No Nature No Future
U Beogradu je održana prva konferencija za medije povodom najave dvostrukog, 54. i 55. izdanja Bitefa, koje će se održati od 13. do 25. septembra ove godine. Da podsetimo, zbog nemogućnosti da se Bitef 2020. godine održi u punom kapacitetu, ove godine će se održati dvostruko izdanje sa većim brojem predstava od uobičajenog. U glavnom programu festivala će biti prikazano četrnaest predstava iz Francuske, Belgije, Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Irana, Meksika, Austrije i Čilea. Naglasak se stavlja i na ekološku održivost pozorišta.
Tematski fokus festivala koji će se održati pod sloganom Na ivici budućnosti će biti na konceptu
ekološke krize i posthumanizma, u
kontekstu sveta koji bi trebalo da bude manje antropocentričan. To je vizija
sveta nastala, između ostalog, i iz svesti o globalnoj ekološkoj krizi, te
mogućoj kataklizmi, a što su, takođe teme festivala. Usko povezan sa tematskim
je i estetski (formalni) fokus festivala. On se bavi dehumanizacijom tela
izvođača u različitim oblicima – kroz koreografske postupke, svetlosne i video
efekte, preko odsustva izvođača, njihovog digitalnog prisustva, do upotrebe
robota i dronova na sceni.
Na konferenciji za novinare u Skupštini Grada Beograda su
govorili umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, direktor Bitef teatra Miloš
Latinović, Sekretar za kulturu Grada Beograda Ivan Karl, direktor Gete
instituta Frank Bauman i Ataše za kulturu pri Francuskom institutu i Francuskoj
ambasadi Katrin Fodri. Festivalu će
prethoditi dve predstave u dva dana prologa
(obe u produkciji ili koprodukcijiI BDP-a). Predstava mladig slovenačkog
reditelja Žige Divjaka Pluća bavi se preispitivanjem treba
li praviti decu na ovako prenaseljenoj i sjebanoj planeti. Iz sinergije Meksika, Čilea i Austrtije
dolazinam predstava koja tematizuje probleme ekologije – Kilimatski plesovi u
kojoj se apostrofiraju i neke firme koje su s njom u zavadi. Kombinacija koja stiže iz e Belgije i Irana Opčinio
sam te sagledavaće svari iz ugla drona, preispitujući pitanja
digitalnog nadzora. Redovni učesnik Rimini protokol organizuje skup naučnika
bez njih-Konferenciju odsutnih. Ko će ih zameniti ostaje na vama da
otkrijete, a komad se realizuje kao franšiza. Višnjak u Višnjaku Bobe Jeličića u
zoom formatu gledaćete iz kreveta ili uživo, već kako vam se ćefne. Srbija je
zastupljena sa više komada no što pamtimo u skorija vremena, čime se potvrđuje
bitefovski uticaj na prestoničke teatre.
Program Bitefa možete pogledati OVDE
Otvarajući konferenciju za medije, direktor Bitef teatra Miloš Latinović je izrazio uverenje da će Bitef, kao jedan od najvažnijih pozorišnih festivala u Srbiji i Evropi, i ove godine opravdati epitet jednog od najznačajnijih kulturnih događaja, uopšte. On je istakao da jee ovo poravnavajući period u kojem sumiramo između željenog i mogućeg. A to u brojevima iznosi 14 predstava.
Gospodin Frank Bauman je izrazio zadovoljstvo zbog toga što će nemačko pozorište ponovo biti adekvatno zastupljeno na Bitefu i to, između ostalog, baš predstavom Neprijatelj naroda Tomasa Ostermajera, koja izaziva snažne reakcije u svakoj sredini u kojoj gostuje. Zanimljivo je i to da će glumci diskutovati sa publikom (zanimljivo znog moguće jezičke barijere), a da barijere naročito u prvim redovima neće biti ka nekim drugim uticajima, te je posavetovao da se obuče starija odeća. Predstavu je okarakterisao kao „pod punom parom“, sa živom muzikom i životinjama, bučnu i raznobojnu.
Gospođa Katrin Fodri je govorila o dve francuske predstava na ovogodišnjem festivalu, Fleš i Farm Fatal i izrazila zahvalnost umetničkom timu Bitefa što je odabrao dela nekih od najoriginalnijih umetnika francuskog govornog područja, Filipa Kena i Franka Vigrua. Farm Fatal je duhovita predstava, izražene likovnosti, dok je Fleš sasvim različita, kombinacija instalacije i performans.
Vizuelni identitet
festivala, koji je realizovala agencija McCann Beograd, baziran je
upravo na neizvesnosti u kojoj živimo, pokušavajući da je prikaže na način da
ne bude nužno zastrašujuća, već intrigantna.
Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu
Grada Beograda (45 miliona dinara)
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Gete Institut i Francuski
Institut u Beogradu. Partner i prijatelj Bitefa je i ove godine I&F Grupa,
u okviru koje posluje i McCann Beograd, kreativna agencija festivala. Partneri
festivala i ove godine su Erste Bank a. d. Novi Sad i dugogodišnji prijatelj
festivala Coca-Cola Hellenic Srbija.Bitef je festival sa najvećim budžetom,
zahvaljujući i sponzorima, što se svakako očituje i na visokom nivou kvaliteta
samog programa.
Нема коментара:
Постави коментар