U susret manifestaciji XIII Noć muzeja imali smo privilegiju da obiđemo Anatomski muzej Fakulteta veterinarske medicine. Šetajući se kroz prostor ovog fakulteta i ove katedre, kroz špalir kostura raznolikih domaćih i divljih životinja i tegla sa jezivim sadržajima, čuli smo priču o istorijatu ovog jedinstvenog muzeja u nas.
Čas anatomije na Fakultetu veterinarske medicine, na njihovom
Anatomskom muzeju održao nam je nadahuto stručni savetnik FVM, dr. Zoran Zorić.
Ovde ćete pronaći skelete dva konja koju su prešla Albaniju prilikom povlačenjasrpske vojske. Za jednog postoji presumcija da je pripada vojvodi Petru
Bojoviću. Tu je i skelet kolubarskog govečeta, koja su vukla topove u I
svetskom ratu. Čak je i pokojni maršal i doživotni predsednik tadašnje države
morao da dođe i pokloni se senama kostura medveda. Griža savesti, ko li će ga već
znati. O njegovoj poseti nemo svedoče rogovi raznih nesrećnih životinja.
Anatomija (grčki: νατομία) je grana biologije koja se bavi izučavanjem
strukture i organizaciju živih organizama. Životinjama se bavi zootomija, a biljkama
fitotomija. Mi smo se ovde pozabavili životinjama.
čovek i majmun-sličnosti i razlike
Kada uđete u salu katedre za anatomiju, gde se izvodi
praktična nastava, i tamošnji stolovi imaju svoju priču. Napravljeni su od
legure aluminijuma skinutog sa nemačkih, oborenih aviona za vreme II svetskog
rata. Po uzoru na one bečke. Kad smo već kod Beča, prva asocijacija mi je
tamošnji Prirodnjački muzej.
Imamo i mi konja za trku. Šta konja, konje i još štošta uzged i povrh! Neverovatna kolekcija od skoro 1200 eksponata skeleta divljih i domaćih životinja i koječega jezivijeg prikupljaju se od 1938. godine.
Imamo i mi konja za trku. Šta konja, konje i još štošta uzged i povrh! Neverovatna kolekcija od skoro 1200 eksponata skeleta divljih i domaćih životinja i koječega jezivijeg prikupljaju se od 1938. godine.
Alfa i omega ovog fakulteta i ove katedre bio je pokojni dr
Vladete Simić (1901.-1989.). Rođen je u Leskovcu, osnovao fudbalski klub
"Sinđelić" u Nišu, bio džokej, završio je Veterinarski fakultet u
Zagrebu, potim Polojprivredno-šumarski fakultet, studirao i medicinu pet
semestara, doktorirao u Lajpcigu, stigao i da bude rezervi kraljevski oficir, a u
komunizmu kao disident i „reakcionar“ nije mogao da dogura dalje od šefa
katedre. Zato je uspeo da 1969. godine organizuje svetski kongres posvećen
veterinarskoj anatomiji. Zaslužan je i za to što je Veterinarski fakultet
preimenovan u Fakultet veterinarske medicine. Doktor Simić je 1972. godine otišao
u penziju, ali je redovno dolazio na predavanja Anatomije svakog ponedeljka i
srede od osam časova, sa studentima I godine. Dolazio je dok je mogao.
Fakultet je osnovan 1936. godine. Neposredno pred početak II svetskog rata započeta je izgradnja sadašnje zgrade fakulteta. Izgradnja je prekinuta 1941. godine, a nastavljena 1946. Završena je 1948. godine. Ovo mesto su tada pohodili cirkusi:
"Jedan od njih imao je kita koji je uginuo pa je profesor Vladeta Simić kupio lešinu, masno tkivo je prodao fabrici sapuna za veći novac, a skelet mu je ostao", kaže Zorić. Skelet kita je isplatio prodajom njegove masti. I još bio dobar. To su bila vremena!
Sa vrha jedne od izložbenih vitrina ovog muzeja smeši nam se preparirana moruna. Dolazila je u Dunav da se mresti, jer živi u slanoj, a mresti se u slatkim vodama. I sve tako dok Dunav nije pregrađen Đerdapskom branom. A onda ni moruna ni kavijara iz Kladova. Ni traga, a o glasu da i ne govorimo.
Među lobanjama kućnih ljubimaca, domaćih životinja, ali i
divljih zveri baškari se i - ljudska lobanja. Samo da nas opomene da su
životinje naše komšije, a ne puke sluge i hrana. Eventualno, divljač za odstrel.
A
kada vidite jedan pored drugog mozak čoveka i kunića ne donosite preuranjene i
ishitrene zaključke na osnovu njihovih veličina. No vratimo se lobanji čoveka i
priči koju nam pripoveda dr. Zorić:
"Devedestih godina, kada sam ja studirao, imali smo
skelet žene. Profesor Simić ga je doneo iz Lajpciga gde je doktorirao. Tada
nije bilo rešetaka na prozirima i skelet je nestao. Tada na Medicinskom
fakultetu nisu imali kompletan skelet jer niko neće da zavešta kosti. U
Kragujevcu jedan bračni par je zaveštao tela na 30 godina, ali kada je taj rok
prošao, tela su sahranjena i morali su da kupe plastinat nekog Indusa po ceni
od 48 hiljada evra".
Otkriva nam i tajnu kako razlikovati domaću i divlju svinju.
Naime, telo svinje je izduživano radi kremenadli, te domaću odaje veći broj
pršljanova.
„Anatomia fundamentum medicinae est“, je parola koja nas opominjujući gleda sa zida. Anatomija je temelj medicine!
„Anatomije je nauka XIX veka“, konstatuje dr. Zorić. Meni pada na
pamet da se bave kontrapazlom, dok se pazl sastavlja, oni razlažu i
analiziraju. E sada, kada pomisite da to rade sa vašim Đekijem, Micom ili ne
daj bože sa vama.. Ali, od drevnih naroda, preko Leonarda, da se nije, poput
svemira, proučavao čovek i sve što se kreće i gmiže, ne bismo imali savremenu
medicinu. Ne bismo imali mogućnost popravke.
pas i mačka
Upravo katedre koji se bave kućnim ljubimcima najviše prihoduju
i finansiraju i rad ovih naučnih zanesenjaka.
Skloni grozotama i perverzijama mogli su da razgledaju i
kolekciju „grešaka prirode“: prase nakazu sa jednim okom ili sa dve karlice i
četiri zadnje noge... Ako niste gadljivi, zamislite samo pihtije... A za one
koji su hteli da znaju kako je bilo neposlušnim mafijašima, kada se probude i zateknu
u krevetu glavu konja, tu je bila i ona. Nazdravlje!
Posle Noći muzeja muzej će biti otvoren za publiku svakog radnog
dana od 10 do 13 časova, dok su grupne posete moguće i vikendom uz predhodnu
najavu.
Cena ulaznice je simboličnih 150 dinara.
Cena ulaznice je simboličnih 150 dinara.
I na kraju samo da podsetim:Kao što sigurno već znate
ovogodišnja Noć muzeja održaće se 21.
maja u Beogradu i ostalim gradovima Srbije!
Нема коментара:
Постави коментар