Strip: Duge noći i crne zastave —Poslanstvo ognja u SKC Delfiju

Posle uspešnih romana, pozorišnih predstava u režiji Juga Radivojevića, sada je i Duge noći i crne zastave —Poslanstvo ognja doživelo strip izdanje prvi tom (planirano 3) koju prati u prvih 500 primeraka i poster u maksi sing saundtrak CD—Dukat za Lazara (Najda iz Smaka, Aca Seltik i njihov duet-pesma „Oslobodi me“ grupe Mission. Nije u pitanju klasičan prepev, već autorski tekst). Stojiljkovićevo zamišljeno petoknjižje prekinuće privremeno istoimena novela čiji se izlazak u izdanju Lagune očekije uskoro.

O stripu su govorili dr Aleksandar Uzelac, istoričar, urednik System Comicsa Igor Marković i autor scenarija Dejan Stojiljković i crtači: Aleksa Gajić i Ivica Sretenović. Moderator razgovora bio je Aca Seltik.

Godina je 1386, godišnje doba proleće, mesto Srbija. iz pograničnog manastira nestaje kivot čija je sadržina poznata samo srpskom knezu Lazaru Hrebeljanoviću. On u poteru šalje dvojicu pripadnika viteškog Reda Zmaja – svog kuma, topličkog vojvodu Milana, i njegovog pobratima, čuvenog mačevaoca Ivana Kosančića. Njima se pridružuje i mladi, svojeglavi vitez Miloš Obilić, koji je zaprosio ruku najmlađe Lazareve kćeri.

Na samoj granici hrišćanstva, na bedemima ispred kojih se vijore crne zastave i ratni bubnjevi odjekuju u dugim noćima, bitka za kapije Evrope može da počne.

Zasnovan na bestseleru Dejana Stojiljkovića (prevođenom na mnoge jezike), koji je uradio i adaptirani scenario, prvi tom stripa „Duge noći i crne zastave“ donosi uzbudljivu priču o prelomnim danima srpske srednjovekovne države i dugom ratu koji je kulminirao Kosovskom bitkom.

Razgovor započinje Aca Seltik: „Dejana sam upoznao negde kada je vozio „Levom stranom druma (njegova debitantska knjiga n.a.). Nekako tada i ja sam išao tuda. Levom stranom druma voze samo ludaci, ali zato njome hode i pišu pravi heroji... Gde je granica između poze i scenarija za strip ?“

Dejan Stojiljković: „Prilagođavamo se mediju. Dve predstave po mojim podlošcima režirao je Jug Radivojević, a i u stripu sam imao sve samo odlične crtače. Strip je, zapravo, niz kadrove spojenih naracijom. 

A sebe kako da definišem? Književnik zvuči pompezno, pisac proizaično, možda je najadekvatnije pripovedač. To nas, ta priča uz vratru i odvojila od zveri. Pripovedanje i u crtežima u praistorijskim pećinama, hijeroglifima po egipatskim piramidama i grobnicama, čak i u Miroslavljevom jevanđelju.  Sve su to priče i sve su to slike. 

A Aca me zafrkava da sam čovek sutrašnjice. Ko god mi nešto traži,kaže,  ja kažem dođi sutra! “

Prema rečima Dejana Stojiljkovića, Laguninog bestseler autora, „ideja je, baš kao i u slučaju ’Konstantinovog raskršća’ koji je već pretočen u strip, potekla od Igora Markovića, urednika u uglednoj stripovskoj izdavačkoj kući System Comics.“

Startnu estetiku stripu dao je Aleksa Gajić, a onda je veliki deo posla uradio Ivica Sretenović, koji je nacrtao većinu albuma.

„Što bi Marčelo rekao ovo je knjiga-album. Ovom izdanju više sleduje termin ’grafički roman’ jer ovo nije običan strip, poput Bonelijevih i američkih, ovo je forma francuskog albuma. I zato će se svideti i ljudima koji inače ne kupuju i ne čitaju stripove. Srbija je zemlja zemlja srednjevekovnih tvrđava što često prenebegavamo“, kaže Stojiljković.

Aleksandar Uzelac, istoričar, kaže da dok je čitao „Konstantinovo raskršće“ imao je sreću da ne poznaje Dejana Stojiljkovića , te je mogao bezbrižno da uživa. U ostaliama je učestvovao kao „pomoć prijatelja“.  Dobijao je draft, nebrušene verzije. Crtače definiše kao istraživačko-temeljne  u ovom žanru fikcije. 

Aca Seltik: „Koliko pisac ima pravo da priču prilagodi svojim potrebama?“

„Potrebno je opisati epohu, a ja kao istoričar nisam da se u ovom knjiženom žanru drže istorije kao pijan plota. Ovo treba da je prvi stepenik koji će mlade motivisati da dublje zarone u istorijske priče.“, odgovorio je Aleksandar Uzelac.

Ova knjiga može, barabar da stane uz francuske, čemu je doprineo i Tibernu Beka koji ga je umešno bojadisao. Raduje i podatak da se domaći strip, za razliku od stranog, odmah rasproda.

Ivica Sretenović je rad na ovom stripu doživeo kao veliki izazov, pretočiti popularni priču i zanimljivu temu u ovaj medij. Interesantne su mu te transformacija iz knjige u strip i iz knjige u film. 

Aca Seltik: „Kakva je razlika rada na francuskom i na srpskom stripu?“

Ivica Sretenović: „Ovde se vidi koliko je Dejanu ovo važno, koliko je temeljno i precizno posvećen, te se ne dešavaju propusti  i nema potrebe za improvizacijama.“

Urednik System Comicsa Igor Marković ovo luksuzno izdanje ocenjuje u rangu najboljih evropskih strip izdanja, za strip publiku koja se uvećava iz dana u dan:

„Lako je sarađivati s ljudima koje poznajete tako duge, pojedine čak 18 godina. 

Potreban nam je jedan veliki izdavač, poput Lagune, da se strip omasovi, da on to podrži i osnaži takvu misiju.“

Iskoristio je zgodnu priliku da od Dejana Stojiljkovića zatraži scenario za nastavak stripa.

„Mnogi ovdašnji crtači rade od kuće za francuske izdavače, te je i to neki vid odliva mozgova.“, konstatovao je Marković.

Aleksa Grujić naslikao je pregrš lobanja i jednog zmaja. Poverenje autora scenarija ga je dodatno motivisalo, da se iskaže na pet strana po uzoru na Alfonsa Fonta (španski crtač, 1946.).  

Sada radi na „Konstantinovom raskršću III“, u crno-beloj tehnici.  Aca Seltik kaže da mu je posao olakšan pošto mu je pola estetike uradio Hugo Bos (crne SS uniforme, braon SA, kao i crnoobraon uniforme Hitlerovog podmladka/"Hugo Boss. 1924-1945. The History of a Clothing Factory During the Weimar Republic and Third Reich" od Romana Kostera).

Dejan Stoiljković nam se poverio da je do guše u pisanju za drugu sezonu „Senki nad Balkanom“, ali i to da je Radomir Mihajliović Točak napisao muziku za pesmu koju treba on tek da napiše. A Bora Čorba je otpevao pesmu „Druga Troja“.

 

Da im ne nedostaje ambicija govore da planiraju i francusko izdanje. Možemo ovo samo da podržimo. Kao što reče Aca Seltik Kosovskim bojem pružili smo Evropi tajm aut od osvajača sa istoka. A „Linija fronta“ koja se tamo probija priča našu priču, naše istorijsko i svako drugo nasleđe. 

Aca Seltik: „Upleo si mitologiju, šta sve nisi upleo. Koliko si duboko spreman da ideš?“

Dejan Stoiljković: „Kopam što dublje. U početkiu sam kopao sam, sad imam pomoć erudita. Uzbudljiv je taj čin prikupljanaj fakata, otkrivaju se nove stvari, uvidom u turske arhive. To je jedna velika neispričana priča.“ 

U Srećnoj galeriji SKC-a odmah nakon promocije, otvorena je izložba orginalnih tabli i ilustracija iz stripa „Duge noći i crne zastave 1“.

Autor izložbe je Igor Marković a moći ćete da je pogledate do 14. novembra.

Imao sam čast i da upoznam majku Dejana Papića, vlasnika izdavačke kuće Laguna, koja nije žalila truda da retkim gradskim prevozom dođe i ode sa tribine. Jedna šarmantna, optimistička osoba puna duha, ali verujem i oštri kritičar jer sve pročita i ne propušta ova književna okupljanja. Bravo!

Dejan Stojiljković, prozni i dramski pisac, filmski i strip-scenarista, rođen je u Nišu 1976. godine. Do sada je objavio romane Konstantinovo raskršće, Duge noći i crne zastave, Znamenje anđela, Kainov ožiljak (u četiri ruke, sa Vladimirom Kecmanovićem) i Olujni bedem, kao i prozne zbirke Leva strana druma, Low Life i Kišni psi. Zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem i Draganom Paunovićem autor je ilustrovane trilogije o Nemanjićima, koju čine knjige U ime oca, Dva orla i U ime sina. Autor je više dramskih tekstova i strip-scenarija. Jedan je od scenarista serije Senke nad Balkanom, u režiji Dragana Bjelogrlića. Laureat je prestižne književne nagrade „Miloš Crnjanski“ (za roman Konstantinovo raskršće). Proza mu je prevođena na ruski, engleski, grčki, slovački, makedonski, slovenački i francuski. Jedan je od najčitanijih savremenih srpskih pisaca. Član je književne grupe P-70, Srpskog književnog društva i Udruženja stripskih umetnika Srbije. Živi i radi u Nišu.

Ivica Sretenović, rođen je 8. avgusta 1975. godine u Trsteniku. Većinu autorskih stripova koje je radio samostalno i u saradnji sa Aleksom Jakovljevićem objavljivao je u makedonskom časopisu Kreator kao i u srpskim časopisima Eon, Kiša i Aždaha. Za američko tržište, po scenariju Džeroda Dodsona (Jarrod Dodson), kao crtač a povremeno i kolorista, radio na serijalu „Terror Klowns“. Do sada je objavljeno nekoliko svesaka iz ovog serijala („Dark Stories“, „Terror Klowns 1,2 i 3“, „Dead Klowns“, „Slade vs Terror Klowns“...) Sa kratkom pričom „Homo homini lupus est“, ( scenario: Pavle Zelić, kolor: Tiberiu Beka) učestvovao je u projektu „Linije fronta“. Takođe je i angažovan na serijalu „Pussycats“ ( scenario: Vincent Brusio) za američku kuću E-comix.net. Učestvovao je na izložbama stripa u Trsteniku, Leskovcu, Beogradu, Velesu, Prilepu i Zagrebu.

Aleksa Gajić  je rođen u Beogradu 20. 05. 1974.Diplomirao na FPUD u klasi prof. Rastka Ćirića , kolor strip albumom „Technotise“. Od 1996 do 2006 . stalni saradnik Politikinog Zabavnika (a posle toga povremeno). Od 2000. radi za izdavačku kuću „Soleil“ iz Francuske , i od tada objavio 6 kolor albuma (objavljenih u još 8 zemalja). U Srbiji je osim ovih albuma objavio i album „Technotise“ kao i kolekciju kratkih stripova „U Šrafovima“ , „Skrepbuk“ i „Pljosnati strip“. Ilustrovao više knjiga u saradnji sa raznim izdavačima. Sarađiivao takodje sa brojnim časopisima i magazinima kao ilustrator. Autor nekolicine ekonomsko propagandnih spotova kao i više muzičkih video spotova, i niza reklamnih pamfleta, flajera, novinskih oglasa i reklama, kalendara, plakata, storyboard-ova, itd…Učesnik više kolektivnih izložbi, i autor četiri samostalne (najznačajnija 2005 u muzeju primenjene umetnosti).Od 2006. do 2009. radio na svom prvom dugometražnom animiranom filmu „Technotise - Edit i ja“. Film je prikazan na preko 20 festivala, i višestruko je nagradjivan. U naredne dve godine ponovo radi za Francuskog izdavača, ovaj put „Quadrantes Solaire“ sa dvodelnim albumom „Drakko“. Godine 2013. još jednom se okušava u animaciji, ovaj put sa kratkometražnim filmom „Uspon i pad umetnosti“.U međuvremenu radi na konceptualnom projektu „Čudesni stripovi“, u okviru kog su nastali i „U šrafovima“, „Skrepbuk“, „Pljosnati strip“, objavljeni od strane System Comics-a , kao i nagradjeni „Kameni strip“ i „Premotavanje“.

Ivan Stojković je rođen 1988. godine u Prokuplju. Studirao je grafički dizajn na Fakultetu primenjenih umetnosti u Nišu i animaciju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Sa svojim filmovima i video radovima bio je učesnik festivala animacije u zemlji i inostranstvu i dobitnik je nekolicine nagrada iz oblasti stripa i animacije (Nagrada za najbolji alternativni strip, Internacionalni salon stripa, Beograd, 2009.; Zoptik nagrada, Evropski festival animiranog filma, Balkanima, Beograd, 2011, Najbolji mladi strip crtač, Balkanska smotra strip autora, Leskovac, 2013., Plaketa Branko Plavšić, Međunarodna strip konferencija, Dom Omladine, Kragujevac, 2014.). Trenutno živi i radi u Beogradu. Od 2015. sa istom skupinom ljudi radi svoj drugi dugometražni animirani film „Technotise – Prorok 1.0“.

Tiberiu Beka, rođen je 07. decembra 1977. godine u Pančevu. Završio je školu za dizajn u Beogradu, a zatim u istom gradu upisao Fakultet primenjenih umetnosti – Odsek za grafiku i ilustraciju u klasi profesora Rastka Ćirića. Diplomirao je 2001. godine sa strip albumom „Privilegija bogova“ kao diplomskim radom. Stripom se ozbiljnije bavi od 1993. godine kada polazi u školu stripa „Đorđe Lobačev“ u Beogradu koju vodi Vlada Vesović. Učestvovao je na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu. Godine 1997. u Leskovcu osvaja prvu nagradu za scenario, a naredne godine i prvu nagradu za ilustraciju. Stripove i ilustracije objavljivao je u Politikinom zabavniku, dečjem časopisu Pravoslavlje i drugari, Znaku Sagite i Strip Pressingu. Crtao je „Tajnog agenta Izija“ u stripovima, video igricama, albumu samolepljivih sličica. Radio je i ilustracije za knjige čiji je autor Slavica Šetina. Album „Le Culte Des Tenebres“ po scenariju JF Di Giorgia 2003. godine izdaje za francuskog izdavaca Nuclea2 , kasnije sledi serijal „Lempire de la Raison“ koji je objavljen u 3 toma za francuskog izdavača Glenat po scenariju našeg poznatog reditelja , scenariste i dramaturga Đorđa Milosavljevića. U svetlu novih trendova da izdavač izda više delova nekog serijala odjednom (jedan scenarista, više crtača) radio je na tri toma serijala „New Harlem“ deo serijala „Uchronia“ sa poznatim francuskim scenaristom Corbeyranom. Za Belgijsku izdavačku kuću Le Lombard izdaje dva toma serijala „Lo'r de France“ za koji scenario su radili poznati francuskim scenarista Jean-Pierre Pecau i istoričar i novinar Denis Lefebvre. Za System Comics, radi po sopstvenom scenariju dve priče za albume „Linije Fronta“ i koloriše naslovne strane za serijal „Projekat Venus“.