Dž. M. Kuci - "Isusova smrt"

Posle Isusovog detinjstva i Isusovog školovanja, Dž. M. Kuci završava svoju trilogiju novim remek-delom, Isusovom smrću.


David je izrastao u visokog desetogodišnjaka. Prirodno je talentovan za fudbal i voli da pika loptu s drugarima iz zgrade. Te utakmice obično prate njegov otac Simon i pas Bolivar. Njegova majka Ines radi u modnom butiku.


David i dalje postavlja mnogo pitanja. Na časovima plesa na Muzičkoj akademiji pleše onako kako želi. Odbija da radi aritmetiku i neće da čita nijednu knjigu sem Don Kihota.
Jednog dana, upravitelj obližnjeg sirotišta, doktor Hulio Fabrikante, pozove Davida i njegove drugare da sastave pravi fudbalski tim. David odluči da napusti Simona i Ines, i da ode da živi u Huliovom sirotištu. No, ne prođe dugo, a dečak se razboli od tajanstvene bolesti.

U Isusovoj smrti, Dž. M. Kuci nastavlja da istražuje smisao sveta lišenog uspomena ali zato prepunog pitanja. U ovoj fascinantnoj alegorijskoj priči Kuci se vešto hvata u koštac s velikim pitanjima poput odrastanja, roditeljstva, neprestane borbe između intelekta i emocija, i odluke da živimo na svoj način.  Oslobođen književnih konvencija, Kuci piše ne da bi dao odgovore već da bi postavljao pitanja.


Dž. M. Kuci (John Maxwell Coetzee), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2003, jedan je od najznačajnijih savremenih romansijera. Rođen je u Kejptaunu 1940, gde je završio studije matematike i anglistike. Magistrirao je s tezom o delu Forda Medoksa Forda, doktorirao na prozi Samjuela Beketa. Predavao je komparativnu književnost na Njujorškom univerzitetu i Univerzitetu u Kejptaunu, a kao gostujući profesor i na Harvardu, Stanfordu i Čikaškom univerzitetu.

Objavio je pet tomova kritičkih eseja, kao i prevode proze i poezije sa holandskog na engleski. Iako poreklom i većim delom opusa pripada južnoafričkoj književnosti, od 2002. živi u australijskom gradu Adelaidi. Počev od 1974, objavio je niz kritički visokovrednovanih romana, koji su mu doneli brojna južnoafrička i međunarodna priznanja. Dodelom Bukerove nagrade romanu Sramota (1999) postao je prvi dvostruki laureat u istoriji ovog priznanja (Život i vremena Majkla K, Bukerova nagrada, 1983).