субота, 19. октобар 2019.

[35. BDŽF INTERVJU] Maks Andžejevski: “U džezu se sve čini mogućim”

 
Bubnjar i kompozitor Maks Andžejevski (Max Andrzejewski) studirao je u Berlinu kod Džona Holenbeka nastavljajući karijeru u gradu koji danas predstavlja epicentar džez života u Nemačkoj. Njegov sastav HÜTTE osvojio je jednu od najznačajnijih nagrada nemačke džez zajednice Neuer Deutscher Jazzpreis 2013, a Andžejevski je iste godine nagrađen za najboljeg solistu. 
 
Kao kompozitora zanimaju ga mešanja džeza, roka, improvizovane muzike i savremene klasike – piše ne samo za svoj sastav već i za pozorišne produkcije. Aktuelni projekat sa sastavom HÜTTE predstavlja inspiracije muzikom Roberta Vajata, takođe bubnjara, nekadašnjeg osnivačkog člana kenterberijskih sastava Soft Machine i Matching Mole, uticajnog autora koji je potom ostvario upečatljivu solo karijeru. 
 
Projekat je svetsku premijeru imao na džez festivalu u Lajpcigu, a album će se pojaviti tek za godinu dana. Na prvim nastupima kritika je prepoznala i uticaje ranog Majlsovog džez-roka i Karle Blej. 
 
 
 Beogradski džez festival je jedno od prvih mesta izvan Nemačke gde će program biti izveden – 25. oktobra u Domu omladine Beograda. Koncert je organizovan uz podršku Gete instituta u Beogradu.
 
Ulaznice su u prodaji preko Ticket Vision mreže.



Šta je to u muzici Roberta Vajata što Vas je inspirisalo da svojim projektom napravite omaž njegovom delu?

Vajatova muzika je u isto vreme razigrana, tvrdoglava, politička, predivna, ponekad na ivici kiča, vrlo čudna. Kombinuje predivne melodije sa vrlo eksperimentalnim pristupom. Jednostavno volim sve što je njegova muzika i mislio sam da će se dobro uklopiti u ono što radi moj bend.

Vaš bend HÜTTE osvojio je priznanje “Neuer Deutscher Jazzpreis” 2013. godine, a Vi ste nagrađeni kao najbolji solista. Šta je, po Vama, ono najvažnije što zajedno sa kolegama u bendu dajete kroz muziku, a što je šira javnost i kritika prepoznala kao vrednost?

Zabavni smo! Volimo da sviramo zajedno i to se jednostavno vidi. Ljudima se, takođe, sviđa što je naš stilski opseg prilično širok. Ponekad je naša muzika prilično eksperimentalna, a već u sledećem trenutku dirnuti ste lepom melodijom. Pretpostavljam da se upravo to uklapa i u muziku Roberta Vajata.
Vašu muziku opisuju kao mešavinu džeza i elemenata roka i panka. Kako biste Vi opisali sopstveni stil i šta bi bila Vaša definicija (džez) muzike? Šta je ono što želite da pobudite u ljudima koji slušaju vašu muziku, bilo uživo ili na snimku?

Ono što sviramo definisao bih kao eksperimentalni džez. Što, očigledno, može da znači svašta. U džezu se sve čini mogućim – sva naša različita stilska interesovanja i uticaji mogu da se kombinuju kroz improvizaciju. To je ono što je fantastično u vezi sa džez muzikom. Inspirisana je mnogim stilovima. Što se publike tiče, mislim da je momenat zabave jako važan. Publika treba oseti neku vrstu izazova slušajući našu muziku, ali i da se otisne sa nama u avanturu.
Kako ocenjujete džez scenu u Nemačkoj? Koliko je muzičarima mlađe generacije, kojoj i sami pripadate, teško da pronađu svoje mesto?

U Nemačkoj ima mnogo fenomenalnih mladih muzičara. Nekima je teško da žive samo od muzike, posebno u Berlinu gde je veliki broj muzičara i scena se jako živa. Ja, lično, sam trenutno vrlo srećan.



Ko su bubnjari na koje ste se ugledali ili čiji rad poštujete, bilo da su iz džez ili nekog drugog muzičkog miljea?

Tony Williams, Paul Motian, Greg Saunier (Deerhoof).
Beogradski džez festival je jedno od prvih mesta na kojem izvodite program posvećen Robertu Vajatu, šta publika može da očekuje na koncertu?

Posetioci mogu da očekuju zanosan set u kojem kombinujemo devet različitih kompozicija Roberta Vajata, sa veoma različitih albuma iz raznih perioda njegove karijere. Čuće divne, dirljive numere, ali i dosta energičnog, eksperimentalnog džeza.

Нема коментара:

Постави коментар