Захваљујући
сарадњи са Амбасадом Краљевине Норвешке у Србији и Норвешког филмског
института Југословенска кинотека ће бити у прилици да представи избор
филмова Ање Брејен од 11. до 16. октобра уз присуство ауторке. поред
пројекција дугометражних играних филмова биће приказан програм
краткометражних филмова и биће организован и master class.
Филмови
Ање Брејен, који се често пореде са уметношћу белгијске редитељке
Шантал Акерман, превазилазе модернистички авангардни канон због свог
личног карактера.
Рођена
у Ослу 1940. године, Ања Брејен је једна од најпознатијих норвешких
редитељки. Стекла је диплому на филмским студијама 1964. године на
престижном Институту за напредне филмске студије у Паризу (Institut des
Hautes Études Cinématographiques - IDHEC). Током своје каријере филмског
ствараоца, обављала је разне функције – режирала је, писала сценарија,
бавила се продукцијом и била асистент другим редитељима. Заједно са
Вибеке Локеберг и Лаили Микелсен, Брејенова је помогла да се успостави
женски рукопис у Новом таласу норвешког филма. Норвешке редитељке, које
се нису обазирале на критичка мишљења других, примењивале су традицију
Бергмановог интимистичког филма, трагајући за новим формама
феминистичког изражавања.
Брејен је дебитовала 1967. године са кратким филмом Одрастање, који се заснива на једној средњевековној легенди о девојчурку који се суочава са кугом. Још један кратки филм – 17. мај – Филм о ритуалима (1968), освојио је награду на Оберхаузен фестивалу, а приказивао је прославу норвешког државног празника на један сатиричан начин. Протагониста њеног првог дугометражног филма Силовање
(1971), који је освојио признање на Канском фестивалу, јесте осумњичени
убица, којег су власти неправедно оптужиле и затвориле. Филм је био
хваљен због своје уметничке зрелости и стратегије приказивања датог
проблема с мушког становишта. У документарном филму Зидине око затвора
(1972), редитељка је наставила да се интересује за норвешки казнени
систем. У том периоду је Брејен радила на телевизији и снимала је
документарне филмове, укључујући Здраво, сестро моја (1972) о уметници Арне Бендику Сјур и Бескућник (1973) о бескућницима.
Ања Брејен је 1975. године снимила филм Супруге, далеко од било каквих главних редитељских струја; то је филм који је заправо женски одговор на филм Мужеви
(1970), који је снимио независни амерички редитељ Џон Касаветес. Филм
је доживео успех на међународном нивоу. Према мишљењу критичара, овај
филм је покренуо њену редитељску каријеру. Филм Супруге приказује
сусрет три жене које су уморне од својих свакодневних живота домаћица и
које заједно проводе неколико дана далеко од својих домова и
разговарају о својим проблемима, осећањима, женствености и сексу. Три
главне глумице које су импровизовале – Ен Мари Отерсен, Катја Медбе и
Фродис Арманд – такође су и ко-ауторке овог филма. У филму Супруге,
Брејенова користи своје документаристичко искуство како би створила
једно аутентично авангардно ремек-дело препуно хумора, ироније и беса.
Филм Супруге имао је и свој наставак у филмовима Супруге – десет година касније (1985) и Супруге III (1996).
Међународни фестивали често приказују филмове Ање Брејен. Портрет норвешке породице у филму Наслеђе (1979) донео јој је награду Екуменског жирија на Канском фестивалу, кратки филм Солворн
(1997) води публику у свет фотографија које је направила њена бака у
Норвешкој између 1908. и 1913. године, а филм је био уврштен и у
такмичење у категорији документарног филма на филмском фестивалу Берлинаре у Берлину (1998). Поетски кратки филм Видети брод како једри
(2000), илустрација једне старе наполитанске песме, освојио је у
Берлину 2001. године награду UIP (Prix UIP) и био је номинован за
награду Европске филмске академије (Европска филмска награда).
Један од најпознатијих филмова Ање Брејен јесте филм Лов на вештице
(1981); учествовао је у главном такмичарском програму филмског
фестивала у Венецији 1981. године. Филм је својеврсна оптужба норвешког
патријахалног друштва, пратећи шири тренд глобалног феминистичког филма,
а где снажна и сензуална протагонисткиња поткопава основе традиционалне
хијерархије моћи својим веровањима и понашањем. Филмови ове врсте,
препуни беса, причају приче о лицемерним друштвима која неправедно и
сурово кажњавају главну протагонисткињу. Радња филма Лов на вештице
дешава се у 17. веку. Говори о страху од непознатог, недостатку
разумевања и о сујеверју. С друге стране, Брејенова одбацује романтични
сјај кроз који Норвежани виде своју прошлост. Међутим, прошлост
заснована на митовима о злим женским моћима јесте паралела са улогом
редитељки које живе у савременом свету где је цена слободе врло често
веома висока. Позивајући се на Бергманов стил приказивањем јасно
израженог пејзажа, она нам открива психологију главне јунакиње.
Брејенова комбинује реалистичне сцене и експресивне снове, а нарација
се умешно пребацује из првог у треће лице. Брејенова намерно збуњује
гледаоце, понекад их обесхрабрује и провоцира, како би се идентификовали
са главним личностима.
ПРОГРАМ ФИЛМОВА У СВЕЧАНОЈ САЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ, УЗУН МИРКОВА 1:
Уторак 11.10.
20:00 СУПРУГЕ (НО 1975) 84'
Hustruer/ Wives
Ул. Ане Мари Отерсен (Anne Marie Ottersen), Катја Медбо (Katja Medbøe)
Р. Ања Брејен (Anja Breien)
Среда 12.10.
20:00 СИЛОВАЊЕ (ВБ/НОР 1971) 96'
Voldtekt/ Rape
Ул. Ане Мари Отерсен (Anne Marie Ottersen), Свен Стурла Хунгнес (Svein Sturla Hungnes)
Р. Ања Брејен (Anja Breien)
Четвртак 13.10.
20:00 МАСТЕРКЛАС И ПРОГРАМ КРАТКИХ ФИЛМОВА
Петак 14.10.
20:00 ИГРЕ ЉУБАВИ И УСАМЉЕНОСТИ (НО/ШВ 1977) 100'
Den allvarsamma leken/Games of love and loneliness
Ул. Лил Терселиус (Lil Terselius), Стефан Екман (Stefan Ekman)
Р. Ања Брејен (Anja Breien)
Субота 15.10.
20:00 ЛОВ НА ВЕШТИЦЕ (НО/ШВ 1981) 93'
Forfølgelsen/The Witch Hunt
Ул. Лил Терселиус (Lil Terselius), Бјорн Скагестат (Bjørn Skagestad)
Р. Ања Брејен (Anja Breien)
Недеља 16.10.
20:00 СУПРУГЕ, ДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ (НО 1985)
Hustruer - ti år etter/ Wives 10 years after
Ул. Катја Медбо (Katja Medbøe), Ане Мари Отерсен (Anne Marie Ottersen)
Р. Ања Брејен (Anja Breien)
Нема коментара:
Постави коментар