Italijanski kustos Marko Skotini
održao je u subotu,
12. oktobra javno predavanje pod nazivom “Polazeći od pustinjskih ekologija rubnih prostora” u Salonu Muzeja savremene
umetnosti u Beogradu, u okviru kustoskog kursa „Šta kustosiranje može/treba da
bude“.
Uz podršku Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, predavanje je bilo
otvoreno i besplatno za javnost.
Program je otvorila Paola Kordone,
direktorka Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu istakavši radost što
postoji kurs koji ispunjava jednu od misija Instituta, a to je razmena umetnika
radi bolje saradnje između zemalja:
„Veoma smo srećni jer se u Italiji danas
obeležava Dan savremene umetnosti koji se slavi kako u Italiji, tako i u
zemljama širom sveta gde postoje italijanske institucije, ambasade i druge
ustanove koje su uključene u promociju savremene umetnosti. Ovaj kurs je
odlična prilika za tako nešto. Posebno sam srećna što Italijanski institut kao
misiju ima ne samo da pokazuje kulturna dobra zemlje, već i da kreira prilike
za razmenu gde profesionalci i umetnici mogu raditi zajedno. Projekat „Šta
kustosiranje može/treba da bude“ zaista je kreiranje takve vrste veza koje
stvaraju bolje odnose između zemalja, i zato smo odlučili da podržimo ovaj
projekat.“
Prema rečima Marka Skotinija, predavanje
pod nazivom „Polazeći od pustinjskih ekologija rubnih prostora” zapravo je rezultat
njegovog dvogodišnjeg iskustva koje je on sproveo kako bi ukazao na nužnost
promene odnosa prema ekologiji:
„Ova tema je zapravo rezultat mog iskustva
od drugog Jinčuanskog bijenala kada sam počeo da se bavim ekologijom kroz
pustinju, kao primerom ekologije koja je na rubu. Okvir mog rada obuhvata novi
pristup ekologiji danas. Danas svi govore o ekologiji, ali bez sumnje postoji
neka nova centralizacija odnosa naše kulture i pristupa ekologiji. U isto vreme
mislim da treba da promislimo o radikalnom pristupu ekologiji jer ćemo se u
suprotnom suočiti sa autoriratnim birokratskim odlukama na ovom polju. Kroz
istraživanje sam shvatio da postoji granica kada je u pitanju tradicionalni
ekološki pristup jer mi imamo samo vezu između prirode i ljudi. Umesto toga, kada
govorimo o biodiverzitetu treba da imamo na umu i ideju mentalne ekologije,
socijalne ekologije i razne druge vrste izraza.“
Biljana Ćirić, nezavisna kustoskinja i
organizatorka ovog kursa istakla je da su Markov radikalni pristup izradi
izložbi i interkulturalni karakter predavanja nešto što ga je izdvojilo kao
jednog od mentora kursa:
„Neke mentorske sekcije podeljene su tako
da se određene vrlo priznate prakse predstave mladim kustosima, kao i način
njihovog rada i neke mlađe kustoške prakse. Marko pripada toj vrlo etabliranoj svetskoj
kustoškoj praksi, ali zastupa radikalno razmišljanje što se tiče izrade
izložbi. Njegov fokus, radionice i predavanja su kroz izložbene forme interkulturalne,
tako da je on sa kustosima delio znanje o tome kako proizvesti znanje a da ono nije
zapadno. To je izuzetno relevantno za polaznike ovog kursa jer je geopolitika
naše kustoške grupe veoma raznolika i obuhvata mlade umetnike iz centralne
Azije, preko Zapadne Evrope do Australije.„
Međunarodni projekat “Šta kustosiranje
može/treba da bude“ održava se drugu godinu zaredom, i zamišljen je kao
godišnji program kustoskih radionica, predavanja i studijskih poseta, u cilju
okupljanja ključnih međunarodnih i lokalnih ličnosti koje se bave kustoskim
diskursom, a koje su u mogućnosti da učesnicima pruže važna institucionalna
znanja i mreže.
Foto: KomunikArt
Нема коментара:
Постави коментар