понедељак, 23. мај 2016.

Producenti na Terazijama




Moj prvi kontakt sa Brodvejem na Terazijama seže u daleke, tinejdžerske dane. Šetali smo besciljno gradom, kada nas je jedna poznata glumica zaustavila i pozvala: „Momci, hoćete li u pozorište?“. Uvela nas je u glamuroznu salu i smestila u ložu. Kada smo se sutradan hvalil drugarima, svi su mislili da masno lažemo. Tek kasnije (kada sam valjda postao mudriji) saznao sam da većina glumaca, pravih glumaca živi svoju profesiju. I da živi sa misijom da tu svoju strast podeli sa publikom. 

Eto me opet u Pozorištu na Terazijama, a daju se Producenti.  Predstava u predstavi, o isplaniranoj neuspeloj predstavi koja svojim producentima treba da obezbedi ekstra-profit. Iako kamufirana u formu mjuzikla, ispostaviće se jednom od najboljih, najozbiljnijih i najtemeljih komada koje samo odgledao u ovogodišnjoj pozorišnoj sezoni. Mjuzikl koji vas lepo zabavlja sadrži i malecki ali značajni paradoks. U tom grmu i leži zec. Ili, pre će biti, đavo. Ova vesela i razigrana skupina, vas naizgled nonšalatno i nehajno, poput pauka, uvlači u mrežu, u zaplet, u farsu. I tu je još jedna zabluda. Iako deluju i nastupaju opušteno, jasno je da iza svega toga stoji dosta rada, proba, dosta utrošenog vremena i truda.


A savršena i raskošna produkcija (učestvuje balet, hor i orkestar Pozorišta na Terazijama) zahteva značajna finansijska ulaganja, a i sami ste svesni kakva su vremena u kojima živimo. Da vam ništa više ne pričam. Samo vrhunska uvežbanost i savršena koncentracija svih u asamblu, može rezultirati ovakvim savršenstvom. Ovaj komad se ispostavlja kao pokazna vežba kako se pravi sjajna predstava. Sa uspehom, naravno!

Producenti su mjuzikl  po istoimenom filma Mela Bruksa iz 1968. godine. Snimljen kao crna komedija, ovenčan je Oskarom  za najbolji originalni scenario. Godine 2005. snimljen je „rimejk“ sa glumcima iz predstave u naslovnim ulogama, kojima se pridružila i holivudska zavodnica Uma Turman u ulozi Ule.


Mjuzikl je na Brodveju premijerno izveden 19. aprila 2001. godine. Iste godine, na dodeli Toni nagrada, Producenti su osvojili  čak dvanaest nagrada (od ukupno 15 nominacija): najbolji mjuzikl, libreto, originalna partitura, glavna muška uloga, sporedna muška uloga, sporedna ženska uloga, scenografija, kostim, koreografija, dizajn svetla, orkestracija i režija. Na osnovu glasanja koje tradicionalno organizuje sajt Broadway.com iste godine Producenti su proglašeni  za najbolji mjuzikl u sezoni. Treba li još nabrajati?


Na sceni su  propali producent Maks, ambiciozni ali strašljivi računovođa Blam i da, da nikako ne zaboravimo Šveđanku, Ulu, zanosnu i podanu, a opet naivnu (neostvarljiva fantazija svakog muškarca). Oni smišljaju savršen plan kako namagarčiti sistem. Loša predstava, može se pokazati kao vrlo isplatljiva. Profitabilna! Svi njihovi napori kreću se u tom pravcu, i deluju da su na dobrom putu, ali...

Tokom poprilično duge (tri sata) predstave, sa jednim predahom, deluje da se sve razvija očekivano, šablonski, no ipak budite spremni da budete iznenađeni. Igranje sa ustaljenim klišejima i zabludama, svakodnevnim strahovima i neprevaziđenim traumama, sa svim tim se ovi simpatični zafrkanti suptilno i sa neophodnim otklonom i ležernošću sprdaju i šegače. 

Da li se iz pukog beznađa i sa dna očaja rađaju najsmeliji snovi i kuju zvezdani planovi za uspeh, koji prate i najveće podlosti i podvale?  Vekovne izdaje poput Brutove ili Judine su u takvom svetu neizbežne. Nije li, pokazaće se na kraju, više od šuštećih i očaravajućih miliona, važniji jedan jedini iskreni prijatelj. Da te izvuče iz nevolje u koju si volšebno i neplanirano upao. 


Fenomenalni i razigrani asambl, sugestivni Sloba Stefanović, koji doživljava metamorfozu od štrebera sa potencijalom, preko strasnog ljubavnika, do spasioca, virtuozni Nebojša Dugalić, koji u samo par minuta, pokretima i mimikom, sažima, sumira, ključne tačke i likove predstave. Na sve to se, sasvim logično, nadovezuje sjajna muzika, prigodna scenografija i kostimi. Glamur u funkciji ideje vodilje. Koji  i samu unosti onu finu i diskretnu notu ironije i doziranog cinizma.  

Predstava puna vrtoglavih obrta, zahtevna za izvođače, ali koja drži pažnju publike neprekidno. Vreme utrošeno za njeno gledanje može se podvesti u kvaliteno utrošeno vreme. Svetla Brodveja će vam se nasmešiti, ali saznaćete i njihovu mračnu stranu. 


Da li glumcima poželiti sreću ili „da slome nogu“? Kada mu želite tako nešto zastrašujuće, vi mu ustvari poručujete da želite da nešto uradi kako treba. Ali, odakle ovakvak čudnovat pozdrav? Pravo poreklo ovog izraza je nepoznato. U početku se koristio kako bi se obeshrabila zla sila i kako ne bi mogla da izazove loše izvođenje na  sceni. To je bila neka vrsta mantre koju su koristili glumci  za sreću dok glume. Tako je nastao izraz koji zvuči poptuno suprotno od plemenitih želja, ali je imao odgovarajući efekat:  da rastera zle sile i donese sreću onome kojem je ona potrebna. Zabeleženi pomen ove nastranosti vraća nas u 1. oktobra 1921. godine, na stranice  časopis Nju Stejtsmen. U intervjuu koji se smestio među korice ovog čitanog magazina Robert Vilson Lind tvrdi da su, posle džokeja, glumci najsujeverniji, te iz tog razloga i njima uvek treba poželeti  da “slome nogu” jer nešto ovako uvredljivo zapravo donosi sreću. Doduše, ova fraza pominje se i u spisu u kojem Edna Ferber 1039. godine navodi da je ovaj izraz nastao iz sasvim drugačijih motiva:

“…i sve zamene su sedele u zadnjim reovima učtivo želeći da  glavni glumci slome nogu”. 

Na ovaj način, zamene su iščekivale da „istrče na teren“ i izbore se za svoje trenutke slave. Ne isključujem mogućnost da ova fraza život duguje nemačkoj frazi “Hans un beinbruch”, koja definiše  “srećno sletanje” ali u bukvalnoj impretacija označa “lomljenje svih kostiju”.


Svima koji izražavaju sumnje u vezi mojih utisaka vezih za predstavu, poručujem da postoji samo jedan način da me demantuju - da pogledaju predstavu. A tada će to ići poteško. Jer ovaj komad nagoveštava i dočarava, a ne tumači, ne klizeći, ni jednog trenutka  u površnost i banalnost, tako karakterističnu za ovdašnju teatarsku scenu. Iako društveno angažovan i sa jasno definisanim stavom, lako komunicira sa publikom, ne koketirajući sa njom, pa ne čudi što, na kraju, biva nagrađena dugotrajnim „uspravnim ovacijama“. Bravo! 

On govori smelo o tome da su stvari odmakle podaleko i to u vrlo lošem smeru, no donoseći nam istovremeno duh prohujalih i romantičnih vremena. Kada se i smejalo i plakalo, ali živelo za snove. U vremena ekonomske krize, eksploatacije, pohlepe, fašizma, tevtonskih potresa, LGBT pokreta, prava žena, neplaćenih poreza. Nečeg što smo preživeli i zanavek se ratosiljali. Koračajući trnovitim putem od iluzija do samospoznaje sopstvenih mogućnosti i ograničenja. Jer, puni su zatvori onih koji su pokušali da nasamare sistem i ispadnu najpametniji. Doduše, ima i onih koji su se lepo uspeli na toj nesigurnoj i varljivoj lestvici društvenih uspeha. Kocka je to, dragi prijatelji, pravo pitanje je samo da li ste spremni da rizikujete?

Nije li najbolji lek protiv svih zala ovog sveta učiniti ih smešnim i izvrgnuti ruglu?

THE PRODUCERS-producenti

Izvođenja obezbeđena ugovorom sa
MUSIC THEATRE INTERNATIONAL (MTI)
421 West 54th Street, New York, NY 10019, USA

Tekst: Mel Bruks i Tomas Mihen
Muzika i songovi: Mel Bruks
Originalna režija i koreografija: Suzan Stroman
Reditelj: Jug Radivojević
Koreograf: Igor Barberić
Prevod, prepev songova: Slobodan Obradović
Muzički aranžer: Ivan Ilić
Dirigent: Milan Nedeljković
Scenograf : Aleksandar Denić
Kostimograf: Marina Medenica
Lektor: Radovan Knežević

ULOGE:

Maks Bjalistok: Nebojša Dugalić
Leopold Leo Blum: Slobodan Stefanović
Franc Libkind: Milan Antonić
Ula Inga Hansen: Jelena Jovičić
Rodžer De Bris: Rade Marjanović
Karmen Gia: Miroljub Turajlija
Inspicijent: Goran Mladenović

ANSAMBL:

Ljubiša Dinčić, Dušan Šida, Dušan Kaličanin, Nemanja Naumoski, Igor Naumoski, Igor Grabovica, Milan Gromilić, Nebojša Gromilić, Miloš Mitić, Kristina Savić, Biljana Peković, Mirjana Stojanović, Barbara Milovanov, Milica Pavlović/Jelena Arsić, Elena Gromilić, Lidija Novaković, , Tamara Martinović, Mirela Božić, Ivana Dubovac, Bojana Račić

Нема коментара:

Постави коментар