Амерички поствијетнамски мушки идентитет, Љубица Васић

Промоције књиге у Задужбини Илије Коларца у Београду

27. фебруара 2019. године у Малој сали у 19:30ч

др Љубица Васић, Амерички поствијетнамски мушки идентитет, Филум, Крагујевац, 2018, стр. 124.

У издању Филолошко-уметничког факултета, Универзитета у Крагујевцу – Филум, у библиотеци Црвена линија и колекцији Теорија, Књижевност, Култура као дванаеста по реду објављена је књига доцента др Љубице Васић. Рецензенти за ову књигу били су академик Српске Академије Наука и Уметности, проф. др Зоран Пауновић са Филолошког факултета у Београду, проф. др Сабахудин Хаџиалић, Honoris Causa, са Интернационалног Универзитета у Травнику и проф. др Драган Бошковић, са Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. 

Бавећи се преовлађујуће књижевношћу која је у њеном фокусу, али и поимањем мита и идеологије у савременој америчкој историји, ауторка Љубица Васић је увидела научне и практичне мултидисциплинарне спознаје одређених аутора који су дали доприносе разумевању америчке књижевности истраживањем колективне свести, идеологија, интереса, али и страхова који су карактеристични за модерно доба. Све то заједно узевши, допринело је да се Љубица Васић упусти у истраживање комликованих и трауматичних тема из америчке историје. Једна од тих тема из области Американистике несумњиво јесте рат у Вијетнаму, и његове последице. Управо је рат у Вијетнаму по много чему утицао на самообликовање Американаца, њихов индивидуални и колективни идентитет. 

Теоријска основа књиге Амерички поствијетнамски мушки идентитет подразумева компаративни, културолошки, постструктуралистички, психолошки и интертекстуални приступ. У приступу обради теме којом се Љубица Васић бавила, доминирају теорије Фредерика Џејмсона о политичком несвесном, поимање идеологије Луја Алтисера као имагинарног односа појединаца према стварним условима у којима постоје, одређена виђења новоисторијске књижевне теорије и критике, психоаналитичке теорије о утицајима на формирање идентитета и субјективитета, затим психоаналитичка теорија Жака Лакана, деконструктивни метод Жака Дериде, теорије о суштини моћи Мишела Фукоа. Позивајући се и проучавајући све њих, ауторка је настојала да открије спој идеолошког дискурса са модерним и савременим раздобљем у историји америчке културе и цивилизације, али и у вођењу јавних политика елита на власти. 

Посебна пажња посвећена је најважнијим појмовима – постмодернизму као културном феномену нашега доба, америчкој авангарди као друштвеном покрету који истражује различите аспекте индивидуалне и колективне егзистенције у САД, размевању елемената идентитета и субјективитета, а затим и препознавању разлика између јавног и приватног, мушког и женског, пасивног и агресивног, себе и другог.

У књизи ауторка се помно бавила и веома важном анализом налаза Ричарда Слоткина, а који се тичу односа између идеологије, мита и књижевног жанра. Наиме, Слоткин је најбоље описао процес настанка културе у Америци. Према Слоткину, као врсном историчару, митови не проистичу из менталних архетипова већ су производ људске мисли и рада, константно се прилагођавају и развијају не би ли пружили објашњење проблема који се јављају током историје. Слоткин тачно запажа да мит обухвата све идеолошке варијације које се временом јављају. Тако се Слоткин фокусира на националну идеологију, интерпретирајући је као симптоматичну у смислу прогресивности или пак у контексту политичког  популизма.

Књига Љубице Васић може да послужи и као корисно средство за реконструкцију  савремене америчке драме у контексту њеног политичког значаја. У књизи се испитује постојање идеолошке контекстуализације унутар постмодерног теоријског дискурса, присуство идеологије у процесу историзовања и њена међузависност са политиком и митом, постојање утицаја културних стереотипа на семантичке и синтаксичке кодове као посреднике између аутора и њихове публике, контекстуализација историје и идеологије у драмама двојице великана, Сема Шепарда и Дејвида Рејба, који су испитивали границе елемената америчког идентитета кроз играња улога односно глуме и аутентичности у представи и бивсвовању. Такође је размотрен однос америчке филмске индустрије у обради ратне тематике и допринос бољем размевању рата у Вијетнаму. 

Љубица Васић је нашла и записала на 11 страници књиге да је владајући дискурс политичара у време рата у Вијетнаму био прегрнут “у пропагандно рухо патриотизма, а заснивао се на традицији владајуће америчке идеологије о изабраној нацији која је позвана да своје вредности преноси целом свету (Manifest Destiny), а заправо је заступао интересе великих корпорација.” Насиље које је од Вијетнамског рата, а посебно у поствијетнамском периоду ескалирало у свакодневом животу Американаца, многи аутори видели су као продужетак ратне психозе и пропаганде засноване на доминантној идеологији патријархализма, мачизма и милитаризма од којих је створена читава нова митологија. У овом контексту,  треба неизоставно поменути и исправно разумети доктрину познату под називом Manifest Destiny помоћу које се могу објаснити промене на политичкој и геополитичкој сцени које су се догодиле најпре у Америци. Наиме, геополитика је развијена и афирмисана управо између два светска рата, а посебно у САД. Управо, идеја Manifest Destiny је стављена у функцији геополитике и геостратегије оправдавајући се потребом да се један народ или раса прошири на одређеној територији све до њихових природних граница. Тек после Другог светског рата, званичници на власти у САД почињу да воде једну заиста глобално оријентисану међународну политику засновану на принципу хегемоније.

Док се Manifest Destiny идеја односила само на амерички континент и околна острва, у односу на Европу спроводила се спољна политика изолационизма. У друштвеном смислу ова идеја водила је ка томе да и сама подразумева интегритет традиционалне породице и, у оквиру ње, оданост подели рада између полова, затим оданост војној моћи и борбеној спремности, религији и цркви и, у суштини, протестантским моралним стандардима пристојности. Кроз критику вођења унутрашње и спољне политике званичника на власти у САД, довело је до тога да значајно место у улогу добију и либерални и неолиберални политичари и интелектуалци.  

Последње, али не и најмање важно, Љубица Васић се у књизи бавила и виђењима улоге мушкарца и идентитета у америчком друштву. Место и улога мушкарца и идентитет, према ауторки, заједно су дефинисани као мушкост (маскулинитет). Наиме, Љубица Васић сматра да се маскулинитет, или боље рећи маскулинитети испољавају у савременом свету на различите начине јер је то комплексан феномен. То се посебно односи на савремене Американце у САД.

Велики број релевантних и оригиналних закључака овог опсежног научног и мултидисциплинарног истраживања, спроведеног с посвећеношћу ауторке Љубице Васић има чврсту утемељеност, са јасном методологијом, теоријама и упоредном праксом коју употребљава. Ово научно дело несумњиво ће бити занимљиво американолозима, студентима филологије, политиколозима, дипломатама и војним експертима и аналитичарима, али и широј читалачкој публици,  уколико жели да се обавести о савременој Америци, америчкој култури и историји, последицама вијетнамског рата, променама у америчком друштву и утицајима конзервативаца као традиционалиста у чијем центру је породица, и модерниста као либерала у чијем центру је индивидуалност и већински слободан начин живота.