петак, 18. октобар 2019.

MALK LIFE: Otvaranje izložbe Marka Malka u Pančevu




24. oktobar, 20 sati, Pančevo

U četvrtak, 24. oktobra u 20 sati, u prostoru Agencije KomunikArt u Pančevu (Vojvode Živojina Mišića 6, u pasažu) biće otvorena izložba strip autora Marka Malka, pod nazivom “Malk Life”. 

Marko Malk je studirao fakultet za animaciju u Londonu (LCC), a već neko vreme živi u Beogradu i crta stripove. Najveći deo svog života je vozio skejt, pa su skejt art i subkultura značajno uticali i na njegovu umetnost. 

„Kada mi je bilo 14 godina, dok sam se dosađivao u školi, počeo sam da crtam stripove o seksualno perverznom dvojcu (inspirisan Betmenom i Robinom) pod imenom Flyman i Worm Wonder. Ubrzo nakon toga, crtanje stripova sam zamenio voženjem skejta, alkoholom, cigaretama i lutanjem po ulicama Londona sa prijateljima, lomili smo stvari i kopali po kontejnerima”, kaže Malk o svojim formativnim godinama. 

Nakon završenih studija animacije, pre nekoliko godina se preselio u Beograd. 

„Ponovo sam počeo da crtam stripove kako bih dao oduška sebi i kako bi izrazio svoje misli. Počeo sam da štampam mini strip fanzine – „Serburbia'', „Malk Comics'' i poluautobiografske stripove o svom odrastanju i vožnji skejta u Londonu“, dodaje Malk, koji će na otvaranju izložbe i besplatno deliti svoj novi fanzin štampan na 16 stranica.

Izložba u agenciji Komunikart će biti otvorena do 22. novembra, a radno vreme izložbenog prostora je od 9-15h, radnim danima. 

Ovo je druga samostalna produkcija ove agencije, koja se specijalizovala za odnose sa javnošću u oblasti umetnosti i kulture, a u narednom periodu će organizovati redovan izložbeni program posvećen savremenom stripu. Prošlog meseca radove je izložio Boris Stanić, strip crtač iz Pančeva. 

KomunikArt je takođe bio jedan od potpisnika francusko-srpskog sporazuma o saradnji u oblasti kulture i stripa, u okviru nedavne posete francuskog predsednika Emauela Makrona Srbiji, te će u naredne tri godine realizovati rezidencijalni program razmene strip autora iz Srbije i Francuske.


Foto: KomunikArt promo

Filmovi sprske umetnice Svetlane Cemin na prestižnoj Bečkoj nedelji umetnosti




Filmovi srpske rediteljke i producentkinje koja živi i stvara u Njujorku, Parizu i od nedavno u Beogradu, Svetlane Cemin, biće prikazani u okviru ovogodišnje, jubilarne, petnaeste Nedelje umetnosti u Beču, koja će se održati od 15. do 22. novembra, u više od stotinu prostora u glavnom austrijskom gradu, pod nazivom „Pravljenje istine“.
U nedelju, 17. novembra u bioskopu uglednog Künstlerhaus kulturnog centra, od 16:30, a u okviru programa „Eksperimentalna umetnost i dokumentarni film“ biće prikazana dva filma u režiji Svetlane Cemin – „Madelene Hatz, Kraljevska skitnica“ (2017) i „Metamorfoze“ (2019). U petak, 22. novembra od 18 sati, Svetlana Cemin učestvovaće na panel diskusiji „Žene u svetu umetnosti“, a u okviru kuratorskog programa Barbare Štefen.


Eksperimetnalni dokumentarac „Madeleine Hatz, kraljevska skitnica“ govori o istoimenoj angažovanoj savremenoj avangardnoj umetnici i borcu za ljudska prava. Film, kao svojevrsna mešavina proze i poezije slika umetnicu u dva različita kreativna stanja: kao usamljenog stvaraoca u tišini svog ateljea, ali i kao društveno veoma angažovanu umetnicu performansa. 

Film „Metamorfoze“, sniman u periodu od 2015-2018, prati kreativni proces tri živopisnih umetnika, nastanjenih u različitim krajevima sveta. Scene iz Berlina, Bruklina i Beograda reflektuju stvaralačka putešestvija Laure, Štefa i Olimpije, koji inspiraciju za svoju umetnost nalaze u konstantnom preispitivanju i transformantivnom duhu koji naglašava LGBT logistiku.


Rođena je u Beogradu,  Svetlana Cemin se zahvaljujući uspešnoj internacionalnoj karijeri u manekenstvu u mladosti seli u Pariz a potom i u Njujork, gde nastupa kao glumica na Brodveju i u mnogim zapaženim indi-filmovima. Godine 2014. osniva filmsku i pozorišnu produkcijsku kuću 610FILM. Kao scenaristkinja i producentkinja poslednjih godina uspešno ostvaruje svoje ideje i vizije u okviru eksperimentalne i dokumentarne umetničke filmske produkcije. Pod nazivom „Nisam odavde“ ("I’m Not From Here") u režiji i produkciji Svetlane (Jovanović) Cemin, nastaje više zasebnih dokumentarnih filmova, od kojih su neki u postprodukcijskoj fazi.
Filmovi portretišu poznate ali i neafirmisane umetnike i umetnice, njihove živote i umetnička dela u procesu stvaranja/nastajanja. Reč je o filmovima „Laura Kaplan, Ljubav je najvažnija“ (nagrada za najbolju režiju na Balkanskom Filmskom Festivalu u Stokholmu 2017), „Adam Fus, Kroz prirodu i pejzaže“ (nagrada za najbolji film festivala Hollywood New Directors 2018 u Los Anđelesu, i nagrada publike) , „Metamorfoze (nedavno prikazan u sklopu filmskog festivala Vision du Reel, Švajcarska), „Stef“, „Strast“, „Madelene Hatz, Kraljevska skitnica“, „Otac Arsenije“ koji je podržan od strane Filmskog centra Srbije, i „Sent Kler Cemin, Psiha“. Filmovi koje režira i producira bave se samoproučavanjem procesa umetničkog stvaralaštva. Kroz intimne umetničke portrete Svetlana Cemin zajedno sa protagonistima filmova pronalazi smisao u procesu kreativnog rada, koji odgovara na univerzalno umetničko pitanje: „Ko sam ja?”.
Bečka nedelja umetnosti (Vienna Art Week) održava se od 2004. godine, kao jedna od vodećih kulturnih platformi za umetnike širom sveta. Svakog novembra na više od 200 različitih događaja predstavljaju se najbolje izlobe, filmovi, performansi i druge umetničke inicijative iz Evrope i ostalih krajeva sveta. Programe nedelje umetnosti poseti i više od 35 hiljada posetilaca.

Foto:  610FILM.

[35. BDŽF INTERVJU] Rastko Obradović: “Podrška kolega mi daje podstrek za napredovanje”


Rastko Obradović prvi put je privukao pažnju ljubitelja džeza još kao srednjoškolac, pojavljujući se povremeno na džem-sešnima u legendarnom klubu „Čekaonica“. Odsek za džez u SMŠ „Stanković“ završio je za samo dve godine (danas predaje u ovoj školi), a potom otišao je na studije u Oslo, gde je formirao kvartet sa kolegama. 

Muziku opisuje kao mešavinu klasike, džeza, balkanskog i norveškog folka. Nastup Rastko Obradović Kvarteta na 35. Beogradskom džez festivalu, 23. oktobra u Domu omladine Beograda, je ujedno i promocija prvog albuma kvarteta pod nazivom „The Northern Experience“.  Album je snimljen krajem 2018. godine u „Future Nature Sound“ studiju u Pančevu uz podršku SOKOJ-a i organizacije Multikultivator, a 25. oktobra će biti objavljen za izdavačku kuću AMP Music and Records iz Norveške.


Ulaznice su u prodaji preko TicketVision mreže.



Jako rano ste počeli da nastupate i profesionalno se bavite muzikom – kako ste otkrili džez i ko su muzičari koji su na Vas najviše uticali u periodu formiranja?

 
Džez je oduvek bio pristuan u kući mojih roditelja, ali me je u taj žanr uveo i zainteresovao porodični prijatelj Radoica Bosiočić koji je inače kolekcionar ploča i diskova kvalitetne muzike među kojima ima i džeza. U tom periodu na moje formiranje najviše su uticali Jan Garbarek, Bojan Z, Soni Rolins, Keni Geret, a pod uticajem Garbareka počeo sam da slušam i tradicionalnu muziku iz različitih krajeva sveta, pre svega keltsku i skandinavsku.

Džez odsek MŠ „Stanković“ završili ste za samo dve godine, kako se sada sećate tog perioda svog života, iz perspektive profesora u istoj školi?

Sećam se da sam oduvek želeo da napredujem što više i da sam bio gladan znanja, što je prijalo i mom tadašnjem profesoru Neši Petroviću. Pored toga što mi je prenosio znanje vezano za džez i sviranje saksofona, ohrabrivao me je u tome što radim. Mislim da je to jako bitan faktor u nastavi. Kako sam preuzeo baklju trudim se da pružim učenicima i znanje i veru u to što rade.



Profesionalno usavršavanje nastavili ste u Oslu u Norveškoj. Šta je najbitnije što ste tamo naučili i da li ste razmišljali da nastavite da gradite karijeru živeći u inostranstvu?

Čovek kad se izmesti iz sopstvenog okruženja i zone komfora, kroz muku nauči nešto o sebi i onome što je važno. Ja sam konkretno naučio da je za mene muzički bitno da radim na sebi gde god se geografski nalazio, a kroz tamošnju kulturu da je timski rad najbitnija stvar, jer veliki broj norveških bendova pravi inovativnu muziku uprkos tome što nisu svi virtuozi na instrumentima. Taj zajednički duh, otvorenost i kreativnost prevazilazi bariere i tako nastaje muzika koja ima specifičan duh i svežinu.
Svirate fuziju džeza, klasike, balkanskog i norveškog folka. Da li mislite da će se u budućnosti sve manje pažnje obraćati na žanrovsku isključivost? Kako će izgledati budućnost džeza?

Džez muzika je nastalna u određenom geografskom i društvenom kontekstu u kome je tadašnja popularna muzika pre korišćena kao nosilac improvizacije i uzor kompozicijama. Imajući u vidu da muzičar u današnje vreme ima pristup ogromnoj količini muzike svih žanrova, to ukazuje da je fuzija neminovna u nadolazećim izdanjima kao što već možemo čuti kod velikog broja modernih džez sastava.



Kao sasvim mlad muzičar već nastupali na Beogradskom džez festivalu 2013. i 2014. godine. Kakve utiske nosite sa tih nastupa?

To je veliko i značajno iskustvo. Mnogo toga sam naučio svirajući sa muzičarima sa kojima sam nastupao tada.
Na 35. Beogradskom džez festivalu premijerno ćete predstviti svoj prvi album snimljen sa norveškim kvartetom, pod nazivom „The Northern Experience“. Recite nam nešto više o albumu, kolegama iz benda i kako će biti koncipiran nastup u Domu omladine Beograd .

Kompozicije koje su objavljene na albumu „The Northern Experience“ nastale su kao pokušaj rekreiranja generalne atmosfere određenih događaja, mesta i razmišljanja koja sam imao tokom studiranja u Norveškoj. Na albumu sviraju moji dobri prijatelji iz Osla: Rejmond, Aleksander i Martin, sa kojima sam svirao u brojnim različitim kombinacijama i sa kojima sam uvek imao dobru energiju i razumevanje, pa je bilo jedino prirodno da upravo oni čine moj bend. Takođe, na albumu imamo specijalnog gosta, Arkadija Šilklopera na horni, koji je svojom nepresušnom energijom, ogromnim iskustvom i znanjem dodao poseban začin kompozicijama i inspirisao ceo bend da da maksimum. Nažalost Arkadi nije u prilici da gostuje na koncertu sa nama, ali ćemo zato imati gosta iznenađenja.

Prošle godine imali ste priliku da nastupate na finalnom koncertu Euroradio Jazz takmičenja, gde ste ostavli toliko snažan utisak, da vas je urednik orkestra odmah pozvao da im se pridružite. Recite nam nešto više o tome kako ste doživeli ovaj izuzetan uspeh i daljim planovima sa Euroradio Jazz Orchestra.

Rastko Obradović: Na Euroradio Jazz takmičenju sam nastupao sa fantastičnim bendom „Schime trio“ u kojem su svi muzičari vrhunski, tako da sam bio baš iznenađen kada sam dobio poziv za Euroradio Jazz orkestar. Turneja sa njima je bila fenomenalno iskustvo. Svirali smo, između ostalog, kompleksnu muziku estonske muzičarke Kirke Karja i povezao sam se sa vrhunskim mladim muzičarima širom evrope.
Proglašeni ste za najboljeg mladog muzičara u 2019. godini od strane Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije. Šta za Vas znači ovo priznanje?
Rastko Obradović: Drago mi je da imam podršku kolega, to mi daje podstrek za dalje napredovanje.

Kako vidite aktuelnu srpsku džez scenu?

Domaća džez scena je u usponu sa sve više autorskih projekata i izdanja.

Beogradski džez festival petu godinu za redom organizuje program pod nazivom „Serbian showcase“, u kojem ove godine učestvujete, sa ciljem da domaćoj i međunarodnoj publici i kritici predstavi rad džez autora mlađe generacije. Koliko je po Vašem mišljenju važna ova misija BDŽF?

Mislim da je „Serbian Showcase“ Beogradskog džez festivala jako bitan program kao podrška našoj džez sceni, program koji stavlja umetnike iz Srbije na radar domaće i evropske džez publike i kritičara.

Beogradski džez festival održava se po 35. put, šta za Vas kao muzičara znači ova manifestacija i da li postoji neki koncert sa prethodnih izdanja koji ste slušali iz pubike, a koji Vam je bio posebno važan i ostao do danas u sećanju?

Beogradski džez festival je za mene poseban događaj u godini koji pratim od srednjoškolskih dana, a posebno se sećam koncerta Džo Lovanovog Noneta na Kolarcu, 2009. godine ako se dobro sećam.



Pored nastupa svog benda, čije koncerte na 35. BDŽF preporučujete publici?

 Pre svega preporučujem da odslušaju ostale bendove sa Serbian Showcase-a: Dragon’s Fuel i Milan Stanisavljević kvintet. Od ostalih koncerata na festivalu preporčio bih Gilad Hekselman Trio, Nikolov-Ivanović Undekteta, Henri Texier Sand Woman, Mingus Big Band, Charles Lloyd Kindred Spirits i naravno Ketil Bjørnstadov nastup.

КОНЦЕРТ БАЛЕТА ОПЕРЕ КАИРА




У недељу, 20.октобра на Великој сцени (21:00)) биће одржан КОНЦЕРТ БАЛЕТА КАИРСКЕ ОПЕРЕ, а у част Египта, као почасног госта предстојећег 64. Београдског сајма књиге.

У оквиру програма, биће изведени традиционални плесови Египта, као и балетске сцене из Kорсара, Зорбе, Дон Kихота, Kлеопатре…

Балет Каирске опере основан je 1966. године, као саставни део Балетског института при Академији уметности. Чланове овог ансамбла су својевремено обучавали совјетски стручњаци. Прва продукција Балета била је Бахчисарајска чесма у режији Леонида Лавровског, некадашњег директора театра Бољшој. Након тога, ансамбл Балета је свом репертоару додао још великих класичних балета, као што су: Жизела, Крцко Орашчић, Пакита, Лабудово језеро и Дон Кихот, а затим су уследили модерни балети египатских композитора и кореографа, као што су: Озирис (представља легенду о Озирису и Изиди), Хасан и Наима, Египатска ноћ и Нил. Од 1973. године, Балет је имао велики број гостовања у иностранству: Москва, Лењинград, Бугарска, Југославија, Немачка, Француска, Италија, Сједињене Америчке Државе, Тунис, Кореја и Кина.

Балетски ансамбл Каирске опере је постао саставни део Националног културног центра 1991. године. Тадашњи директор центра је био др Абдел Монеим Камел, који је репертоару ансамбла додао своје поставке балета Ромео и Јулија, Лабудово језеро, Крцко Орашчић, Пепељуга, Гусар, Кармина Бурана и Болеро. Уз ове, он је публици представио велики број продукција страних кореографа, као што су: Лоркиана, Сан танго, Хамлет, Malgré тout, Зорба, Хиљаду и једна ноћ, Danses qu'on Croise, Одисеј, Спартак, Посвећење пролећа, Пинокио и Jeud’ Échecs.

Током 1998. и 1999. године, ансамбл је учествовао у продукцији опере Аида код пирамида, у режији Абдела Монеим Камела, а 2001. године постављена је продукција El Leila El Kebira која је постигла велики успех.

Ерминиа Гамбарели Камел је постављена за директорку Балетског ансамбла Каирске опере 2004. године. Балет Каирске опере редовно гостује у Мексику, Француској, Енглеској, Ирској, Кореји, Аустрији, САД, Кини, Чешкој, Италији, Турској, Либану, Јордану, Канади, Русији и на Маурицијусу.



Реч Њ.Е. Амр Алгувејли:

"Ово је премијерно гостовање Балета Kаирске опере у Београду, поводом учешћа Египта као почасног госта на 64. Београдском Сајму књига.
Министарка културе Египта, Њ.Е. Др. Инес Абдел Дајем, присуствоваће наступу, заједно са бројним високим званицама из Србије.
Такође, ова посета представља одличну прилику за операционализацију Меморандума о разумевању који је потписан између Народног позоришта и Kаирске опере."

Формирана Регионална унија театара




У  петак, 18. октобра 2019. године у 18 часова у свечаној сали Скупштине града Београда (Драгослава Срејовића 2), формирана је Регионална унија театара и потписан протокола о пословној сарадњи између шест позоришта из региона, Националне Установе Драмски Театар – Скопље, Камерног театра 55 из Сарајева, Градског позоришта Подгорица, Местног гледалишча Љубљана, Казалишта Ulysses и Београдског драмског позоришта, чији је директор Југ Радивојевић идејни творац Уније. 

Представници страна потписница Софија Куновска (Драмски театар, Скопље), Ведран Фајковић (Камерни театар 55, Сарајево), Душан Ковачевић (Градско позориште, Подгорица), Барбара Хиенг Самобор (Местно гледалишче, Љубљана), Душко Љуштина (Казалиште Ulysses, Загреб/Бриони) и Југ Радивојевић (Београдско драмско позориште, Београд) ће формирањем Уније институционализовати идеју о сарадњи сродних позоришта из региона са циљем да се кроз различите видове умрежавања међусобно  представе достигнућа и прикажу актуелне теме и идеје у области уметности у региону и да се кроз заједнички рад имплементирају различита знања и достигнућа.

Регионална унија театара организоваће позоришне фестивале у главним градовима земаља из региона,  реализовати копродукционе пројекте и гостовања током позоришне сезоне.

Прва копродукција Регионалне уније театара је представа Ко се боји Вирџиније Вулф (Ulysses и Београдско драмско позориште), која је своју премијеру имала и на Брионима и у Београду, а од 1. октобра је на сталном репертоару БДП-а.

Први фестивал Уније, ревијалног карактера, биће одржан од  1. до 6. децембра 2019. године, отвориће га представа Лилиом у режији Ане Томовић. Децембарски фестивал Уније ће сваке године бити организован у Београду, док ће се у сваком граду, седишту чланице Уније, такође одржавати фестивали у оквиру којих ће публика моћи да види различите представе из поменутих позоришта, као и нових копродукционих пројеката.