понедељак, 17. октобар 2016.

Acikine „Priče iz Nepričave“

 

Aleksandar Antić, scenarista i režiser




Prošlo je mnogo godina otkako je u, okolini Lajkovca, u selu Nepričava, snimljena jedna od najboljih domaćih dečijih serija sa Milenom Dravić i Zoranom Radmilovićem u glavnim ulogama. Nedavno je reprizirana, a dostupna je i na DVD-jevima u izdanju PGP-RST-a. Songove za „Priča iz Nepričave" napisao je Dobrica Etrić, a uglazbila i izvela grupa "Labaratorija zvuka" braće Vranješević. Skoro da nema nikoga da nije čuo za „Priče iz Nepričave“.


No, ono što mene lično najviše boli je činjenica što je čovek koju je najzaslužniji za njen ogroman uspeh nepravdano zaboravljen. Kada pitate ko je napisao scenario i režirao ovu seriju-koliko će ljudi to znati? Na prste jedne ruke da nabrojim. Da misterija bude veća, na Internetu nema ni njegovih slika, kada pričaju o „Nepričavi“ skoro ili uošte ga ne spominju. Kontaktirao sam i njegovu matičnu kuću, RTS, no oni mi nisu ni odgovorili.


Aleksandar Antić-Acika, mogu ga tako zvati, jer mi je bio rođak, bio je impresivna pojava. Sa tim njegovim prodornim plavim očima i bradicom. Moj ćale i on stalno su se prepirali, onako prijateljski, nadmudrivali se. Pretraživajući porodične foto albume i konsultujući se sa ostalima iz familije, ispostavilo se da ni mi nemamo nijednu njegovu fotografiju, osim one, male, iz čitulje. Izgleda da nije voleo da se slika, a nije da nije bilo prilika, familija se, tada, sastajala skoro svakog vikenda. Bejahu to lepa i sadržajna druženja.



Aleksandar Antiću  rođen je u Pirotu 1923. godine. Reditelj je "Operacije trideset slova" "Slike sveta" i autor više radijskih i televizijskih drama za decu i mlade. Objavljivao je priče u dečijem magazinu "Tik-Taku“, bio je zastupljen u osnovnoškolskoj lektiri, u izboru kratkih dramskih tekstova u knjizi "Na pozornici", dvama skečevima tj. igrokazima pod nazivima: "Za svaki slučaj" i "Težak slučaj". Jednu sezoneu bio je glavni urednik dečjeg programa Televizije Beograd.



Umeo je, da sa Duškom Radovićem (bili su nerazdvojni, pa su zajedno i politički nastradali), da potegne čak na periferiju Zemuna, kako bi sa mojim ćelatom igrali karte ili šah. Kod njega sam, u stanu na Bulevaru (tada) revolucije i prvi put gledao TV-program u boji. Istog dana kada sam nabavio LP „Kad bih bio Bjelo dugme“. I dok smo se vraćali kući, a ja ćaleta već bario da i on nabavi tu novotariju, da ne kvarimo oči, da uživamo u raskoši boja,  on je, ’ladan k’o špricer, odbrusio:

Minhen, Prix Jeunesse 1966

„Pa ni Acika nije imao TV, kada je sa Radovićem dolazio, pa smo i pored TV-a, eto igrali karte. Acika šah nije igrao, ali je uvek kibicovao i po pravilu navijao za Duška!“, završio je ćale jednu od svojih pedagoških beseda.


Minhen, Prix Jeunesse 1966

Kako god (whatever), za par dana novi Grunding colour TV je stigao u naš dom. Držim, da tu ima  i nekog Acikinog udela, mada će mi otac to teškog srca priznati. Za mlađe, neupućene, tehnika se tada kupovala na konsignaciji, gde se dobijala profaktura, pa se onda išlo u banku da se devize uplate. Tek kada se sva ta papirologija obavi, odlazilo se po TV. 


Scenarista i reditelj, već odavno počivši Aleksandar Antić, osmislio je, dakle, seriju u kojoj čavrljivi i oštroumni seljak (Zoran Radmilović) i mlađana učiteljica (Milena Dravić) gledaoce vode kroz život na selu, koji nije prikazan nakazno (baš naprotiv!), kao što se to sada radi (da ne pominjemo one koji to ne zaslužuju).  A da se setimo onih, o koje smo se ogrešili.

TV Sajmište1971

Acika Antić, iskoristio je priliku što je u selu Nepričava imao vikendicu, što je u druženju sa seljacima prikupio dosta kvalitetnog „štofa“, a znao je, kao dobar filmski krojač, da nešto dobro i skroji od njega. Da to bude poučno, ali i zanimljivo, duhovito, ali nadasve vispreno, u čemu danas podosta i nadasve oskudevamo. Podučavao je, tako, nas decu iz grada seoskom životu i radovima na njivi; šta je to, motika, kosa i vile, da se voda pije i sa bunara, da se noću koristii fenjer, predstavao nam muzičke instrumente: harmoniku, gusle, violinu, drombulje... Bio je moderan- svaka epizoda završavala se pesmom koju su izvodili braća Vranešević i „Laboratorija zvuka“. Milena Dravić, u ulozi učiteljice, propitivala bi decu i savetovala ih. Još, tada, kad se serija prikazivala premijerno, a ja bio klinja, delovalo mi je da se to seljak i učiteljica malko muvackaju. Đavolak je bio naš Acika!

Matija Bećković i Aleksandar Antić na snimanju emisije "Slike sveta"

Ukazivao je, Acika, danas bi rekli vizionarski, da nema života bez dobrih komšija. Ali priča se, da nije nikako voleo da vidi Radmilovića u druženju sa seljanima i rakijom. Možda to potiče iz njegovih studenskih dana, kada je pomalo i kelnerisao, kako bi popravio skromni budžet, pa je znao kuda to vodi... Moja majka pričala je da je Acika na TV doveo i sjajnog Dragana Babića. Družio se i sa Ljubivojem Ršumovićem  i Matijom Bećkovićem.


Kako se ovo pisanije ne bi pretvorio u nepotizam, evo još jedne nedavno reprizirane serije, u kojoj su dijalozi visokoumni, rekao bih i danas aktuelni. U kojoj su isto igrali Dravićka i Radmilović- „Ceo život za godinu dana“, virtuoznog Ace Popovića.
 
Špicu kultne serije „Priče iz Nepričave“  (za podsećanje ili poradi saznanja) možete pogledati OVDE


Slike sveta - dečji filmski žurnal koje je pripremala ekipa Aleksandar Antić, Gordana Đelajlija, Arsa Milošević, obrađivala je niz zanimljivih tema iz života dece ili iz oblasti za koje se deca posebno interesuju, nastojeći da ih uputi ka stvaralaštvu, istraživanju i maštanju. 

Učesnici: Bora Todorović, Zuko Džumhur, Đorđe Milojković, Ljubivoje Ršumović, voditelj Matija Bećković
Autor Aleksandar Antić
Proizvedeno oktobra 1965, urednik Dušan Radović; reprizirano 29.11.2005. u "Trezoru"


Нема коментара:

Постави коментар