Kao i 1994, kada je osnovan, FAF
prikazuje najbolja savremena dela sedme umetnosti drugačija od većine filmova
sa redovnog bioskopskog repertoara. Veliko interesovanje vladalo je i ya film
Ognjena Glavonića ‚‚Teret’’ koji je svoju premijeru imao u subotu, u 20 časova
u Kombank Dvorani. Film koji je premijerno prikazan na 71. Kanskom festivalu u
okviru programa ‚‚Petnaest dana autora’ u delu senzacionalističke štampe i od
nekvalifikovanih kritičara proglašen je za antisrpski. Udruženja kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova zatražilo
je ostavku direktora Filmskog centra Srbije Bobana Jeftića optužujući ga za
finansiranje "antisrpskih" filmova
Film nas vodi u 1999. godinu u
Srbiju koja je izložena bestijalnom bombardovanju. Ali to je tek pozadina.
Jedan čovek, Vlada, radnik propalog preduzeća iz Pančeva (najbombardovanijeg
grada u Srbiji) uputio se na Kosovo da zaradi crkavicu tako što će prevesti neki teret.
Ali on ne zna šta vozi. I deluje da ga previše i ne zanima.
Predeli kroz koje prolazi su
sumorni, razrušena zemlja propalih industrijskih postrojenja, tu su svadbe bez radosti i veselja s nakaradnom šund muzikom, mladić
koji je imao bend, a sad beži ni sam ne
zna kuda, ljudi prepuni straha i teskobe, surovi i nemušti jedni prema drugima,
nose stojički svoj teret koji je i fizički, a još više psihički.
Ono što je najmučnije u ovom
filmu je zapravo tišina. Ona se svom
silinom obrušila na ove jadne ljude, zlokobna i tamna. I sećanje na tamo neke
bitke i revolucije, koje su obnovile
zemlju s šest plamena u grbu. Koji će planuti, kao i vatra simbolički u filmu
par puta, koja će sve pretvoriti u zgarište. Sećanje na očeve kojin su se
herojski borili i ginuli. I grandiozne spomenike podignute njima u čast.
I iz jednog od njih (poput onog Rusa s Kavkaza koji
je poginuo na Avali) izrašće orah. A
sada su neke poskidane uramljene vođe nasledili neki drugi koji će tek biti skinuti.
U ovom snažnoj antiratnoj drami nema eksplicitnih scena nasilja, nacionalističke euforije, nema nikakvih leševa,
niti krvi, nema čak ni zločinaca. Imamo samo žrtve, ali koji to podnose trpno i
ćutke. A i ne saznajemo eksplicitno šta je to u kamionu bilo osim par cigareta
i jednog klikera. I toga da je zaudarao. Kamion i njegov zlokobni teret ovde
su, pre svega, metafora za svu nesreću koji ratovi donose.
Ognjen je za ovaj film, koji je
ujedno i njegov diplomski rad, dobio nagradu na Kineskom filmskom festivalu za
najboljeg reditelja, kao i na festivalu u Košicama, u Slovačkoj. Glavni glumac koji
dolazi iz Hrvatske, Leon Lučev nagrađen je
odličjem ‚‚Srce Sarajeva’’ na Filmskom festivalu u Sarajevu. Još jednu nagradu
je dobio na Festivalu ‚‚Na kraju sveta’’ koje se održalo na samom istoku
Rusije.
Pored Leona Lučeva glumačku ekipu
čine: mladi glumac Pavle Čemerikić, Tamara Krcunović, Ivan Lučev, Igor Benčina.
Нема коментара:
Постави коментар