Za sutra najavljuju konačno razvedravanje Branka Rosića u Kinoteci

„But all the things that you've seen

Slowly fade away

So I start a revolution from my bed

Cos you said the brains I have went to my head.“

Don`t Look Back in Anger, Oasis

Sinoć je u Beogradu, u Jugoslovenskoj kinoteci, održano predstavljanje drugog romana pisca i zamenika glavnog urednika Nedeljnika, Branka Rosića. Priča se plete oko dva brata koji su skupo platili cenu slave. Ovo je roman o zloupotrebi vlasti, izdaji profesije, moralnom posrnuću, korupciji... slika savremenog Beograda i savremenog Londona. Dva brata: novinar koji ne zna koga ne treba kuditi i roker u izbeglištvu traži hlad anonimnosti. Deluje da se Rosić "delimično spakovao" u oba lika. Pristup svim dešavanjima je anglofilski.

O romanu „Za sutra najavljuju konačno razvedravanje" govorili su pisac Filip David, dramaturškinja Biljana Srbljanović, novinar Teofil Pančić, a promociju je vodila urednica knjige Jasmina Radojičić.  U publici su primećeni Dragan Bjelogrlić, Nikola Čuturilo, Srđan Šaper, Frank Bauman, direktor Gete instituta...

Na početku se prisutnima obratio ambasador Velike Britanije Denis Kif koji je Rosiću pre dve godine uručio Medalju Britanske imperije, čime je Rosić postao prvi Srbin, kojeg je kraljica Elizabeta II odlikovala uje za izuzetan doprinos u promovisanju i unapređenju kulturnih veza između Velike Britanije i Srbije. Konstatovajući da u Rosićevom delu ima „mnogo od Britanije" izjavio je:

„Branko Rosić vodi nas kroz pabove, Soho, urbanu sociologiju Mančestera...“

Potom je odlomke iz romana čitao Svetozar Cvetković.

 

Filip David je pre svega konstatovao da u Hrvatskoj najbolje knjige pišu novinari, a ovde muzičari. U novom Rosićevom romanu pronašo je mnošto verodostojnih iskaza i svedočenja o  vremenu u kom živimo a koje obeležava primitivizam koji se širi kao cunami i kojem je teško da se odupremo..

"Rosić je i novinar i muzičar. U mladosti je bio član izuzetno popularnog benda, a čini se da kvalitet njegovog pisanja proizilazi iz bavljenja novinarstvom. Rosić pripada grupi pisaca koji žestoko pišu o stvarnosti. Knjiga je inspirativna,  pokreće mnotvo tema za razgovor, a naročito kada govori o migrantima izošštenim iz društva. Meni je zanimljiv  opis medijske scene, gde se mediji nalaze između korupcije, laži i demagogije. Rosić ima smisao za detalje."

Povukao je i paralelu sa delom Branimir Brana Ćosić (1903. — 1934.) i njegovim najpoznatijem romanu „Pokošeno polje“  (Čitava jedna mladost i Sile), a čak je u romanu pronašao i ponešto balzakovsko.

Biljana Srbljanović  tvrdi da je Rosićev jezik  autentičan, a da joj se dok je čitala roman činilo da joj Rosić šapuće u uvo ono što je napisao. Govori o odrastanju koji prate posteri od dinosaurusa, preko „Hari Potera“, „Partizana“ i „Zvezde“, do Putina i nacionalističkog pokreta „Čast“ koji se ostrvio na migrante. Izlaže hiperrealističkim rečnikom, filmsko-scenaristički posmatra svet i kroz potrošene toponime. 

„Tako vam i strovaljuje najgore istine u vremenu u kom živimo. Međutim, ono što je fascinantno jeste da se on ne obračunava ni sa jednim likom iz romana, osim sa samim sobom", zaključila je Biljana Srbljanović, uporedivši Rosića sa Mišelom Uelbekom.

"U ovom romanu ubija se i ljubi do kraja balkanski (ne)zasitno. Ponekad mi se čini da se ponaša kao adolescent, a nekad i kao neko ko je ostvario sve u životu i karijeri. Ume da prepozna detalje, junaci se sami crtaju i objašnjavaju lepotom prepoznavanja, bez banalnosti i bez nekog ključa. Tako da liči na pankerski  koktel, bez ikakvih viškova i pretecioznosti", konstatovao je Teofil Pančić.

Na kraju se prisutnima obratio i sam utor Branko Rosić pomalo posramljen ovolikim pohvalama i poređenjima, osvrnuvši se na kritički odnos prema medijima:

„Zaposlen u medijskoj kući i dobro poznajem taj svet. Da sam arheolog, verovatno bih pisao o nekom Indijani Džonsu iz Vinče ili Grocke. A u školi sam imao 2 iz srpskog!"

Posle kraće pauze okupljene je uveseljavao bend „Medžik buš" benda po prvi put sa Anom Stanić. Pošto se roman dešava na liniji Beograd-Mančester nastup su započeli hitom grupe Ojezis „Don`t look Back in Anger“, koja negde ove godine slavi svoj 23 rođendan.  Potom, zainteresovani su mogli da prošetaju do Muzeja kinoteke i pogledaju „Dve čađave dvocevke“ Gaja Ričija (Lock, Stock and Two Smoking Barrels; 1998),  s kojim jezapočeo ciklus britanskih filmova po izboru Branka Rosića.

video:Iva Tanacković

Branko Rosić rođen je u Beogradu. Svirao je u kultnom pank bendu Urbana gerila, a kasnije i u elektro grupi Berliner strasse. Sarađivao je u pisanju Leksikona Yu mitologije i objavljivao tekstove u časopisima Playboy, Elle, L’Europeo, Cosmopolitan, Max, National geographic, B92 online, Fame. 

Zamenik je glavnog urednika magazina Nedeljnik i glavni urednik publikacije festivala Egzit 20 godina EXIT aktivizma. Diplomirani je mašinski inženjer. Svoj prvi roman A tako je dobro počelo objavio je 2015.

Radio je intervjue sa svim značajnim ličnostima iz kulture i pop kulture na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, ali i nekoliko intervjua sa značajnim ličnostima svetskog rokenrola, kao što su Stiven Patrik Morisi (The Smiths), Stiv Heket (Genesis), Ijen Anderson (Jethro Tull), Šarlin Spiteri (Texas), Ijen Gilan (Deep Purple), Žan Žak Barnel (The Stranglers) i sa piscima Tarikom Alijem, Tonijem Parsonsom, Frederikom Begbedeom, Juom Nesbeom, umetnikom Grejsonom Perijem… Jedan je od prvih srpskih muzičara koji su dali intervju za čuvene engleske novine New Musical Express.

Princ Čarls ga je nazvao princom, a bivšem britanskom ministru i gradonačelniku Londona Borisu Džonsonu predstavljen je kao „panker sa maskom novinara“.