KulturniK: НЕИСПРИЧАНО У БЕОГРАДСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ

четвртак, 22. новембар 2018.

НЕИСПРИЧАНО У БЕОГРАДСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ

“Неиспричано” Божидара Кнежевића у режији Владана Ђурковића романтичан је, ониричан, али и трилерски замишљен “упад” у подсвест писца. Креативна блокада доводи главног актера у центар психоделичног сусрета са запостављеним музама и јунацима недовршених прича у сноликом окружењу лавиринта од књига имагинарне библиотеке из ког нема правог излаза.

Комад је дело победника Конкурса Стеријиног позорја за најбољи оргинални домаћи драмски текст (2015.), вишестраног позоришног ствараоца млађе генерације Божидара Кнежевића.

Управник БДП-а Слободан Ћустић нас је, на конференцији за медије, обавестио да су у овој сезони ово четврта премијера, а и пета ("Расло ми је багрем дрво" 29. 11.) је пред нама. комад "Неиспричано" је по њему необична представа, рукопис мале сцене, другачији рад.

Редитељ Владан Ђурковић комад дефинише као негирање свих жанрова, али и формира (мистерија). Упоредо пратимо две радње; главну-у којој извесни уметник запада у сопствени тамни вилајет и споредни, документарни који се бави судбином глумаца националног театра за време немачке окупације. Те две радње које дели временска дистанца од 72 године се на крају спајајау и заокружују, Комад је препун сложених психолошких сцена и заплета, кроз креативни пркос мисли уметничког дела.

Сандра Бугарски каже да је позвана као припомоћ, паралелно тумачи пет ликова јер јој је то текст омогућио. Милорад Дамјановић се носи с тих пет ликова и шестим на сцени, каже није му било лако, али је понусан на своју матичну позоришну кућу која стално упумпава свежу крв у представе. Каже да ми је била потребна ова улога, а комад дефинише као емотивно-психолошки трилер који у жижи има уметност. Текст је вишеслојан, филозофски, али се на сцени интерпретира на пријемчљив и забаван начин у напетој форми, а његов лик доживљава преокрет.

Јелица Ковачевић каже да су на комаду радили 3,5 месеца и да су они отеловљење идеја главног лика. Лутке пуњене песком иваздухом. Александар Јовановић каже да ако је глума стање свести а овај комад о томе сведочи (акумулира се у пишчевој свести). И он каже да текст има потку, добру подлогу и слојевитост, као и мноштво цитата из различитих књижевних дела и то не само позоришних. Похваљује тим окупљен око представе, каже да је све било одлично покривено, а костиме описује као невероватне. Сматра да је ово комад који ће се играњем само надограђивати.

"Је ли ћемо то видети на сцени?", шеретски добацује Сандра Бугарски.

"Не бавимо се политиком нити критиком. Мало се објашњавало шта је то тако тешко у уметности.", започиње своје излагање Фуад Табучић и наставља: "муке, тегобе, али и лепе ствари. Ретко се бавимо собом. Да копамо по душама и мозговима. Да схватимо друштво и учинимо га бољим."

Борко Сарић је у Београдском драмском позоришту наступао 1998. године као студент друге године у Краљевић Марку. Сада игра ратног профитера, преваранта који непрекидно мења одела. И он се захваљује техници, суфлеру...

Јуче је у 17 часова у Београдском драмском позоришту изведена представа "Божићно чудо".

Реч редитеља

Уметник и његово дело повезани су нераскидивом везом. Истинско уметничко дело настаје из тајанствености, загонетности, на један мистичан начин, који не може ни сам уметник у потпуности да дефинише. Од процеса настајања до коначног уметничког дела пут је дуг, трновит, мoралан, па некда и болан. То је пут на коме уметничко дело добија самостални живот, постаје личност и добија своју интелектуалну вредност. Даљи живот једног дела је у потпуности самосталан.

За уметника остаје само памћење на процес настајања дела - стварања до самосталности његовог дела. Тај пут на коме једна идеја добија свој коначан облик зна само уметник и представља његову најдубљу интиму. На том путу се стварају нераскидиве везе између њега и дела, тај однос пролази кроз различите фазе и низ кризних стваралачких ситуација у којима је уметник сам. Уметник сумња у своје дело, преиспитује логичности које је сам прописао, улази у сукобе, али и заблуде. Нека дела често на корак до своје самосталности бивају уништена од стране уметника, нека настану у једном даху тако да се ни не може ни препричати њихово процес настајања, а пред некима уметник хипнотисано стоји свезаних руку и немоћан да их доведе до самог краја и одвоји од сопствене личности.

Реч уредника Културника

Нииспричано је представа специјално кројена за малу сцену. Све до краја представе делује да нећемо ни све сазнати па се поставља оправдано питање, а што смо онда, дођавола, дошли.

Па због вековног људског проклетсва које се назива радозналост!

Ко је овде провалник а ко жртва, ко стваралац без инсирације, а ко његова муза, сазнајемо натенане кроз радње које се одвијају у два времена одвојена временском дистанцом. Имамо два писца, једну жену и три могућа оца. Довољно за заплет, превише за срећу.

И вечно питање: Ко може да створи човека вантелесно?

И колика је цена тога из угла творца, створитеља.

Шта је сан и шта јава, сазнаћемо кроз још један комад који нам отвара врата у свет писаца и глумаца.

Сјајан Милорад Дамјановић који све више оправдава своју позицију у Београдском драмском позоришту. У стопу га прати и међусобно се надахњују: Сандра Бугарски. И остатак глумачке екипе уложио је напор да би ова представа била успешна и интригантна.

Божидар Кнежевић се бави литературом и медијима, аутор више позоришних комада, телевизијских и мултимедијалних пројеката, и добитник више награда (награда Стеријиног позорја за најбољи драмски текст за драму „Илустрована енциклопедија нестајања“, награда на конкурсу за радио драму Радио телевизије Војводина за радио драму „Запалите Холивуд“, више награда за кратку причу и поезију итд.) Уметнички директор мултимедијалне уметничке трупе „Дупло дно“ и продуцентске куће Инсомниа филм, оснивач и уметнички директор New Silhouette Studio. Живи у Новом Саду.

Владан Ђурковић (Панчево, 1987) завршио је основне и мастер студије позоришне и радио режије на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Егона Савина и Душана Петровића. Поседује велико искуство у режији музичког театра, у коме је радио као редитељ, асистент редитеља или редитељ обнове у различитим иституцијама као што су Народно позориште у Београду, Руски дом у Београду, Факултет музичке уметности, Позориште на Теразијама, БЕЛЕФ... У драмском театру режирао је бројне представе у Позоришту лутака „Пинокио“, Атељеу 212, Позоришту Дадов, Народном позоришту Републике Српске, Народном позоришту у Сомбору, Студентском културном центру у Београду, Установи културе Вук Караџић... Тренутно је ангажован на месту уметничког директора Омладинског позоришта Дадов.