среда, 12. октобар 2016.

Dežurni operater u Domu omladine Beograd



 Neka druga, pristojna publika 

Gmo klonirani androidi muljaju centrifugalno kokice i srču nezdrave gazirane sokove, sedeći pored vas. Lete meci na sve strane, pa je najpametnije zalegnuti. Radnja se odvija brzinom  svetlosti, zvuk je prilagođen sluhu nekih nagluvih staraca, a radnju zaboravite (kao da vas je spopao onaj blentavi Švaba, Alcahajmer), kao i brzu hranu iz Mekdonalda, odmah po izlasku iz ugostiteljskog objekta. 

Tako izgleda većina današnjih holivudskih blokbastera, to su filmovi bez ukusa i bez mirisa. Bez doživljaja i utisaka posle konzumacije. No, nije Amerika samo Holivud! Bar nije samo to.Na otvaranju II Festivala nezavisnog američkog filma obrato nam se urednik filmskog programa Doma omladine Beograd, rekao da je festival za dan duži, da je repetoar bogatiji, filmovima ljudi koji nisu odustali lišeni blagoslova sugurnih budžeta, te su do kraja ostali autentični i beskompromisni. Naglasio nam je da nas očekuju filmovi različitih  žanrova, sedam jedinstvenih filmova, nezaboravno sinematografsko putovanje.

 


Gary King prima priznanje, njegov novi film je prikazan pretpremijerno


Jašar Ahmedovski, Christina Hadjicharalambous (selektori) i Marko Popović

No, u Domu omladine smo prisutvovali II Festivalu nezavisnog američkog filma. I nekim savim drugačijim fimovima. Interesantnim u snimljenim sa tananim buđelarom. 

 
Ovaj indi fest, otvorio je sjajani film „Dežurni operater“ koji je poneo i laskavu titulu najboljeg ostvarenja na festivalu. O tome je odlučio žiri u sastavu: Nataša Pavlović, filmski urednik i producent, Stevan Filipović, režiser i dva srednjoškolca; Sara Kamarit i Pavle Stanarević, pobednici na filmskom takmičenju.

No vratimo se na sadržinu pobedničkog filma. Džo je programer, a njegova supruga Emili, konsijerž u prestižnom hotelu i glumica. Džo radi na korisničkom programu. Zaplet započinje, kada zahtevni klijenti od „glupe mašine=hardver i softver“ očekuju logiku i (sa)osećanje. 


Džo angažuje svoju suprugu Emi koja je puna razumevanja za sve oko nje. Softver postaje sve bolji, osećajniji. To ide dotle da se Džo zaljubljuje u njega, u repliku svoje supruge, virtuelnu nju, a realnu osobu sve više zanemarije. Zašto težimo savršenstvu (koje uostalom i ne postoji?) i šta smo zarad toga spremni da žrtvujemo, samo je jedno od pitanja koje ovaj sjajni film postavlja.


Reditelj: Logan Kibens
Po tekstu: Sharon Greene, Logan Kibens
Glume: Martin Starr, Mae Whitman, Nat Faxon
Trajanje: 80 min.

Fotografije koje nisu označene logoom Kultrnika izradio je Stanislav Milojković 

Najavu filma možete pogledati OVDE

Нема коментара:

Постави коментар