Izložba radova Teodore Jurić-Miljuš u Galeriji FLU predstavlja značajan doprinos promovisanju galerijskog programa. Značaj izložbe se ogleda kako u temi koja ukazuje na problem sve većeg zagađenja prirode, tako i u karakterističnoj, specifičnoj za umetnicu, izvedbi tehnike asamblaža.
Priroda koja nas pleni i nadahnjuje svojom lepotom, našom
neodgovornošću i nemarom gubi svoj sjaj. Prikupljanjem otpada i njegovom
reciklažno-artističkom prenamenom, umetnica kreira likovna rešenja koja
prikazuju očišćenu, isceljenu prirodu. Shvatajući umetnost kao proaktivnu
simbiozu etike i estetike – kao nameru da se pobudi lična odgovornost i težnja
za stvaranjem, a ne uništavanjem, Teodora Jurić-Miljuš stvara novi, poseban
svet od odbačenih predmeta i materijala.
Stoga asamblaž (fr.
assemblage – spajanje, sklapanje) koji podrazumeva spajanje različitih objekata
i/ili njihovih delova u cilju stvaranja kompozicije postaje njena odabrana
tehnika odgovarajuća poruci dela. Njeni asamblaži se mogu opisati kao prostorni
kolaži koji nisu ni slika, ni skulptura, ni arhitektura već njihova mimikrija.
Specifičan metod Teodorinih asamblaža podrazumeva preduslov
jukstapozicije (fr. juxtaposition, od lat. iuxta: pored, positio: položaj) –
stavljanje jednog pored drugog poredmeta/objekata i/ili njihovih delova, ali uz
suptilno vizuelno sugerisanje njihove prirodne povezanosti čineći ove asamblaže
mestima stvaranja poetskih metafora. Posmatrač ima potpunu slobodu tumačenja i
misaonog povezivanja delova u koherentnu celinu, bojeći svaki pojedinačni
sastavni element svojom subjektivnošću, uzimajući učešće u oblikovanju poezije.
Pošto se svaki njegov sastavni element može misaono transformisati i
interpretirati na mnoštvo načina, asamblaž zadobija oblik poezije. Može se reći
da je asamblaž metafizički i poetski, isto koliko je fizički i realistički. On
predstavlja fizičku materiju koja se misaono, na individualnom nivou, preobražava u poeziju.
Asamblaži Teodore Jurić-Miljuš, po svom načinu stvaranja
bliski su delima avangardnih umetnika početka i sredine 20. veka: Šperijevim
(Daniel Spoerri) asamblažnim slikama-zamkama (tabeaux piège), jer se nešto što
zauzima horizontalnu orjentaciju sagledava iz vertikalne pozicije;
Stankijevičevim (Richard Stankiewicz) asamblažnim skulpturama, koje
jukstapoziciraju odbačene delove predmeta, objekata i materijala; Švitersovom
(Kurt Schwitters) asamblažnom mercu (merz), zato što se primarno sklapa i gradi
kao formalni ritam likovne kompozicije.
Po svojoj društveno-angažovanoj poruci, kojom želi da skrene
pažnju i upozori na probleme ugrožavanja životne sredine, kako bi se probudila
lična odgovornost, asamblaži umetnice srodni su radovima umetnika njene
generacije poput projekta Čišćenje koji je realizovao Andrej Josifovski
(Pijanista) ili Ekološke pesme kantautorke Jelene Petošević (Lady Jelena).
Želim da verujem da stasava generacija umetnika, koja će
svojom afirmativnom umetničkom kreacijom delovati na scenu, na kojoj je osetno
prisutan pravac destruktivne umetničke manipulacije. Mišljenja sam da je uloga
umetnika i njegove umetnosti danas da upozore na opasnosti koje prete i
ugrožavaju naše telo i dušu, kao i okolinu koja nas okružuje; i da, zatim,
svojim kreativnim angažovanjima stvore umetničko delo koje izražava stvarnost
ne onako kakva ona jeste, već onako kakva bi stvarnost mogla da bude.
Olivera Erić
Teodora Jurić -
Miljuš je rođena 1985. godine u Bernu, Švajcarska. Studirala je slikarstvo
u klasi prof. Koste Bunuševca na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Kostimografiju diplomirala 2008.
godine na istoj Akademiji. Bavi se slikarstvom, modnim dizajnom, dizajnom
nakita, grafičkim dizajnom i fotografijom. Član ULUS-a od 2010. godine. Student
diplomskih akademskih studija - Master na studijskoj grupi za nove likovne
medije na Akademiji umetnosti u Novom
Sadu od oktobra 2010. godine. Samostalne
izložbe
2007. Caffe Nestra, Beograd 2008. Galerija Strategie Art,
Beograd 2009. Kuća Đure Jakšića, Beograd 2011. Galerija Terra, Kikinda Kolektivne izložbe 2006. Galerija ULUPUDS,
Beograd 2007. Akademija likovnih umetnosti, Beograd 2008. Galerija Progres,
Beograd 2010. Paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd 2010. Međunarodno Bijenale
minijature, Moderna galerija, Gornji Milanovac 2010. Art Festival Mikser,
Beograd 2010. ‘’Novogodišnja riznica’’, Galerija 78, Beograd 2011. Likovna
kolonija ‘’Sokolica’’, Zvečan 2012. Serbian Contemporary Artists Reveal,
Galerija Strategie Art, Beograd 2014. Designmarkt Edelstoff, Anker
Expedithalle, Beč, Austrija 2014. Foire de Paris, Pariz, Francuska 2014.
Edelstoff goes Gratz, Design Halle, Grac, Austrija 2014. Edelstoff goes
Klagenfurt, Stadhaus, Klagenfurt, Austrija 2015. Međunarodni ex-tempore, Obalne
Galerije, Piran, Slovenia 2015. Designmarkt Edelstoff, MARX HALLE, Beč,
Austrija 2015. L’Artigiano in Fiera, Milano, Italija 2016. L’Artigiano in
Fiera, Milano, Italija 2016. Fesch, Ottakringer Brauerei, Beč, Austrija 2020.
NEĆU MOŽE, HOĆU MORA! Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić ”, Beograd
Нема коментара:
Постави коментар