Beograd 2007. Akademija likovnih umetnosti, Beograd 2008. Galerija Progres, Beograd 2010. Paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd 2010. Međunarodno Bijenale minijature, Moderna galerija, Gornji Milanovac 2010. Art Festival Mikser, Beograd 2010. ‘’Novogodišnja riznica’’, Galerija 78, Beograd 2011. Likovna kolonija ‘’Sokolica’’, Zvečan 2012. Serbian Contemporary Artists Reveal, Galerija Strategie Art, Beograd 2014. Designmarkt Edelstoff, Anker Expedithalle, Beč, Austrija 2014. Foire de Paris, Pariz, Francuska 2014. Edelstoff goes Gratz, Design Halle, Grac, Austrija 2014. Edelstoff goes Klagenfurt, Stadhaus, Klagenfurt, Austrija 2015. Međunarodni ex-tempore, Obalne Galerije, Piran, Slovenia 2015. Designmarkt Edelstoff, MARX HALLE, Beč, Austrija 2015. L’Artigiano in Fiera, Milano, Italija 2016. L’Artigiano in Fiera, Milano, Italija 2016. Fesch, Ottakringer Brauerei, Beč, Austrija 2020. NEĆU MOŽE, HOĆU MORA! Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić ”, Beograd

 

„POTREBA ZA MRŽNJOM“ NA XXVII SARAJEVO FILM FESTIVALU


Dokumentarni film reditelja Filipa Čolovića „Potreba za mržnjom“ biće prikazan u takmičarskom programu XXVII Sarajevo Film Festivala. Tragično ubistvo tridesetogodišnjeg mladića Fedora Frimermana potreslo je čitavu Srbiju.

Čolović je izgubio svog brata Fedora 2013. godine kojeg je obezbeđenje beogradskog splava Sound tuklo do smrti naočigled posetilaca. Film kroz intimnu ispovest reditelja istražuje korene bezrazložnog nasilja i mržnje u našem društvu.



„Potreba za mržnjom“ je premijerno prikazana na Međunarodnom festivalu dokumetnarnog filma Beldocs, a na 68. Martovskom festivalu je proglašen najboljim dugometražnim dokumentarnim filmom. Prikazivanjem na predstojećem XXVII Sarajevo Film Festivalu doživeće regionalnu premijeru.




U filmu su pored svirepog ubistva Fedora Frimermana, obrađeni tragični slučajevi od 2000. do 2015. godine, počev od prebijanja glumca Dragana Maksimovića, ubistva Slobodana Vukića, zatim slučaj keruše Mile i Brisa Tatona, kao i vršnjačko nasilje i tragedija mladog Alekse Jankovića iz Niša. Kroz ove i druge slučajeve reditelj istražuje kako se stvara i širi mržnja, i kako smo kao društvo lako pristali na nasilje koja nas okružuje.



Muziku za film radio je Srđan Marković, montažer je Bojan FIlipović, a direktor fotografije Gojko Despotović, dok scenario i režiju potpisuje Filip Čolović. Film je podržan od strane Filmskog centra Srbije.

U katogoriji dokumentarnih filmova (izbor selektorke Rade Šešić), za nagrade „Srce Sarajeva“ za najbolji dokumentarni film, Nagradu za ljudska prava i Specijalnu nagradu žirija, takmiči se 16 ostvarenja iz 14 zemalja (uključujući koprodukcije).

Premijera prve dve epizode serije „Kljun” na zatvaranju XXVIII Festivala evropskog filma Palić

 


Poslednjeg dana XXVIII  Festivala evropskog filma Palić, na Letnjoj pozornici na Paliću u 23 časa će, kao specijalna projekcija, premijerno biti prikazane prve dve epizode nove srpske serije Kljunu režiji Jelene Gavrilović i Uroša Tomića. U fokusu ove serije je Sonja Kljun, ambiciozna detektivka iz Beograda, poslata u Suboticu da ispita seriju sumnjivih samoubistava. Ali kada je istraga odvede na trag ozbiljne zavere, Sonju počinju da proganjaju snovi iz njene traumatične prošlosti, i još strašnije budućnosti.

Na završnoj konferenciji za medije Festivala evropskog filma Palić, o seriji su govorili reditelji Jelena Gavrilović i Uroš Tomić, glumci Ivana Vuković, Stefan Vukić i Mićko Ljubičić, i producentkinja Biljana Prvanović.





Rediteljka Jelena Gavrilović je povodom premijere serije na Paliću rekla: 


Pre godinu dana smo bili ovde i snimali, pa će doći dosta ljudi koji su učestvovali u samoj seriji i pojavljivali se u raznim delovima snimanja. Mi se stvarno baš radujemo”.

Reditelj Uroš Tomić je o projekciji na filmskom festivalu rekao: 

Svaka serija je rađena prvo za televiziju i za taj format. Onda je stvarno velika trema kada je gledate na platnu i pred publikom. Mislim da će za nas ovo biti ozbiljan test, ali najbolja publika je odavde, ona koja voli film. Mi jesmo probali da ovu seriju napravo tako da barem pomalo bude filmska”



Glumica Ivana Vuković govorila je o liku detektivke Sonje Kljun, koju tumači u seriji: 

Meni je interesantno i uzbudljivo bilo to što je zapravo više uloga u kojima ona mora bude, češće nevoljno. Tu su uloge majke, inspektora na krvnim deliktima, supruge, ćerke, partnera, i ona se ne snalazi najbolje u njima. Za mene je možda uloga majke bila najznačajnija, i odatle su se pokretale njene druge uloge”.



Pored reditelja Jelene Gavrilović i Uroša Tomića, na seriji su radili i scenaristi Matija Dragojević i Ljubica Luković. Uloge tumače Ivana Vuković, Drena Mršić, Stefan Vukić, Mićko Ljubičić, Ljiljana Blagojević, Ivana V. Jovanović, Ljubiša Milišić, Mirko Vlahović, Mario Knezović. Fotografiju potpisuje Dušan Grubin, montažu je radio Nemanja Ćeranič, a scenografiju Livija Mikić i Nevena Mijušković. Kostimografkinja je Tatjana Strugar, muziku je pisao Vladimir Pejković, dok je za zvuk  bio zadužen Vladan Koki Korać. Producent serije je Biljana Prvanović, a kreativni producent Srđan Dragojević.

 

Foto: Igor Irge, 

Beldocs na N1

 


Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs i Televizija N1 nastavljaju saradnju i ove godine, kao uvod u 14. Beldocs koji će biti održan od 9. do 16. septembra. Počevši od 24. jula, svake subote od 20 sati, na TV N1 biće prikazivani filmovi koji su premijerno viđeni na prethodnim izdanjima Beldocsa, a koji su privukli veliku pažnju gledalaca, stručne javnosti i filmskih kritičara. Na programu će biti filmovi: “RGB”, “Grad smoga”, “Pavlenski: Čovek i moć”, “Forum”, “Dobro došli u Sodomu”, “Zemlja kartela”, “Za Samu” i “Zemlja je plava kao pomorandža”. Prethodno je već u okviru ovog programa saradnje na N1 prikazan film “Suđenje Ratku Mladiću”.

 

Američki film “RBG” Džuli Koen i Betsi Vest je hronika života nedavno preminule sudije Vrhovnog suda SAD-a Rut Bejder Ginsberg, od njenog rođenja u porodici jevrejskih imigranata u Bruklinu preko borbe za jednakost polova i pravnih trijumfa, pa sve do njenog današnjeg statusa kao ikone pop kulture. “RBG” je bio nominovan za Oskara za najbolji dokumentarni film i dobitnik je brojnih nagrada.

 


Kineski “Grad smoga” (Smog Town) Menga Hana je priča o Langfangu, nadomak Pekinga, jednom od najzagađenijih gradova u Kini, u čijem se Zavodu za zaštitu životne sredine naporno trude kako bi to promenili.

 

Nemački “Pavlenski: Čovek i moć” (Pavlensky: Man and Might) Irene Langeman prikazuje umetnika Pjotra Pavlenskog i njegovu zabrinutost za slobodu pojedinca suočenog sa državnom moći u Rusiji, koji je posle performansa zašio usta, svoj skrotum ekserima zakucao na Crvenom trgu i zapalio vatru na vratima štaba ruske tajne službe kako bi izrazio protest protiv “državnog terora”, zbog čega je sedam meseci proveo u zatvoru.

 

Nemačko-švajcarski “Forum” (The Forum) Markusa Vetera prati 81-godišnjeg osnivača Svetskog ekonomskog foruma Klausa Švaba tokom dve godine, dok radi na ostvarenju svoje misije - poboljšanje stanja u svetu, i nakon pisma aktivistkinji Greti Tunberg.

 

Austrijski “Dobro došli u Sodomu” (Welcome to Sodom) Kristijana Krenesa i Florijana Vajgensamera je mračni film o deponiji u Gani, mestu gde se reciklira elektronski otpad sa Zapada i gde tehnologija postaje metafora kapitalističkog luksuza.

 

Meksičko-američka “Zemlja kartela” (Cartel Land) Metjua Hajnemana prateći meksičku paramilitarnu grupu Autodefensas priča o propasti zakona i nevidljivoj liniji između dobra i zla, u kojoj se odmetnici nalaze sa dve strane granice. “Zemlja kartela” je bio u konkurenciji za Oskara za najbolji dokumentarni film.

 


Dokumentarno delo “Za Samu” Vad Al-Kateab i Edvarda Votsa, koje je osvojilo nagradu Britanske akademije za filmsku i TV umetnost (BAFTA) i bio nominovan za Oskara, intimno je putovanje kroz ratno iskustvo u Alepu u Siriji i izraz ljubavi mlade majke prema kćerki prikazan kroz potresnu priču o životu Vad Al-Kateab, koja se zaljubljuje i udaje za doktora Hamzu i rađa Samu, dok se oko nje vodi strašan sukob. Ovaj film je dobitnik nagrade za najbolji evropski dokumentarac i brojnih drugih nagrada. Takođe je bio u najužem izboru za Oskara za najbolji dokumentarni film.

 

Ukrajinsko-litvanski “Zemlja je plava kao pomorandža” (The Earth Is Blue as an Orange) Irine Cilik je slika ratnog područja u Ukrajini, u kojem samohrana majka i njeno četvoro dece uspevaju da održe svoj dom kao sigurno utočište, gajeći strast prema filmu.

 

Film “Suđenje Ratku Mladiću” režirali su Robert Miler i Henri Singer koji su su imali nesmetan pristup braniocima, tužiocima i svedocima, kao i Mladićevoj porodici. Film je istovremeno ljudska priča i svedočenje o suđenju, ali i o nasleđu koje nam Haški tribunal ostavlja, kao i kratka istorija devedesetih godina.

 

Tokom ovogodišnjeg Beldocsa biće prikazano više od 120 filmova u ustaljenim festivalskim programima: Međunarodni takmičarski program, Srpski takmičarski program, Vatromet, Meteori, Povetarac, Naslovna strana, Udarni termin i drugim. U istim terminima biće održan i Beldocs Industry uz podršku EU kroz program Kreativna Evropa i podprogram MEDIA: Beldocs VR/AR Academy, Beldocs in Progress, Serbian Docs in Progress, Documentaries for Kids & Youth i Beldocs Market.

 

Program:

 

  •  24.07. RBG, režija  Julie Cohen, Betsy West, SAD, 2018, 98’
  •   31.07. Grad smoga, režija Meng Han, Kina, Južna Koreja, Holandija, 2019, 89'
  •   7.08. Pavlensky: Čovek i moć, režija Irene Langemann, Nemačka, 2016, 99’
  •   14.08. Dobrodošli u Sodomu, režija Florian Weigensamer, Christian Krönes, Austrija, 2018, 90'
  •   21.08. Zemlja kartela, režija Matthew Heineman, SAD, 2015, 100’
  •  28.08. Za Samu, režija Waad al-Kateab, Edward Watts, Velika Britanija, 2019, 95'
  •   4.09. Zemlja je plava kao pomorandža, režija Iryna Tsilyk, Ukrajina, Litvanija, 2020, 74'

Film „Nečista krv – greh predaka” premijerno prikazan na XXVIII Festivalu evropskog filma Palić

  



Film „Nečista krv – greh predaka” reditelja Milutina Petrovića večeras, 22. jula, premijerno je prikazan na Letnjoj pozornici Festivala evropskog filma Palić. Ovo ostvarenje nalazi se u Glavnom takmičarskom programu festivala, gde je u konkurenciji za Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, kao i za Specijalnu nagradu žirija. Reditelj filma, Milutin Petrović, obratio se publici pred početak, a ekipa filma se poklonila publici po završetku projekcije. Film će imati svoju bioskopsku premijeru 24. avgusta u Beogradu.

 

Milutin Petrović, reditelj filma, povodom svetske premijere ovog ostvarenja je rekao: 


„Zahvaljujem se festivalu, Paliću i Subotici na dobrodošlici i gostoprimstvu. Nadam se da je ovo trenutak kada možemo da, za sledećih sat i po, mi budemo vaši domaćini, a vi gosti u našoj priči. Dobrodošli u 1850. godinu i jednu priču koju smo ispričali.”.

 


Film prati priču o Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

 


Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristovski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio repliku Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Fim je nastao u produkciji This and That Productions.

 

Foto: Ivica Vojni

Svetska premijera srpske koprodukcije „Elegija lovora” Dušana Kasalice na Sarajevo Film Festivalu


 Elegija lovora”, debitantski igrani film mladog crnogorskog reditelja Dušana Kasalice, svoju svetsku premijeru imaće u Glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg izdanja Sarajevo Film Festivala, koji se održava od 13. do 20. avgusta.

Jelena Angelovski, producentkinja filma, povodom premijere filma je istakla: 


Elegija lovora je pre tri godine bila deo Sarajevskog filmskog festivala svojim učešćem na platformi CineLink Industry Days, dok je reditelj Dušan Kasalica u prethodnim godinama, sa svojim kratkim filmovima, osvojio nagrade Srce Sarajeva i Specijalno priznanje žirija. U tom smislu, naša povezanost sa ovim festivalom i njegovom organizacijom prirodno je dovela do toga da se Dušanov debi nađe u zvaničnoj takmičarskoj selekciji i zato se veoma radujemo. Publika se vraća na festivale i divno je videti sve prijatelje i kolege nakon toliko vremena baš u Sarajevu”.




U ovom ostvarenju uglađeni univerzitetski profesor Filip, u interpretaciji Frana Lasića, odlazi sa suprugom (koju glumi Savina Geršak) na odmor. Nakon nekoliko dana provedenih u ugodnom, monotonom ambijentu hotelske banje, njihov naizgleda idealan brak se završava. Čini se da Filipov život propada, ali okovan samopouzdanjem, on svaku novu situaciju u životu prihvata sa neobičnom lakoćom.

Glumačku ekipu, pored Frane Lasića i Savine Geršak, čine Nikolina Bogdanović, Momo Pićurić, Olivera Vuković, Draginja Voganjac, Lidija Kordić, Lidija Petrone, Zoran Trojanović. Direktor fotografije je Igor Đorđević, scenografkinja i kostimografkinja Natalija Vujošević, dizajner zvuka Jakov Munižaba, montažerka Jelena Maksimović, dok je producentkinja Jelena Angelovski.

Elegija lovora” nastala je u produkciji Meander Filma uz podršku Filmskog centra Crne Gore i u koprodukciji sa Non-Aligned Films iz Beograda. Projekat je takođe podržan i od strane Filmskog centra Srbije.

Foto: Promo, autor stilova Igor Đorđević

Zlatni toranj 28. Festivala evropskog filma Palić filmu „Najgora osoba na svetu“ Joakima Trira


 Na završnoj konferenciji za medije 28. Festivala evropskog filma Palić, 23. juna na Velikoj terasi proglašeni su dobitnici nagrada Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, specijalnog priznanja žirija Glavnog takmičarskog programa, nagrade za najbolji film u selekciji Paralele i Sudari, specijalnog priznanja žirija kritike i nagrade žirija FIPRESCI, kojima će priznanja biti uručena na svečanoj ceremoniji zatvaranja festivala.

 



Međunarodni žiri 28. Festivala evropskog filma Palić 2021, je za najbolji film Glavnog takmičarskog programa festivala odabrao ostvarenje Najgora osoba na svetu“ reditelja Joakima Trira. Žiri u sastavu: filmski kritičar Klaus Eder (Nemačka), glumica Minja Peković (Srbija), filmski reditelj Jovan Arsenić (Nemačka), filmski reditelj Kristos Nikou (Grčka) i filmska rediteljka Daria Oniščenko (Ukrajina), nagradu Zlatni toranj dodeljuje „za majstorstvo korišćenja svih elemenata kinematografije u dubinskom istraživanju psihologije ljudskih odnosa u savremenom društvu“.

 


Nagrada Palićki toranj za najbolju režiju pripala je Feritu Karahanu za režiju filma „Čuvar brata svojega“, realizovanog u tursko-rumunskoj koprodukciji. Žiri je obrazloženju naglasio da nagradu reditelju dodeljuje „za prefinjen način na koji otkriva društveno stanje u Istočnoj Turskoj.“

 


Žiri dodeljuje specijalno priznanje britanskoj produkciji „Dnevnik iz Gvantanama“ u režiji Kevina Mekdonalda, za glumačku bravuru Tahara Rahima i režiju Kevina Mekdonalda zbog kojih smo osetili patnju zatvorenika u Gvantanamu.“

 

Žiri je ovogodišnji Glavni takmičarski program ocenio kao odličan.

 


Međunarodni žiri kritike 28. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: filmska kritičarka Ana Šturm (Slovenija), filmski kritičar Dominik Sobolevski (Poljska) i filmska kritičarka Suzana Zlatanović (Srbija), doneo je jednoglasnu odluku da za najbolji film u takmičarskom programu Paralele i Sudari odabere ostvarenje „Nun of your business“ Ivane Marinić Kragić.

 

"Glavna nagrada za selekciju Paralele i Sudari ide odvažnom, tematski izazovnom, ali i inspirativnom, toplom i duhovitom filmu koji je duboko odjeknuo u nama. Ovo je priča o snazi ljubavi, ali i priča o neizmernoj količini hrabrosti - hrabrosti da se suprotstavimo institucijama koje i dalje - tako često - oblikuju i definišu naš život, hrabrosti da ustanemo za svoja prava, svoje želje, svoju ljubav i slobodu. Ovaj film je važan jer je hrabro umetničko delo, ali je još važniji jer je poruka od ljudi za ljude. A poruka glasi: ko sam ja i kako živim svoj život is Nun of Your Business.", navodi se u obrazloženju Međunarodnog žirija kritike.

 


Specijalno priznanje žirija kritike dodeljuje se filmu Dečak“ Vitalija Akimova, koji je ovu odluku obrazložio rečima:

„Žiri bi želeo da posebno istakne brutalno iskren i duboko ličan film koji se urezao u naše stomake, ali  i u naša srca - nešto što su u stanju da urade samo sjajni filmovi i filmski stvaraoci. Iako je ovo prvi film koji je režiser Akimov ikada snimio, primećuju se tragovi genijalnosti koje poseduju samo veliki majstori filma. Imati hrabrosti i pogledati pravo u ponor bola, bede i krhkosti ljudskih života, kao i sposobnost pretvaranja toga u umetnost zaista je izuzetna stvar. Ovaj mali a istovremeno veoma veliki film takođe nam govori nešto važno o moći umetnosti: umetnost spašava živote.“

 

Žiri FIPRESCI 28. festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Andoni Iturbe Tolosa (Španija), Dinu-Joan Nikula (Rumunija) i Barbara Gaser (Austrija), nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa proglasio je film „Najgora osoba na svetu“ Joakima Trira, „za oporu i otrežnjujuću studiju karaktera, koja stavlja u fokus stanje savremene žene kao nesigurne ali osnažene ličnosti, u obliku vizionarskog postromantičnog filma.“

четвртак, 22. јул 2021.

XXVII Sarajevo Film Festival: U konkurenciji za nagrade Srce Sarajeva

 


U konkurenciji za nagrade Srce Sarajeva 47 filmova

Za nagrade Srce Sarajeva u Takmičarskim programima 27. Sarajevo Film Festivala ukupno će se takmičiti 47 filmova.

U četiri takmičarske selekcije – igranog, dokumentarnog, kratkog i studentskog filma – 18 filmova će zabeležiti svetsku, 3 međunarodnu, 1 evropsku, 24 filma regionalnu i 1 bosanskohercegovačku premijeru.

Ove godine selekcioni tim pod vođstvom Izete Građević, kreativne direktorke Sarajevo Film Festivala, pogledao je 683 filma: 135 dugometražnih igranih, 153 dokumentarna, 245 kratkih i 150 studentskih.

Elma Tataragić, selektorka Takmičarskog programa – igrani film u program je uvrstila 9 filmova, od kojih će 2 imati svetsku, a 7 filmova regionalnu premijeru.

Rada Šešić, selektorka Takmičarskog programa – dokumentarni film selektovala je 16 filmova: 8 filmova će u Sarajevu zabeležiti svetsku, 1 evropsku, 6 regionalnu i 1 bosanskohercegovačku premijeru.

U Takmičarskom programu – kratki film, prema odluci selektorke Elme Tataragić, ove godine biće 10 filmova: 4 će imati svetsku, a 6 filmova regionalnu premijeru.

Asja Krsmanović, selektorka  Takmičarskog programa – studentski film, u program je uvrstila 12 filmova, od kojih će 4 imati svetsku, 3 međunarodnu, a 5 regionalnu premijeru.

 

Program obuhvata filmove i autore iz Albanije, Armenije, Austrije, Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Kipra, Grčke, Gruzije, Mađarske, Severne Makedonije, Malte, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije (Kosova*), Slovenije i Turske.

 


 

TAKMIČARSKI PROGRAM – IGRANI FILM 2021.

 

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI IGRANI FILM

Novčanu nagradu u iznosu od 16.000 € sufinansira Turistička zajednica Kantona Sarajevo

 

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJEG REDITELJA / REDITELJKU

Novčanu nagradu u iznosu od 10.000 € obezbeđuje Agnes B.

 

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJU GLUMICU

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

 

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJEG GLUMCA

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

 

1. ELEGIJA LOVORA, Dušan Kasalica (Crna Gora, Srbija, 2021, 93 min.) – svetska premijera

2. STVARI VREDNE SUZA / A LEGJOBB DOLGOKON BŐGNI KELL, Cristina Grosan (Mađarska, 2021, 84 min.) – svetska premijera

3. BEBIA, JEDINA ČEŽNJA MOJE DUŠE / BEBIA, À MON SEUL DÉSIR, Juja Dobrachkous (Gruzija, Ujedinjeno Kraljevstvo, 2020) – regionalna premijera

4. BRDO NA KOJEM RIČU LAVICE / LA COLLINE OÙ RUGISSENT LES LIONESS, Luàna Bajrami (Kosovo*, Francuska, 2021, 83 min.) – regionalna premijera

5. KELTI, Milica Tomović (Srbija, 2021, 106 min.) – regionalna premijera

6. MESEC, 66 PITANJA / SELENE 66 QUESTIONS, Jacqueline Lentzou (Grčka, Francuska, 2021, 108 min.) – regionalna premijera

7. MURINA, Antoneta Alamat Kusijanović, (Hrvatska, Brazil, SAD, Slovenija, 2021, 92 min.) – regionalna premijera

8. TRAŽEĆI VENERU / NË KËRKIM TË VENERËS, Norika Sefa (Kosovo*, 2020, 111 min.) – regionalna premijera

9. VELIKA SLOBODA / GROSSE FREIHEIT, Sebastian Meise (Austrija, Nemačka, 2021, 116 min.) – regionalna premijera

 

 

TAKMIČARSKI PROGRAM – DOKUMENTARNI FILM 2021.

 

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI DOKUMENTARNI FILM

Novčanu nagradu u iznosu od 3.000 € obezbeđuje Vlada Švajcarska

 

NAGRADA ZA LJUDSKA PRAVA

Novčanu nagradu u iznosu od 3.000 € obezeđuje Kraljevina Holandija

 

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA

Novčana nagrada u iznosu od 2.500 €

 

1. BOSANSKI BRODVEJ, Jasmina Beširević (Hrvatska, 2021, 30 min.) – svetska premiera

2. DISTURBED EARTH, Kumjana Novakova, Guillermo Carreras-Candi (Bosna i Hercegovina, Španija, Severna Makedonija, 2021, 71 min.) – svetska premijera

3. DIVE / DÍVÁK, Máté Kőrösi (Mađarska, 2021, 80 min.) – svetska premijera

4. HORIZONT, Tanja Deman (Hrvatska, 2021, 25 min.) – svetska premijera

5. ISTI SAN / ACELAȘI VIS, Vlad Petri (Rumunija,  2021, 29 min) – svetska premijera

6. KAD SMO MI BILI ONI / WHEN WE WERE THEM, Danis Tanović, Damir Šagolj (Bosna i Hercegovina, 2021, 15 min.) – svetska premijera

7. NEDJELJOM / EVERY SUNDAY, Keti Papadema (Kipar, 2020, 24 min.) – svetska premijera

8. ŽŽŽ (ŽURNAL O ŽELIMIRU ŽILNIKU), Janko Baljak (Srbija, 2021, 90 min.) – svetska premijera

9. SUNNY / MZIURI, Keti Machavariani (Gruzija, 2021, 67 min.) – europska premijera

10. LES ENFANTS TERRIBLES / YARAMAZ ÇOCUKLAR, Ahmet Necdet Çupur (Turska, Francuska, Nemačka, 2021, 93 min.) – regionalna premijera

11. LOOKING FOR HORSES, Stefan Pavlović (Bosna i Hercegovina, Holandija, Francuska, 2021, 88 min.) – regionalna premijera

12. POMIRENJE / ODPUŠČANJE, Marija Zidar (Slovenija, Srbija, Crna Gora, Kosovo*, 2021, 82 min.) – regionalna premijera

13. POTREBA ZA MRŽNJOM, Filip Čolović (Srbija, 2020, 81 min.) – regionalna premijera

14. SOLDAT AHMET, Jannis Lenz (Austrija,  2021, 76 min.) – regionalna premijera

15. TVORNICE RADNICIMA, Srđan Kovačević (Hrvatska, 2021, 105 min.) – regionalna premijera

16. PEJZAŽI OTPORA, Marta Popivoda (Srbija, Francuska, Nemačka, 2021, 95 min.) – bh. premijera

 

 

TAKMIČARSKI PROGRAM - KRATKI FILM 2021.

 

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI KRATKI FILM -  kvalifikacioni film za prijavu za nagradu Oskar

Novčanu nagradu u iznosu od 2.500 € obezbeđuje Podravka

 

NOMINACIJA ZA KANDIDATURU ZA NAGRADU EUROPSKE FILMSKE AKADEMIJE U KATEGORIJI NAJBOLJI KRATKI FILM 2021.

 

1. DRHTAJ SRCA / TENGNEFES, Azer Guliev (Azerbejdžan, 2021, 15 min.) – svetska premijera

2. SA BALKONA / FROM THE BALCONY, Aris Kaplanidis (Grčka, 2020, 13 min.) – svetska premijera

3. SOLO MOD / SOLO MODE, Tamara Kotevska (Severna Makedonija, Turska, SAD, 2021, 30 min.) – svetska premijera

4. SVE ŠTO DOLAZI, Mate Ugrin (Hrvatska, Francuska, 2021, 24 min.) – svetska premijera

5. BRUTALIA, DANI RADA / BRUTALIA, DAYS OF LABOUR, Manolis Mavris (Belgija, Grčka, 2021, 26 min.) – regionalna premijera

6. INTERFON 15, Andrei Epure (Rumunija, 2021, 22 min.) – regionalna premijera

7. KAZNENI UDARAC / KAZENSKI STREL, Rok Biček (Hrvatska, Slovenija, Austrija, 2021, 15 min.) – regionalna premijera

8. RASELJENI / PA VEND, Samir Karahoda (Kosovo*, 2021, 15 min.) – regionalna premijera

9. SEVERNI POL / SEVEREN POL, Marija Apchevska (Severna Makedonija, Srbija, 2021, 15 min.) – regionalna premijera

10. STEAKHOUSE, Špela Čadež (Slovenija, Nemačka, Francuska, 2021, 10 min.) – regionalna premijera

 

 

TAKMIČARSKI PROGRAM - STUDENTSKI FILM 2021.

 

SRCE SARAJEVA ZA NAJBOLJI STUDENTSKI FILM

Novčanu nagradu u iznosu od 1.000 € obezbjeđuje Vijeće za regionalnu saradnju

 

1. JEČAM / JEČAM ŽELA, Andrija Mugoša (Crna Gora, 2021, 18 min.) – svjetska premijera

2. KAD JUTRO SVANE, Karmen Obrdalj (Bosna i Hercegovina, 2021, 23 min.) – svjetska premijera

3. KAD TAMA IZGUBI / OTAN ECHASE I NICHTA, Asteris Tziolas (Grčka, 2021, 17 min.) – svjetska premijera

4. LETNI PLANOVI / PLANURI DE VACANTA, Alexandru Mironescu (Rumunija, 2021, 26 min.) – svetska premijera

5. ČEKAJ ME, Damir Markovina (Hrvatska, 2020, 42 min.) – međunarodna premijera

6. OTAVA, Lana Bregar (Slovenija, 2021, 15 min.) – međunarodna premijera

7. STAN X / APARTAMENTUL X, Marius Papară (Rumunija, 2020, 14 min.) – međunarodna premijera

8. FONICA M-120, Oliver Rudolf (Mađarska, 2020, 24 min.) – regionalna premijera

9. JESTI ZEMLJU / ERDE ESSEN, Laura Weissenberger (Austrija, 2021, 26 min.) – regionalna premijera

10. LJUBAVNE PRIČE U POKRETU / PRIN ORAȘ CIRCULĂ SCURTE POVEȘTI DE DRAGOSTE, Carina-Gabriela Dașoveanu (Rumunija, 2021, 21 min.) – regionalna premijera

11. REDUKCIJA / REDUCTION, Réka Anna Szakály (Mađarska, 2021, 11 min.) – regionalna premijera

12. SUMRAK / FÉLHOMÁLY, Bálint Bíró (Mađarska, Belgija, Portugalija, 2020, 21 min.) – regionalna premijera

 

 

27. Sarajevo Film Festival biće održan od 13. do 20. augusta 2021.

 

 

* This label does not prejudge the status of Kosovo and is in accordance with Resolution 1244 and the opinion of the ICJ on Kosovo's declaration of independence

 

Film „Vojvoda” Rodžera Mičela na zatvaranju XXVIII Festivala evropskog filma Palić


 Poslednjeg, sedmog festivalskog dana, u petak 23. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazan film „Vojvoda” Rodžera Mičela , dok će u selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će biti prikazani filmovi „Duhovi” turske rediteljke Azre Deniz Okjaj (17h), i „Parket” ruskog reditelja Aleksandra Mindadzea (19h). Festival će, na Letnjoj pozornici, svečano biti zatvoren dodelom nagrada Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, kao i Specijalne nagrade žirija. Ovom prilikom biće proglašen i najbolji film iz selekcije Paralele i sudari.




Radnja filma „Vojvoda” smeštena je u 1961. godinu kada Kempton Banton, 60-godišnji taksista, krade Gojin portret Vojvode od Velingtona iz Nacionalne galerije u Londonu. Spreman je da vrati platno pod uslovom da Vlada Ujedinjenog kraljevstva više ulaže u fondove za brigu o starima. Ostvarenje „Duhovi” govori o danu u kojem se u celoj zemlji raspada elektrosistem, a četvorica neznanaca iz različitih slojeva društva slučajno se nađu u mreži trgovine drogom po istanbulskim getoima. Film „Parket” prati tvorce legendarnog tango à trois koji se ponovo okupljaju kako bi nastupili 25 godina nakon razlaza. Odlučni da provedu noć kao da nikada nisu ostarili, suočavaju se sa stvarnošću kada u publici ugledaju svoje porodice.




Kao specijalna projekcija, na Letnjoj pozornici na Paliću će u 23h biti premijerno prikazane prve dve epizode nove srpske serije „Kljun“ u režiji Jelene Gavrilović i Uroša Tomića. U fokusu ove serije je Sonja Kljun, ambiciozna detektivka iz Beograda, poslata u Suboticu da ispita seriju sumnjivih samoubistava. Ali kada je istraga odvede na trag ozbiljne zavere, Sonju počinju da proganjaju snovi iz njene traumatične prošlosti, i još strašnije budućnosti.

Selekcija Slovenija u fokusu će od 17 časova u bioskopu Eurocinema u Subotici predstaviti kratki film „Luka Mars” Maura Lainščeka, nakon čega je na repertoaru dugometražno dokumentarno ostvarenje „Muzika je umetnost vremena 3: LP film Laibach” Igora Zupea, koje predstavlja spektakularni portret svetski poznate, kultne grupe industrial muzike i neponovljivog art-koncepta




U okviru selekcije Novi mađarski film, u bioskopu Eurocinema u Subotici u 19h na programu je film “Pena” rediteljke Nore Lakoš, sa glavnom protagonistkinjom Norom koja, nakon ljubavnog brodoloma, otvara pekaru i prodaje pecivo naslovljeno po slavnim neostvarenim ljubavnim parovima iz filmske istorije.

U selekciji Eco Dox, u Art bioskopu Lifka u Subotici, od 17h biće prikazana ostvarenja „Voda života” češkog reditelja Pavela Boreckija i, „Obično čudo-Stublaja” Branka Lazića. U bioskopu Abazija na Paliću, publika će od 15 časova moći da pogleda pet filmova iz selekcije EFA shorts.

Ultima vez ponovo na Bitefu

 

Pedeset četvrti i pedeset peti Bitef festival će se održati u Beogradu od 13. do 25. septembra ove godine, uz učešće predstava vodećih svetskih reditelja i koreografa iz Francuske, Belgije, Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Irana, Austrije, Meksika i Čilea. Među poznatim autorima koji će se predstaviti u okviru glavnog programa su Tomas Ostermajer, Ersan Montag, Sebastijan Horvat, Miloš Lolić i drugi.

 

Vim Vandekejbus na svečanom otvaranju


Jedna od najvećih zvezda festivala je čuveni belgijski koreograf Vim Vandekejbus, osnivač plesne kompanije Ultima vez iz Brisela, koja postoji već trideset pet godina. Rad ove kompanije je još uvek u svežem sećanju beogradske publike, i to, po izvođenju imerzivne predstave Pozvani (koreografija Sepe Bajens) koja je izvedena na zatvaranju 53. Bitefa 2019. godine. Sam Vandekejbus je više puta gostovao na Bitefu. Njegove koreografije 7 za tajnu koja će ostati tajna i Uvek iste laži  su sa velikim uspehom izvođene u glavnom programu festivala tokom devedesetih godina prošlog veka i dobijale Grand Prix „Mira Trailović“.

 

Predstava Pozvani, plesna kompanija Ultima vez, koreograifja Sepe Bajens, 53. Bitef, 2019. godina, photo: Danny Willems


 

Ovoga puta, njegova predstava Tragovi će svečano otvoriti Bitef festival, 15. septembra na sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta.  Radi se o novom projektu, usko povezanom sa jednom od dominantnih tematskih linija Bitefa koja se fokusira na ekološke teme, kao i na posledice prirodnih katastrofa za koje smo sami odgovorni.  Predstava Tragovi je energična, duhovita  i uzbudljiva koreografija sa elementima govornog teatra i izoštrenim dramaturškim lukom, koja počinje scenom narušavanja prirodne ravnoteže a završava se komičnom, ali pretećom scenom „osvete prirode“.

Predstava Tragovi, koreografija: Vim Vandekejbus, photo: Danny Willems


 

Vim Vandekejbus će, kao veliki prijatelj Bitefa, doputovati u Beograd i lično prisustvovati izvođenju koreografije Tragovi. On će, u organizaciji Bitefa i Stanice servisa za savremeni ples održati i masterklas za mlade profesionalce iz oblasti plesne umetnosti i koreografije, o čemu će javnost blagovremeno biti detaljnije informisana. Takođe, Vandekejbus će biti i jedan od učesnika velike međunarodne konferencije na temu klimatskih promena i kriza koje iz njih proizilaze u organizaciji Bitefa i platforme Zajedničko pod nazivom Sedimo na grani: solidarnost ili sunovrat koja će se realizovati u okviru pratećeg programa festivala. Vandekejbus će govoriti na plenarnom panelu konferencije na kome će nastupati italijanski filozof Franko Berardi Bifo, hrvatski filozof Srećko Horvat i drugi.

 

 

Vim Vandekejbus, photo: Pieter-Jan De Pue


 

Rezervacija i prodaja ulaznica

 

Rezervacija i prodaja ulaznica za ovogodišnji Bitef počeće u drugoj polovini avgusta zbog aktuelne epidemiološke situacij

 

Milutin Petrović i “Nečista krv – greh predaka”: Bilo je suđeno


 Šestog dana Festivala evropskog filma Palić, 22. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su članovi ekipe filma Nečista krv – greh predaka” – reditelj Milutin Petrović, glumci Dragan Bjelogrlić, Katarina Radivojević, Anđela Jovanović, i producentkinja Snežana Van Hauvelingen. Učesnici konferencije bili su i predavači na radionici DokSrbija, Iva Plemić-Divjak i Miloš Jovanović, reditelj filma Unutrašnje ostrvo” Ru Hasanov i glumac iz ovog filma Vidali Hasanov, potom Aleksandar Koberidže, reditelj filma Šta vidimo kada pogledamo u nebo”, Gabor Herendi, reditelj ostvarenja Toksikoma”, Sanjin Mirić i Jelena Ćirić, reditelj i producentkinja filma Sedam hiljada duša”, filmski kritičar Nil Jang, predavač na radionici filmske kritike, i Ida Prester, predavačica MIOB radionice, kao i Snežana Trstenjak i Zlata Popov ispred Multimost Fest-a. Predstavljena je i knjiga o Nebojši Glogovcu – Glogi” Aleksandra Đuričića.




Milutin Petrović, reditelj ostvarenja  Nečista krv – greh predaka”, osvrnuo se na scenario Vojislava Nanovića po kome je film napravljen


“Bilo je suđeno. Taj scenario je pronašao mene, a ne ja njega. Otkad smo počeli da radimo, sve do ovog trenutka, imam stalni osećaj da su tu Voja Nanović i Bora Stanković, tako da sam ja ovde egzekutor, izvođač partitura”.




Dragan Bjelogrlić, glavni glumac u filmu, govorio je o svojoj ulozi: 


Svakako je ovo jedna od mojih zanimljivijih uloga. Kada sam dobio scenario da pročitam, video sam da se radi o jednoj izuzetno kompleksnoj priči i ulozi. Nisam mnogo razmišljao. U trenutku kad sam pročitao poslednju stranicu, znao sam da ću da prihvatim to da igram. Nije bilo nikakve dileme”. O liku Hadži-Trifuna, Dragan Bjelogrlić je rekao: Bilo mi je zanimljivo da je to čovek koji sve vreme pokušava da sredi situaciju, da vuče poteze koji će učiniti dobro i njemu i ljudima oko njega, a sve radi pogrešno. To me je jako podsetilo na naš mentalitet. Shvatio sam, kao i mnogo puta do sad, da su svi naši pisci još davno ispričali priče o nama. Ovde je mentalitet i taj neki usud koji nosimo toliko jak i ukorenjen u nama. Razne Hadži-Trifunove sam imao prilike da upoznam i lično, a nažalost pamtimo ih i iz naše dalje i bliže istorije”.




Glumica Katarina Radivojević govorila je o liku Cone, koji tumači u filmu: 


Ona je Hadži-Trifunova rođena sestra, i preteča je današnje moderne žene. Apsolutno je zaštićena od strane brata, i tu postoji velika bratsko-sestrinska ljubav. Ovo je definitivno jedna drugačija uloga od svih mojih do sada”.




Glumica Anđela Jovanović govorila je o svojoj ulozi u ovom ostvarenju, ali i o samom filmu: Tašana je, kao i lik Cone i inače ženski likovi u ovom filmu, ispred svog vremena. To su jake jake žene koje ne pristaju da budu samo žrtve, već se trude da se izbore za sopstvenu egzistenciju. Tašana je vrlo neobuzdanog, ali nepokvarenog temperamenta. Ona je u jeku svoje mladosti , na neki način zatvorena i okovana društvenim normama i vrlo strogim patrijarhalnim društvom. Mislim da ćemo mi, kao nacija, jako dobro razumeti ovaj film. Mislim da je važan jer govori o važnom istorijskom periodu za našu zemlju, koji se duboko utkao u naš mentalitet i u naše kolektivno nesvesno”.

Producentkinja Snežana Van Hauvelingen govorila je o izazovima sa kojima se ekipa filma susrela tokom snimanja: 


Izgradnja scenografije je trajala duže od tri meseca, uhvatilo nas je vanredno stanje i pomeranje usled epidemije, tako da je i snimanje samim tim bilo otežano. Ali uz pomoć sjajnih autora, Marinu Medenicu koja je uradila fantastične kostime, dobru scenografiju, direktora fotografije Erola Zubčevića, dobru ekipu i naravno odličan kast koji smo imali, bilo je zadovoljstvo raditi ovaj projekat. Naravno uz ogromnu odgovornost, jer kao što je Milutin rekao – upravo nama je posle toliko godina, na neki način, bilo suđeno da završimo ovaj film“.




Poslednjeg, sedmog festivalskog dana, u petak 23. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazan film Vojvoda” Rodžera Mičela , dok će u selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će biti prikazani filmovi „Duhovi” turske rediteljke Azre Deniz Okjaj (17h), i „Parket” ruskog reditelja Aleksandra Mindadzea (19h). Kao specijalna projekcija, na Letnjoj pozornici na Paliću će u 23h biti premijerno prikazane prve dve epizode nove srpske serije Kljun u režiji Jelene Gavrilović i Uroša Tomića.  Festival će, na Letnjoj pozornici, svečano biti zatvoren dodelom nagrada Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, kao i Specijalne nagrade žirija. Ovom prilikom biće proglašen i najbolji film iz selekcije Paralele i sudari.

Foto: Igor Irge

Pozorište Teatrijum - repertoar do kraja jula

 

Jazavac pred sudom - 22.jula, 23. jula, 25. jula

Pomahnitali – 24. jula

Ne oklevaj, improvizuj! – 26.7.

Detinjarije – 27.7.

Davitelj protiv davitelja – 28.7.

O, kakav divan dan – 29.7.

Nas dve – 30.7.

Šta me snađe – 31.7.

 

Petar Kočić

,,JAZAVAC PRED SUDOM”

22. jul i 23. jul u 21h


„Jazavac pred sudom“ napisan je 1903. Komad je svojevrstan istorijski osvrt na položaj obespravljenih Srba u Austrougarskoj carevini. Strašna je istina da po pitanju prava danas nikakve promene nema kada u obzir uzmemo život Srba u okruženju. Radeći poslednjih godina sa decom na Kosovu i Metohiji, video sam da Srbi u enklavama u svakom smislu žive i teže nego istiniti Kočićev junak i savremenik David Štrbac. Međutim, intelektna virtuoznost Davidova, veličanstvenost njegovog duha, daje nadu...




Cilj ove predstave je da u svakoj osobi u publici probudi onaj deo bića koji će se uvek boriti za istinu i pravdu, za slobodu i otadžbinu bez obzira na cenu.


Da smo u tome uspeli govori i to da je predstava igrana više puta i u kripti Hrama Svetog Save. Da je posle gledanja predstave australijski autor Mark Vindon uložio novac i snimio film „ Jazavac pred sudom“, koji je imao premijeru na ovogodišnjem festu. Film će u mesecima pred nama ući u bioskopsku distribuciju.


Režija: Mihailo Laptošević

Igraju: Daniel Kovačević/Đorđe Marković, Jakov Jevtović/Vladimir Tešović, Dejan Stojaković, Mihailo Laptošević


„Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu, slobodan je i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas.“

Petar Kočić

 

“POMAHNITALI”

24. jul  u  21h

Autorski projekat glumaca Tatjane Kecman i Miloša Đorđevića




Predstava je na Festivalu duodrame nagrađena za najbolju žensku ulogu.


Predstava je posvećena ovisnicima fejsbuka, instagrama.... kao i drugim žrtvama selfi kulture i ostalih oblika virtuelnih vrednosti.


Ova komedija se bavi ljudima koji su postali opsednuti formom, statusnim simbolima, brendovima. Na toj apsurdnoj i sumanutoj trci, koja za cilj ima uspeh (ma šta to značilo!) potpuno gube kompas. U svakoj od scena protagonisti završe sa nervnim slomom zbog nekih sitnih trivijalnih problema koji im remete "savršenu" formu. Dane okončavaju tako što,umorni od borbe gužve, svađa, sa osećanjem nezadovoljstva i izopštenosti, za utehu okače selfi na kome sve blista baš kako treba, savršeno!

 


,,Ne oklevaj! Improvizuj!”

26. jul u 21h

Autor i moderator: Srđan J. Karanović





„Ne oklevaj! Improvizuj!“ nije predstava nastala po dramskom tekstu već je njen sadržaj zasnovan na nizu vežbi improvizacije. Improvizacije su instinktivne spontane igre u kojima učesnici, poput dece, koriste svoju maštu da bi se igrali i kreirali šta god požele. Improvizacije su način da se scene spontano kreiraju.


Sve što glumci budu izvodili na sceni nastaće upravo tog trenutka pred prisutnom publikom bez ikakve prethodne pripreme. Dijalog, priču,


likove i radnju zajedničkim angažmanom kreiraće sami učesnici (glumci) kroz razvijanje improvizacije.

Moderator će po potrebi publici objasniti mehanizme i principe po kojima određena vežba improvizacije nastaje i razvija se. U određenim vežbama improvizacije moderator će pozvati publiku da glumcima predlaže početne okolnosti, odnose između likova ili temu za scenu koja bi trebalo spontano da nastane. Dok je u konvencionalnom pozorištu predstava prethodno pripremljena i namenjena da se samo prikaže publici, u teatru improvizacije „predstava“ nastaje u sadašnjem trenutku, često uz učešće publike koja preuzima aktivnu ulogu „saigrača“ glumaca.


Predstava „Ne oklevaj! Improvizuj!“ izvedena je do sada 58 puta na scenama u Beogradu, Srbiji i Republici Srpskoj i nailazila je na odličan prijem kod publike od 7 do 77 godina.


Učesnici u predstavi: Bogdan Bogdanović, Ivana Dudić, Miloš Đurović, Jelisaveta Karadžić, Iva Kevra, Dušan Matejić, Stefan Radonjić, Brankica Sebastijanović, Anita Stojadinović

 

,,Detinjarije”

27. jul u 21h

Savez dramskih umetnika Srbije

Rejmon Kus

Monodrama u tumačenju Tihomira Stanića




Prevela: Ivana Dimić. Reditelj: Dušan Petrović. Premijera: 17. novembar 1996. Bitef teatar

Nagrade: Tihomir Stanić trostruki je pobednik Drugog Jugoslovenskog festivala pozorišta jednog glumca, održanog u Nikšiću od 5. do 9. maja 1997. godine. Za ulogu u DETINjARIJAMA pripale su mu: Nagrada stručnog Žirija; Nagrada publike; Nagrada kritike. Na pozorišnom festivalu "Zemun fest '97" Tihomiru Staniću je dodeljena "Zlatna plaketa" za najbolju mušku ulogu.

Naša borba 27.10.1997.


 

Sreda, 28. 7. 2021.

Pozorište "Raša Plaović", Ub

Nebojša Pajkić i Slobodan Šijan

DAVITELj PROTIV DAVITELjA




Režija, scenografija, kostim i izbor muzike: Duško Ašković. Asistent

režije: Voja Raonić.


Igraju: Aleksandar Lelićanin, Mišel Kaplarević, Aleksandar Petrović,

Snežana Jovanović, Marko Milošević, Vanja Puletić, Slavica Maletić,

Dragana Janković, Nikola Jeremić, Kristina Miličić, Ivan Vilotijević,

Tijana Gođevac, Jovana Tadić, Nevena Miličić, Aleksandar Miličević,

Jovan Simeunović, Janko Hadžić, Luka Mijatović, Nađa Milićević, Ivana

Vlajković.

 

Vesna Pećanac

O, KAKAV DIVAN DAN

Četvrtak, 29.7.

Monodrama u tumačenju Vesne Pećanac




 

Vesna Pećanac svoju monokomediju "O, kakav divan dan", već dvadeset godina igra na pozorišnim scenama, školama, fakultetima, kongresima širom zemlje, u većini gradova nekadašnje Jugoslavije i od Amerike do Australije! Ova predstava, koja spaja Umetnost, Obrazovanje, Pedagogiju, Životnu Mudrost i Ličnu ispovest do sada je preko 1800 puta odigrana! Sa puno finog humora, predstava govori o odnosu Roditelji-Deca-Škola-Društvo. O problemima Rađanja, Odrastanja, Puberteta, Porodičnim sukobima, Kućnim tajnama, o Ljubavi i Praštanju.

Vesna Pećanac u komičnom žanru, kroz rafinirani humor i na samo njoj svojstven način, otkriva Lične i Porodične tajne, nadovezujući priče različite sadržine jednu na drugu, jednostavnim govorom i lepršavom glumom.

 

Tatjana Kecman

NAS DVE

kabare komedija

Petak, 30.7.




 

Režija i gluma: Tatjana Kecman

Peva: Ana Radonjić – ZOE KIDA

Dizajn svetla i zvuka: Igor Borović

 

Duhovita, zabavna i veoma atraktivna priča o ženi, koja je opsednuta karijerom i njenom alter-egu, kojem nedostaje ljubav. Jedna od “njih dve” bombarduje publiku receptima, savetima i novim metodama za uspeh u društvu. Dok se druga, nežnija verzija nje same, pesmom bori za ljubav, romantiku i “ono malo duše”. Dve potpuno različite žene spaja jedno kabaretsko veče u kojem "spontano", peva, glumi i nazdravlja životu.


U ovim urbanim vremenima, gde zarad karijere, sve više žena zanemaruje prirodu, materinstvo, ljubav, naš kabare je podrška prirodno lepoj i nežnoj ženi.

 

Nebojša Romčević

ŠTA ME SNAĐE

Monokomedija u tumačenju Anđelke Prpić

Subota, 31.7.




 

Dramski tekst za ovu interaktivnu savremenu komediju u kojoj se popularna glumica Anđelka Prpić pojavljuje u 12 različitih uloga, potpisuje jedan od najboljih srpskih dramskih pisaca i scenarista Nebojša Romčević, a režija je poverena proslavljenom glumcu, muzičaru i reditelju Branku Đuriću Đuri.

 

Ova životna komedija je pobrala nepodeljene simpatije u više od 180 izvođenja u protekle 3 godine u rasprodatim salama Srpskog Narodnog Pozorišta u Novom Sadu, u Beogradu(11x), Kragujevcu(6x), Jagodini, Valjevu, Beču, Frankfurtu, Zagrebu, Sarajevu, Rijeci, Osijeku, Tuzli, Cirihu, Požarevcu kao I mnogim drugim gradovima Srbije, regiona i Evrope.

 

 

Šarmantna Anđelka, u ovoj predstavi igra tridesetdvogodišnju bankarku Jovanku Joku Jakovljević. Mlada žena koja gradi karijeru onim što ima (pameti i znanja ponajmanje) u surovom korporativnom svetu. Sasvim slučajno se našla pred dilemom: čast i bračna vernost ili uspon u karijeri? Takvu dilemu ne može da razreši sama: čitava vojska likova joj u tome pomaže stvarajući još veću konfuziju u njenoj praznoj glavici, a direktorov sin samo što nije ušao u njenu… sobu. Ovaj je svet skrojen tako naopako, da izgleda da je svaka žena bar jednom naletela na svog Harvija Vajnstajna. Zadovoljstvo je njegovo, kajanje njeno...

 

POZORIŠTE TEATRIJUM: Ideja o pozorištu Teatrijum pokrenuta je na inicijativu našeg uvaženog dramskog umetnika Tihomira Stanića, uz podršku Univerziteta u Beogradu, koji je ustupio dvorište Kapetan Mišinog zdanja i gradske opštine Stari Grad. Upravnik pozorišta je Vladan Gajović. Pozorište ove „nulte“ sezone će igrati od 3. jula do 31. avgusta i imati više od 50 izvođenja. Sve predstave počinju u 21h, a karte se mogu kupiti preko servisa tickets.rs, kao i na blagajni Rektorata svake večeri od 19h.