ГРАД: БУДУЋНОСТ ТРАДИЦИЈЕ / ТРАДИЦИЈА БУДУЋНОСТИ

ГРАД: БУДУЋНОСТ ТРАДИЦИЈЕ / ТРАДИЦИЈА БУДУЋНОСТИ

ИЗЛОЖБА ЛЕТЊЕ ШКОЛЕ УНИВЕРЗИТЕТА УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

19. фебруар – 2. март 2019. Галерија ФЛУ, Кнез Михаилова 53

Осамнаеста по реду Летња уметничка школа Универзитета уметности реализована је од 12. до 19. јула 2018. у Лесковцу, уз подршку Града Лесковца и Лесковачког културног центра. Град Лесковац, један од првих и најважнијих центара индустријске револуције у Србији – некада познат као Мали Манчестер, био је инспирација за студенте из широког спектра уметничких дисциплина. Свеколико урбано наслеђе, које је из различитих историјских разлога данас угрожено, послужило је као полазиште за савремена читања и уметничке интерпретације, подизање свести о важности тог наслеђа и подстицај за будући развој.

Радионице:          

              

УРБАНИ ИДЕНТИТЕТИ – САВРЕМЕНЕ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ
(Биљана Бранковић, доцент и Мирјана Милакић, докторанд Факултет примењених уметности)

Полазници: Богдана Живковић, Ивана Костић, Anna Rogoz, Анђела Вулић, Јефимија Митић, Wenbo Chen, Мина Обрадовић, Маша Луковић, Марија Михајловић, Анђелија Цветковић, Вања Ивковић

Радионица је у фокусу имала урбани идентитет Лесковца. Почев од историје, наслеђа и градских прича, преко личног искуства и доживљаја града, студенти су истраживали карактер и особености ове градске средине. Уз теоријско и менторско вођење и упознавање студената са савременим тенденцијама интердисциплинарног деловања у урбаном простору, учесници су мапирали кључне елементе урбаног идентитета, колективног сећања, проблема и потенцијала живота у јавном простору и идентификовали их кроз дијаграме, документарни материјал, видео и аудио записе. Као резултат су настале интервенције у јавном простору, које су варирале од просторно–амбијенталних до концептуалних уметничких реакција у различитим медијима – од макета, преко фотомонтажа, до кратких филмова и дешавања у простору.

НОВА ПРОШЛОСТ – GENIUS LOCI ВУЧЈЕ

 
(др ум. Светлана Волиц, доцент, Факултет ликовних уметности)
Полазници: Matej Hakar, Catarina Soeiro, Maryam Baniasadi, Tereza Koničkova, Ангел Миов, Уна Кнежевић, Милица Весић, Yifu Xie, Дуња Ожеговић, Lubica Mildeova, Дуња Ћорломановић, Алиса Рујовић, Yi Mao, Александар Ракезић, Смиљана Чурић

За сцену радионице визуелних уметности одабрано је место Вучје које је удаљено 17 километара од града Лесковца. Центар варошице Вучје препознатљив је по низу објеката који су до краја Другог светског рата припадали текстилном индустријалцу Лазару Теокаровићу, а изведени су по замислима руског архитекте Григорија Самојлова. То су погони фабрике, управна зграда, породична вила, зграда Колонија, спратни ресторан и друго. Вучје је било препознатљиво и по комбинату "Поречје", некада најуспешнијем пољопривредном комбинату на југу Србије. Запуштени, напуштени или девастирани простори сведоче о раскошној прошлости и развијеном индустријском периоду, али и о забораву и пропадању културне баштине овог краја. Некада је Вучје имало много више запослених у својих седам фабрика, него што је имало становника, а данас је то место са аветињским фабрикама и димњацима без дима. Ову варошицу изузетном чини и Хидроелектрана Вучје из 1903. године, за чију изградњу је заслужан физичар проф. Ђорђе Станојевић, као и први далековод у Краљевини Србији.

Различити простори Вучја са својом комплексном историјом, места која истовремено припадају и прошлости и садашњости, реалном и имагинарном, били су основ за уметничко истраживање и сусрет са духовним пејзажима учесника радионице. Тај дијалог имеђу унутрашњих и спољашњих простора резултирао је занимљивим остварењима у медију фотографије, видеа, дигиталне графике, просторне инсталације, перформанса итд. Наведена „места сећања“ су учесницима радионице пружила могућност за савремено читање културне баштине и интеракцију са простором. Радионица је истраживала креативни дијалог са видљивим и невидљивим премисама простора, реанимацију простора, указала на потребу ревитализације и реактивације девастираних објеката и њиховог огромног потенцијала за развој културног туризма и креативне индустрије као покретача локалног економског развоја.

ГРАДСКА ПЕСМА МЕЂУРАТНОГ ЛЕСКОВЦА – НОВО ЧИТАЊЕ (др ум. Бранка Поповић, доцент, Факултет музичке уметности)
Полазници: Мира Милосављевић, Предраг Радисављевић, Тијана Николић, Никола Бараћ

Полазници радионице композиције истраживали су карактеристике традиционалног музичког израза лесковачког краја, као и његове могуће трансформације у савременији звук. Полазна основа за рад била је Лесковачка песмарица, збирка пеасама насталих обрадом записа које је у овом крају забележио етномузиколог Миодраг Васиљевић. На основу обраде изабраних напева из Песмарице студенти су стварали нове композиције и нове обраде песама у аранжману за дечји хор „Звездице“. На радионици је истраживан принцип варијантности, доминантан у фолклорној музици, као и могућности различите хармонизације истог напева, звучни потенцијал и богатство текстура које нуди специфичан медиј дечјег хора, што је у резултату дало неколико нових музичких ткања, обојених локалним музичким колоритом лесковачког краја. 

ЛЕСКОВАЦ – СЕЋАЊА КОЈА ОТВАРАЈУ ХОРИЗОНТЕ БУДУЋНОСТИ (др Милена Драгићевић Шешић, ред. проф. и Јована Караулић, докторанд, Факултет драмских уметности)

 
Полазници: Elisa Stowe, Јована Ђокић, Xiaoyu Yang, Антонина Ковачевић, Xuxing Li, Huizhu Pan, Xinbin Liu, Na Liu

Замисао радионице је успостављање нове културе сећања града Лесковца, са посебним фокусом на период од његове интеграције у српску државу 1878. до почетка Другог светског рата. Кључна питања на које је радионица покушала да одговори односе се на анализу процеса обликовања културног живота у граду у наведеном периоду и интерпретацију преплета различитих идентитета. Студенти су уочавали кључне актере уметничког и интелектуалног живота (носиоце промена), постављајући себи задатак да пронађу методе да се наслеђе и сећање на њега учине живим и делатним, а све у циљу интегралног развоја одрживог града, оног у ком су подједнако важни и материјално и нематеријално наслеђе и институционална и независна сцена. У оквиру радионичарског процеса разматране су теме међу којима су: Културолошко значење града – идентитет града и његова симболична вредност (природно и културно наслеђе - материјално и нематеријално, као средство развоја); Стратегије градског развоја и стратегије културног развоја; Културна писменост и читање града (разумевање значења градских структура, градских икона и градских елемената – symbol bearers); Култура као фактор у стварању идентитета града; Политике сећања и развој идентитета града; Улога усмених историја и личних сећања у очувању аутентичности урбаних целина; Родна историја – место женске историје у праксама сећања; Партиципативне уметничке праксе у јавним просторима – као одговори на могућа питања из радионица. Учешћем у радионици, полазници су добили прилику за тимски рад и стварање сопственог наратива. Радионица је анализирала културни капитал града Лесковца са циљем успостављања нове културе сећања на значајне моменте преобликовања идентитета града, а посебно на период његовог индустријског успона између два светска рата. 

Летња уметничка школа 2019. реализована је захвљајући подршци Града Лесковца и Лесковачког културног центра.

Руководилац ЛУШ:    проф. Милета Продановић, проректор Универзитета Уметности

Координатор ЛУШ:    Јасмина Миловановић, Руководилац Канцеларије за међународну сарадњу УУ