Britanski autor Nil Balfur danas nam je u knjižari Geca Kon predstavio drugo, dopunjeno srpsko izdanje knjige "Knez Pavle Karađorđević - Jedna zakasnela biografija", koju je napisao sa Sali Mekej.
Knez regent Pavle Karađorđević (1893–1976) jedna je od onih
ličnosti novije istorije nedovoljno poznata široj domaćoj, ali i evropskoj
javnosti. Decenijama stigmatizovan kao izdajnik koji je s Hitlerom pregovarao o
sramnom Trojnom paktu, renesansni princ kojeg je više zanimala umetnost od
politike i ratovanja, te uzurpator trona, spreman da otme krunu svom maloletnom
sinovcu, kralju Petru II Karađorđeviću, knez Pavle je vremenom postao
inkarnacija antiheroja. Kako se za života, pomiren sa sudbinom, ćutanjem branio
od kleveta i podmetanja, slika o njemu bi još dugo ostala nepromenjena da Nil
Balfur i Sali Makej nisu napisali ovu knjigu. Knez Pavle bio je vatreni
anglofil, a na njegovu ličnost najviše je uticala aristokratska evropska
kultura, osnivač je muzeja u kojem se još i danas nalazi Predsedništvo Srbije
(posle brojnih najava da će se iseliti i vratiti ovaj objekat kulturi). Kneza
Pavla su nakon odlaska iz Jugoslavije Britanci držali više godina interniranog
sa porodicom u Africi, a tek je posle rata, postepeno rehabilitovan pozivima na
kraljevski dvor.
Napisana u formi biografije, finim, nenametljivim stilom,
zasnovana na sveobuhvatnim istraživanjima referentne građe, te seriji razgovora
s knezom, članovima njegove porodice, ali i oponentima, važnim akterima
društvenih strujanja i političkog života jednog dinamičnog vremena, knjiga Knez
Pavle Karađorđević, jedna zakasnela biografija daje izuzetne uvide u život
jednog čoveka u kontekstu izvanrednih izazova vremena u kojem se taj život
odvijao. Ona je istovremeno osvrt na epohu svetskih ratova, revolucija i
drastičnih promena sistema vrednosti, ali i intimna povest kompleksne ličnosti
kojoj sudbina nije bila naklonjena. Posebno je interesantan materijal koji
dokumentiju opservaciju ovih događaja iz ruskog, odnosno ugla politike tadašnje
SSSR, te opisi i ocene ličnosti uključenih u puč od strane engleskih agenata i
inostranih diplomata koji su tih godina boravili u Jugoslaviji.
Jelisaveta
Karađorđević je rekla da je njen otac bio vrlo zatvorena osoba, koja nikad
o proteklim događajima nije pričao sa porodicom, te da je i ona iz knjige
Balfura i Mekej saznala "šta se dešavalo u politici pre i za vreme
rata".
"Imala sam mogućnost da u Londonu otkrijem tajnu dokumentaciju,
što smo dodali na kraj knjige, koja objašnjava šta su Englezi uradili, kome su
i koliko platili. To otkriva potpuno drugi aspekt prošlosti",
naglasila je Karađorđević.
Urednik izdanja Petar
V. Arbutina ocenio je da je knez Pavle "najbolja, najsvetlija i
najtragičnija ličnost srpske istorije i politike".
Нема коментара:
Постави коментар