BEMUS 2026: Muzika iznad vremena

 

Beogradske muzičke svečanosti ulaze u svoju 58. sezonu sa programom koji potvrđuje zašto je BEMUS i dalje centralni događaj domaće klasične muzičke scene. Između tradicije i savremenog stvaralaštva, ovogodišnje izdanje festivala, pod sloganom „Muzika iznad vremena“, donosi raskošan izbor izvođača, orkestara i premijernih dela.

Već gala koncert otvaranja na Kolarcu, 17. oktobra, nagoveštava umetničke domete festivala. Solisti uglednih operskih kuća, među kojima su Marijinski teatar, Boljšoj i Bečka državna opera, uz Simfonijski orkestar i Hor RTS-a, predstaviće najlepše stranice ruskog operskog repertoara. Takav početak postavlja visoke standarde koje program tokom narednih dana uspešno održava.

Posebnu vrednost ovogodišnjeg BEMUS-a predstavlja spoj međunarodnih zvezda i domaćih umetnika. Nastupi Stefana Milenkovića, Kamernog trija Korda i Opere Narodnog pozorišta potvrđuju vitalnost srpske muzičke scene, dok gostovanja Sofijske filharmonije, Solunskog državnog simfonijskog orkestra i Kamernog orkestra „Franc List” donose evropsku dimenziju festivalu.

Naročito je značajno što BEMUS ne ostaje samo čuvar muzičke baštine već i aktivni promoter savremenog stvaralaštva. Svetske premijere dela Aleksandra Sedlara, Marka Nikodijevića, Draška Adžića i Juga Markovića pokazuju spremnost festivala da publici ponudi nešto novo i umetnički izazovno.

Završni koncert Beogradske filharmonije pod dirigentskim vođstvom Uroša Lajovica, uz pijanistu Lukaša Vondračeka, predstavlja dostojan epilog ovog muzičkog maratona. Dodatnu simboliku festivalu daje obeležavanje pola veka rada Akademskog hora „Kolegijum muzikum”, jednog od najvažnijih vokalnih ansambala Srbije.

V Dani katalonskog filma u Beogradu: još samo dve nedelje do početka petog izdanja

 

24–26. oktobar 2026. | Jugoslovenska Kinoteka, Beograd

Od Kubanaca koji su 1994. godine krenuli preko mora ka Sjedinjenim Američkim Državama, preko humanitarnog rada u Senegalu i istorije Evrope tridesetih i četrdesetih godina, do Pirineja s kraja 19. veka i legende o jednoj od najpoznatijih figura stare Barselone — peto izdanje Dana katalonskog filma donosi u Beograd šest filmskih priča koje iz različitih perspektiva govore o ljudima, istoriji, solidarnosti, sećanju i identitetu.

Dani katalonskog filma održaće se od 24. do 26. oktobra u Jugoslovenskoj Kinoteci, gde će publika tokom tri dana moći da upozna različite periode, pejzaže i priče Katalonije kroz dokumentarne i igrane filmove katalonskih autora.

Otvaranje festivala: Balseros

Festival se otvara 24. oktobra u 19 časova filmom Balseros (Carles Bosch i Josep M. Domènech, 2002, 120’), dokumentarcem nominovanim za Oskara i Goyu i nagrađivanim na festivalima u Havani, CPH i drugim međunarodnim manifestacijama.

Film prati sedmoro Kubanaca i njihove porodice tokom leta 1994. godine, uoči njihovog rizičnog pokušaja da morem stignu do obala Sjedinjenih Američkih Država. Sedam godina kasnije, autori se vraćaju njihovim životima i sudbinama, prateći njihove puteve između Kube i Sjedinjenih Američkih Država.

Nakon projekcije planiran je neformalni razgovor sa publikom o filmu i njegovim temama.

Otvaranje festivala je uz pozivnice, a u slučaju da ostanu slobodna mesta, publika će moći da prisustvuje projekciji do popune kapaciteta.

Baruma: Putovanje do suštine: film i razgovor sa gostima

Jedan od posebnih događaja petog izdanja očekuje publiku 25. oktobra u 17 časova, kada će biti prikazan dokumentarni film Baruma: Putovanje do suštine (Daniela Clementi, 2026, 49’).

Film prati Martu, humanitarnu radnicu koja putuje u Senegal i upoznaje projekat Baruma, posvećen najugroženijim zajednicama u zemlji. Njen put do Tabasajea vodi je kroz pejzaže, priče i susrete sa ljudima koji govore o solidarnosti, empatiji i dostojanstvu. Istovremeno, razgovor između ljudskog glasa i veštačke inteligencije otvara pitanja o ljubavi, pomaganju drugima i onome što nas čini ljudima.

Na projekciju u Beograd dolaze Griselda Frei Fornes i Denis Fornes Gomis, producenti filma i predstavnici udruženja Baruma. Nakon projekcije biće održan kratak razgovor sa gostima i Q&A sa publikom.

izmi: pet pogleda na istoriju Evrope

Istog dana, 25. oktobra u 19 časova, na programu je izmi, zbirka dokumentarnih kratkih filmova koja se vraća u tridesete i četrdesete godine XX veka, period u kojem je Evropa doživela uspon i širenje fašizma i nacizma.

Kroz pet različitih pogleda, filmovi prikazuju ključne trenutke istorije Katalonije i Evrope: proglašenje Katalonske Republike, Španski građanski rat, međunarodnu solidarnost, izgnanstvo i deportaciju u nacističke koncentracione logore.

Program čine:

Proglašenje Katalonske Republike
Mučeništvo Katalonije
Novi životi
Transfuzija krvi
Preživeti Mauthauzen

Kanigo 1883: putovanje kroz Pirineje

26. oktobra u 19 časova publika će moći da pogleda Kanigo 1883 (Albert Naudín, 2023, 70’), igrani film zasnovan na stvarnim događajima koji povezuje pirinejske hronike jednog avanturiste sa intimnom pričom pesnika Žasinta Verdagera.

Film je nastao na osnovu obimnog istraživanja i vodi publiku u Pirineje s kraja 19. veka, u period velikih promena koje će zauvek promeniti život njihovih stanovnika. Vazdušni snimci predstavljaju važan element filma, sa ciljem da dočaraju veličanstvenost Pirineja koje je opisivao Verdaguer.

Projekcija je posebno zanimljiva i za studente katalonskog jezika, kojima će pružiti priliku da katalonski jezik i kulturu upoznaju kroz savremenu filmsku interpretaciju istorijskog i književnog nasleđa. Planirano je i online predstavljanje filma od strane reditelja Alberta Naudína.

Završetak festivala: La Monjos

Peto izdanje Dana katalonskog filma zatvara se 26. oktobra u 21 čas filmom La Monjos (Mireia Ros, 1996, 105’), nominovanim za nagradu Goya za najbolju debitantsku rediteljku.

Radnja filma smeštena je u radničku Barselonu tridesetih godina. Dve devojčice, Pepi i Asunsioneta, fascinirane su jednom od lokalnih legendi — neobičnom ženom poznatom kao La Moños („Ona s punđama“). Kroz njihovu maštu film oživljava prošlost ove misteriozne figure i pretvara je u priču o ljubavi, sećanju i legendi jednog grada.

Dani katalonskog filma ove godine obeležavaju petu godišnjicu i nastavljaju da približavaju katalonsku kinematografiju publici u Srbiji. Festival kroz filmove govori o Kataloniji kao zemlji, kulturi, istoriji, pejzažima i ljudima, ali istovremeno otvara teme koje prevazilaze njene granice: migracije, solidarnost, istorijsko sećanje, odnos čoveka i tehnologije, umetnost i potragu za sopstvenim identitetom.