четвртак, 20. октобар 2016.

Inferno-nek’ ide sve dođavola!



 

Posle knjige Den Brauna u naše bioskope stigla je i njenа ekranizacija. Film započinje konfuzno, u Danteovskoj atmosferi pakla i ispaštanja, onako kako bi to crkve predočila svojim vernicima i uterala im strah u kosti. No, čini se da nam apokalipsa ne gine.

 

Omiljeni lik Den Brauna, njegov književni alter ego, Robert Langdon (Tom Henks) budi se u bolničkom krevetu, pod dejstvom sedativa, lepo udešen i  potpuno dezorijentisan. Onako kako, svakako nije san nijednog pasioniranog putnika.

U ružnoj pidžami, ali pored zgodne žene (bolje to nego obrnuto!) . Pogledavši  kroz prozor prepoznaje Firencu, kolevku renesanse. Ali, đavo mu ne da mira. Đavo se pojavljuje u liku lepe karabinjerke koja sumanto puca po bolnici. Čuveni simbolista mora da beži, a u tome mu pomaže lepa i (odveć) ljubazna doktorka, Sijena Bruks (Felisiti Džons).


Sve se čini poput bajke, tako da se taj tumač tajnih znakova legitimiše kao teška naivčina. Zar bi, da to nije, nosio onaj smešan infatilni sat! I verovao da poseduje tako nedoljiv šarm, da bi se neka mlada, a lepa lekarka  uvalila u nevolju i podelila sudbinu sa njim. 


Smucaju se tako oni Firencom od doktorkinog stana, preko Vrta Bobolo (Giardino di Boboli), kroz Vazarev koridor (Corridoio Vasariano) do (Stare) Palate Vekio. (Palazzo Vecchio), gde baš naprave nered u veličanstvenoj Sali petstotine (Salone dei Cinquecento). 

 
 

„U srcu grada uzdizala se divovska kupola od crvenog crepa, a njen vrh sa pozlaćenom bakarnom kuglom sijao se poput svetionika. Il  Duomo. Bruneleski je ušao u istoriju arhitekture izgradivši ogromnu kupolu ove bazilike, a sada, više od pet stotina godina, kasnije, 115 metara visoka građevina i dalje ponosno stoji, kao nepokretni div na Pijaci del Duomo.

„Inferno“, Den Braun


Pri tome, taj nadmeni američki štreber, ulazi kroz tajne ulaze, nigde ne plaća ulaznicu, nema čak ni Firenca kard, jednom rečju- čovek je turista-huligan i težak džimrija. Koristi svoje znanje da sva kulturno-istorijska mesta poseti za džabaka. Tako u Palati Vekio u Dvorani mapa, koristi tajni prolaz iza mape Jermenije kako bi stigao  do Sale s maketama (Sala dei modelli di architettura). A sva vrata otključana, samo njega čekaju. Svugde gde se kreću, nema gužve, nema dosadnih došljaka kojim prave selfije ili konsultuju bedekere. Pa zar smo svi mi, ostali, volovi

"Traži i naći ćeš!" (Cerca trova).


Neki su u ovoj poruci videli mogućnost da se iza Vazarijevog dela (u Staroj palati)  krije nestala freska čuvenog slikara, vajara i arhitekte Leonarda da Vinčija. Naučnici su napravili rupe u Vazarijevoj slici kako bi u nju stavili mikrokamere i utvrdili da li je ispravna teorija profesora Seračinija. 

Seračini veruje da je Vazari svoju sliku "Bitka kod Marčana" naslikao preko freske Leonarda da Vinčija "Bitka kod Angijarija" kojoj se trag gubi krajem XVI veka.  Veruje se da je da Vinči počeo da radi na fresci 1505. godine, ali da je nikada nije završio zbog problema sa uljanim bojama. U čitav projekat uloženo je oko 250 hiljada dolara.

 

U Krstionici pronalaze Danteovu posmrtnu masku. No, vratimo se filmu. 

 
 

Trag ih dalje vodi do Venecije  (crkva Sv. Marka), gde shvataju da su omašili i u crkvi i u gradu.

Čak i zemlji; da treba da su u Istanbulu  (Aja Sofija).  


 
 Vreme teče, a virus (mutacija kuge) samo što nije oslobođen.
 

Reditelj filma je Ron Hauard, dobitnik nagrade Oskar za najbolju režiju za film „Blistavi um“, a producenti su Brajan Grazer i Ron Hauard. U ostalim ulogama se pojavljuju Felisiti Džons, Omar Sija, Sidse Babet Knudsen, Ben Foster i Irfan Kan. Scenario potpisuje Dejvid Koup, a zasnovan je na istoimenom bestseleru priznatog autora Dena Brauna. Izvršni producenti filma su Dejvid Haustfolter, Den Braun, Ena Kalp i Vilijam M. Konor.


Najavu ovog filma možete pogledati OVDE .


Napomena- Priložene fotke sa logom Kulturnika, dokaz je da i mi imamo konja za trku i da umemo  isto ono što i nadmeni američki simbolista. Tek da se zna!

Нема коментара:

Постави коментар