Izdavačka kuća Booka upravo je objavila dva sjajna nova naslova iz pera mladih savremenih autorki, a zajednički su im vrlo provokativna tematika, brojne nagrade i bestseler status širom sveta.
U pitanju su romani „U vrtu ljudoždera“ Lejle Slimani i „Snaga“ Naomi Alderman.
U vrtu
ljudoždera, Lejla Slimani
Lejla
Slimani autorka je koja se proslavila književnim delima u kojima se o mnogo
čemu – naprosto pita. Njen cilj nije da ponudi odgovore, već da pronađe teme
koje su preplavljene čitavim kaleidoskopom intrigantnih ali retko postavljenih
pitanja. Svetsku slavu postigla je nagrađivanim šokantnim trilerom pod nazivom Uspavaj me (Chansons douce), a mi vam ovom prilikom
predstavljamo njen roman prvenac, U vrtu
ljudoždera.
Adel
naizgled ima savršen život. Ugledna je novinarka, živi u predivnom pariskom
stanu sa suprugom hirurgom i njihovim malim sinom. Ali ispod sjaja tog
„savršenstva“ krije se nešto drugo: strašno joj je dosadno. Osim toga,
preplavljena je nezasitom potrebom za seksom, po svaku cenu. Boreći se da
obuzda nagon i želju, Adelin život počinje da se vrti oko afera za jednu noć,
kašnjenja na posao, laganja muža – sve dok ne upadne u sopstvenu zamku.
Slimani
u ovom delu istražuje i razotkriva mehanizme ženske seksualnosti i seksualne
zavisnosti. To je roman o ženama i njihovim željama, apetitima i
autodestruktivnim nagonima. Ali njegova autorka ne morališe. Ona se uzdržava od
osuđivanja, izazivajući time naklonost ili makar razumevanje čitaoca za
junakinju. U vrtlog svih ovih tabu tema, Slimani smešta i problematiku
majčinstva i svih očekivanja koja uz majčinstvo idu. U vrtu ljudoždera je delo koje će čitaoce zaprepastiti, zadiviti i
zapanjiti, te postaviti pitanja čiji se odgovori traže još dugo nakon završetka
čitanja.
Lejla
Slimani rođena je 1981. godine u Rabatu, glavnom gradu Maroka, od oca Marokanca
i majke francusko-alžirskog porekla. Ona i njene dve rođene sestre vaspitavane
su u duhu francuske kulture i tradicije.
Završivši
srednju školu u svojoj otadžbini, Lejla Slimani je 1999. došla u Pariz na
studije. Diplomirala je na pariskom Institutu za političke studije. Okušala se
kao glumica, a onda se ipak opredelila za karijeru u medijima. Bavljenje
novinarstvom dovešće je 2008. u redakciju časopisa Mlada Afrika.
Svoj
prvi roman, U vrtu ljudožderа,
objavila je 2014. godine. Samom temom ovog dela – seksualna zavisnost kod žena
– ali i stilom i pristupom, privukla je pažnju kritike, te se roman našao u
užem izboru za Nagradu „Flor“ 2014.
Za
svoj drugi roman, Uspavaj me, dobila
je prestižnu Gonkurovu nagradu.
Snaga, Naomi Alderman
Predstavljamo vam
književno delo koje su mnogi okarakterisali kao Sluškinjinu priču nove generacije. Snaga je distopijski roman britanske autorke Naomi Alderman koji
oslikava svet kakav bi se razvio kada bi, nekim čudom, ženama dopala šaka
neprikosnovena fizička snaga. Kažemo ’dopala šaka’, jer se u romanu upravo to i
dogodi – žene odjednom imaju sposobnost da prstima proizvode ubilačke strujne
udare. Sa ovom premisom, Alderman nas vodi kroz svet novih mogućnosti,
preokrenutih okolnosti i svih posledica koje zatim slede. Visprenim stilom
istražujući kako bi ova promena uticala na svet, autorka nam ujedno podiže
ogledalo pred svetom kakav on i danas jeste, i to na najsurovijim mestima.
Naomi Alderman je
odrasla u Londonu, a studirala je na Univerzitetu u Oksfordu i Univerzitetu u
Istočnoj Angliji. Dobitnica je nagrade Orange za mlade pisce 2006, a godine
2007. Sandej Tajms ju je proglasio
mladim piscem godine i jednim od dvadeset pet pisaca budućnosti pod
pokroviteljstvom Voterstounsa.
Njen prvi roman (Disobedience) objavljen je 2006. godine i do sada
je preveden na deset jezika. Usledio je The
Lessons (2010), zatim The Liar‘s
Gospel (2012), a poslednji roman Snaga
objavljen je u oktobru 2016. godine. Njene nagrađivane kratke priče publikovane
su u magazinu Prospekt, i u raznim
antologijama, a 2009. godine bila je u užem izboru za Bi-Bi-Sijevu nacionalnu
nagradu za kratku priču.
Naomi je
profesorka kreativnog pisanja na Univerzitetu u Bat Spau, i tokom Inicijative
za umetničko mentorstvo Roleksa
mentorka joj je bila Margaret Atvud. U aprilu 2013. proglašena je jednim od
najboljih britanskih romanopisaca u desetogodišnjoj listi magazina Granta.
Нема коментара:
Постави коментар