петак, 11. јун 2021.

FESTIVALU MISTER VORKY #8



Osmo izdanje Međunarodnog festivala jednominutnog i kratkog filma Mister Vorky održava se od 9. do 13. juna u Kulturnom centru „Brana Crnčević“ i Zavičajnom muzeju u Rumi.

U takmičarskom programu jednominutnih filmova, prema izboru selektora festivala, filmskog reditelja Marka Kostića, biće prikazano 120 najkraćih svetskih filmskih ostvarenja. O nagradama festivala odlučivaće regionalni tročlani žiri u sastavu: Maša Nešković, filmska rediteljka iz Beograda, Žarko Ivanov, reditelj i producent animiranih filmova iz Skoplja i Ronald Panza, teatrolog i filmolog iz Mostara.



U takmičarskom programu kratkometražnih filmova pod nazivom „9413“ biće prikazan 21 film. Pored igranih i dokumentarnih filmova, biće prikazani i kratki eksperimentlni i animirani filmovi koji su imali veoma uspešan festivalski život u prethodne dve godine. Odluku o najboljim kratkim filmovima doneće Ivan Velisavljević, dramaturg i filmski kritičar iz Beograda. U obe takmičarske konkurencije biće prikazano ukupno 8 domaćih filmova. Pet jednominutnih i tri kratkometražna filma – „I ništa“ Zorana Tairovića, „Veliki robot“ Vojina Vasovića i „Izoštravanje“ Zorana Saveskog.


 Home is...Peter Cerovsek, Slovenija
                          


Glavna tema ovogodišnjeg festivala je „Cinema in Tune“, kojoj su posvećeni filmovi u takmičarskom ali i pratećem delu festivala. Pored „klasičnih“ projekcija kratkih filmova, biće upriličen događaj Inicijative za filmsku muziku Live Soundtrack, na kojem će vojvođanski eksperimentatori uživo stvarati muzičke i zvučne podloge za savremene neme filmove, dok će gosti iz OKC Abrašević iz Mostara biti mentori Radionice zvučnih pejzaža „Zvuk Rume“. Takođe, temu će pratiti i izložba na zvaničnom otvaranju festivala (10. juna u 20 časova) „Vorkapić – Film i muzika“, kao i kratki muzički omaž nedavno preminulom čuvenom domaćem kompozitoru filmske muzike, Zoranu Simjanoviću.

Za vizuelni dizajn plakata i nagrade festivala pobrinuli su se lokalni umetnici Dejan Delić i Branislav Crvenković, a džingl festivala realizovao je mladi animator Mihajlo Dragaš. Osnivač i organizator festivala je Nezavisni filmski centar Vorky Team iz Rume, koji neumorno nastavlja svoju misiju propagande života i dela velikana filmske umetnosti - Slavoljuba Slavka Vorkapića, u saradnji sa Kulturnim centrom „Brana Crnčević“ i Zavičajnim muzejem. Pokrovitelji festivala su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Opština Ruma. Lokalni partneri i medijski sponzori su takođe dali svoju podršku festivalu Mister Vorky.

 

 

Veliki robot, Vojin Vasovic

VIII. Međunarodni festival jednominutnog i kratkog filma MISTER VORKY

9-13. jun 2021.

PROGRAM/SATNICA

sreda, 9. jun • Zavičajni muzej Ruma

19.00   Prezentacija: OKC Abrašević

             (Mostar, BiH, program predstavlja član žirija za jednominutne filmove Ronald Panza)

 

četvrtak, 10. jun • Kulturni centar „Brana Crnčević” Ruma

12.00   Radionica zvučnih pejzaža Zvuk Rume

20.00   Svečano otvaranje Festivala Mister Vorky • mala dvorana

20.30   Takmičarski program kratkih filmova „9413” #1 • mala dvorana

21.30   Otvaranje izložbe Vorkapić-Film i muzika • mali hol

22.00   Koktel

 

petak, 11. jun • Kulturni centar „Brana Crnčević” Ruma

12.00   Radionica zvučnih pejzaža Zvuk Rume

16.00   Prezentacija člana žirija: Ivan Velisavljević (Srbija) • mala dvorana

20.00   Takmičarski program jednominutnih filmova #1 • mala dvorana

21.30   Takmičarski program kratkih filmova „9413” #2 • mala dvorana

 

subota, 12. jun • Kulturni centar „Brana Crnčević” Ruma

12.00   Radionica zvučnih pejzaža Zvuk Rume

16.00   Prezentacija članice žirija: Maša Nešković (Srbija) • mala dvorana

20.00   Takmičarski program jednominutnih filmova #2 • mala dvorana

21.30   Takmičarski program kratkih filmova „9413” #3 • mala dvorana

 

nedelja, 13. jun • Kulturni centar „Brana Crnčević” Ruma

12.00   Radionica zvučnih pejzaža Zvuk Rume

18.00   Prezentacija člana žirija: Žarko Ivanov (Severna Makedonija) • mala dvorana

19.00   Live soundtrack 53 – Komedija i apsurd • mala dvorana

20.30   Svečano zatvaranje festival - dodela nagrada i projekcija nagrađenih filmova • mala dvorana

 

OKC-Abrasevic-Grafitti

• ULAZ JE BESPLATAN •

„Artan Lili“: stiže treći album, a prva dva u CD paketu

 


Albume beogradske nojz pop grupe „Artan Lili“, objavljivile su ortački dve najveće regionalne muzičke izdavačke kuće u regionu: PGP RTS i "Croatia Records". Pod okrilje najvećih, grupa je decembra 2019. godine došla „punih ruku“ – sa pet singlova i isto toliko video-spotova za pesme za predstojeći, treći album.



   Prva dva studijska albuma, Artan Lili (2015.) i New  Deal      (2016.), zabeležena su i na kompakt diskovima i  dostupna svima u regionu i   šire, od marta 2020. godine i   to kao raskošan „paket“, sa dva diska na      kojima su  ukupno 23 pesme uz knjižicu sa tekstovima pesama kako   se  nekad „pakovao“ LP

Kritičari su im dodelili titulu najperspektivnijeg mladog benda u regionu 2014. godine. Grupa je pokrenula (sada već opšte prihvaćen) trend „singl po singl“ objavljivanja albuma. Tako su u decembru 2019. godine lansirali i trend „pet dana zaredom – pet novih pesama – pet novih spotova“ za budući, treći album.

Ostvarili su status jednog od koncertno najaktivnijih bendova naših prostora. Njihove pesme su osvajale i osvajaju prva mesta na svim najznačajnijim top-listama u regionu. Najšire popularna numera grupe „Artan Lili“ i najčešće proglašavana hitom u medijima i među publikom je pesma Ako stanemo tu.

Prvi su dobitnici regionalne nagrade za muzičko delo od izuzetne vrednosti, koju dodeljuje Zadužbina Milana Mladenovića, za pesmu D.E.P.R.A.

Grupa postoji od 2013. godine, ali se tokom vremena postava ustalila u sada već prepoznatljivu četvorku. „Artan Lili“ su: Bojan Slačala (bas i vokal), Romana Slačala (vokal i daire), Marko Ajković (bubanj) i Ivan Skopulovič (gitara).




Novi album, dopola već spremljen, donosi i iznenadjenje u vidu gostujućih muzičara. Očekujte ga najesen.




16 predloženih serija za nagrade Srca Sarajeva za TV serije XXVII Sarajevo Film Festivala


 U želji da unapredi i potakne produkciju kvalitetnih audio-vizualnih sadržaja, Sarajevo Film Festival od ove je godine ustanovio novu kategoriju nagrada: Srca Sarajeva za TV serije.Nagradama Srca Sarajeva za TV serije Sarajevo Film Festival odaje priznanje i populariše najkvalitetnije regionalne televizijske serije i njihove autore, glumice i glumce te potiče njihov međunarodni plasman.

 

Iz produkcije TV serija iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Slovenije, koje su premijerno prikazane u periodu od 1. septembra 2019. do 31. maja 2021., selekcioni odbor Sarajevo Film Festivala ove je godine u konkurenciju za nagrade Srca Sarajeva za TV serije uvrstio 16 serija. TV serije nominirane su za nagrade u šest kategorija: Najbolja dramska serija, Najbolja komedija, Najbolji kreator/i serije, Najbolja glumica, Najbolji glumac i Zvijezda u usponu.

 


Za Srca Sarajeva u kategoriji Najbolje dramske serije nominirano je 7 serija:

“Grupa” (Srbija),

“Jezero” (Slovenija),

“Klan” (Srbija),

“Kosti” (Bosna i Hercegovina i Srbija),

“Novine”, 3. sezona (Hrvatska),

“Porodica” (Srbija),

“Tajkun” (Srbija).

 

Za najbolju komediju nominirane su četiri serije:

“Crno-bijeli svijet”, 4. sezona (Hrvatska),

“Dnevnik velikog Perice” (Hrvatska),

“Mama i tata se igraju rata” (Srbija),

“Zlatni Dani” (Srbija).

 


Za najboljeg kreatora/kreatore serije nominirani su:

Uroš Tomić i Dragan Đurković – “Grupa” (Srbija),

Bojan Vuletić – “Porodica” (Srbija),

Matevž Luzar – “Jezero” (Slovenija),

Ivica Đikić, Nebojša Taraba, Miodrag Sila, Dalibor Matanić – “Novine”, 3. sezona (Hrvatska),

Slobodan Skerlić – “Klan” (Srbija),

Dragan Bjelogrlić – “Senke nad Balkanom”, 2. sezona (Srbija),

Albino Uršić – “Dnevnik velikog Perice” (Hrvatska).

 


U kategoriji Najbolje glumice i Najboljeg glumca po osam je nominiranih.

 

Za najbolju glumicu nominirane su:

Jasna Đuričić (Srbija) – “Grupa”,

Jovana Stojiljković (Srbija) – “Južni vetar”,

Mirjana Karanović (Srbija) – “Porodica”,

Nada Šargin (Srbija) – “Kalup”,

Nika Rozman (Slovenija) – “Jezero”,

Olga Pakalović (Hrvatska) – “Novine”, 3. sezona,

Tihana Lazović (Hrvatska) – “Tajkun”,

Jelena Miholjević (Hrvatska) – “Crno-bijeli svijet”, 4. sezona.

 


U kategoriji Najboljeg glumca nominirani su:

Boris Isaković (Srbija) – “Porodica”,

Dragan Bjelogrlić (Srbija) – “Tajkun”,

Feđa Štukan (Bosna i Hercegovina) – “Klan”,

Filip Đurić (Srbija) – “Grupa”,

Goran Bogdan (Bosna i Hercegovina, Hrvatska) – “Močvara”,

Jovo Maksić (Srbija) – “Kosti”,

Sebastian Cavazza (Slovenija) – “Jezero”,

Zdenko Jelčić (Hrvatska) – “Novine”, 3. sezona.

 

Za Zvijezdu u usponu pet je nominiranih:

Aleksandar Dimitrijević (Srbija) – “Klan”,

Ivana Zečević (Srbija) – “Grupa”,

Jana Bjelica  (Crna Gora) – “Porodica”,

Kaja Šišmanović (Hrvatska) – “Crno-bijeli svijet”, 4. sezona,

Petar Petkovski (Severna Makedonija) – “Porodica Markovski”, 2. sezona.

 

Prema broju nominacija, u kategoriji dramskih serija najviše nominacija imaju serije “Grupa” i “Porodica” – po 5 nominacija; po četiri nominacije imaju serije “Jezero”, “Novine” – 3. sezona i “Klan”, tri nominacije ima serija “Tajkun”, serija “Kosti” ima dvije nominacije, a po jednu nominaciju imaju serije “Porodica Markovski” – 2. sezona, “Južni vetar”, “Senke nad Balkanom” – 2. sezona, “Močvara” i “Kalup”. U kategoriji TV komedija tri nominacije ima serija “Crno-bijeli svijet” – 4. sezona, dvije nominacije “Dnevnik velikog Perice”, a po jednu nominaciju “Mama i tata se igraju rata” i “Zlatni dani”.

 

O dobitnicima nagrada odlučit će žiri od više stotina filmskih i televizijskih profesionalaca iz regiona, a najbolja ostvarenja izabraće online glasanjem po uzoru na slične svetske godišnje nagrade filmskih i televizijskih akademija. Ovogodišnji žiri će biti začetak strukovne akademije koja će u budućnosti donositi odluke o nagradama.

 

Ceremonija dodjele nagrada Srca Sarajeva za TV serije biće održana za vreme XXVII  Sarajevo Film Festivala.

 

27. Sarajevo Film Festival biće održan od 13. do 20. augusta.

 

ФЛЕШДЕНС У ПОЗОРИШТУ НА ТЕРАЗИЈАМА

 


Позориште на Теразијама има у плану да у позоришној сезони 2021/22. премијерно изведе мјузикл „Flashdance“ (Tom Hedley/Robbie Roth/Robert Cary).

 

Овај планетарно популарни филмски наслов награђен је Оскаром за најбољу оригиналну песму.

Музика из филма изнедрила је неколико  хит песама међу којима су „Maniac“ као и Оскаром награђена нумера „What a Feeling“.

 

Позориште на Теразијама као једино музичко позориште у региону изводи репертоар нејвећих бродвејских наслова али ствара и негује и домаћи мјузикл.

Након последње премијере домаћег мјузикла, Позориште на Теразијама наставља са програмском линијом лиценцних мјузикала.

 

Специфичност Flashdance-а је захтеван кореографски израз са посебним акцентом на плесачкој виртуозности балетских и глумачких извођача.

 

Позориште на Теразијама објављује А У Д И Ц И Ј У за мјузикл FLASHDANCE

у режији Владана Ђурковића

 

 

Аудиција се расписује за:

 

улогу Алекс

За аудицију је потребно припремити: сонг„Next step“ према матријалима задату кореографију која ће бити увежбавана на расписаним пробама.

 

За аудицију се могу пријавити глумице (и студенткиње завршне године глуме) старости до 33 године, глас: сопран.

 

 

улогу Глорије

За аудицију је потребно припремити: сонг„Chameleon Girls“ према матријалима

сонг„Gloria“ према матријалима задату кореографију која ће бити увежбавана на расписаним пробама.

 

За аудицију се могу пријавити глумице (и студенткиње завршне године глуме) старости до 33 године, глас: мецосопран.

 

Нумере се на аудицији изводе уз клавирску пратњу, на енглеском језику.

 

и

 

женске и мушке балетске играче

 

За аудицију је потребно припремити задату кореографију која ће бити увежбавана на расписаним пробама.

 

Пријављивање за аудицију је од понедељка 14. јуна до среде 16. јуна у термину од 11 до 15 часова у Позоришту на Теразијама.

 

Сбе детаљне информације се могу пронаћи на сајту позоришта.

https://pozoristeterazije.com/audicija-za-mjuzikl-flashdance/

 

„Trenutak je sve što imamo“ – preminula spisateljica Lusinda Rajli


 Irska spisateljica Lusinda Rajli preminula je jutros u krugu porodice, nakon duge bolesti. Ova vest je došla kao veliki i strašan šok za većinu njenih čitalaca koji nisu znali da se Rajlijeva četiri godine borila sa rakom. Tokom te četiri godine Lusinda je napisala pet romana, a ove nedelje „Izgubljena sestra“, poslednja knjiga u serijalu „Sedam sestara“, na prvom je mestu top-lista širom sveta. U našoj zemlji će se, u izdanju Lagune, pojaviti do kraja godine.

 

„Lusinda je dirnula živote svih onih koje je upoznala i onih koji su okretali stranice njenih priča“, stoji u zvaničnom saopštenju porodice. „Zračila je ljubavlju i dobrotom u svemu što je radila i nastaviće da nas inspiriše zauvek. Lusinda je pre svega volela život i živela je svaki trenutak punim plućima. Po njenim rečima: ‘Kroz bol i radost na ovom putovanju naučila sam najvažniju lekciju koju život može da ponudi i drago mi je zbog toga – trenutak je sve što imamo’.“

 

Lusinda Rajli je rođena u Irskoj. Nakon što se okušala u glumačkoj karijeri na filmu, u pozorištu i na televiziji, napisala je prvu knjigu sa dvadeset i četiri godine. Knjige su joj prevedene na preko trideset sedam jezika i prodate u više od 30 miliona primeraka širom sveta. Serijal knjiga „Sedam sestara“ uvek je na top-listama bestselera u čitavom svetu, a prava za televizijsku seriju kupila je jedna holivudska producentska kuća. U planu je bila i osma knjiga, „Atlas, priča o Tati Soltu“, koja bi otkrila prošlost Tate Solta i kako je i zašto usvojio svoje ćerke.

 

Jedan od poslednjih intervjua Rajlijeva je dala za junsko izdanje Bukmarkera, koji je bio divan i inspirativan, kakva je bila i ona sama. U znak sećanja, prenosimo vam odlomak.

 

U svim knjigama serijala postoje dva narativa koja se prožimaju. Zajedničko ženama iz prošlosti i sestrama iz današnjice jesu istrajnost i hrabrost – sve one su jedinstveni i jaki ženski likovi. Da li Vam se čini da se danas više traže priče o običnim ljudima iz istorije, posebno ženama?

 

Slažem se, i to je jedna od mojih najvećih motivacija, da pričam priče o neopevanim ženama u istoriji. Većinu istorije napisali su muškarci, a tokom istraživanja nailazila sam na hrabre i važne žene koje se jedva spomenu u fusnoti. Čast mi je da ispričam njihove priče, i tako sam srećna što sada ima više autora i čitalaca koji otkrivaju izgubljene žene istorije.

 

Šta možete da nam kažete o „Izgubljenoj sestri“?

 

„Sunčeva sestra“ je završena popriličnom „bombom“ – Georg objavljuje devojkama da je „izgubljena sestra“ pronađena. Imaju adresu i jedan trag: sliku smaragdnog prstena u obliku zvezde – i tako počinje trka širom sveta u kojoj D’Aplijezove pokušavaju da nađu svoju izgubljenu sestru. Kao i na Novom Zelandu, u Engleskoj i Kanadi, veliki deo romana se odvija u Irskoj, zemlji mog rođenja. Irska je najpoznatija po toplini svojih ljudi, ali iza te topline leže stotine godina turbulencija: engleska okupacija, glad i rat. Ne želim da otkrivam mnogo o knjizi, ali mogu da kažem da su mi istraživanja bila apsolutno otkrovenje, i ovo je za pisanje bila najsloženija knjiga u serijalu.

 

Koliko i na koji način ste se promenili od kada ste počeli da pišete? Kako je pisanje uticalo na Vaš život? Da li mislite da pisci postaju bolji kako stiču životno iskustvo?

 

Ne mogu da tvrdim za ostale pisce, ali bih rekla da me je životno iskustvo definitivno unapredilo kao autora. Bila sam tako mlada kada sam napisala prvi roman. Kada ga sad čitam, zgrozim se i shvatim koliko sam bila nevina i naivna. Danas moji likovi imaju više dubine i mogu da koristim neka od sopstvenih iskustava kada ih stvaram. Fraza „starija i mudrija“ zvuči vrlo istinito. Najviše na svetu volim da pišem, veoma sam zahvalna što mi je posao da pričam priče.

 

Predstavljen roman "Omama" Slobodana Vladušića

 


U knjižari Delfi SKC, u četvrtak, 10. juna, pisac Slobodan Vladušić predstavio je svoj istorijski triler „Omama“, u kome je jedan od junaka Miloš Crnjanski. Ova knjiga je njegov lični pokušaj da odgovori na pitanje ko je bio veliki pisac, odnosno da čitaocu stvori neku vrstu doživljaja njegove ličnosti.

 

„Svi ljubitelji Crnjanskog, obični poklonici ili oni kojima je predmet istraživanja, imaju svoje odgovore ko je Crnjanski, koji se u velikoj meri razlikuju. Način da veliki pisac ostane prisutan u kulturi nije da ostaje kao balzamovani leš kome se klanjamo nego da ga doživljavamo kao zagonetku, i neprekidno pokušavamo da damo odgovor ko je bio taj čovek i zašto je veliki pisac“, rekao je Vladušić.

 


U razgovoru o „Omami“ Vladušić je primetio da se pisci pojavljuju kao junaci dela drugih pisaca možda zato što ih danas ne doživljavamo kao kanonske autore prema kojima imamo strahopoštovanje, nego kao prijatelje iz prošlosti.

 „Crnjanskog doživljavam kao prijatelja iz prošlosti. U nečemu mu se divim, nekad mi malo ide na živce, ali ova knjiga je nastavak tog prijateljstva“, naglasio je Vladušić.

 

Urednica romana Jasmina Radojičić istakla je da „Omama“ funkcioniše kao zasebna celina, ali da je i svojevrsni nastavak Vladušićevog „Velikog juriša“, jer poseduje određene reference na nivou reči, toponima, poput Kajmakčalana i likova koji su u prethodnom romanu bili dominantni a u „Omami“ prolaze kao nekakve sene.

 


O knjizi su govorile i Vladušićeve kolege pisci Vladimir Kecmanović i Slobodan Vladušić.

 

Pisac Vladimir Kecmanović rekao je da se Vladušić kao esejista i docent srpske književnosti od svoje prve knjige razvijao, a da sada definitivno možemo da kažemo da je opravdao smisao svog bavljenja prozom i da od Milorada Pavića do Vladušića ne postoji teoretičar koji se okušao u prozi, a koji je to uspeo.

 „Roman ’Omama’ je postigao najveću do sada kompozicionu doslednost i ritam, koji najobičnijeg čitaoca i najobrazovanijeg naprosto veže za čitanje. To po mom mišljenju jeste vrhunska odlika književnosti. Da funkcioniše na više nivoa i da čitalac može da pronađe svoj nivo čitanja“, rekao je Kecmanović.

 


Pisac Dejan Stojiljković je ocenio da je „Omama“ vrlo efektan, primamljiv triler, čiji početak odmah vuče čoveka da čita.

„Predviđam ’Omami’ još veći uspeh kod čitalaca od ’Velikog juriša’. Kad film flopne, kažu u Holivudu da se povezao sa publikom. Pratio sam komentare na mrežama i ovaj roman će još više da se poveže sa publikom. Biće čitan“, zaključio je Stojiljković.

 

„Omama“ je delo zasnovano na proučavanju građe o životu i stvaralaštvu Crnjanskog (1893–1977), ali su sam zaplet i glavni junak i pripovedač Miloš Verulović plod Vladušićeve mašte. U Berlinu 1928. godine bezimeni radnik dolazi u poslanstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca kako bi prijavio nestanak svog prijatelja, pa Crnjanski kao ataše za kulturu i Verulović, vojni savetnik u poslanstvu i heroj sa Kajmakčalana, kreću u potragu za iščezlim čovekom. Trag ih vodi od luksuznih berlinskih restorana i bučnih džez kabarea do zapuštenih kvartova po kojima se vuku uživaoci opijata.

 


Knjigu možete pronaći u knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.

JAZZ IN THE GARDEN

 


Prvi Open Air Jazz Festival u Beogradu održaće se pod nazivom Jazz in the Garden na više bina u Botaničkoj bašti “Jevremovac” 3. i 4. jula 2021. godine.

U jedinstvenom ambijentu zelene oaze u centru grada, u pravoj festivalskoj atmosferi pred publiku će izaći najbolji džez muzičari Srbije nekoliko generacija, predvođeni Big Bend RTS orkestrom koji će nastupiti sa specijalnom gošćom pevačicom Aleksandrom Bijelić i svečano zatvoriti manifestaciju u nedelju 4. jula.


Vasil-Hadzimanov-foto-©Predrag-Ilić-REX-Images


Tokom dva dana posetioci će imati prilike da slušaju koncerte Vasila Hadžimanova, kultne beogradske grupe Fish in Oil, sastava Schime u kojem se nalaze najcenjeniji muzičari mlade generacije predvođeni saksofonistom Lukom Ignjatovićem i bubnjarem Predragom Peđom Milutinovićem, pijanistu Filipa Bulatovića, koji se upravo vratio u Srbiju posle nekoliko godina provedenih na njujorškoj džez sceni, pevačicu i kompozitora Sanju Marković čiji je album Ascension pomerio granice srpske džez diskografije, renomiranu džez pevačicu Katarinu Kačunković, kvintet Belgrade Funk Combo saksofoniste Ljubiše Paunića, trio pijaniste Veljka Vujčića, mladog trubača Ivana Radivojevića, kao i beogradsku fjužn senzaciju Gorica & The Grooveheadz.

Osnovna ideja festivala Jazz in the Garden je da se ova vrsta muzike, koja ima dugu i bogatu tradiciju u Srbiji, približi širem krugu slušalaca u neobaveznoj, opuštenoj festivalskoj atmosferi koncerata na otvorenom, gde će svako moći da se opredeli šta želi da sluša i koliko, budući da će se koncerti odvijati paralelno na dve bine unutar Botaničke bašte. Za dobru atmosferu postaraće se i plesači iz škole svinga, a biće tu i marširajući džez bend s repertoarom njuorleanskog diksilenda, ulični džez muzičari i sve ono što će Jazz in the Garden predstaviti kao jedinstveni festivalski događaj u Beogradu i Srbiji.

Koncerti oba dana festivala počinju u 17 časova i traju do 22 časa, a vrata Botaničke bašte za posetioce festivala biće otvorena od 16 časova.

Ulaznice po jedinstvenoj ceni od 950 dinara po danu mogu se kupiti preko Tickets.rs i Gigstix servisa.

 


 

PROGRAM FESTIVALA JAZZ IN THE GARDEN

Subota, 3. jul

Main stage

17:30 Filip Bulatović Quartet

19:00 Fish in Oil

20:45 Vasil Hadžimanov Band

 

Garden stage

17:00 Glas, dirka, bas

18:30 Ivan Radivojević Quartet

20:00 Gorica & The Grooveheadz

 

Nedelja, 4. jul

Main stage

17:30 Schime

19:00 Sanja Marković

20:45 Big Band RTS sa specijalnom gošćom pevačicom Aleksandrom Bijelić

 

Garden stage

17:00 Veljko Vujčić Trio

18:30 Katarina Kačunković

20:00 Belgrade Funk Combo

 

Oseti EUFORIJU uz novi film grupe "Buč Kesidi"


 „Očekujemo pune sale i da će se publika provesti kao na koncertu, ako ne i bolje", poručuju iz benda

 


Bend Buč Kesidi snimio je svoj prvi bioskopski muzički film pod nazivom "Buč Kesidi: Euforija uživo"! Ovo filmsko-muzičko ostvaranje donosi nova izvođenja pesama sa hvaljenog albuma "Euforija" i nekoliko starih hitova, a sve to na filmskom platnu! Film će biti prikazan u 9 gradova regiona ekskluzivno u Cinestar bioskopima širom regiona i to po sledećim datumima premijera:

 

  • Beograd - petak 18.06.
  • Novi Sad - subota 19.06.
  • Pančevo - nedelja 20.06.
  • Split - nedjelja 11.07.
  • Rijeka - ponedeljak - 12.07.
  • Zagreb - utorak - 13.07.
  • Osijek - sreda - 14.7.
  • Sarajevo - utorak 20.07.
  • Banja Luka - sreda 21.07.

 


Članovi benda biće prisutni na svim premijernim projekcijama na druženju sa fanovima posle projekcije filma u svim državama prema važećim epidemiološkim merama. Ulaznice su u prodaji na sajtu www.cinestarcinemas.rs, www.blitz-cinestar.hr i www.cinestarcinemas.ba

 

Kako izgleda kada Luka Racić i Zoran Zarubica, dvojac koji stoji iza naziva "Buč Kesidi", odluče da produže zakupljeni termin u poznatom televizijskom studiju i spontanim koncertom onemoguće snimanje reklame "Yugodiskaća", najveće firme koja se bavi proizvodnjom disko kugli, publika može saznati u novom filmu naziva "Euforija uživo" čiji su idejni tvorci David Jovanović i Đorđe Kostić.

 



"Buč Kesidi", mužički dvojac koji je regionalnu scenu osvojio muzikom koja ima odrednice indi popa, indi roka i eletkropopa, 2019. godine je predstavio drugi studijski album "Euforija", a publika u filmskom ostvarenju “Euforija uživo” imaće priliku da vidi šta se dogodilo tog dana u studiju i kako je izgledao njihov koncert iz "hiljadu devetsto šezdeset i neke". Osmišljen u formi ekranizovanog koncerta sa interesantnim zapletom koji nas vraća u epohu 60-ih i 70-ih godina, film će publici omogućiti da uživa u koncertnom izvođenju numera koje su obeležile album "Euforija". Među njima su istoimena pesma koju je publika odmah sjajno prihvatila, kao i "Nema ljubavi u klubu", "Đuskanje ne pomaže", "Nedelja ujutru", "TIHO" i druge.

 

"Naš plan je bio da krajem 2020. godine, s obzirom na to da nismo imali koncerte, za publiku snimimo lajv sešn koji bi trajao 20-ak minuta, a koji bismo postavili na internet i dali da se pušta na televiziji. Tražeći reditelja za to, našli smo Davida Jovanovića i njegovu ekipu. On je bio veoma voljan da radimo, ali je i postepeno razvijao početnu ideju i razmeru celog projekta, dok na kraju nismo došli do toga da imamo zapravo pravi muzički film", objašnjavaju članovi benda.

 


Režiju filma "Euforija uživo" potpisuje David Jovanović, koautori scenarija su David Jovanović i Đorđe Kosić. Glumačku ekipu pored članova benda "Buč Kesidi" čine Miona Marković, Jana Bjelica, Tamara Milošević, Nikola Pavlović, David Jovanović, Vladimir Jocović, Branislav Platiša, Jovan Savić, Rajko Orlić.

 

Izvršni producent filma je Relja Milanković za Bassivity Studios – novi sektor u okviru poznate produkcijske kuće Bassivity, koja najavljuje rad na novim filmskim i serijskim ostvarenjima.

Producenti filma su David Jovanović, Marija Simić i Janko Đorić.

Sponzori filma su Tuborg, Red Bull i Adidas dok su partneri CineStar Cinemas, Studio Krokodil, Lab.BG i DechkoTzar.

 


"Buč Kesidi" je, kako sami kažu, "levoruki disko pop-rok elektro boj bend duo" iz Pančeva. Čine ga prijatelji iz srednje škole Zoran Zarubica (bubnjevi, vokal) i Luka Racić (gitara, vokal), koji zajedno sviraju od 2013. godine. Početak uspeha benda vezuje se za 2016. godinu kada izbacuju prvi studijski album "Posesivno-ospulsivni hospul".

Dve godine nakon toga, 2018. počinju da rade na novom albumu, na kom isprobavaju novi zvuk uz pomoć sintisajzera i semplova. Krajem 2018. godine izlazi singl "Nema ljubavi u klubu", koji vrlo brzo postaje hit. Upravo on je bio prelomna tačka u karijeri benda.

 

Tokom 2019. godine objavili su još tri singla i spota – "Đuskanje ne pomaže", "TIHO" i "Subota", da bi krajem godine izašao i album "Euforija".

 

Bend je dostigao regionalnu popularnost, o čemu svedoče milionski pregledi na You Tube-u, rasprodati koncerti, kao i nagrade za koje su nominovani i koje su osvojili. Neke od njih su nominacija IMPALE za Evropski nezavisni album godine, GODUM nagrada za najbolje mlade snage 2020, 2020 MAC Awards - Alternativna pop numera godine (za “Nema ljubavi u klubu”), ELLE Style Awards 2020 - Up-And-Coming Artist nagrada, RUNDA nagrada 2020 - Najbolja pesma (za singl “Nedelja ujutru”), Adria Muzzik Video Awards - Najbolji video (za spot za pesmu “TIHO”).

 

Na jesen 2020. godine objavili su vinil albuma "Euforija". Limitirana serija od petsto crvenih ploča rasprodata je za nekoliko dana.


Fotografije: Nikola Terzić,Ljubiša Joković

четвртак, 10. јун 2021.

UNESCO MEĐUNARODNI FOND ZA KULTURNU RAZNOLIKOST PODRŽAO PROJEKAT IZ SRBIJE


Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), sa partnerima iz ove nacionalne mreže (Kolektiv mladih žena Femix, Pobunjene čitateljke, Millennium, Studio 6, Kulturanova, Elektrika i Centar za emprijske studije kulture jugoistočne Evrope), od maja 2021. do aprila 2023. godine realizuje projekat „Rodna ravopravnost rađa kulturnu raznolikost” uz finansijsku podršku UNESCO Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost. Na prošlogodišnjem konkursu od 1027 projekata iz celog sveta, ovaj projekat je izabran kao jedan od šest najboljih i kao jedini iz Srbije.

Cilj ovog projekta je stvaranje preduslova za pravičniji pristup koji ženama kao kreatorkama kulturnih izraza pruža jednake mogućnosti u kulturnom polju u Srbiji. U okviru projekta, biće najpre kroz istraživanje identifkovani mehanizmi koji generišu rodne neravnopravnosti u kulturnom životu u Srbiji i, s druge strane, zainteresovane institucije, grupe i pojedinci koji bi mogli doprineti povećanom učešću žena i njihovoj pravednijoj zastupljenosti u kulturnom polju u našem društvu. Na osnovu rezultata istraživanja, biće kreiran obrazovni program koji će biti usmeren na poboljšanje njihovih profesionalnih veština, znanja, samosvesti i vidljivosti, kao i pristupa informacijama, mobilnosti i prilika. Tokom projekta biće kreirana i nacionalna mreža ženskih organizacija i samostalnih umetnica, menadžerki, kustoskinja i preduzetnica koje rade u kulturnom i kreativnom sektoru, sa ciljem da služi kao platforma za međusobnu saradnju i podršku, razmenu resursa, mobilnost i razmenu znanja, i kao aktivni učesnik u iniciranju promena u kulturnoj politici, što bi unapredilo rodnu ravnopravnost u kulturnom životu i promovisalo raznolikost kulturnih izraza.



Prvi korak u projektu je anketno istraživanje koje će uključiti najmanje 200 kulturnih radnica i preduzetnica iz sva tri sektora (javnog, privatnog i civilnog), iz različitih delova Srbije i različitih starosnih grupa. Anketa je prvenstveno usmerena na ispitivanje uslova rada kulturnih radnica i preduzetnica u kulturnom sektoru, ali biće analizirani i uslovi života zaposlenih angažovanih u kulturnom sektoru u Srbiji, kao i oblici rodne diskriminacije koji generišu rodne neravnopravnosti u kulturnom životu u našem društvu.

Upitnik se popunjava onlajn, pa je poziv otvoren za sve umetnice, kustoskinje, menadžerke u kulturi, preduzetnice koje rade u kulturnom sektoru u Srbiji da uzmu učešće u istraživanju i tako pomognu u što boljoj realizaciji projekta. Anketni upitnik je dostupan je na LINKU

Više informacija OVDE 


Foto Luka Knežević Strika 

Hinduizam / Milica Bakić-Hayden


 Izdavačka kuća Geopoetika upravo je objavila novi naslov:  Milica Bakić-Hayden - Hinduizam

 

Hinduizam-Mnogo buke oko Tog Jednog

 

Izvrstan, problemski, ali i istorijski uvod u hinduizam, u kojem se na obuhvatan i koherentan način razmatraju svi bitni konstitutivni elementi ove velike svetske religije. Takav pristup je doista retkost u indologiji, a u nas ga (sa izuzetkom, možda, Čedomila Veljačića) još nije primenio nijedan autor, uključujući ne samo Srbiju nego i bivšu Jugoslaviju. MBH je objektivna, pouzdana, odgovorna i sofisticirana u svojim analizama i prikazima različitih aspekata hinduizma. Ovoj knjizi će se čitalac vraćati kao nekoj maloj, ali pouzdanoj, enciklopediji svaki put kad treba da razjasni neki od pojmova vezanih za hinduizam.

                                                                                Prof. dr Milan Vukomanović

                                                                                          Filozofski fakultet, Beograd

 

Oni koji se po prvi put susreću sa ovom tematikom, imaće priliku da upoznaju njenu izuzetnu složenost, ali i veliko bogatstvo i raznovrsnost. Nadam se da će ova knjiga nekom biti podsticaj za dalji rad na proučavanju ne samo drevne nego i savremene indijske kulture, na način koji je utemeljen na savremenim tokovima u indološkoj nauci, a ne na predrasudama, zastarelim  prevodima, ili na neprimerenom svođenju hinduizma na neke sektaške pojave, koje su marginalne u njegovoj mnogostrukoj i višehiljadugodišnjoj istoriji. Zato sam se potrudila da pored osnovnih pojmova i ideja čitaocu predočim i savremene tokove i probleme kao što su religijski nacionalizam odnosno politizacija hinduizma, socijalne i rodne probleme koji iz te politizacije proizlaze, kao i globalni domet hinduizma na primeru fenomena gurua, meditacije i joge, o kojima ima naročito mnogo polovičnih znanja i na njima zasnovanih uopštavanja.

                                                                                           Milica Bakić-Hayden, iz Predgovora

 

Milica Bakić-Hayden je rođena je u Beogradu, diplomirala na odseku za anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Odbranila je 1980.godine magistarski rad na temu  „Metafizička osnova teorije rase (ili estetičkog doživljaja)“. Godine 1992. godine Milica sa porodicom provodi šest meseci na studijskom boravku u Indiji, a od 1997. godine, po odbranjenoj doktorskoj disertaciji („Devastating Victory and Glorious Defeat: Mahabharata and Kosovo in National Imaginings“), radi kao profesorka na Odeljenju za religijske studije Univerziteta u Pitsburgu. Sticajem okolnosti vezanih za raspad Jugoslavije, istraživački rad se preorijentisao na Balkan, ali teorijsko iskustvo stečeno na južno-azijskim studijama, pre svega teorije orijentalizma i post-kolonijalizma, našle su svoj odjek u njenim radovima o Balkanu. I dok se profesionalni pedagoški put zaokružio 2018. godine, istraživački se nastavlja.  Autorka je knjige Varijacije na temu Balkan, objavljene u Srbiji 2006. godine i koautor knjige Antagonistic Tolerance: Competitive Sharing of Religious Sites and Spaces, objavljene 2016 u Americi; brojnih članaka u zbornicima i antologijama kod nas i u svetu, učesnica je velikog broja naučnih konferencija, a Geopoetika posebno ističe podatak da je Milica Bakić-Hayden  objavila "Razgovor sa Mirčom Elijadom" u časopisu Kulture Istoka  1986. godine, jer između jednog od najvećih umova XX veka i MBH postoje bar dve tačke preplitanja - Indija i religija.

 

 

среда, 09. јун 2021.

DOK CINEMA MASTERS: Želimir Žilnik

 


12. i 19. juna 2021. u 20:00 // Velika sala Doma omladine Beograda

Letnji bioskop Doma omladine Beograda: PROJEKCIJE FILMOVA DOAJENA DOMAĆE KINEMATOGRAFIJE ŽELIMIRA ŽILNIKA

Gost: Želimir Žilnik, reditelj

Vreme: 12. jun u 19:00

Mesto: Velika sala DOB




USTANAK U JASKU
18’, crno-beli & kolor, Jugoslavija, 1973

Scenario i režija: Želimir Žilnik
Snimatelj: Milivoje Milivojević
Montaža: Kaća Stojanović
Produkcija: Panfilm (Pančevo)


Stanovnici sela Jazak, na Fruškoj gori, pokazuju kako su izvodili ilegalne akcije protiv okupatora tokom Drugog svetskog rata. Govore o dramatičnim događajima, pomaganju i skrivanju partizana i odlasku mlađih seljana u partizanske jedinice, u Bosnu. Slušamo sećanja na okupatorska hapšenja, proganjanja i mučenja. U poslednjoj četvrtini filma, učesnici govore o događajima iz jeseni 1944. godine, kada je selo oslobođeno i kada su Rusi prošli kroz njihov kraj. Sećaju se radosti i velike nade zbog dolaska slobode i socijalizma.


Vreme: 19. jun u 19:00

Mesto: Velika sala DOB

STARA ŠKOLA KAPITALIZMA
122’, Srbija, 2009

Scenario i režija: Želimir Žilnik
Kamera: Miodrag Milošević
Montaža: Vuk Vukmirović
Producent: Sarita Matijević, za Playground produkciju (Novi Sad)

Učestvuju: Živojin Popgligorin, Robert Paroci, Zoran Paroški, Lazar Stojanović, Branimir Stojanović, Ernest Larsen, Tomislav Milankov, Dragan Siriški, Slobodan Đorić, Joca Šokarda, Svetozar Srdanov, Maja Krek, Ratibor Tribunac, Tadej Kurepa, Vladimir Marković, Tamara Miladinović, Leon Šurbanović, Rade Ćurčin



„Stara škola kapitalizma“ je smeštena u sred talasa radničkih protesta koji se šire Srbijom. Revoltirani radnici provaljuju kapije fabrike u kojoj su radili i s razočarenjem otkrivaju pustoš koju su za sobom ostavili novi vlasnici. Sukobljavanja koja slede, među kojima se desi i okršaj između radnika u opremi za američki fudbal i gazde i njegovog obezbeđenja u pancirima, ne dovode do razrešenja. Grupa mladih anarhista, u znak solidarnosti kidnapuje gazde i uzima ih kao taoce. Zastupnik ruskih tajkuna, broker s Volstrita i dolazak potpredsednika SAD-a Bajdena u posetu Beogradu – neočekivano zapliću sled događaja, vodeći priču do šokantnog završetka. Film beleži sve kompleksniji, a opet i krajnje živopisan pregled sadašnjeg vremena i društvenih previranja pod razarajućim uticajima domaćeg i stranog kapitala.


Želimir Žilnik je autor preko 50 igranih i dokumentarnih filmova, jedan od začetnika žanra doku-drama, nagrađivan na domaćim i internacionalnim filmskim festivalima.Okrenut je temama koje uključuju društvenu, političku i ekonomsku kritiku svakodnevice. Slom sistema vrednosti u post-tranzicijskim zemljama centralne i istočne Evrope, problemi izbeglištva i migracija u novonastalim okolnostima proširene Evrope – okvir su tematskog ciklusa započetog 2010. godine: Tvrđava Evropa (2000), Kenedi se vraća kući (2003), Gde je Kenedi bio dve godine? (2005), Evropa preko plota (2005), Dunavska sapunska opera (2006), Kenedi se ženi (2007), Stara škola kapitalizma (2009), Jedna žena – jedan vek (2011), Pirika na filmu (2013), Destinacija_Serbistan (2015) i Najlepša zemlja na svetu (2018). Žilnikov filmski opus predmet je niza inostranih retrospektiva (2010 – 2021: SAD, Argentina, Portugal, Meksiko, Nemačka, Austrija, Švajcarska, Grčka, Turska, itd.).


Istorijski, kulturološki i umetnički gledano, dokumentarni film je punopravna filmska forma, koja nakon promenjivog razvoja, u kojem su se smenjivali periodi uspona i opadanja interesovanja za bavljenje dokumentarnim filmom, u prethodne dve decenije doživljava renesansu u Srbiji. Ovo se odnosi na sadržajno, tematski, stilski i namenski različite filmove, zbog čega se sa pravom smatra da je dokumentarni film stožer pluralizma, nezavisnog stvaralaštva i novog filmskog jezika, i da kao takav treba da ima svoje stalno mesto prikazivanja.

U nedostatku bioskopa, u kojem bi domaća publika mogla redovno ili bar učestalo da prati dokumentarna filmska ostvarenja, Dom omladine Beograda, je podržao inicijativu realizacije filmskih projekcija domaćih dokumentarnih filmova, jednom mesečno u lenjem i zimkom ciklusu, u okviru programa DOK CINEMA DOB, i dva puta mesečno, tokom letnjih meseci, u okviru programa DOK CINEMA MASTERS.

DOK CINEMA MASTERS je program koji predstavlja filmske klasike kratkometražnog i dugometražnog dokumentanog filma, autore koji su već ispisali istoriju domaće kinematografije, i one koji su nesumnjivo sebi obezbedili mesto u domaćoj kinematografiji, a koji još uvek stvaraju i svojim opusom šire uticaj na mlađe generacije.

Sve filmske projekcije će biti praćene razgovorom moderatora sa gostima, ili samostalnim prikazom filma i filmskih uticaja u opusu autora prikazanog filma, od strane moderatora. Ideja je da se domaća publika upozna sa specifičnostima domaćeg dokumentarnog stvaralaštva, i tendencijama na međunarodnoj dokumentarnoj sceni, jednako u kontekstu umetnosti i savremene dokumentarne produkcije.

Autor i moderator programa: Jovana Nikolić, producent

ULAZ BESPLATAN



-- 

уторак, 08. јун 2021.

Премијера нове представе Чудна шума у Позоришту лутака „Пинокио“


Чудна шума
је луткарско- жонглерска представа, са јаким печатом визуелног позоришта.  Тема је однос према природи.  Mиша и Боле су два несташна дечака. Они се занесени игром изгубе у шуми, и мало огладне. Поједу грицкалице и баце папириће у шуму. Шумски патуљци Шумко, Коренко и Јасенко не воле да им неко баца ђубре по шуми па се се наљуте и не дају дечацима да изађу из шуме. Патуљци задају дечацима разне задатке које морају да реше, да би их пустили да се врате кући. Да ли ће се вратити исти или ће мало другачије мислити о природи, видећемо.

Ивана Кораксић је ауторка која негује еклектични приступ позоришту у коме мири циркус, луткарство, покрет и драмско позориште.        

 

 


 

 

Реч редитеља:

 

Има једна чудна шума. Она има свој живот, душу и патуљке који се брину о њој. У тој шуми постоји и једна запрљана река, пуна пластичних флаша и ђубрета. А шума и река имају нешто важно да нам кажу, ако желимо да слушамо. Све што дамо, све ће да нам се врати. Било то ђубре или брига о природи. На нама је да изаберемо.



 

„ЧУДНА ШУМА“

Ауторски пројекат Иване Кораксић

 

Позориште лутака „Пинокио“ ће у четвртак 10. јуна у 20 часова одржати премијеру представе ЧУДНА ШУМА. Реприза ће се одржати у суботу, 12. јуна у 12:00 часова. 

 

Режија: Ивана Кораксић

Дизајн и израда сценографије и лутака: Зорана Милошаковић-Тасић

Музика: Игор Андрић

Дизајн костима: Ивана Кораксић

 Израда костима: Весна Балаћ

Асистент израде сценографије и лутака : Марија Покрајац

 


Улоге:

 

Миша – Војислав Шантић

Боле – Ренато Ивић

Јасенко, Река – Ивана Тодоровић

Шумко, Пуж – Јован Поповић

Коренко, Дрво – Драгана Васић



U prostorijama FCS-a dodeljene diplome polaznicima kurseva za švenkere i šarfere


 U prostorijama Filmskog centra Srbije, uz prisustvo Gordana Matića, direktora i Miloša Pavlovića, dekana Fakulteta dramskih umetnosti, svečano su dodeljene diplome polaznicima kurseva za švenkere i šarfere.

Kursevi za za ova dva deficitna filmska zanimanja počeli su 22. aprila ove godine teorijskim predavanjima na FDU. Nakon uspešno održanih kurseva za sekretare i asistente režije, ovo su treća i četvrta obuka za deficitna zanimanja u filmskoj industriji koje se organizuju, a koje polaznicima pružaju mogućnost da steknu znanje i započnu filmsku i TV karijeru. Teorijskom nastavom na Fakultetu dramskih umetnosti rukovodili su redovni profesori Fakulteta dramskih umetnosti – Aleksandar Kostić (šef katedre kamere) i Petar Popović, kao i ugledni stručnjak iz prakse Mihailo Dobrić. Praktični deo nastave bio je organizovan  od 3. do 8. maja u rental studiju Sineplanet, gde je polaznicima bila dostupna najsavremenija oprema za rad na filmskom setu.





Profesor Aleksandar Kostić smatra da su ovi kursevi od fundamentalne važnosti kako za kinematografiju i druge vrste medijskih praksi, tako i za kulturu zemlje u opštem kontekstu.Cilj kurseva nije sticanje profesionalnih zvanja koja se stiču visokim obrazovanjem, niti proglašavanje amatera profesionalnim autorima“, ističe profesor Kostić, „što je čest slučaj u vremenu instant edukacije i mnoštva privatnih edukativnih centara, već upravo uspostavljanje i zaštita profesionalnih principa unutar kompleksne oblasti filma, televizije i medija generalno.“

Kursevi za deficitarna zanimanja na filmu, u organizaciji Filmskog centra Srbije, a koja realizuje Fakultet dramskih umetnosti, ključni su podstivaj za stvaranje profesionalne baze zanatskih i specijalizovanih delatnosti neophodnih za funkcionisanje filmske i medijske industrije, sa ciljem sistematskog i isplaniranog obrazovanja ovih kadrova, kroz opšte i usko stručno osposobljavanje unutar pojedinačnih disciplina.

O potrebi za organizovanjem obuke ove vrste, Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, rekao je:

 „Filmski centar Srbije prati vibrantnost filmske scene i potreba koje imaju naše produkcije. Na taj način je prepoznato da postoji problem na tržištu rada, tj. na tržištu radne snage u sektoru organizacije režije, naročito na poziciji asistenta režije. Tako smo u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti odlučili da organizujemo kurs deficitarnih zanimanja kako bi neki novi mladi ljudi koji žele da rade u kreativnoj industriji, na filmu i seriji mogli da pronađu kako sebe, tako i posao.”




Profesor Petar Popović objašnjava: 


„Kurs za kamera asistente i kamera operatore je šansa za usavršavanje i sticanje znanja potrebnog za rad u filmskim ekipama u sektoru kamere na domaćim i stranim produkcijama igranog programa. Tokom praktičnog dela upravo završenog kursa, znanje i iskustvo polaznicima prenosili su profesori FDU-a i profesionalni asistenti kamere koji su angažovani u aktuelnim filmskim i tv produkcijama. Vežbajući sa najsavremenijom filmskom tehnikom, polaznici su naučili postupke, procedure, i veštine koje se od njih očekuju u filmskoj ekipi. Nakon kursa polaznici su osposobljeni da se priključe sektoru kamere i uspešno odgovore na zadatke tokom faze priprema i tokom snimanja na domaćim i stranim filmskim i tv projektima.“

Kandidati su nakon završenog kursa sposobni da unutar pohađanih profesionalnih delatnosti budu
"sastavni deo profesionalnih ekipa u polju
kinematografije, televizije i drugih medijskih praksi“, dodaje profesor Kostić. 


„Oni stiču osnovu i opšteg i specijalizovanog znanja, terminologije i komunikacije unutar ekipe, a kroz praktični deo kursa i elementarna operativna iskustva. Ovako osposobljeni spremni su da budu angažovani u profesionalnoj produkciji, a za njihov napredak i dalje usavršavanje neophodan je kontinuirani rad i češći angažman, što bi FCS trebao da ima u vidu i da možda pronađe način da ih organizovano uključi u tekuću produkciju uz učešće i angažovanje strukovnih udruženja i asocijacija (u ovom slučaju SAS-a i UFUS-a).“

Miloš Pavlović, dekan Fakulteta dramskih umetniosti, izrazio je zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom sa Filmskim centrom Srbije u edukaciji za deficitarna zanimanja na filmu: 

„Pre svega, vrlo je važno kako su zadovoljni sami polaznici. Mi uvek posle kursa napravimo anketu sa polaznicima, i do sada su rezultati te ankete pokazivali da su kursevi bili izuzetno korisni i efikasni, i da je komunikacija sa svim nastavnicima koji su vodili kurs bila na visokom nivou, i da su polaznici dobili i više nego što je bilo planom i programom potvrđeno. Samim tim i mi smo zadovoljni. Naša saradnja sa Filmskim centrom Srbije se vidi kroz rezultate. Ako postoji potreba tržišta za takvom obukom i tim tipom edukacije iz oblasti filma, televizije i multimedije, Fakultet dramskih umetnosti će uvek izaći u susret.”

Podsećamo, Filmski centar Srbije je 2020. godine, u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, započeo organizaciju obuka koje polaznicima pružaju mogućnost da steknu znanja i započnu filmsku i TV karijeru. Profesori Fakulteta dramskih umetnosti koji poseduju iskustvo i znanje iz raznih filmskih oblasti, zaduženi su za teorijsku i praktičnu nastavu. U narednom periodu biće organizovane i obuke za još dva deficitna zanimanja: rasvetljivač – gafer i scenski radnik – farmajstor. Ovi intenzivni kursevi, u malim grupama polaznika, upoznaće polaznike sa procesom rada na filmu i televiziji, kao i sa svim segmentima saradnje sa rediteljem, produkcijom, i ostalim članovima filmske ekipe na snimanju. Učešće na radionicama je besplatno za sve polaznike, a prethodno iskustvo nije neophodno.