Arhipelag je u 2019. godini, između dva Beogradska sajma knjiga,
objavio preko pedeset novih i obnovljenih izdanja u različitim izdavačkim
formatima, organizovao novo izdanje Beogradskog
festivala evropske književnosti, kao i gostovanja i srpske turneje nekoliko
velikih svetskih pisaca među kojima su Eugen
Šuljgin i Ilija Trojanov.
Knjige Arhipelaga dobile su više domaćih i međunarodnih književnih
nagrada, među kojima su Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“, Nagrada grada Beograda
za književnost i Nagrada čitalaca Evropske unije za najbolju evropsku priču.
Arhipelag je u ovoj godini objavio nekoliko kapitalnih knjiga, među
kojima posebno mesto imaju dve knjige iz istoriografije: istorija Evrope i
sveta od 1875. do 1914. godine koju je u knjizi Doba carstva predstavio Erik Hobsbaum i verovatno najbolja
istorija Evrope u doba nacističke vladavine koju je u knjizi Hitlerovo carstvo
izložio veliki savremeni istoričar Mark
Mazover. Dve knjige doživljavaju svetsku premijeru izvan jezika na kojima
su napisane. Jedno je novi roman Davida Grosmana Život se sa mnom mnogo poigrao,
koji se jednim delom odigrava u Beogradu i na Golom otoku, kao i na mnogim
drugim mestima bivše Jugoslavije, dok je glavna junakinja nekadašnja
Beograđanka Eva Panić-Nahir. Drugo je knjiga priča velikog italijanskog pisca Klaudija Magrisa Zakrivljeno vreme u Kremsu.
Zastupajući prava svojih domaćih
autora, Arhipelag je potpisao sa poznatim izdavačima od Slovenije i Nemačke do
Irana, od Poljske i Francuske do Kine, od SAD do Turske, od Rumunije i
Moldavije do Albanije, od Italije i Španije do Rusije ugovore o pravima i
prevodima preko 20 knjiga svojih pisaca na 15 jezika.
Arhipelag je učestvovao na više međunarodnih sajmova knjiga i
stručnih konferencija u oblasti izdavaštva i književnosti.
Između dva Sajma knjiga Arhipelag je objavio nekoliko
štampanih izdanja Arhipelag magazina i nastavio razvoj elektronskog izdanja
ovog magazina za književnost, kulturu i nove ideje.
Rad na velikom međunarodnom
projektu 100 slovenskih romana, čiji
je Arhipelag najaktivniji nacionalni izdavač, pokazuje se u novim izdanjima i
novim prevodima, kao i u velikim međunarodnim promocijama.
Klub čitalaca Arhipelag je u vremenu između dva Sajma knjiga u
Beogradu stekao nove čitaoce koji nas prate iz knjige u knjigu. Tako smo dobili
novu energiju bez koje je savremeno izdavaštvo teško zamisliti.
Arhipelag je u ovoj godini
objavio knjige nekih od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca. Roman Davida
Grosmana Život se sa mnom mnogo poigrao predstavlja veliki trenutak savremene
svetske književnosti. Za prethodni roman Konj ulazi u bar Grosman je dobio
Međunarodnu nagradu Man Buker, a za prevod novog romana, pre nekoliko meseci
objavljenog u Izraelu, zainteresovane su desetine svetskih izdavača. Arhipelag
objavljuje prvi prevod ovog romana. Grosmanov roman je velika i paradigmatična
priča XX veka zasnovana na sudbini Eve Panić i njenom životu od Čakoveca, preko
Beograda i Varvarina, do Golog otoka i odlaska u Izrael, gde će decenijama
živeti u kibucu. Život se poigrao sa Grosmanovom junakinjom, ali je nije
slomio.
Novi roman slavnog slovenačkog
pisca Draga Jančara smešten je u
Mariboru i okruženju u poslednjoj godini Drugog svetskog rata. Roman Kao i
ljubav je zadivljujuća priča o volji i otpornosti ljudskog duha na pozadini
istorijskih slučajnosti i tragedija. U ovom majstorski ispričanom romanu, koji
spaja intimne sudbine pojedinaca sa važnim društvenim tokovima i istorijskim
silama, usred rata, okupacije, logora i gerilskih borbi, ukrštaju se četiri priče
o četiri osobe koje su žrtve ili napadači, a nekada i oboje. Svako od njih
pokušava na svoj način da odbraniti svoju ljubav od besmisla zla i propadanja
ljudskog dostojanstva.
Pet priča velikog majstora
italijanske i evropske književnosti Klaudija
Magrisa u knjizi Zakrivljeno vreme u Kremsu govori o pitanju vremena, o
pitanju starosti i o velikim temama i velikim izazovima Prvog svetskog rata.
Arhipelag objavljuje i izabrane pozne pesme irskog nobelovca Šejmusa Hinija
Živi lanac znanog sveta, sačinjene od stihova njegove pune zrelosti, iz
poslednje tri njegove pesničke knjige. U ediciji 100 slovenskih romana uskoro
se pojavljuje voluminozni roman sovjetske i tranzicijske epohe ruskog društva
ruskog pisca Aleksandra Kabakova Sve može da se popravi i provokativni
društveni roman pisca Svetoslava Nahuma Raptus, prvi bugarski roman u ovoj
međunarodnoj ediciji.
U ovoj godini Arhipelag je
objavio nekoliko romana pisaca koji predstavljaju neke od najznačajnijih
glasova nove srpske književnosti. Objavljeni su novi romani dvoje dobitnika
Evropske nagrade za književnost, Jegermajster Darka Tuševljakovića i Otkako sam kupila labuda Tanje Stupar
Trifunović.
Prvi roman Nine Savčić Vlasnik svega našeg
privukao je veliku pažnju čitalaca, kao i provokativna autofikcija Srđana V. Tešina Moje u kojoj se kao jedan od glavnih junaka pojavljuje Danilo
Kiš. Novi krimi roman Mladena Vurune Otrov, banka i treće pismo smešten u
beogradsku svakodnevicu ispunjenu ljubavnim aferama, političkim spletkama,
tabloidima i moćnim bankama.
U Švapskom notesu Ratka
Dangubića dokumenti i potreba za sećanjima oživljavaju jedan neobičan život
koji ispunjavaju istorija i ideologija, sećanje na 1948. i na jedan koban put u
Vršac na rumunsku granicu.
Istorijski roman Nikole Moravčevića Nesrećni kralj govori o tragičnom srpskom kralju Stefanu
Dečanskom koga je otac prognao i oslepeo, a sin u uspeloj pobuni zadavio. U
središtu romana su višegodišnja strana ropstva Stefana Dečanskog najpre u
tatarskom logoru, a potom i u Carigradu.
U knjizi kritičke proze Solvitur
scribendo Mihajlo Pantić ispisuje uzbudljivu hroniku svakodnevice i
književnosti, dok Milan Todorov u novoj knjizi priča Telefonski imenik mrtvih
pretplatnika pripoveda o intimi i svakodnevici, o porodici i prijateljstvu, o
ljudima kojih više nema i o uspomenama koje su stalno sa nama.
Radnja nove drame Vide Ognjenović Kozocid dešava se u crnogorskom planinskom selu, u posleratnoj
Jugoslaviji. Zaplet gradi odluka vlasti da se pobiju sve koze, jer su one
viđene kao štetočine na putu industrijalizacije zemlje, odnosno razvoja drvne
industrije. Drama je metafora odnosa vlasti i naroda, kao i samodovoljnosti
politike koja ne vidi dalje od sopstvenih interesa. Za ovu „dramu o obnovi i
izgradnji“ Vida Ognjenović je nedavno dobila Sterijinu nagradu za najbolju
dramu.
Arhipelag je jedini tržišni
izdavač u Srbiji koji objavljuje poeziju. Pored knjige nobelovca Šejmusa Hinija, Arhipelag je objavio
nove knjige pesama Ane Ristović Ruke u rukama i makedonskog pesnika Rista Lazarova Jezerska, dok je u novoj ediciji Manuskript objavljena poema Ratka Dangubića Hercegovina sa crtežima Snežane
Vujović Nikolić.
U ovoj godini Arhipelag se
usredsredio na nekoliko kapitalnih knjiga iz oblasti istoriografije. Velika
sinteza Marka Mazovera Hitlerovo carstvo ima sve odlike remek-dela
moderne istoriografije. Na gotovo 700 strana ove kapitalne knjige Mazover
detaljno istražuje evropsku istoriju u doba nacističke vladavine, kao i uzroke
koji su omogućili pojavu nacizma i njegovu dominaciju od početka tridesetih do
prve polovine četrdesetih godina. Zasnovana na novim izvorima i novim
tumačenjima, ova knjiga je briljantno napisana istorijska priča o dobu koje je
promenilo sudbinu Evrope i sveta.
Erik Hobsbaum u knjizi Doba carstva 1875–1914. oživljava
jedan od najvažnijih perioda moderne evropske i svetske istorije, doba velikih
imperija poslednjih decenija XIX i prvih decenija XX veka. Hobsbaum uzbudljivo
slika jednu epohu, njenu politiku i društvo, ekonomiju i kulturu, dinastička
trvenja i svakodnevni život, talase modernizacije i industrijalizacije u
godinama i decenijama pre nego što će jedna moćna civilizacija zaplivati u
užasima Prvog svetskog rata i tako postati „jučerašnji svet“.
Pišući Istoriju državnih finansija
Srbije 1876–1895, Boško Mijatović je napisao dragocenu knjigu o
političkom, društvenom i svakodnevnom životu Srbije u drugoj polovini XIX veka,
kao i neodoljive portrete ključnih političkih aktera i vladara Srbije tog doba.
Vladimir Petrović u knjizi Etničko
čišćenje ispituje genezu koncepta etničkog čišćenja u istorijskim
razmerama od antike do moderne, od verskih do revolucionarnih tokova, od
biopolitike do etnopolitike.
Dve knjige objavljene u
Arhipelagu u ovoj godini istražuju generacijska iskustva modernih Evropljana.
Dok Dragoljub Mićunović u knjizi Moja
1968. daje ličnu sliku pobune 1968. godine i događaje koji su promenili
njegov život i potresli svet realnog socijalizma u drugoj Jugoslaviji,
francuski esejista Gijom Klosa u
knjizi Jedna evropska mladost prikazuje i objašnjava razvoj evropske
integracije iz ugla generacije ljudi rođenih tokom osme decenije prošlog veka,
stasalih u godinama Hladnog rata, sazrelih u vreme pada Berlinskog zida i
neviđenih političkih, društvenih i ekonomskih promena koje su se desile u
Evropi tokom poslednje decenije prošlog veka, da bi punu zrelost i mogućnost da
preuzmu odgovornije položaje u društvu i svojim državama dobili onda kada se
Evropska unija našla u još nezabeleženoj seriji kriza.
Nova edicija Arhitekst započeta je knjigom arhitekte i tumača arhitekture Đorđa Bobića Arhitektura u iznudi o sudbini arhitekture kao umetnosti i kao
praktičnog umeća u susretu sa okolnostima svog vremena od prvog ljudskog dana
do Beograda među fontanama i Beograda na vodi.
Novo kolo edicije za decu i
tinejdžere Mali Arhipelag donosi
knjigu pesama za decu akademika Dušana
Teodorovića Kad je dabar sreo vidru
i roman za decu Mari-Luiz Gej i Dejvid
Homel Leto u gradu, nastavak izuzetno popularnih romana Putujući cirkus i Put
pod noge, objavljenih ranijih godina u Arhipelagu.
Pesme akademika Teodorovića
napisane su, kako autor kaže, za decu i za decu u odraslima. Reč je o
zanimljivim i duhovitim, igrivim i vedrim pesmama ispunjenim jezičkim obrtima,
maštom punom slobode i istinskom radošću igre.
Do kraja godine Arhipelag će
objaviti još nekoliko knjiga u različitim žanrovima, čime će prevazići
uobičajeni broj naslova u prethodnih nekoliko godina.
Pravo čitalaca na izbor uvek je
važnije od trendova svejedno koje ih sile političkog ili društvenog polja
oblikuju. Književnost se ne sme svoditi na jedan ukus, na jednu boju, na jedan
trend. Ona mora biti glas razlike i glas vrednosti. Najbolje knjige su uvek
oličavale istinske hartije od vrednosti. Kompromisi su često postali zla kob
socijalnog licemerja. Utoliko pre potrebna nam je književnost bez kompromisa.
Otuda smo nastojali da čitaocima predložimo takvu književnost i takvu
humanistiku i u 2019. godini.
Štand Arhipelaga nalazi se u glavnoj ulici
Arene Hale 1 (štand 1.001).
Sajamske premijere Arhipelaga
Romani
David Grosman Život se sa mnom mnogo poigrao
Prevod sa hebrejskog: Dušica Stojanović
Čvorić
Novi roman Davida Grosmana. Velika
priča o Veri Novak zasnovana na istinitoj priči Eve Panić i njenom životu od
Čakoveca, preko Beograda i Varvarina, do Golog otoka i odlaska u Izrael, gde će
decenijama živeti u kibucu. Jedna paradigmatična priča XX veka. Život se
poigrao sa Grosmanovom junakinjom, ali je nije slomio.
Drago Jančar Kao i ljubav
Prevod sa
slovenačkog: Ana Ristović
Novi roman
slavnog slovenačkog pisca smešten je u Mariboru i okruženju u poslednjoj godini
Drugog svetskog rata. Zadivljujuća priča o
volji i otpornosti ljudskog duha na pozadini istorijskih slučajnosti i
tragedija. Majstorski ispričan roman koji spaja intimne sudbine pojedinaca sa
važnim društvenim tokovima i istorijskim silama. Usred rata, okupacije, logora
i gerilskih borbi, ukrštaju se četiri price o četiri osobe koje su žrtve ili
napadači, a nekada i oboje. Svako od njih pokušava na svoj način da odbraniti
svoju ljubav od besmisla zla i propadanja ljudskog dostojanstva.
Ratko Dangubić Švapski notes
Dokumenti oživljavaju jedan
neobičan život čiju svakodnevicu ispunjavaju istorija i ideologija, spomen na
Mustafu Golubića i njegovu nerazjašnjenu sudbinu, sećanje na 1948. i jedan kobni
put u Vršac, na rumunsku granicu, sklapanje rasutih niti postojanja i pokušaj
da se život iznova ispriča i tako napokon osmisli.
Mladen Vuruna Otrov, banka i treće pismo
Novi krimi roman Mladena
Vurune smešten u beogradsku svakodnevicu. Pisac i inspektor Petrov tragaju za
rešenjem tajni i zločina koji potresaju grad, ali sve dublje upadaju u klupko
avantura u kojima se javljaju otrov, ljubavne afere, političke spletke, tabloidi
i moćne banke, što ih dovodi do pitanja: „Ko finansira izborne krađe?“
Nikola Moravčević Nesrećni kralj
Istorijski roman o Stefanu Dečanskom koga pisac doživljava kao
najnesrećnijeg srpskog kralja koga je otac prognao i oslepeo, a sin u uspeloj
pobuni zadavio. U središti romana su višegodišnja strana ropstva Stefana
Dečanskog u tatarskom logoru i u Carigradu.
Nina Savčić Vlasnik svega našeg
Tanja Stupar Trifunović Otkako sam kupila labuda
Srđan Tešin Moje
Darko Tuševljaković Jegermajster
Priče
Klaudio Magris Zakrivljeno vreme u Kremsu
Prevod sa italijanskog:
Snežana Milinković
Pet priča velikog majstora
italijanske i evropske književnosti u kojima se govori o pitanju vremena, o
pitanju starosti i o velikim temama i velikim izazovima Prvog svetskog rata.
Milan Todorov Telefonski imenik mrtvih pretplatnika
Priče o intimi i svakodnevici, o porodici i prijateljstvu, o
ljudima kojih više nema i o uspomenama koje su stalno sa nama, o minulom
vremenu i o ljubavima čiji tragovi traju dugo pošto su okončane, o starosti i
smrti, o prolaznosti od koje strepimo i o sećanjima koja ispunjavaju
neponovljivi ljudski život. Pisana sugestivno i izbrušenim stilom, Telefonski imenik mrtvih pretplatnika melanholično evocira minulo vreme i
pokušava da sagleda njegove tragove u vremenu današnjem.
Drame
Vida Ognjenović Kozocid
Radnja
Kozocida, „drame o obnovi i
izgradnji“, dešava se u crnogorskom planinskom selu, u posleratnoj Jugoslaviji.
Zaplet gradi odluka vlasti da se pobiju sve koze, jer su one viđene kao
štetočine na putu industrijalizacije zemlje, odnosno razvoja drvne industrije.
Drama je metafora odnosa vlasti i naroda, kao i samodovoljnosti politike koja
ne vidi dalje od sopstvenih interesa.
Sterijina nagrada za najbolju dramu
Eseji
Mihajlo Pantić Salvitur scribendo
O novom nomadizmu ili novom analfabetizmu, o junu
1968. u srpskoj prozi, o Albancima u srpskoj književnosti, o NIN-ovoj nagradi u
poslednjoj deceniji. Dijalozi o pisanju, o vinu i o
ljubavi. Priče i lični mitovi o vinu i o
Novom Beogradu, kao i jedna nezavršena priča Laze Lazarevića koja napokon biva
dovršena u pripovedačkoj radionici Mihajla Pantića. Polazeći od latinske izreke „Solvitur scribendo“
(pisanje rešava), Pantić ispisuje uzbudljivu hroniku svakodnevice i
književnosti.
Đorđe Bobić Arhitektura u iznudi
Promišljena i istinski aktuelna
knjiga u kojoj pisac u nizu upečatljivih eseja razmatra sudbinu arhitekture kao
umetnosti i kao praktičnog umeća u susretu sa okolnostima svog vremena od prvog
ljudskog dana do Beograda među fontanama i Beograda na vodi.
Istoriografija
Mark Mazover Hitlerovo carstvo
Prevod sa engleskog: Bojana
Gajski, Dragana Miljević, Tanja Brkljač
Kapitalno delo moderne
istoriografije. Knjige jednog od ključnih savremenih istoričara o nacističkoj
vladavini u okupiranoj Evropi. Kako je Hitler došao na vlast, kako je učvrstio
svoj poredak u Nemačkoj i kako je potom zavladao u najvećem delu Evrope? Kako
je došlo do nemačkog napada na Jugoslaviju? Šta je odlučilo ishod Drugog
svetskog rata? Kako je osmišljen i sproveden Holokaust? Kako je izgledao
svakodnevni život u okupiranoj Evropi? Zašto je Hitler bio opsednut Istokom?
Novi izvori, nova tumačenja, briljantna istorijska priča o dobu koje je
promenilo sudbinu Evrope i sveta. Jedinstvena istoriografska sinteza.
Erik Hobsbaum Doba carstva 1875–1914.
Prevod sa engleskog: Goran
Kovačić
Velika sinteza jednog od najvećih svetskih
istoričara druge polovine XX veka. Hobsbaum
oživljava jedan od najvažnijih perioda moderne evropske i svetske istorije. Ova
kapitalna istoriografska studija jedno je od ključnih istoriografskih dela
modernih vremena. Pisana uzbudljivo i zanosno, u jedinstvu obilja činjenica i
lucidnih interpretacija, ova retka knjiga predstavlja istoriju Evrope i sveta u
doba velikih imperija poslednjih decenija XIX i prvih decenija XX veka. Hobsbaum
briljantno slika jednu epohu, njenu politiku i društvo, ekonomiju i kulturu,
dinastička trvenja i svakodnevni život, talase modernizacije i
industrijalizacije u godinama i decenijama pre nego što će jedna moćna
civilizacija zaplivati u užasima Prvog svetskog rata i tako postati „jučerašnji
svet“.
Vladimir
Petrović Etničko čišćenje
Geneza
koncepta etničkog čišćenja u istorijskim razmerama od antike do moderne, od
verskih do revolucionarnih tokova, od biopolitike do etnopolitike. Uprkos
uvreženom mišljenju, pojam „etničko čišćenje“ nije nastao tokom ratnog raspleta
jugoslovenske krize. Nasilno uklanjanje protivnika i čitavih manjinskih
zajednica naziva se čišćenjem od biblijskih vremena, a ova studija raspliće
verske, klasne i rasne aspekte te opasne metafore. Potisnut u posleratnom
periodu, takav etnopolitički žargon se ponovo razobručio tokom jugoslovenske
krize, dok je praksa ostala do danas neprekinuta širom sveta.
Poezija
Šejmus Hini Živi lanac znanog sveta
Izabrane pozne pesme
iz tri poslednje knjige velikog irskog pesnika.
Prevod sa engleskog: Stefan
Pajović
Nobelova nagrada za književnost
Ana Ristović Ruke u rukama
Ratko Dangubić Hercegovina
Risto Lazarov Jezerska
Mali Arhipelag – Knjige
za decu i osetljive
Dušan Teodorović Kad je dabar sreo vidru
Pesme za decu i za decu u odraslima
Mnoga čuda su se desila kad je dabar sreo vidru.
I ta čuda još traju i pozivaju vas da ih svakako upoznate. O nekim od tih čuda
Dušan Teodorović je napisao neodoljive pesme koje je lepo čitati, lako pamtiti
i sa zadovoljstvom prenositi drugima. Tako su nastale ove pesme za decu i decu
u odraslima. Reč je o zanimljivim i duhovitim, igrivim i vedrim pesmama
ispunjenim jezičkim obrtima, maštom punom slobode, istinskom radošću igre i
otvorenim odnosom prema novim i mladim čitaocima. Šta se sve nalazi u vreći za
snove, gde žive dobre ale i sa kojim sve životinjama traje najbolja zabava?
Mari-Luiz
Gej i Dejvid Homel Leto u gradu
Roman
za decu
Prevod sa engleskog: Vesna
Roganović
Nastavak
izuzetno popularnih romana Putujući
cirkus i Put pod noge – ali ovaj
put Čarli i njegova porodica ostaju kod kuće i pronalaze pustolovine u svom
kraju Montreala. Pustolovine Čarlijeve porodice se nastavljaju i nemoguće im je
odoleti. Čarli celo leto provodi s mlađim bratom u svom gradu Montrealu i
odjednom otkriva kakva se sve uzbuđenja i neobičnosti kriju tu pored njega.
Ponovljena izdanja uoči
Sajma knjiga
Jelena Lengold Odustajanje (još dva izdanja u 2019)
Danilo Kiš Rani jadi
Danilo Kiš Enciklopedija mrtvih
Svetske
premijere
David Grosman: Život se sa
mnogom mnogo poigrao (prvo svetsko izdanje izvan Izraela)
Klaudio
Magris: Zakrivljeno vreme u Kremsu (prvo svetsko izdanje izvan Italije)
Knjige
prevedene na veliki broj jezika
David Grosman: Život se sa
mnogom mnogo poigrao (prava otkupljena za više od 15 zemalja)
Drago Jančar: Kao i ljubav
Šejmus Hini: Živi lanac
znaog sveta
Erik Hobsbaum: Doba
carstva 1875–1914.
Pisci
koji se prvi put objavljuju na srpskom jeziku
Gijom Klosa: Jedna evropska
mladost
Aleksandar
Kabakov: Sve može da se popravi
Svetoslav
Nahum: Raptus
Strani
pisci gosti Arhipelaga na Sajmu
knjiga
Venko Andonovski
(Makedonija)
Branko Čegec
(Hrvatska)
Festival pisaca: Autorski dani na štandu Arhipelaga na 64. Beogradskom sajmu knjiga
Svakoga dana od 11 do 12h na štandu Arhipelaga biće organizovan Pres kafe, gde će se
razgovarati o temama dana na Sajmu knjiga. Domaćin je glavni urednik Arhipelaga
Gojko Božović, a uvek će mu se pridružiti i neko od autora Arhipelaga ili neko
od stranih gostiju (izdavači, prevodioci, literarni agenti).
Ponedeljak, 21.
oktobra, 15-17 časova
Dragoljub Mićunović (Moja 1968. / Demokratija, entropija,
populizam)
Nikola Moravčević (Nesrećni kralj)
Goran Nikolić (Prikriveni ekonomski fenomeni)
Utorak, 22. oktobra,
15-17 časova
Đorđe Bobić (Arhitektura u iznudi)
Ratko Dangubić (Hercegovina)
Milan Todorov (Telefonski imenik mrtvih pretplatnika)
Sreda, 23. oktobra,
15-17 časova
Ana Ristović (Ruke u rukama)
Nebojša Vladisavljević (Uspon i pade demokratije posle Petog
oktobra)
Boško Mijatović (Istorija državnih finansija Srbije /
Ilustrovana istorija beogradskih kafana)
Mladen Vuruna (Otrov, banka i treće pismo)
Četvrtak, 24.
oktobra, 15-17 časova
Laslo Blašković (Bogzna)
Tomislav Marinković (Večito sada)
Dušan Teodorović (Kad je dabar sreo vidru)
Petak, 25. oktobra,
15-17 časova
Venko Andonovski (Azbuka za neposlušne)
Branko Čegec (Pun mjesec u Istanbulu)
Nina Savčić (Vlasnik svega našeg)
Srđan V. Tešin (Moje / Gori gori gori)
Darko Tuševljaković (Jegermajster / Jaz)
Subota, 26. oktobra,
15-17 časova
Miroslav Aleksić (Neponovljivi kod)
Aleksandar Baljak (Zidovi na horizontu)
Jelena Lengold (Odustajanje)
Vida Ognjenović (Kozocid)
Mihajlo Pantić (Solvitur scribendo / Kada me ugleda ono što
tražim)
Tanja Stupar Trifunović (Otkako sam kupila labuda)
Programi za Školski dan
Četvrtak, 24. oktobra
2019.
štand Arhipelaga
11-12 časova
– Knjige za decu u izdanju Arhipelaga
12-13 časova
– Predstavljanje edicije za decu i mlade Mali Arhipelag
Dušan Teodorović Kad je dabar sreo vidru
Mari-Luiz Gej, Dejvid Homel leto u gradu
13-15 časova
– Programska akcija Biblioteke za škole – Knjige za najbolje
učenike
Arhipelagovi
događaji na
Sajmu knjiga
- Otvaranje štanda Arhipelaga u nedelju 20. oktobra u 17 časova: koktel
- Festival pisaca: autorski dani na štandu Arhipelaga – preko 60 domaćih i stranih pisaca, istoričara, filozofa, sociologa, teoretičara, prevodilaca
- 4 programa u okviru Školskog dana (četvrtak, 25. oktobar)
- prezentacija štampanih izdanja Arhipelag magazina
- promocija dva festivala: Beogradskog džez festivala i Beogradskog festivala evropske književnosti
Нема коментара:
Постави коментар