среда, 20. октобар 2021.

53. БЕМУС

 

Овогодишње издање Београдских музичких свечаности - БЕМУС биће одржано од 1. до 13. новембра у Београду, а отвориће га наступ грузијске пијанисткиње Катје Бунијатишвили у Коларчевој задужбини. Бунијатишвили придружити и Београдска филхармонија под управом канадског диригента Марка Паризота.

Бунијатишвили, која се по први пут представља београдској публици, наступиће и 3. новембра заједно са још четири реномирана музичара - виолинистима Хачатуром Алмазјаном и Храчјом Аванесјаном, виолистом Адријеном Боасом и виолончелистом Нареком Хахназарјаном.

Поред тога, истог дана (3. новембра) ће у Коларцу наступити и баритон Томас Хемпсон, заједно са Симфонијским оркестром и Хором Радио телевизије Србије, а под диригентском палицом Бојана Суђића, док ће гошће тог концерта бити сопрани Александра Јовановић и Драгана Радаковић.

Коларац ће 5. новембра бити и место одржавања концерта камерног ансамбла “13 гудача“, на којем ће наступити руски виолончелиста Денис Шаповалов.

Шаповалов се представља у двострукој улози композитора и аранжера, али и солисте на два инструмента - класичном и електричном виолончелу - овом приликом ће у првом делу програма, уз класичан репертоар, представити београдској публици и свој “Бравурозни концерт“, док ће у другом делу представити своје оригиналне обраде нумера групе Пинк Флојд.

Концерт Црквене певачке дружине ''''Бранко'''' из Ниша биће одржан 6. новембра у крипти Храма Светог Саве, а под управом диригента Саре Цинцаревић.

Део БЕМУС-а биће и Оркестар Опере и театра Мадленијанум, који ће у својој матичној дворани одржати концерт 8. новембра под диригентском палицом Дејана Савића.

Као солисткиње наступиће шкотска виолинисткиња Кандида Томпсон и српска виолончелисткиња Ксенија Јанковић.

Посебан доживљај за публику БЕМУС-а биће наступ пијанисте Александра Маџара 10. новембра у Коларцу, којим ће он отпочети своју серију од осам концерата посвећених свим Бетовеновим сонатама.

За затварање БЕМУС-а предвиђен је програм “који представља прави поглед ка будућности“ - 12. и 13. новембра ће у Малом позоришту Душко Радовић бити изведена опера за децу "Дечја соба" Миленка Живковића,

Опера је настала према причама Десанке Максимовић, а представиће је Музичко-оперско-театарска организација “Мото“.

Осим тога, традиционално, у плану је и БЕМУС на бис 14. новембра у Коларцу, када ће Александар Маџар извести други концерт у склопу свог осмоделног серијала.

Организатор БЕМУС-а је Центар београдских фестивала ЦЕБЕФ, а избор програма начинио је уметнички директор Бојан Суђић.

Реализацију овогодишњег издања манифестације омогућили су Град Београд - Секретаријат за културу као оснивач манифестације и Министарство културе и информисања Републике Србије.

XVII Slobodna zona

 

Filmski festival Slobodna zona održaće se od 4. do 9. novembra u bioskopima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Festival će istovremeno u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom bioskopu Cineplexx otvoriti film Drumski trkač: Entoni Bordejn.

 

Repertoar filmskog programa ove godine donosi više od 60 filmova igrane i dokumentarne art house produkcije. Autentičan izraz, teme koje su itekako trenutno aktuelne, osvrti na nekadašnja dešavanja i njihov uticaj na sadašnjicu, lična i kolektivna iskustva uslovljena političkim odlukama sadržani su u ovogodišnjim filmovima. Potreba pojedinca da pronađe svoj izraz i svoj put u nametnutim društvenim okvirima, neophodnost dijaloga, šum između strana koje govore, izbijaće sa bioskopskog platna.

 



 

Predstavljamo vam glavne favorite festivala:

 

Drumski trkač: Entoni Bordejn - Još jednom sa Bordejnom o hrani, ljudima i putovanju. Film o čoveku, koji se pokazao kao jedan od najboljih pisaca o hrani, otvoriće Slobodnu zonu. Lepota ovog dokumentarca je u tome što o Bordejnu govore ljudi koji su ga poznavali i govore o njemu iz srca. Takođe, u filmu je upotrebljena veštačka inteligencija kako bi se rekreirao Bordejnov glas.



 

Od Joakima Trira stiže igrani film Najgora osoba na svetu kojim reditelj i zaokružuje svoju trilogiju Oslo. Film je moderna drama o potrazi za ljubavlju i smislom u savremenom Oslu i prati četiri godine tridesetogodišnje Džuli koja je na putu samospoznaje. Norveški reditelj vešto akcentuje sve izazove koje sa sobom nosi savremeno društvo, a harizmatična glumačka ekipa mu u tome itekako pomaže. Anders Danijelsen Li se pojavljuje i u ovom filmu, a Renate Rejnsve je za ulogu u ovom filmu nagrađena na Kanskom festivalu za najbolju glumicu.

 



Najlepši dečak na svetu je dokumentarac o Bjornu Andresenu, kojeg godine 1971. tokom svetske premijere filma Smrt u Veneciji na Filmskom festivalu u Kanu, briljantni italijanski režiser Lukino Viskonti proglašava najlepšim dečakom na svetu. Kada je ovo izgovorio, nije ni pomišljao da će time baciti senku na život mladog glumca Bjorna Andresena, koji tumači ulogu Tađa, a ta senka se nad njim nadvija i sada, 50 godina kasnije. Šta je to bilo iza scene i kako to utiče danas na život odraslog Bjorna Andresena, tema je filma. Upravo povodom 50 godina od premijere ovog filma, u Jugoslovenskoj kinoteci biće održana retrospektiva filmova Lukina Viskontija.



 

Igrani film Murina predstaviće se u regionalnoj selekciji Horizonti Balkana. Ovaj tematski provokativan film ovogodišnji je dobinik Zlatne kamere na Festivalu u Kanu. Govori o napetom odnosu šesnaestogodišnje Julije i autoritarnog oca Ante, kada u njihov ostrvski dom stigne stari porodični prijatelj.



 

Mala mama je ostvarenje Selin Sjame (Portret dame u vatri) za koji kritika kaže da je njen najbolji film. Premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinalu. Autorka se u filmu sa poetičnom preciznošću osvrće na važan momenat tranzicije iz detinjstva u odraslo doba. Ispituje važnu životnu temu iz odlučno ženske perspektive.

 



Povratak u Rems dokumentarni je film zasnovan na istoimenoj kultnoj knjizi Didijea Eribona. Ostvarenje je pravo vizuelno zadovoljstvo, a glas Adel Enel priča intimnu i političku priču o francuskoj radničkoj klasi od početka pedesetih godina prošlog veka do danas. Kičma napretka Francuske bila su upravo leđa radnika: deca radnika pedesetih godina prošlog veka vrlo brzo su iz škola bila gurana ka radnim mestima, dok su buržoaska deca lako nastavljala svoje školovanje.



 

U selekciji 8+ naći će se film Ja sam Greta. U svetu u kom prostor za obraćanje dobijaju upitne individue, film o trenutno najpoznatijoj ekološkoj aktivistkinji biće prilika da se sa bioskopskog platna obrati i osoba koja promoviše prave vrednosti. Inspirativna Greta poseduje samouverenost na kojoj bi joj pozavideli i odrasli i našla je nešto za šta je vredno boriti se, a to je budućnost planete.



Film svečanog zatvaranja je Spenser koji potpisuje Pablo Larain, autor dobro poznat publici Slobodne zone.

 

Tokom božićnih praznika sa kraljevskom porodicom na imanju Sandringem u Norfolku u Engleskoj, Dajana odlučuje da okonča svoj brak sa princom Čarlsom. Iako postoje glasine o aferama i razvodu, mir za božićne praznike se na kraljičinom imanju podrazumeva. Tu se jede i pije, puca i lovi. Dajana zna pravila igre. Ali ove godine stvari će biti potpuno drugačije. Spenser je film o onome šta se to moglo dogoditi tokom tih nekoliko sudbonosnih dana.

 



Kao i prošle godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji. Platforma KinoKauch biće domaćin onlajn Slobodne zone od 10. do 20. novembra.

 

Važna napomena je da filmovi svečanog otvaranja i zatvaranja neće biti dostupni za onlajn prikazivanje.

 

Pored pomenutih, publika će imati priliku da pogleda još sjajnih ostvarenja iz već poznatih programskih linija: Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija - Horizonti Balkana, selekcija 14+, EU - zona promena i Ženska linija.

 

Kako ekološka pitanja itekako zaokupljuju javnost, prošle godine je ustanovljena Zelena zona, festivalska linija koja se bavi ekologijom i odnosom prema životnoj sredini. I ove godine, u ovoj aktuelnoj liniji festival će ponuditi izbor filmova koji publiku smeštaju u samu prirodu i prikazuju koliko je pojedinac u stanju da učini promene u našem eko sistemu.

 

Takođe, prošle je godine zasijala i linija Zona bez granica, te veoma zanimljiva filmska ostvarenja i ove godine usidriće se u tu festivalsku luku. Festivalski pobednici, filmovi iz zemalja čija produkcija se retko prikazuje u domaćim bioskopima, čine ovu selekciju, a u okviru nje, beogradska publika imaće priliku da premijerno pogleda domaći dokumentarni film Duga resa umetničke radionice grupe Škart (Dragan Protić), film koji se sa nestrpljenjem očekuje.

уторак, 19. октобар 2021.

Jubilarni 50. Salon umetnosti Pančevo

 



U utorak, 26. oktobra u 19 časova, u svečanoj Sali Narodnog muzeja Pančevo, biće otvoren 50. Salon umetnosti Pančevo. Salon predstavlja najstariju manifestaciju u Kulturnom centru Pančeva, sa sada već retkim fenomenom – revijalnom izložbom umetničkih radova u lokalnoj sredini. Tema Salona je retrospektiva svih prethodnih salona i podsećanje na dobitnike nagrada. Biće predstavljena brojna umetnička dela koja se nalaze u fundusu ili vlasništvu autora i institucija, koja će omogućiti publici da stekne istorijski pregled i da se podseti na značaj manifestacije. Radovi će biti izloženi u Narodnom muzeju Pančevo, Galeriji savremene umetnosti, Galeriji Milorada Bate Mihailovića, i Foajeu Kulturnog centra Pančeva do 26. novembra.




Ovogodišnji autori izlagači i dobitnici nagrada su Slobodanka Šobota, Nada Onjin Žužić, Milivoje Đorđević, Branko Conić, Milenko Prvački, Stojan Trumić, Bosiok Doru, Jovan Vitomirov, Vladimir Tomić, Štefan Lačok, Vojkan Rupić, Sava Birta, Nadežda Novičić, Delia Prvački, Jonel Popović, Tomislav Suhecki, Vlastimir Madić, Milovan Panić, Predrag Bačkonja, Sava Barbuzan, Dragan Jelenković, Žarko Smiljanić, Stevan Markuš, Emil Sfera, Nikola Caran, Goran Pečenović, Srđan Radojković, Marija Ilić, Tomislav Stošić, Slobodan Vlajić, Darko Gajić, Ivana Rakidžić, Dejan Dimitrijević, Ivan Grubanov, Nenad Andrić, Nataša Teofilović, Milan Stankov, Biljana Bakaluca, Milena Maksimović, Živko Grozdanić, Stevan Kojić, Milan Jakšić, Larisa Ackov Palić, Ana Vilenica i Venelin Šurelov, Mihajlo Gerun, Slađana Dinić Đorđević, Bojana Stjepanović, Dragoslav Husar, Zdravko Mandić, Milica Murgić, Dušan Marino, Nebojša Jocić, Snežana Jovčić Olđa, Gorski Kabadaja, Jelena Miletić, Đerđ Ereš, Zvonimir Santrač, Nikola Dragaš, Aleksandar Stojković, Šeberle Šandor, Vesna Pavlović, Zoran Deranić. Selektorka je Ivana Markez Filipović.




Salon umetnosti je prvi put organizovan u Narodnom muzeju Pančevo 1971. godine. Nakon tri godine od prvog izdanja, organizaciju izložbe preuzela je novoosnovana Galerija savremene umetnosti, koja i danas realizuje ovaj program. Umetnički radovi su birani na konkursu, a potom i nagrađivani od strane žirija sastavljenog od eminentnih istoričara umetnosti. Tokom devedesetih godina prošlog veka koncepcija izložbe se menja u autorsku izložbu, ali je zadržan i koncept organizacije konkursa. U ovom periodu izložba se distancirala od početnog povoda – Dana Pančeva, a 2002. godine naziv je promenjen u Salon umetnosti Pančeva. Godine 2008. izložba je prvi put organizovana kao autorska s internacionalnom selekcijom.




Ovogodišnji Salon umetnosti Pančevo podržali su Grad Pančevo, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, i Narodni muzej Pančevo.




понедељак, 18. октобар 2021.

Izložba „Guljelmo Boter – Beograd vrhom pera“



 

Italijanski institut za kulturu u Beogradu, u saradnji sa Belgrade Art Studiom i uz podršku Turističke organizacije Beograda, predstavlja izložbu crteža „Guljelmo Boter – Beograd vrhom pera“ koja se održava od 20. oktobra do 19. novembra u prostorijama Instituta. Izložba arhitekte i umetnika Guljelma Botera plod je rezidencijalnog boravka organizovanog tokom aprila meseca 2021. u Belgrade Art Studiju. Beograd je u potpunosti očarao ovog umetnika: pored starog centra grada, lepo definisanog, sa zgradama, trgovima i bulevarima svojstvenim evropskim prestonicama, tu su i dragulji modernističke arhitekture koji obogaćuju grad i čine ga posebnim u očima jednog arhitekte.

 


Guljelmo Boter rođen je 1966. u Trevizu i četvrta je generacija umetnika u porodici. Počeo je da crta tušem sa samo pet godina. Izlagao je na prvoj samostalnoj izložbi sa jedanaest godina i osvajao nagrade na većini takmičenja namenjenih budućim umetnicima. Godine 1980. među 350.000 konkurenata bio je apsolutni pobednik XXII Dana marke koje je organizovalo Ministarstvo telekomunikacija na temu „Moj grad“: njegov crtež Trga Pola našao se na prvoj, i sve do danas jedinoj, markici Italijanskih pošti posvećenoj Trevizu. Završio je klasičnu gimnaziju a potom je 1993. diplomirao arhitekturu. Kratko vreme je bio asistent na Arhitektonskom fakultetu na Univerzitetu IUAV u Veneciji na predmetu Arhitektonsko projektovanje a zatim i profesor Tehnike crtanja i reljefa na Međunarodnom univerzitetu umetnosti UIA u Veneciji. Godine 2012, usled ozbiljne ekonomske krize koja je pogodila Italiju, odlučio je da obustavi profesionalnu aktivnost i da se vrati staroj strasti prema crtežu a zahvaljujući ovoj odluci putovao je na više kontinenata. Skoro deset godina radi prevashodno u Sjedinjenim američkim državama u koje su, pre više od 100 godina, emigrirali njegovi preci po majčinoj liniji. U Pitsburgu (Pensilvanija), rodnom gradu svoje majke Liu, takođe slikarke, prvi put je izlagao 2013. a njegovi crteži su bili objavljeni na prvoj stranici lista Pittsburgh Post Gazzette. Usledile su druge samostalne izložbe u Ričmondu i Norfolku u Virdžiniji, Džasperu, Kolumbusu i Indijanapolisu u Indijani, Nju Kaslu, Lančesteru i Harisburgu u Pensilvaniji, Frederiku u Merilendu, Leksingtonu u Kentakiju. Poslednjih godina ovaj umetnik je počeo da crta i gradove u Nemačkoj i izlagao je u Burghauzenu, Altetingu i Frajburgu.

 


Omiljene Guljelmove teme su panorame grada, arhitektura i spomenici koji nedvosmisleno karakterišu svaki grad u kojem je boravio. Samo jedan trag tuša ističe kompleksnost zgrada i veliča njihove arhitektonske detalje, često ublažujući kontrast između starih i modernih tvorevina. Budući da je arhitekta po profesiji, kritičkim okom posmatra grad šetajući trgovima, bulevarima i manje poznatim mestima kako bi, brzim skicama u svojoj beležnici za putovanja, otkrio strukturu grada, čvrsto uveren da svaki grad ima da ispriča nešto o svojoj prošlosti kada je reč o arhitekturi i spomenicima. Crnom i belom bojom razotkriva frenetičan i neuređen razvoj, promene koje diktiraju društveno-ekonomski preokreti, koegzistenciju starog i modernog, lepog i ružnog.

 


Izložba će biti otvorena u sredu, 20. oktobra, u 18.00 časova uz maksimalan dozvoljen broj od 25 posetilaca u cilju sprečavanja širenja virusa korona. U slučaju većeg broja zainteresovanih posetilaca, svima će biti omogućen ulazak na izložbu u manjim grupama nakon otvaranja. Izložba će biti otvorena do 19. novembra 2021, od ponedeljka do četvrtka od 10 do 18 i petkom od 10 do 15 sati. Ulaz je slobodan.

 

четвртак, 14. октобар 2021.

Izložba "Over and Above" u Galeriji Drina


 OVER AND ABOVE

19/10/2021 – 10/12/2021

MULTIMEDIJALNA IZLOŽBENA POSTAVKA U GALERIJI DRINA

 

Galerija Drina iz Beograda ima čast da najavi otvaranje grupne multimedijalne izložbe OVER AND ABOVE  19. oktobra 2021. godine od 18h-21h, realizovane u saradnji sa italijanskim galerijama Aria Art Gallery  (Firenca) i Federico Luger Gallery (Milano).

U selekciji kustosa Nataše Radojević i Jelene Đakonović, u prostornim segmentima predstavljeni su radovi dvadeset i jednog umetnika srpsko-hrvatskog i italijanskog porekla, povezani vizuelnim i intelektualnim dijalogom. Bez ograničavanja, ova dela gravitiraju u prostoru proširujući ga i sužavajući, izražavajući tako nedostižnost prolaznosti i pružajući gledaocu nevidljive veze i nove aspekte transmisije.

Različiti umetnički procesi, teme, stilovi i intervencije izložene međusobnim uticajima, ispoljavaju diverzitet umetničkih i kulturnih procesa u obliku slike, video/hologramske instalacije, objekta, fotografije, kombinovanih tehnika, keramike i skulpture koje predstavljaju sledeći autori: Ivan Grubanov, Miloš Todorović, Giuseppe Pietroniro, Alice Ronchi, Igor Eškinja, Michelangelo Bastiani, Federico Luger, Danilo Buccella, Michele Iodoice, Mrđan Bajić, Veljko Zejak, Marko Lađušić, Sossio, Angelo Brescianini, Mina Radović, LABOTIV (Claire Clelia Baldo & Piero Viti), Olivera Parlić, Radoš Antonijević, Nicole Colombo i Szymon Oltarzewski.

Inicijalni kontrast kroz proces kulturne razmene ispoljava se kao snaga izložbe pre nego njena slabost. Utisak ne ostaje statičan, on obuzima posmarača koji traga za izvornim značenjem objekta i evocira proces stvaranja. Svakodnevni predmeti smešteni u svet fantazije nasuprot agresivnim i represivnim elementima iznose na površinu potisnuti osećaj anskioznosti; nežni, organski oblici tela prožeti oštrim geometrijskim teksturama; krhkost zarobljenih hologramskih predstava suočena sa snažnom ekspozicijom fotografije; zaslepljujući efekti dima povezani apokaliptičnim „pejzažima“ nestaju u magli, poput čestica svetlosti unutar tamne materije. Neočekivane i neobične jukstapozicije pozivaju publiku da otkrije nova značenja i sveže perspektive, skrivene veze i granice koje vode Iznad i Izvan, Over and Above.

Drina Galerija će tokom trajanja izložbe od 19. oktobra do 10. decembra, biti otvorena za javnost svakog vikenda u periodu od 15 do 18 časova. Podršku u organizaciji ove izložbe pružili su Konfindustrija Srbija, Diplomacy&Commerce, Express Global i Italijanski institut za kulturu u Beogradu.

 

OVER AND ABOVE

Trajanje izložbe: 19. oktobar – 10. decembar 2021.

Otvaranje izložbe: 19. oktobar, 18:00 – 21:00 h

Radno vreme galerije: 15:00 – 18:00 h / subotom i nedeljom

 

Autori izloženih radova: Ivan Grubanov, Miloš Todorović, Giuseppe Pietroniro, Alice Ronchi, Igor Eškinja, Michelangelo Bastiani, Federico Luger, Danilo Buccella, Michele Iodoice, Mrđan Bajić, Veljko Zejak, Marko Lađušić, Sossio, Angelo Brescianini, Mina Radović, LABOTIV (Claire Clelia, Baldo & Piero Viti), Olivera Parlić, Radoš Antonijević, Nicole Colombo i Szymon Oltarzewski.

Partneri: Konfindustrija Srbija, Diplomacy&Commerce, Express Global, Italijanski institut za kulturu u Beogradu

Izložba realizovana u saradnji sa: Aria Art Gallery (Firenca) i Federico Luger Gallery (Milano)

Kustosi: Nataša Radojević i Jelena Đakonović

Tekst: Jelena Kovačević

Asistent: Elisa Caterina Egger 

Film „The French Dispatch“ otvara XXVII Festival autorskog filma

 



UMETNOST SIMETRIJE VESA ANDERSONA PRED BEOGRADSKOM PUBLIKOM

 


Film „The French Dispatch“ američkog reditelja i scenariste Vesa Andersona otvoriće XXVII. Festival autorskog filma (FAF), koji će se održati u Beogradu i gradovima širom Srbije od 26. novembra do 3. decembra na već tradicionalnim lokacijama.Revolucija, kulinarstvo, slikarstvo i zatvor samo su neke od tema koje Anderson vešto prikazuje u ovom ljubavnom pismu novinarima i odi novinarstvu.

 


Inspirisan ranim početkom Nju Jorker magazina, ali i sa željom da snimi film u Francuskoj, reditelj smešta radnju u izmaštan gradić u kojem se nalazi „Francuska depeša“, ispostava izmišljenog američkog dnevnog lista Liberty, Kansas Evening Sun.

 


Svetska premijera ovog ostvarenja održana je na filmskom festivalu u Kanu ove godine uz sedmominutni aplauz i fantastične kritike.


Ljubitelji Andersona imaće priliku da, pored njegove uobičajene glumačke postave – Ovena Vilsona i Bila Mareja – uživaju u izuzetnom glumačkom ansamblu u kojem čak i sporedne uloge tumače veliki glumci. Benisio del Toro, Ejdrijen Brodi, Tilda Svinton, Lea Sejdu, Franses Mekdormand, Timoti Šalame, Elizabet Mos, Džefri Rajt i Matje Amalrik samo su neka od imena koja tumače Andersonove likove i neobične novinare „Francuske depeše“.

 


„The French Dispatch“, deseti po redu dugometražni film reditelja, po svemu je vesandersonovski prepoznatljiv i zaigraće pred beogradskom publikom u petak 26. novembra 2021. godine.

 


Andersonovo ostvarenje „Hotel Grand Budapest“ odnelo je čak četiri nagrade Oskar i pet BAFTA nagrada, dok je „Ostrvo pasa“ dobilo Srebrnog medveda na filmskom festivalu u Berlinu. Pored ova dva nagrađivana naslova, Anderson je svoj upečatljiv stil pokazao u filmovima „Fantastični gospodin Lisac“, „Voz za Dardžiling“, „Kraljevstvo izlazećeg Meseca“, „Porodica čudaka“ i mnogim drugim.

 


Centralna lokacija festivala tradicionalno ostaje Kombank dvorana, dok će se program odvijati i u ostalim salama u Beogradu, ali i u drugim gradovima širom Srbije. Prateći svetske trendove, deo programa FAF-a će se odvijati i na onlajnu – na MojOFF filmskoj platformi.

 

Izložba „Šuma i zvezde“ Frančeska Amorozina



Kada: 18.10 – 12.11.2021. 

Gde: Galerija Italijanskog instituta za kulturu, Kneza Miloša 56, Beograd

U okviru Beogradskog meseca fotografije

Otvaranje izložbe: ponedeljak 18.10.2021. u 18.30 časova

Izložba „Šuma i zvezde“ Frančeska Amorozina biće otvorena 18. oktobra u 18.30 časova u galeriji Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu (Kneza Miloša 56). Izložba se realizuje u okviru XXI Nedelje italijanskog jezika u svetu, čiji je ovogodišnji naslov „Dante, italijanski jezik“, i povodom obeležavanja 700 godina od smrti Dantea Aligijerija.

„Šuma i zvezde“ sadrži različite projekte ovog italijanskog fotografa koji se vezuju za Danteov put kroz zagrobni svet. Put počinje u Paklu „Knjigom komande“, pričom o lovu na veštice u severnoj Italiji i njihovoj čuvenoj knjizi o crnoj magiji; nastavlja se mračnim, zastrašujućim slikama projekta „Index Librorum Prohibitorum“ koji prikazuje knjige zabranjene od strane katoličke crkve; završava se delom „Daimon“, povezanim sa reinkarnacijom duša, što predstavlja prelaz ka sledećem delu. Čistilište je mesto iščekivanja i upravo takva je atmosfera „Nove renesanse“, u kojoj su stare crkve i druge građevine smeštene u nadrealni ambijent gde je sve nepomično. Raj je predstavljen instalacijom „Svi anđeli padaju“ koja je prilagođena prostoru i u kojoj fotografije vise u vazduhu što upućuje na ljudsko stremljenje ka uzdizanju, a takođe je predstavljen i delom načinjenim za ovu izložbu koje predstavlja kraj putovanja. Tokom ovog puta moguće je slušati muziku koju je za projekat komponovao Stefano Đ. Falkone i čitati odlomke „Božanstvene komedije“.

Frančesko Amorozino (1984), fotograf, umetnik i pedagog, živi i radi u Rimu gde je osnovao il FotoStudio, prostor za istraživanja u kojem se organizuju izložbe i obuke. U svom umetničkom radu ispituje način na koji ljudi percipiraju realnost koristeći teme poput sujeverja, religije i potrage za slobodom. Koristi i analognu i digitalnu fotografiju i ukršta ih sa drugim umetničkim formama kao što su muzika, video-zapisi i vajarstvo. Osvojio je Sony World Photography Award 2016 u kategoriji Sill Life. Njegovi radovi izlagani su širom sveta i deo su brojnih privatnih kolekcija.

Izložba će biti otvorena uz maksimalan dozvoljen broj od 25 posetilaca u cilju sprečavanja širenja virusa korona. U slučaju većeg broja zainteresovanih posetilaca, svima će biti omogućen ulazak na izložbu u manjim grupama nakon otvaranja. Izložba će biti otvorena do 12. novembra 2021, od ponedeljka do četvrtka od 10 do 18 i petkom od 10 do 15 sati. Obavezno je nošenje zaštitnih maski i poštovanje svih propisanih epidemioloških mera. Ulaz je slobodan.

Program Serbian Showcase sedmi put na Beogradskom džez festivalu

 


Dom omladine Beograda, na 37. Beogradskom džez festivalu, sedmu godinu za redom organizuje predstavljanje najtalentovanijih snaga novog srpskog džez talasa u okviru programa Serbian Showcase

Po ustaljenom formatu, 3 domaća nova projekta u izvođenju umetnika mlađe generacije izloženo je pažnji publike i brojnim domaćim i inostranim novinarima. To je prilika i da se, pored utisaka o kvalitetnoj programskoj selekciji najstarijeg srpskog džez festivala, širom sveta pronese glas o vrhunskim dometima u srpskom džezu.

Ove godine Serbian Showcase biće održan 27. oktobra od 22.30 u sali Amerikana Doma omladine Beograda, a nastupiće: Jovićević/Miklós/Wójcinski Trio (Srbija/Mađarska /Poljska), Drama Quartet i bend drumbooty.

Subotička multiinstrumentalistkinja i kompozitorka Jasna Jovićević ostvaruje svoje ideje i talente na raznim terenima. Osim izvođačke karijere, predavala je u brojnim institucijama u zemlji i inostranstvu, a trenutno radi u Visokoj školi za obrazovanje vaspitača i trenera u Subotici. Bavi se i obučavanjem joge, a vodi i nevladinu organizaciju ARTRUST, u okviru koje je realizovala niz zanimljivih projekata. 

Prvi solo album Invented Reality objavila je 2008. godine (džez kvartet + gudački trio), a potom uporno menjala i okruženje i stilski okvir za svako novo izdanje. U njenom „glavnom“ opusu su zasad eksperimentalni solo albumZvuk ptica (2014), improv duo Dharma sa Armandom Mesarošem (2015), koncertni snimak big benda New Spark Jazz Orchestra (2017), studijsko izdanje Flow Vertical (sekstet, 2018), koncertni zapis trijaJovićević/Miklós/Wójcinski Informal Shapes (2019), te ostvarenje Sounding Solitude (2021), sa četvoro gudača. Bila je uključena u interdisciplinarni projekat Sedim i brinem za nju, kao i radila muziku za plesni performans Imago Sonus. Silvester Mikloš (Szilveszter Miklós – bubnjevi) i Ksaveri Vojčinski (Ksawery Wójciński – kontrabas), kao i Jasna Jovićević (alt i sopran saksofon, bas klarinet), imaju brojna iskustva u raznim domenima savremenog džeza i improvizacije, zajedno stvarajući svežu i originalnu muziku, ispunjenu slobodom. Prvi susret ostvarili su u Novom Sadu 2018, kada su snimili i zasad jedini album. 




Bubnjar i kompozitor Aleksandar Cvetković školovao se u rodnom Kraljevu i Beogradu, a zvanje mastera džez bubnjeva stekao u Gracu, pod mentorstvom Hauarda Kertisa. Među istaknutim džezerima sa kojima je sarađivao, džemovao ili pohađao seminare su Duško Gojković, Stjepko Gut, Mihailo Blam, Nikola Mimo Mitrović, Bili Hart, Bred Meldau, Dejv Kikoski, Džon Aberkrombi, Ron Meklur, Džimi Kob, Dejv Libmen, Džim Meknili, Džeri Bergonci, između ostalih. Bio je član sastava Serbian Jazz Bre! Project, sa kojim je snimio dva albuma, Woodcock Group (jedan album), Rambo Amadeus & Broken Swing Sextet, a danas je član sastava Marchelo & Napeti Quintet. Docent je za džez solfeđo i džez ritam na Katedri za džez i popularnu muziku FMU u Beogradu.




Drama Quartet ima svoju preteču u sastavu Drama Organ Trio, koji je Cvetković osnovao 2014. godine. Mada je format te postave – sa orguljama u funkciji basa – neumitno asocirao na soul džez šezdesetih, to je samo bila polazna tačka za oblikovanje autentičnog zvuka, zasnovanog na modernim principima džez komponovanja kroz raznovrsna harmonska rešenja, ritmove i metre. Za kratko vreme postali su jedan od omiljenih klupskih sastava i spremili diskografski prvenac, album Dramathology sa deset Cvetkovićevih numera. Album aktuelne postave (Luka Ignjatović – alt saksofon, Andreja Stanković – gitara, Milan Nikolić – bas, Aleksandar Cvetković Drama – bubnjevi) premijerno će biti predstavljen na 37. izdanju Beogradskog džez festivala. 




Bubnjar i kompozitor Peđa Milutinović rođen je u Kragujevcu, a na beogradskoj džez sceni aktivan je od 2010. godine, kao jedan od velikih heroja čuvenog kluba „Čekaonica“ na sedmom spratu BIGZ-a. Od 2012. svirao je u VH Bandu, a 2014. učestvovao na debi albumu Maksa Kočetova 13:30. Iz druženja sa Dejvidom Binijem na Beogradskom džez festivalu 2014. izašao je trio Avenija, a iz džemovanja u „Čekaonici“ uticajni QZAMA Quartet, sa Lukom Ignjatovićem, Filipom Bulatovićem i Perom Krstajićem. Po odlasku druge dvojice u SAD, Ignjatović i Milutinović su napravili Schime Trio sa Borisom Šainovićem (dva albuma), sa kojim će stići do finala Euroradio Jazz Competitionna festivalu Jazz In Marciac, dva puta nastupiti na festivalu u Mersu (Nemačka), kao i dobiti odlične recenzije u DownBeatu i All About Jazz – u istom danu! 

U proleće 2020. godine, Milutinović je objavio prvi solo album Veritas Vincit sa sastavom drumbooty (Dejvid Bini, Petar Krstajić, Luka Ignjatović, Ilija Nikolić, kao i brojni gosti iz SAD i Srbije), za američkog izdavača Orenda Records. Takođe vodi i cross-over bend Kablovi, sa producentom MKDSL-om, kombinujući džez, rejv, psihodeliju i pank rok. Glavne saradnje (pored pomenutih): Matija Dedić, Jure Pukl, Melisa Aldana, Žulijen Loro, Bojan Z, Sofija Knežević, Dušan Jevtović, Sanja Marković, između ostalih.




U okviru ovogodišnjeg programa Serbian Showcase na Beogradskom džez festivalu, bend drumbooty nastupa u sastavu: Peđa Milutinović – bubnjevi, Luka Ignjatović – alt saksofon, Stevan Milijanović – klavijature, Bojan Cvetković – klavijature, Luka Malko – gitara i Akoš Forgač – bas.



Ulaznice za koncerte 37. Beogradskog džez festivala se mogu nabaviti na Ticket Vision blagajni u Domu omladine Beograda, kao i putem onlajn kupovine.

Osnivač i pokrovitelj Beogradskog džez festivala je Grad Beograd, koji je 2007. godine uvrstio BDŽF u manifestacije od posebnog značaja.

Organizator festivala je Dom omladine Beograda.

Beogradski džez festival je, po pozivu, član Evropske džez mreže (Europe Jazz Network).

Pokrovitelji 37. BDŽF: Grad Beograd – Gradska uprava – Sekretarijat za kulturuMinistarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Prijatelji 37. BDŽF: LukoilSOKOJDPC Networks.

Београдско драмско позориште обележава 100 година од рођења Радета Марковића

 



"Ту, прекопута, била је окретница тролебуса 11. И возач који je био на последњем поласку, није хтео да крене, чекао је да глимци заврше представу", сећа се Горан Марковић.
Данас је отворена изложба фотографија из представа у којима је играо легендарни глумац, дугогодишњи члан Београдског драмског позоришта чија велика сцена носи име Оливера и Раде Марковић.
Опус Радета Марковића са почетка каријере уграђен је у темеље после рата тек основаног градског театра – Београдског драмског позоришта.



Припада првој генерацији глумаца који су заслужни за “златно доба” Позоришта на Kрсту половином прошлог века.
Од 1951. године када је постао члан Београдског драмског позоришта, остварио је више од двадесет улога, укључујући и роле у култним остварењима попут “Смрти трговачког путника”, “Мачке на усијаном лименом крову”, “Лова на вештице”, да би 1958. за лик Николетине Бурсаћа у истоименој представи био награђен Стеријином наградом.
Читав век нас дели од рођења легендарног хистриона домаћег глумишта – Радета Марковића. Његов опус са почетка каријере уграђен је у темеље после рата тек основаног градског театра – Београдског драмског позоришта.
Припада првој генерацији глумаца који су заслужни за “златно доба” Позоришта на Kрсту половином прошлог века. Почетком педесетих година, уз искусне уметнике какви су били Евка Микулић, Бата Јанићијевић, Јован Николић, дошла је генерација управо стасала, као што су Милан Пузић, Милорад Волић, Предраг Тасовац, Бата Паскаљевић, Kсенија Јовановић, Олга Ивановић, Татјана Лукјанова, а придружују се и Властимир Ђуза Стојиљковић, Предраг Лаковић, Михајло Викторовић, Миодраг Поповић Деба, Оливера Марковић, Олга Станисављевић. Међу њима је био управо Марковић.
Рођен 14. октобра 1921, Раде Марковић најпре је студирао Технички, а затим прешао на Филозофски факултет у Београду, да би се потом посветио глуми, на почетку само аматерски, са групом младих београдских ентузијаста прве послератне генерације, који пробају у просторијама Kоларчевог универзитета. У тој групи је била и Оливера Ђорђевић са којом се венчао 1945. године. Током педесетих и шездесетих година прошлог века, од 1951. године када је постао члан Београдског драмског позоришта, остварио је више од двадесет улога, укључујући и роле у култним остварењима попут “Смрти трговачког путника”, “Мачке на усијаном лименом крову”, “Лова на вештице”, да би 1958. за лик Николетине Бурсаћа у истоименој представи био награђен Стеријином наградом.
Прича се да је Бранко Ћопић је после премијере “Николетине Бурсаћа” (1957) одушевљено рекао Радету Марковићу да није сигуран ко је створио Николетину – он или Раде.

Моћан уметнички ансамбл из тог времена сабрао је изразито талентоване глумце и снажне личности, али способне и спремне за колективни рад. Добро су се међусобно познавали са студија или из других позоришта, тачно разумели и искрено сарађивали. Утисци о неким њиховим врхунским креацијама преносе се са генерације на генерацију. Чувена је анегдота како је Марковић у то доба играо из вечери у вече представе у БДП-у, а по томе који му је костим окачен у гардероби знао је шта је на репертоару.




Шездесетих година, због фузије БДП-а и Позоришта на Теразијама у Савремено позориште, прелази у слободне уметнике, али се театру на Kрсту враћа кад год је било прилике. Почетком осамдесетих, када је редитељ Kуће био Паоло Мађели, Марковић је био стални гост и остварио је незаборавне улоге попут Јоакима Вујића у “Јоакиму” (1979), Салијерија у “Амадеусу” (1981), Михајла Павловића у “Сабирном центру”.

Почетком миленијума одиграо је још три премијере на сцени театра у ком је стасао. Умро је 10. септембра 2010. године. На Дан позоришта 2011. године, 20. фебруара велика сцена Београдског драмског позоришта понела је његово име, а од октобра 2019. зове се “Оливера и Раде Марковић” по легендарном пару који је обележио “златни век” БДП-а.

Марковић је као професор Академије уметности у Новом Саду извео је четири класе, са укупно 39 студената, и стекао је неподељена признања критике, публике, колега и студената због пуне посвећености позиву, као и непосусталог трагања за новим, савременим глумачким изазовом, којим је настојао да помери стандарде у глуми. Добитник је многобројних признања, између осталих: две Стеријине награде за улоге у представама БДП-а: 1958. године за улогу Николетине Бурсаћа и 2002. године за улогу Пуковника З. у представи “Пандорина кутија”; “Добричиног прстена” (1998), те Статуете “Јоаким Вујић” за допринос позоришној уметности, Kњажевско-српског театра из Kрагујевца (2005).

уторак, 12. октобар 2021.

SEDAM DANA ĆE BEOGRAD BITI U ZNAKU KIDS FESTA




Na konferenciji za medije povodom predstojećeg dečijeg festivala – 17. Kids festa koji će trajati od 18. do 24. oktobra u bioskopima širom Srbije govorili su direktor festivala Igor Stanković, producent i muzičar Marko Kon koji ove godine nosi titulu ambasadora Kids festa, kao i urednica MojOFF platforme Jelena Bilić.


Tradicija održavanja „nedelje posvećene dečijim filmovima i našim najmlađima“ traje već sedamnaest godina i prema rečima direktora festivala Igora Stankovića uskoro možemo očekivati jubilarni  20. rođendan dečijeg festivala.

 

„Jedna lepa ideja nastala upravo u ovom prostoru, u tadašnjoj Dvorani Doma sindikata, kao ideja koja je na veliko platno trebalo da prenese filmove koji dolaze sa svih meridijana sveta. Tadašnji klinci koji su dolazili sa svojim školama, sada su već sigurno roditelji i uskoro verujem da će njihova deca biti posetioci dečijeg filmskog festivala. Kids fest je u toj misiji uspeo, za sve ove godine prikazano je premijerno preko 300 ostvarenja. To je mesto na kome se menjaju navike i filmovi uz koje se bolje odrasta, gde se deca upoznaju sa životom, avanturama i događajima iz celog sveta. Uveseljavati decu je velika čast“, s ponosom je istakao Igor Stanković i izrazio veliku zahvalnost ovogodišnjem ambasadoru festivala Marku Konu.

 

 


Projekcije filmova su prilagođene vremenski i školarcima i najmlađima, te će na festivalu biti i prepodnevnih i popodnevnih projekcija.

 

O prilici da bude ambasador Kids festa i da tokom festivala organizuje muzičke radionice govorio je proslavljeni muzičar i producent Marko Kon: 

„Imam čast ove godine da budem ambasador Kids festa. Dečiji festival je značajan iz hiljadu razloga, a jedan od tih je što upravo klince upoznajemo sa načinom konzumiranja zabavnog sadržaja koji je nama bio vrlo prirodan kad smo bili mladi. Odlazak u bioskop i posvećivanje sadražaju od 80 minuta je nešto na šta oni nisu navikli, ali bioskopska atmosfera omogućava da filmove shvate na pravi način, da otputuju u svet mašte koji je jako značajan za odrastanje“.

 


Kon je takođe preporučio raznovrsan festivalski program: 

„Festival je takođe značajan jer možete videti skandinavske filmove veoma su važni jer deca mogu da se upoznaju sa svojim drugarima iz drugog kraja sveta. Naši klinci će se prepoznavati u ovim filmovima“.

 

Festival će deo programa paralelno prikazivati na onlajn platformi MojOFF, te je urednica platforme Jelena Bilić istakla o kojim naslovima je reč: 

„Festival se drugu godinu za redom održava i na platformi MojOFF, a ovoga puta će biti prikazani filmovi: Zvezdni psi: Tropska avantura, dokumenatarac Ptice Amerike, zatim Neli rep – agent za čudovišta, švedska porodična drama Bertov dnevnik kao i Tvigson i morsko čudovište “.

 

 

Celokupni program festivala čini 15 ostvarenja od kojih će premijerno biti prikazani najnovija Diznijeva sinhronizovana animacija „Nepopravljivi Ron“ koja prati savremeno prijateljstvo između  dečaka i njegovog najboljeg prijatelja - ne tako savršenog robota Rona.

 

Pored toga premijerno će biti prikazani i naslovi poput ruske animacije „Moje slatko čudovište i animacije „Čarolija meseca“. Dok će malo stariji mališani premijerno uživati u  filmovima: „Bertov dnevnik“, „Neli Rep agent za čudovišta“ , dokumentarnom filmu „Ptice Amerike“, kao i osvedočenim uspešnim ostvarenjima „Glavni heroj“ i „Avantura u džungli“.

 

Publika će u  3D formatu moći da pogleda najuspešnije ovogodišnje animirane Diznijeve sinhronizacije: „Luka“, „Duša“ i „Raja i poslednji zmaj“. Od domaćih ostvarenja biće prikazani filmovi „Magični ključ“ i „Prizori iz života džukca“.

 

 

Celokupan program festivala, kao i satnice festivala mogu se pronaći na sajtu http://kids-fest.com/

Ljubomir Dimitrijević, Ansambl RENESANS: “Sa radošću se pripremamo za slavljenički koncert u Domu omladine”

 


Dom omladine Beograda u subotu, 16. oktobra od 20 časova publici predstavlja veliki slavljenički koncert Ansambla RENESANS, najstarijeg ansambla za ranu i tradicionalnu muziku u čitavoj Evropi. Nastup je upriličen povodom obeležavanja jubileja: 50 godina rada, a ulaznice po ceni od 300 RSD su u prodaji na Ticket Vision Blagajni u DOB-u.

Ansambl RENESANS osnovan je 1969. godine u Beogradu (Srbija). Tokom proteklih pola stoleća je održao više od četiri hiljade koncerata širom Evrope, na Bliskom i Srednjem Istoku (Sirija i Iran) i u severnoj Africi (Alžir), te učestvovao na brojnim festivalima u regionu i širem inostranstvu. Odani istorijskoj i autentičnoj interpretaciji, članovi Ansambla su razvili bogat repertoar koji obuhvata dela srednjovekovnih, renesansnih i baroknih majstora, kao i tradicionalnu muziku balkanskih naroda.



“Program koncerta asnambla Renesans koji će biti održan ove subote u Velikoj sali Doma omladine obuhvata muziku nastalu u periodu od XIV do XVIII veka, kroz epohu srednjeg veka, renesanse i baroka. Poslednji segment programa je posvećen starim srpskim igrama iz XIX veka”, kaže Ljubomir Dimitrijević, jedan od osnivača Ansambla Renesans, i dodaje: “Celokupan program članovi ansambla, kao i uvek, realizuju na kopijama instrumenata iz navedenih epoha, što samom koncertu daje autentično tumačenje muzike davno prohujalih vekova. Od slavnih kompozitora čija će dela biti izvedena, svakako se izdvajaju J. S. Bah i Džon Daulend, kao i slavna srednjovekovna zbirka Kantigas de Santa Marija.”

Svoj bogati diskografski opus Renesans je u 2019. godini uvećao za dva naslova: dupli CD 50 godina ansambla Renesans od kojih prvi čine najveći hitovi iz repertoara ansambla, a drugi po prvi put kod nas objavljeni Madrigali Proleće renesansnog majstora Kloda Le Žena. Treći CD pod naslovom Evergreen forever je iskorak iz standardnog repertoara ansambla (muzika nastala u periodu od XII do kraja XVIII veka) i sadrži neke od najvećih hitova pop i rok muzike XX veka koje Renesans interpretira na istorijskim instrumentima srednjeg veka, renesanse i baroka.

Tokom decenija rada ansambl i njegovi članovi dobili su brojne nagrade, kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i u Srbiji i inostranstvu (Zlatna plaketa „U ime univerzalne umetnosti“ Mediteranskog festivala u Bariju (Italija), Vukova nagrada Republike Srbije, Zlatni beočug Beograda, Godišnja nagrada grada Beograda…). Pored značajne uloge u afirmaciji rane muzike u našoj sredini, uvođenja izučavanja rane muzike u osnovno i srednje muzičko školstvo, stvaranja centra za ranu muziku, članovi ansambla su uvek spremni za nove forme predstavljanja ove vrste muzike u skladu sa svim novinama koje nosi vreme u kome živimo. Godine 2004. ansambl RENESANS je osnovao istoimeni Centar za ranu muziku koji okuplja stvaraoce namerne da istražuju i interpretiraju ranu i tradicionalnu muziku.

“Atmosfera među članovima ansambla Renesans odiše, kao i u proteklih pet decenija, stvaralačkim nabojem, radošću i željom da zvuci starih instrumenata i dela neopisive lepote, dopru do svakog slušaoca. Stoga, upućujemo jedan renesansni poziv svim ljubiteljima rane muzike da nam se u subotu 16. oktobra u 20 časova, u Domu omladine pridruže u uživanju u muzici koju su slušali Volter, Luj XV, Henri VIII, Alfonseo el Sabio, ali i Knjaz Miloš, Knez Mihajlo, Vuk Karadžić i još mnogi velikani Srbije XIX veka.”, poručuje Ljubomir Dimitrijević.