Gostovanje pozorišta "Kosztolányi Dezső 7. novembra u Bitef teatru

URBI ET ORBI

verbalno tekstualni oralitet

postepeno napuštajući istoimeni komad Janoša Pilinskog

U dubini naših dela mi sami, slobodno ja, i beskrajna sloboda.

 "Pre svega, Andraš Urban mi je vratio veru u mogućnost da se u našoj zemlji – kako god se ona zvala – IPAK, napravi moderno pozorište koje se iskreno i hrabro bavi zaista NOVIM izrazom. Jer u ovoj predstavi ništa nije rutinsko i ništa nije uobičajeno!..Sve je pažljivo smišljano i pomno traženo i nadjeno. I to je traženo i nadjeno – što se iz predstave lako može videti – najtežim putevima, najdubljim istražvanjima i najiskrenijim preispitivanjima svega – i sebe i znanja i pozorišta kao takvog.(...)

Pravo je čudo koliko su mladi glumci – svi redom početnici, uspeli - vodjeni sigurnom rukom već iskusnog reditelja Andraša Urbana, da proničući u sopstvene tajne, stvore jedno jasno i nadasve sveže i MODERNO pzorište. Priznajem – mnogo mi je nedostajalo takvo pozorište i osećam veliko zadovoljstvo da se ono pojavilo. KONAČNO!" /Goran Cvetković (Radio Beograd 2 – petak, 18.april 2008.)/

 
"Predstavu karakterišu zaprepašćujuće, ponekad šokantne scene, ali i one najuznemirujuće morate pogledati. (...) To je doživljaj koji traje otprilike jedan sat, koji bi svako jedanput trebao da doživi. Možda to i nije doživljaj, nego terapija: svakodnevni problemi, koje čovek ponekad doživljava kao tragedije, potiskuju se u pozadinu. Nadamo se da ove patnje mi možda nikada ne moramo doživeti. Izuzetna igra četvoro glumaca čini predstavu efektnom, potpunim uživljenjem čine verodostojnim svoju krivicu, svoje greške. Možda ne postoji gledalac koji nakon predstave nije razmišljao o svojim greškama, gresima, i o tome, kojim patnjama bi trebao da plati za njih." /Atila Horvat/

Pozorište "Kosztolányi Dezső 

Suočava, šokira, uzbudjuje, čini te radoznalim i zavisnim. To je Pozorište "Kosztolányi Dezső" već 21 godinu. Pozorište se tokom vremena iskristalisalo kao eksperimentalno, tzv. umetničko pozorište grada, prepoznatljivo po osobenom radu i estetici reditelja Andraša Urbana. Trupa broji pet stalnih glumaca. Predstave se igraju na mađarskom jeziku, a od 2007 godine postoji i prevod na srpski. Tokom proteklih godina predstave su izvođene na raznim pozorišnim festivalima, ne samo u regionu i u Evropi, nego i u Aziji, u Južnoj Americi; 2011 godine u Indiji, a 2012 godine u Brazilu. Stalni je gost najvažnijih pozorišnih festivala kako u Srbiji, tako i u Mađarskoj, i na raznim pozorišnim događajima u regionu. U ovom pozorištu suština je prvenstveno na savremenom studijskom radu koji se organski vezuje za realnost kako lokalnog, tako i globalnog života. Predstave u izvedbi ovog pozorišta dokaz su da i eksperimentalni komadi mogu da budu deo pozorišnog mejnstrima, a da istovremeno, po umetničkim standardima, zauzmu istaknuto mesto u regionu. U ime različitosti od 2006 godine "saobraća" Desireov Tramvaj, što je jedan jedinstveni, celogodišnji program, čiji je cilj da upozna vojvođansku publiku sa umetnicima i autorima koji u okviru sopstvene umetnosti izvode eksperimentalne, uzbudljive, i kvalitetne produkcije na pozorišnoj paleti. Od 2009 godine pozorište ima svoj regionalni, međunarodni, savremeni pozorišni festival, Desire Central Station, kojim je izborio važnu poziciju u kulturnom životu ovog regiona.

Igraju:

Moni – Emeše Nađabonji

Žuži – Kinga Mezei

Zoltan – Imre Elek Mikeš

Tibor – Gabor Mesaroš

Kostim: Svako spava u čemu želi.

Reditelj: Andraš Urban

Predstava traje 70 minuta bez pauze.

Predstava je namenjena publici starijoj od 18 godina.

Koprodukcioni partner: Udruženje “MASZK“ – Segedin