Salon Muzeja savremene umetnosti (Pariska 14)
Ponedeljak, 28. oktobar 2019. u 18 časova
Ponedeljak, 28. oktobar 2019. u 18 časova
Tokom
poslednjih godina izraz „javni program“ dospeo je u svakodnevnu
upotrebu širom umetničkog sveta kao novi format i paradigma u kustoskim
praksama. Njegova opšta definicija obuhvata ono što je ranije označavano
kao galerijska edukacija, muzejska pedagogija, medijacija, rad u
zajednici, serija predavanja, dešavanje, itd. Uspon izraza „javni
program“ istovremeno se poklopio sa krizama univerzitetske umetničke
edukacije u zapadnom svetu usled intenzivne marketizacije višeg
obrazovnog sistema, s jedne strane, i reformi procedura sertifikovanja,
sa druge.
U
predavanju, Valerio del Baljivo se fokusira na određeni broj projekata
koji obuhvataju njegova tekuća interesovanja u vezi sa alternativnim
obrazovanjem, istorijom prostora koje vode umetnici, i interakcijom sa
publikom. Baljivo će posebno naglasiti razmatranje načina u kojima javni
programi mogu da budu mesta gde se promišlja o široj, opštedruštvenoj
proizvodnji političkih, ekonomskih i socijalnih alternativa.
Valerio del Baljivo je
samostalni kustos, edukator i koji živi i radi u Briselu. Kolaborativna
istraživanja, alternativna edukacija, fikcija i pripovedanje igraju
kontinuiranu i vitalnu ulogu u metodologiji i interesovanjima Valerija
del Baljiva. Učestvovao je u nezavisnom kustoskom kursu „Curatorlab“
(Kustoska laboratorija) koji je organizovan u Univerzitetu Konstfak u
Stokholmu (2011). Trenutno završava doktorske studije na Univerzitetu
Midlseks u kojem istražuje javnu interakciju i eksperimentalnu
pedagogiju u samopokrenutim umetničkim institucijama. Upotpunio je svoje
akademsko obrazovanje kroz učešće u međunarodnim rezidencijalnim
programima u Banf centru u Banfu, ICC-u u sklopu Bijenala u Gvanddžuu u
Južnoj Koreji, Umetničkom centru Vajsing u Kembridžu, Futuri u Pragu,
„The Luminary“-ju u Misuriju, i BAR projektima u Barseloni.
Poslednjih
godina kustosirao je izložbe i projekte za organizacije kao što su,
„Apexart“ (Njujork), „Kunstverein“ (Milan), „Konsthall C“ (Stokholm),
„Kunsthalle WUK“ (Beč), „AzkunaZentroa“ (Bilbao), i „Fondazione
Sandretto Re Rebaudengo“ (Torino) itd.
Godine 2017. pokrenuo je Institut stvari koje će doći, putujući
umetnički program. Svake godine Institut naglašava novu temu,
pozivajući umetnike da predstave radove koji uspostavljaju interakciju
sa drugim disciplinama.
Događaj je besplatan i otvoren za javnost.
WCSCD je kustoski kurs i serija javnih predavanja koje je pokrenula i koje organizuje Biljana Ćirić.
Нема коментара:
Постави коментар