KulturniK: Putujuće pozorište „Teatar VIHOR” -Teško je reći zbogom

четвртак, 27. октобар 2016.

Putujuće pozorište „Teatar VIHOR” -Teško je reći zbogom

Putujuće pozorište „Teatar VIHOR” osnovano je 2015. godine s idejom da okuplja mlade umetnike svih pozorišnih umetnosti: glumce, reditelje, dramaturge, scenografe, kostimografe, kompozitore i producente, pružajući im prostor da iskažu svoje stvaralaštvo i isto podele sa publikom širom sveta.

Glavna misija teatra „VIHOR" je da svojim predstavama oživi ugašene kulturne centre širom zemlje/zemalja, da se približi svim generacijama s željom da vrati publiku u pozorište.Tu su glumci su Ivan Mihailović, Nina Janković i Nevena Ristić, zatim pozorišne rediteljke Marija Lipkovski i Ana Popović, kompozitor Marko Louis, scenograf Marija Simović, pozorišni producenti Dušan Sindjić i Nataša Janković, kostim ISKON MODE.

Tokom prošle sezone krstarili su Srbijom, dosta se motajući i oko Beograda pa me je zanimalo kada će i u njemu i zaigrati. Desilo se to sinoć, 26. oktobra u 21 čas u prepunom prostoru Mikser Housa.

U pozorišnom tekstu „Teško je reći zbogom” susrećemo se s neobičnim bračnim trouglom. U dinamičnoj priči, punoj neočekivanih obrta, „žrtva” i „progonitelj” zameniće mesta, „istine” će postati „laži”, a „laži” će postati „istine”.

Otkrićemo tako kako funkcionišu veze, i kako stvari mogu otići u pogrešnom pravcu-nepopravljivo. Svake zahteva posvećenost, a on što se propusti, pod opravdanjem brzine savremenog života ne može se nadoknaditi.

Koliko vredi prijateljstvo i može li se sa njim kalkulisati? Aktuelno, sada i ovde, u Srbiji, kada poslovni ritam i želja za uspehom u karijeri melje sve pred sobom. A prva žrtva toga je porodica, mesto gde svako treba da nađe utočište, sigurnu luku. Kada je pravo vreme da se planira porod? Sledeća žrtva je krug bližih prijatelja. Ako postavimo pitanje društvene angažovanosti ove predstave, pa kud ćete veću od ove pitam ja vas???

Ispisujući brze, gotovo kolokvijalne dijaloge, Miro Gavran je napisao modernu savremenu dramu s kojom će se današnji gledaoci lako poistovetiti, pronalazeći u sudbinama prikazanih junaka deliće svoga ličnog iskustva.

Neki teatrolozi su ovaj Gavranov tekst imenovali komedijom, neki melodramom, neki dramom – a u njemu se sve te odrednice susreću i prepliću, pozivajući glumce i reditelja na građenje snažne predstave, koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Ako se slažete s tvrdnjom da su muško-ženski odnosi najvažniji za našu sreću i nesreću – onda ćete u ovoj predstavi istinski uživati. Pre svega što pred sobom imate tri mlada, ali već ozbiljna glumca.

'Sudbina ovog putujućeg pozorišta se piše na točkovima i svoju istoriju stvara njegova publika gde god ona bila.'', kaže glumica Nevena Ristić