51. БЕМУС, музички празник за публику

 

свеобухватан водич кроз овогодишњи Бемус

Овогодишње Београдске музичке свечаности одржаће се од 6. до 19. октобра, у организацији Центра београдских фестивала – ЦЕБЕФ-а.  Према речима Бојана Суђића, уметничког директора фестивала, БЕМУС обећава низ врхунских музичких догађаја који по квалитету стају раме уз раме са програмима светских фестивала ове врсте. Циљ новог уметничког директора је пре свега да подмлади публику фестивала.  Да он буде „жив и , а не музејски експонат.“

БЕМУС 2019. свечано отварају светске оперске звезде: сопран Анђела Георгију и тенор Чарлс Кастроново, заједно са Симфонијским оркестром РТС и маестром Бојаном Суђићем. Анђелу Георгију с правом сматрају наследницом славне Марије Калас. Прославила се 1994. годиние улогом Виолете (Травијата) у Ковент Ггардену, након чега њена каријера доживљава велики успон. 

Данас, Анђела Георгију, блиста у најзначајнијим  женским оперским улогама  на најпознатијим светским оперским сценама као што су Метрополитен опера у Њујорку, Ковент гарден у Лондону, Бечка државна опера и миланска Скала, где редовно наступа. Чарлс Кастроново пева улоге првог тенорског фаха на највећим светским оперским сценама и фестивалима међу којима су Метрополитен опера, Ковент гарден, Баварска државна опера, Бечка државна опера, Париска опера, фестивали у Салцбургу, Екс-ан-Провансу и Вербијеу.

На предстојећем БЕМУС-у наступају мајстори домаће џез трубе Душко Гојковић и Стјепко Гут уз Биг бeнд РТС. Концертом на 51. БЕМУС-у, доајен флауте на нашим просторима, професор Љубиша Јовановић  обележава 40 година уметничког рада уз учешће бројних иностраних гостију. Право са енглеског краљевског двора стиже изванредни вокални ансамбл Квинс сикс – секстет професионалних певача Виндзорске капеле. 

Публику такође очекујеу наступи  чувене виолончелисткиње Натали Клајн,  као и тренутно  вероватно највећег виртуоза на барокној виолини Дмитрија Синковског са ансамблом « La voce instrumentale ».  Некадашње чудо од детета и најмлађи студент у историји Шангајског конзерваторијума, а данас један од водећих кинеских виртуоза млађе генерације – пијаниста Ниу Ниу – такође се представља београдској публици. 

 

БЕМУС се придружује прослави 150 година Народног позоришта, извођењем опере « Коштана » Петра Коњовића у режији Југа Радивојевића. 

На концерту затварања фестивала,  Хор РТС - прославља свој јубилеј – 80 година постојања када ће, уз Хор Хрватске Радио Телевизије, извести "Свеноћно бдење" Сергеја Рахмањинова.

По привлачности и за ону публику која иначе не посећује често концерте уметничке музике, посебно се на овогодишњем БЕМУС-у издваја наступ планетарне музичке звезде, виолинисткиње Ванесе Меј, која у Сава центру наступа 10. октобра.

Програми 51. БЕМУС-а одржава се у Сава центру, Коларчевој задужбини, Комбанк дворани, Свечаној сали Скупштине града, Народном музеју и Народном позоришту.

Улазнице се продају онлајн преко веб сајта www.tickets.rs, као и на благајнама дворана у којима се концерти одржавају и на продајним местима Ticket Visiona (ТЦ Ушће, Дому омладине Београда, Београдска арена, Билет центар).

ПРОГРАМ 51. БЕМУС-а

 

 

Од 6. до 19. октобра 2019. године

Недеља, 6. октобар, Коларчева задужбина у 20:00

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ

АНЂЕЛА ГЕОРГИЈУ, сопран, ЧАРЛС КАСТРОНОВО, тенор

СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР РТС

Диригент: БОЈАН СУЂИЋ

Дмитриј Шостакович: Свечана увертира, оп. 96

Франческо Чилеа: Del sultano amurrate.. Io son l'umile ancella, арија Адријане из опере Адријана Лекуврер

Ma dunque e vero, dite, дует из опере Адријана Лекуврер

L'anima ho stanca, арија Мауриција из опере Адријана Лекуврер

Михаил Иванович Глинка: Руслан и Људмила, увертира за оперу

Жорж Бизе:  L'amour est un oiseau rebelle, арија Кармен из опере Кармен

Ђакомо Пучини: E lucevan le stelle, арија Каварадосија из опере Тоска

Ђакомо Пучини: O soave fanciulla, дует из опере Боеми

Николај Римски Корсаков: Фантазија на српске теме, оп. 6

Умберто Ђордано: Colpito qui m'avete, арија Шенијеа из опере Андреа Шеније

Ђакомо Пучини: Un bel di vedremo, арија Ћо-Ћо Сан из опере Мадам Батерфлај

Умберто Ђордано: Vicino a te s'aqueta, дует из опере Андреа Шеније

Ђакомо Пучини: Симфонијски прелудијум

Ђакомо Пучини: Nessun dorma, арија Калафа из опере Турандот

Алфредо Каталани: Ebben ne andro lontana, арија Вали из опере Вали

Теодор Григорију: Muzica, дует из оперете Таласи Дунава

Понедељак, 7. октобар, Коларчева задужбина у 20:00

ДУШКО ГОЈКОВИЋ, труба

СТЈЕПКО ГУТ, труба

ГУДАЧКИ ОРКЕСТАР & БИГ БЕНД РТС

Уторак, 8. октобар, Коларчева задужбина у 20:00

ЉУБИША ЈОВАНОВИЋ, флаута – 40 година уметничког рада

КАМЕРАТА СЕРБИКА

Диригент: ИГОР ГРУПМАН

Солисти: ЈУБИН КИМ, флаута, ГУОЛИАНГ ХАН, флаута

Анлун Хуанг: Поема за плесаче, за флауту соло, гудаче и харфу (Г. Хан)

Карл Филип Емануел Бах: Концерт у де молу Wg. 22, H. 484/1 за флауту и гудаче (Љ. Јовановић)

Allegro

Un poco Andante-Allegro di molto

Волфганг Амадеус Моцарт: Концерт у Де дуру К 314 (Ј. Ким)

Allegro aperto

Adagio ma non troppo

Rondo. Allegro

Јохан Себастијан Бах: Бранденбуршки концерт бр. 4, BWV 1049 (Г. Хан, Љ. Јовановић, В. Стефановић Групман)

Allegro

Andante

Presto

Франц Доплер: Анданте и рондо оп. 25, за две флауте и гудаче (Ј. Ким, Љ. Јовановић)

Жозеф Боден Боамортије: Концерт за пет флаута у а молу, oп. 15 бр. 2

Јохан Себастијан Бах: Contrapunctus I из Уметност фуге, аранжман Ингеборг Бугариновић (Ј. Ким, Г. Хан, Љ. Јовановић, Флаутино Лола Класик)

Среда, 9. октобар, Коларчева задужбина у 20:00

THE QUEEN’S SIX, вокални ансамбл

Контратенори: Данијел Британ, Тим Карлстон

Teнори: Николас Маден, Доминик Бланд

Баритон/Бас: Ендрју Томпсон, Сајмон Витли

Royal Windsor – Then and now

Вилијам Бирд: O Lord, make thy servant Elizabeth our Queen

Томас Морли: Arise, awake

Хенри Персел: Remember not, Lord, our offences

Хенри VIII: Helas madam

Ричард Сампсон: Quam pulchra es

Џон Марбек: A virgin and mother

Томас Талис: If ye love me

Традиционална песма, аранжман Сајмон Витли: Amazing grace

Нико Мули: God will be their light

Филип Мур: O clap your hands

Традиционална енглеска песма, аранжман Данијел Британ: Raggle taggle gypsies

Традиционална енглеска песма, аранжман Ендрју Плант: The Water of Tyne

Традиционална енглеска песма, аранжман Рури Боувен: What shall we do with the drunken sailor?

Традиционална енглеска песма, аранжман Тимоти Бирам-Вигфилд: Dance to your daddy

Пол Макартни, аранжман Стивен Карлстон: Here, there and everywhere

Антонио Карлос Жобим, аранжман Стивен Карлстон: Wave

Мајкл Џексон, аранжман Тим Карлстон: Thriller

Бен И. Кинг, аранжман Сајмон Витли: Stand by me

Стиви Вондер, аранжман Тим Карлстон: Isn’t she lovely

Бакарак, Перен, Фекарис, Џабара, Шафер, аранжман Сајмон Витли: Say a little prayer to survive when it’s raining men

Четвртак, 10. октобар, Сава центар у 20:00

ВАНЕСА МЕЈ, виолина и камерни ансамбл

Петак, 11. октобар, Свечана сала Скупштине града у 20:00

КОНЦЕРТ МЛАДИХ УМЕТНИКА

Петар Пејчић, виолончело

Милица Зулус, виолина

Субота, 12. октобар, Коларчева задужбина у 20:00

КАМЕРНИ ОРКЕСТАР СЛОВЕНАЧКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ

Солиста: НАТАЛИ КЛАЈН, виолончело

Урош Крек: Сонатина за гудаче

Јозеф Хајдн: Концерт за виолончело бр. 1 у Це дуру

Петар Иљич Чајковски: Серенада за гудаче

Недеља, 13. октобар, Коларчева задужбина у 20:00

ДМИТРИJ СИНКОВСКИ, виолина и контратенор

АНСАМБЛ “LA VOCE STRUMENTALE”

Антонио Вивалди: Годишња доба, концерти за виолину oп. 8

Концерт за виолу д'аморе и лауту RV 540

Кантата Cessate, omai cessate RV 684

Уторак, 15. октобар, Коларчева задужбина у 20:00

НИУ НИУ, клавир

Феликс Менделсон-Бартолди: Рондо капричозо оп. 14

Фредерик Шопен: Емпромпти бр. 2 оп. 36, бр. 3 оп. 51, бр. 4 оп. 66

Лудвиг ван Бетовен: Сонатаза клавир оп. 27 бр. 2, Месечева соната

Фредерик Шопен: Баркарола оп. 60

Франц Лист: Бечке вечери – Валцер капричо бр. 6

Франц Шуберт: Емпромпти оп. 90 бр. 2, 3 и 4

Фредерик Шопен: Скерцо бр. 3 оп. 39

Среда, 16. октобар, Народно позориште у 19:30

Петар Коњовић: КОШТАНА, опера у два чина

У сарадњи са Народним позориштем поводом 150 година постојања

Среда, 16. октобар,  Народни музеј у 20:00

ИЗВОРНА МУЗИКА – „САБОР У ПЕТ СЛИКА“

Аутор програма: Мирјана Дробац

Слободан улаз

Субота, 19. октобар, Коларчева задужбина у 20:00

СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ

ХОР РТС – 80 ГОДИНА

ХОР ХРТ

Диригент: БОЈАН СУЂИЋ

Сергеј Рахмањинов: Свеноћно бденије

Приидите, поклонимсја

Благослови, душе моја

Блажен муж

Свјете тихи

Ниње отпушчајеши

Богородице, дјево

Шестопсалмије

Хвалите имја Господње

Благословен јеси, Господи

Васкресеније Христово видевше

Величит душа моја Господа

Слава вишњему Богу

Тропар: Днес спасеније

Тропар: Воскрес из гроба

Вoзбраној војеводе

                                                                                             

O учесницима

Planetarno poznata violinistkinja Vanesa Mej nastupa 10. oktobra u Sava centru, u okviru 51. BEMUS-a, kamernog ansambla.

Vanesa Mej je još kao tinejdžerka stekla slavu originalnim spojem klasične i popularne muzike.

Nakon desetina albuma prodatih u višemilionskim tiražima i trijumfalnih nastupa širom sveta, slave je kao pionira krosovera umetničke i popularne muzike.

Rođena je u Singapuru, od oca sa Tajlanda i majke Kineskinje. Kao devojčica se preselila u Englesku.  Talenat za muziku razvijala je od malih nogu na Muzičkom konzervatorijumu u Pekingu i na Kraljevskom koledžu za muziku u London.

Sa samo deset godina imala je senzacionalni debi na festivalu u Šlezvig-Holštajnu, 1988. godine, a iste godine je debitovala u Velikoj Britaniji sa Filharmonija orkestrom.

Sa samo trinaest godina postala je, prema Ginisovoj knjizi rekorda, najmlađa solistkinja koja je ostvarila snimke violinskih koncerata Betovena i Čajkovskog, 

Njen prvi pop-album The Violin Player, objavljen 1995. godine, do danas je prodat u preko 8 miliona primerak i napravio je od šesnaestogodišnje violinistkinje superzvezdu

Učestvovala je u brojnim filmskim projektima uključujući Diznijev crtani film Mulan i film Aleksandar Olivera Stouna (u kome je korišćena kompozicija koju je za Vanesu-Me komponovao Vangelis, prvobitno objavljena na njenom albumu Choreography. Dobitnica mnogih laskavih priznanja u izborima najlepših slavnih ličnosti, Vanesa-Me je šetala i modnom pistom na Fešn Viku u Parizu na reviji Žan-Pola Gotjea. 

Vanesa Mej je aktivna i kao kompozitor. Njen album  China Girl: The Classical Album 2 uključuje dve autorske kompozicije Violin Fantasy na temu iz Pučinijeve opere Turandot i Reunification Overture koja je označila ponovno ujedinjenje Kine i Hong Konga.

Radio ClassicFM  je 2017. objavio listu najprodavanijih albuma klasične muzike za 25 godina svog postojanja, a Vanesa Mej se na ovoj listi pojavila čak 3 puta.

Do danas, prodala je više od 10 miliona albuma i osvojila je više od 40 međunarodnih nagrada I za pop i za klasičnu muziku, a njene nastupe i snimke mogla je da prati publika u više od 100 zemalja. Na turnejama je posetila više od 50 zemalja i obišla planetu nekoliko puta! Nastupala je, između ostalog, u tako spektakularnim prostorima kao što su dvorac Kremljin u Moskvi, Hajd park u Londonu, Akropolj u Atini ili zaleđeno jezero Sankt Moric u Švajcarskoj.

Pored muzičke karijere, Vanesa je i skijaški entuzijasta. Strast prema skijanju je gajila takođe od najmlađeg uzrasta. Ipak, zbog svog mešovitog porekla (majka Kineskinja, otac Tajlanđanin, britansko državljanstvo), nije uspela da se kvalifikuje za Zimske olimpijske igre 2002.

Njena želja je bila da predstavlja Tajland, ali je tajlandski olimpijski komitet zahtevao da se odrekne britanskog državljanstva što je Mej odbila.

Učestvovala je u velikom slalom događaju koji je organizovao Alpski Ski Klub Triglav, i na taj način se kvalifikovala za učešće na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju, 2014. godine.

Predstavljala je Tajland pod imenom Vanesa Vanakorn. U prvoj trci je osvojila 74 mesto među 90 učesnika, dok je u drugoj bila samo dvadesetak sekundi iza prvoplasiranog.

Vanesa Mej je od 2014. godine u ozbiljnoj vezi sa francuskim stručnjakom za vina Lionelom Katelenom. Vanesa Mej nije zainteresovana za brak jer smatra da "nije potreban prsten da bi se reklo – volim te"

Vanesa Mej smatra se jednim od najznačajnijih umetnika koji su obeležili svet interpretacije kraljice instrumenata – violine. 

Британска челисткиња Натали Клајн, коју је Тhe Times окарактерисао као „очаравајућу“ и „јако емотивну“ изградила је изузетну каријеру редовно наступајући у најзначајнијим дворанама и са светским оркестрима.

Снима за кућу Hyperion, а њен последњи солистички ЦД добио је уважену награду Diapason d'Or. У овој сезони имаће турнеје по Аустралији, САД и Ирској. Наступиће у Вигмор холу, као и на реситалима широм Велике Британије.

Током прошле године наступила је у циклусу концерата Сиднејске опере, са Салцбуршким камерним солистима у Бразилу, оркестром Колегијум музикум Базел, Брандeнбуршким оркестром из Франкфурта и Филхармонија оркестром. Била је и члан жирија Би-Би-Си-јевог такмичења Млади музичар године и наступила је на специјалном издању Би-Би-Си Промса у част 40. годишњице тог такмичења. Недавни наступи укључују и концерт у челистичком абонману лондонског Кингс Плејса, у Вроцлаву и Ставангеру. Такође, представила се и са симфонијским оркестрима Монтреала, Бирмингема, Новог Зеланда, Санкт Петербурга, Националним оркестром Лиона и Филхармонијским оркестром Буенос Аиреса.

Наступала је са диригентима као што су Сер Марк Елдер, Сер Роџер Норингтон, Генадиј Рождественски, Леонард Слаткин и Хајнрих Шиф. Као посвећени реситалиста и камерни музичар, недавно је извела комплетне Бахове Чело свите у Лондону, Саутемптону и Оксфорду, а уредила је и циклус од четири концерта за Би-Би-Си Радио 3.

Редовно сарађује са уметницима као што су: Серхио Тјемпо, Ховард Гимсе, Ентони Марвуд и Леиф Ове Андснес. Радила је и са Мартом Аргерич, Ијаном Бостриџом, Сајмоном Кинлисајдом, Имоџен Купер, Ларсом Вогтом, Изабел Фауст, а поносни је уметнички директор сопственог фестивала камерне музике у Пурбеку.

Од 2015. године је резиденцијални уметник и директор извођачког програма на Универзитету у Оксфорду са четворогодишњим мандатом за креирање програма, развој нових уметничких програма и увођење нових начина предавања.

Натали Клајн је рођена у Великој Британији, а у жижу интересовања је доспела у 16. години освојивши Би-Би-Си-јеву титулу Млади уметник године и победом на Евровизијском такмичењу младих уметника у Варшавиу. Као студент Краљевског колеџа за музику била је стипендиста краљевске породице. Студије је завршила у Бечу код Хајнриха Шифа. Натали је професор на Краљевском колеџу за музику у Лондону и на Музичкој акаденији у Ростоку. Свира на „Симпсон“ Гвадањини виолончелу из 1777. године. 

Niu Niu (Žang Šengliang) rođen je 1997. u porodici muzičara. Klavir je počeo da uči sa svojim ocem i već u šestoj godini je održao prvi concert. U osmoj godini upisuje se na Konzervatorijum za muziku u Šangaju kao najmlađi učenik u istoriji ove škole. Do svoje jedanaeste godine, postao je najmlađi pijanista koji je održao resitale u dvoranama Santori hol u Tokiju i Nacionlni centar za izvođačke umetnosti u Pekingu.

Od svoje desete godine učio je u klasi Hung-Kuan Čena, najpre u na Konzervatorijumu u Šangaju a potom i na Muzičkom konzervatorijumu Nove Engleske u Bostonu, gde se preselio sa porodicom. Godine 2014. primljen je na Džulijard školu sa punom stipendijom, gde je diplomirao 2018.

Niu Niu je najmlađi pijanista ikada koji je potpisao ugovor sa velikom diskografskom kućom, objavivši prvi album Niu Niu Plays Mozart 2008. godine. Usledili su albumi Niu Niu plays Chopin—The Complete Études (2010) i Niu Niu Liszt Transcriptions (2012). Svoj šesti album, Niu Niu Portrait, objavio je 2016. Decembra 2017. potpisao je ekskluzivni ugovor sa kompanijom Universal Music Hong Kong, a njegov prvi album na etiketi Decca Classics objavljen je juna 2018.

U dosadašnjoj karijeri, izdvajaju se nastupi sa Jiržijem Belohlavekom i Češkom filharmonijom (2014), turneja sa Jutakom Sadom i njegovim orkestrom Super Kids koja je obuhvatila pet gradova u Japanu, resitalske turneje po Japanu (2014) i Kini (2016) i dr. Godine 2007 nastupio je na ceremoniji Pearl Awards u Rojal Albert holu u Londonu, gde je izveo Klavirski koncert br. 1 Šostakoviča, pod dirigentskom palicom svog profesora i mentora Leslija Hauarda, u prisustvu Princa Čarlsa.

Godine 2017, Niu Niu je dobio poziv da nastupi za predsednike Kine, Rusije, indije, Brazila i Južnoafričke Republike tokom gala večeri BRIKS samita. Trenutno se nalazi na svetskoj turneji, koja obuhvata sezonu 2019/2020.

Anđela Georgiju, sopran debitovala je na međunarodnoj sceni 1992. godine, u Kraljevskoj operi Kovent garden (Boemi). Iste godine debitovala je u Metropoliten operi u Njujorku i Bečkoj državnoj operi. Na sceni Kovent gardena pevala je prvi put svoju čuvenu Travijatu, 1994. godine, kada je BBC “ispraznio” svoju programsku šemu kako bi mogao da prenosi operu. Na jednoj probi dirigent Ser Đerđ Šolti izjavio je: “Rasplakao sam se. Morao sam da izađem. Ta devojka je čudesna. Svojim glasom može sve da uradi”. Izvođenje je snimljeno i objavljeno na etiketi Decca. Kritičari su jednoglasno zaključili: “Zvezda je rođena”.

Od tog trenutka, Anđela Georgiju neprekidno nastupa u vodećim operskim kućama i koncertnim dvoranama širom sveta, u centrima kao što su Njujork, London, Pariz, Salcburg, Berlin, Tokio, Rim, Seul, Venecija, Atina, Monte Karlo, Čikago, Filadelfija, Los Anđeles, Beč, Madrid, Barselona, Moskva i mnogi drugi, potvrđujući svoj status jedne od najvoljenijih operskih svezda.

Anđela Georgiju je dobitnica brojnih priznanja, između ostalog “Crvene medalje Grada Pariza” i titule “Vitez reda umetnosti i književnosti” u Francuskoj i u svojoj rodnoj Rumuniji. Dobitnica je prestižne Nagrade Pučini (Premio Puccini) za 2018. godinu, koju svake godine dodeljuje “Fondazione Festival Pucciniano” najboljem interpretatoru Pučinijevih operskih ostvarenja.

Čarls Kastronovo , tenor uživa reputaciju jednog od najboljih lirskih tenora svoje generacije. Rođen je u Njujorku i odrastao u Kaliforniji, započeo je karijeru kao član Opere Los Anđelesa. Na poziv Metropoliten opere, pridružuje se njihovom programu za razvoj mladih umetnika (Lindemann Young Artists Development Program) i u jesen 1999. debituje na sceni Metropolitena kao Bepe u premijernom izvođenju opere Pajaci.

Kastronovo redovno nastupa na scenama najvećih operskih kuća kao što su Kraljevska opera Kovent garden, Bečka državna opera, Berlinska državna opera, Pariska opera, Bavarska državna opera u Minhenu, Kraljevska opera La Mone u Briselu i mnoge druge, kao i festivali u Salcburgu i Eks-an-Provansu.

Njegov repertoar kreće se u rasponu od velikih Mocartovih uloga u operama Don Đovani, Tako čine sve i Čarobna frula, do Edgarda u Lučiji od Lamermura, Nemorina u Ljubavnom napitku i Alfreda u Travijati. Poslednjih godina Kastronovo je postigao veliki uspeh kao interpretator glavnih uloga u operama Faust, Romeo i Julija (Romeo), Rigoleto (Vojvoda od Mantove), Boemi (Rodolfo) i Život razvratnika (Tom Rejkvel). Tumačio je naslovnu ulogu na svetskoj premijeri opere Il Postino Danijela Katana u Los Anđelesu uz Plasida Dominga, a istu ulogu je reprizirao u Parizu i Santjagu.

                Симфонијски оркестар РТС један је од најрепрезентативнијих оркестарских ансамбала у Србији. Основан 1937. године,  у оквиру Радио Београда, од самих почетака имао је профилисане  уметничке правце деловања, усмерене ка афирмисању и неговању националне музичке баштине, али и капиталних дела светске литературе. Оваква програмска политика, коју је утемељио први диригент, Михаило Вукдарговић, задржана је и током више од седам деценија дуге извођачке праксе, коју су својим радом обележили шефови-диригенти Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски и Бојан Суђић, који је од 2005. па до данас његов уметнички директор.

                Кроз историју, сарадњу са оркестром су остварили најзначајнији домаћи и инострани уметници, солисти и диригенти. Наступао je на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији, а остварио је и успешне турнеје по Европи и Африци. У Звучном архиву Радио Београда трајно је архивирано више стотина снимака, од којих су многи објављени на неколико десетина носача звука.         За велике успехе у културној и уметничкој мисији, а обележавајући 70-годишњицу од оснивања, заједно са својим шефом-диригентом Бојаном Суђићем, Симфонијски оркестар РТС је 2008. године добио и признање „Изванредни златни беочуг“. Добитник је и годишње награде ревије „Музика Класика“ за најбољи оркестарски ансамбл за 2013. годину. 

                Симфонијски оркестар РТС данас је модерни ансамбл, који делује у оквиру Музичке продукције РТС, и прати светске тенденције у интерпретацији музике. Његов репертоар обухвата значајна симфонијска, концертантна и вокално-инструментална дела домаће и иностране литературе. У својој историји премијерно је извео многа дела истакнутих савремених домаћих стваралаца различитих генерација, од којих су му нека и посвећена. На програму се налази и оперска и оперетска литература, као и музика популарних жанрова. Активно је присутан на концертним подијумима, у медијима и у оквиру значајних друштвених догађаја, позиционирајући се као престижни извођачки апарат спреман за највише уметничке домете.  

BOJAN SUĐIĆ, dirigent i umetnički direktor BEMUS-a je vodeće dirigentsko ime u srpskoj muzici, Bojan Suđić je šef-dirigent Simfonijskog orkestra i Hora RTS i izvršni i umetnički direktor Muzičke produkcije Radio televizije Srbije. Radi i kao redovni profesor i šef dirigent Simfonijskog orkestra Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

Od samog početka njegov rad odlikovali su izuzetna širina i raznovrsnost repertoara horske, simfonijske i scenske muzike, izvanredna postignuća u svim ovim oblastima i brojna priznanja – počev od Prve nagrade na Jugoslovenskom takmičenju mladih umetnika u Zagrebu 1989, preko najznačajnijih profesionalnih priznanja u domaćoj muzici: nagrade na Međunarodnoj tribini kompozitora, godišnje nagrade Udruženja muzičkih umetnika, nagrade Grada Beograda, Zlatnog beočuga, godišnje nagrade časopisa Muzika klasika, Vukove nagrade i drugih. Intenzivno nastupa na domaćim i inostranim scenama.

Od 1992. godine je stalni dirigent Simfonijskog orkestra i Hora RTS sa kojima je izveo veliki broj horskih, simfonijskih i vokalno simfonijskih ostvarenja svetske i domaće baštine, od kojih značajan broj čine premijerna izvođenja. Najveći broj tih koncerata snimljen je za radio i TV, a oni su i osnova obimne Suđićeve diskografije.

Sarađivao je od 1989. godine i sa Beogradskom filharmonijom i sa tim ansamblom u svojstvu stalnog gosta dirigenta bio na turneji u Kini, nastupao na BEMUS-u i dirigovao brojnim koncertima na kojima su, pored ostalih, svirali i Najdžel Kenedi i Maksim Vengerov. Krunu te saradnje predstavlja CD sa delima Sergeja Rahmanjinova.

Operskom dirigovanju posvetio se 1993. godine, vodeći ansambl Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, a u sezoni 1999/2000. bio je njegov šef-dirigent. Generalni muzički direktor Opere bio je 2004/2005. U svoju bogatu biografiju ubeležio je mnoga izvođenja standardnog baletskog i operskog repertoara, dok se, među gostovanjima, izdvaja nastup na Atinskom festivalu 1998. godine (Karmen).

Maestro Bojan Suđić postaje gost-dirigent Kraljevske opere u Stokholmu 1998. godine, da bi se ta saradnja produbila i dovela ga na mesto rezidencijalnog dirigenta 2000. godine. Sa ovim ansamblom ostvario je više od 150 operskih i baletskih predstava, a vrhunac zajedničkog rada uz ostvarenih 10 premijera predstavljao je i nastup na festivalu u Visbadenu 2003. godine (Labudovo jezero). Plodnu saradnju ostvario je i sa ansamblom Helsinške nacionalne opere. Bio je gost-dirigent preko 40 orkestara u regionu i svetu, između kojih se nalaze i Simfonijski orkestar RTV Slovenije iz Ljubljane, Crnogorski simfonijski orkestar, Zagrebački simfoničari RTZ, Zagrebačka filharmonija i Riječka filharmonija (Hrvatska), Makedonska filharmonija iz Skoplja, Simfonijski Radio orkestar iz Sofije i Plovdivska filharmonija (Bugarska), Budimpeštanski simfonijski orkestar (Mađarska), Rimski simfonijski orkestar (Italija), Karintski sim

Karintski simfonijski orkestar iz Klagenfurta (Austrija), Novosibirska filharmonija, Moskovski kamerni orkestar i Simfonijski orkestar „Kapela“ iz Sankt Petersburga (Rusija), Helsinška filharmonija, Helsinška nacionalna opera i Turku filharmonija (Finska), Simfonijski orkestar iz Odenzea (Danska), Kraljevska opera u Stokholmu, Simfonijski orkestar iz Vesterosa i Simfonijski orkestar iz Umea (Švedska), Simfonijski orkestar iz Porto Alegrea (Brazil), i Čileanski simfonijski orkestar iz Santiago de Čilea. Od 2010. godine intenzivno sarađuje sa OFUNAM orkestrom iz Meksiko sitija, sa kojim 2016. godine diriguje i svečani koncert povodom 80 godina postojanja ovog ansambla uz violinistu Vadima Rjepina.

Maestro Bojan Suđić u ulozi profesora vodi Simfonijski orkestar FMU od 2005. godine. Pod njegovim dirigentskim vođstvom studenti FMU nastupali su sa zapaženim uspehom, svirajući zahtevnu partituru Malerove 8. simfonije, Šostakovičevu 1. i 5. simfoniju, Berliozov, Verdijev i Mocartov rekvijem, Šeherezadu Rimskog-Korsakova, Slike sa izložbe Musorgskog, Betovenove simfonije br 3. i 5., Sibeliusovu 2. simfoniju, Mocartovu simfoniju br. 39…

Nastupajući sa različitim ansamblima maestro Suđić ostvaruje misiju predstavljanja novih dela domaćih autora i manje poznatih ili zbog kompleksnosti ređe izvođenih ostvarenja iz svetske istorijske baštine. Od ponovnog dolaska u RTS na mesto umetničkog direktora i šefa dirigenta 2005. godine, maestro Bojan Suđić kontinuirano širi i repertoar Simfonijskog orkestra i Hora RTS, dobijajući priznanja muzičke javnosti za visoki kvalitet ostvarenih koncerata i snimaka.

Big Bend RTS je osnovan 1948. godine pod imenom Zabavni orkestar Radio Beograda u formaciji revijskog orkestra, da bi 1954. godine odvajanjem gudačkog ansambla započeo rad kao veliki džez orkestar (Big Bend).

Dugi niz godina, orkestar su predvodili eminentni dirigenti, kompozitori i aranžeri: Mladen «Bobi» Guteša, Vojislav «Bubiša» Simić, Zvonimir Skerl, Milivoje «Mića» Marković, Duško Gojković i Stjepko Gut.

Tokom rada i stvaranja orkestar je dobio izuzetne nagrade i priznanja. Na Džez Festivalu u Žuan Le Penu 1960. godine, ansambl je osvojio prvu nagradu. Posle svoje prve turneje 1957. godine, orkestar je nastupao na poznatim svetskim festivalima (Tel Aviv, Montre, Marsej, Solun, Minhen), na nekoliko UNICEF koncerata (Beograd, Pariz, Ženeva) i uvek sa izuzetnim uspehom i vrlo pohvalnim kritikama.

Tokom godina, sa orkestrom su nastupala najveća svetska imena Džez muzike kao što su: Klark Teri, Beni Golson, Džoni Grifin, Majnard Ferguson, Toni Skot, Džerom Ričardson, Erni Vilkins, Alvin Kvin, Redži Džonson, Edi Henderson, Henk Mobli, Džon Hendriks, Roj Harguv, Bred Lili, Dajana Šur, Don Menza, Stiv Ture, Roni Kjuber, Rendi Breker, Džon Fedis, Čak Findli, a takođe i zvezde svetskog šou biznisa kao što su: Rej Čarls, Deni Kej, Džozefina Bejker, Mirej Matje, Enriko Masias, Frida Lingstad (ABA).

Iz bogate diskografije, izdvajaju se sledeći studijski albumi: „Džez orkestar Radio Beograda 1948–1978″, „Muzika moje mladosti“, Stjepko Gut & Big Bend RTS „Afro Balkanske skice“, „Vili Johans i Big Bend Radio Beograda“, „Big Bend Radio Beograda – 75 godina Radio Beograda“, „Karavan“, „It’s Time for Jazz“, „Sweet Love“ , Duško Gojković & Big Bend RTS „Latin Haze“, Big Bend RTS „Balkan Soul“.

Orkestar je iznedrio plejadu vrhunskih solista koji su danas poznati i priznati u svetu (Mile Pavlović, Bora Roković, Duško Gojković, Lala Kovačev, Stjepko Gut).

Хор Радио Телевизије Србије основан је 1939. године у оквиру Радио Београда. Први шеф-диригент, Милан Бајшански, усмерио је програмску стратегију у правцу афирмисања домаће музичке баштине, као и значајних остварења светске хорске литературе и вокално-инструменталних дела. Она је задржана све до данашњих дана, дефинишући уметничку биографију овог ансамбла дугу осам деценија. Рад Хора посебно су обележили су шефови-диригенти Боривоје Симић, Младен Јагушт, Владимир Крањчевић и Бојан Суђић, са којим уметничка сарадња траје више од две деценије.

                Кроз историју Хор је наступао са многим истакнутим диригентским именима и солистима. Учествовао је на свим значајним музичким фестивалима у Југославији и Србији, а остварио је и успешне турнеје по Пољској, Чехословачкој, Мађарској, Румунији, Бугарској, Турској, Енглеској, Француској, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Шпанији, Италији, Грчкој, Русији и Швајцарској.

                Хор континуирано делује и у домену архивирања трајних звучних записа, који се чувају у Звучном архиву Радио Београда. Међу њима се посебно издаваја музика домаћих стваралаца, чиме овај ансамбл активно делује у правцу очувања и афирмације националне културне баштине.

                Хор РТС добитник је многих признања, међу којима су „Октобарска награда града Београда“ (1982), „Златни беочуг“ (1989) за унапређење културе и уметности града Београда, „Златни беочуг“ (2007) за трајни допринос култури главног града, „Музика Класика“ за концерт године (2014) и „Сретењски орден трећег степена“, за постигнуте резултате у културним делатностима у 80 година рада (2019). 

                То је једини професионални ансамбл оваквог типа у Србији. Његов репертоар данас обухвата најзначајнија дела хорске литературе, комплексне партитуре вокално-инструментале и оперске музике, а негује и музику популарних жанрова. Уз диригента Бојана Суђића, овај ансамбл активно изводи и дела савремених иностраних и домаћих аутора, најчешће их премијерно интерпретирајући, а многа од њих су му управо и посвећена. Репертоар се и даље проширује у виду сарадње са другим музичким ансамблима Музичке продукције, обогаћујући богату збирку Звучног архива новим, интерпретативно осавремењиним, снимцима.  

                Широки дијапазон уметничких стремљења позиционирао је Хор РТС као реномирани хорски ансамбл, препознатљивог звука и извођачког угледа, који је уз диригента Бојана Суђића активно присутан у српском музичком животу. 

Zbor (Hor) Hrvatske radiotelevizije osnovan je 1941. godine za potrebe tadašnjeg radijskog programa. Delujući najpre kao kamorni ansambl, vremenom je prerastao u prvi veliki profesionalni hor u Hrvatskoj. Od samih početaka, Zbor HRT-a, koji taj naziv nosi od 1991. godine, nastupa i samostalno i uz Simfonijski orkestar. U prvim godinama djelovanja, repertoar Zbora oblikovali su dirigenti Mladen Pozajić, Dragan Gürtl i Boris Papandopulo, a potom su taj put nastavili šefovi dirigenti Sergije Rainis, Vladimir Kranjčević i Igor Kuljerić, čije su stvaralaštvo i dugogodišnje vodstvo ostavili snažan trag i čije su kompozicije danas trajni deo repertoara Zbora, te Tonči Bilić. Upravo na podsticaj Tončija Bilića, 1998. godine pokrenut je samostalni pretplatnički ciklus Sfumato, u okviru koga su premijerno predstavljene brojne kompozicije hrvatskih autora i antologijski horski opusi svetske baštine. Takođe na inicijativu maestra Bilića, Zbor HRT-a primljen je 2016. u asocijaciju najuglednijih evropskih kamornih horova Tenso.

Izvodeći širok repertoar, u rasponu od renesansne do savremene muzike, a cappella i uz instrumentalnu pratnju, Zbor HRT pokazuje izuzetnu svestranost, koja mu je donela gostovanja širom Evrope (Rim, Moskva, Salcburg, Milano, Pariz, Venecija, Berlin, Beč), kao i saradnju sa nizom istaknutih dirigenata 20. i 21. veka među kojima su Lovro pl. Matačić, Milan Horvat, Pavle Dešpalj, Nikša Bareza, Vladimir Kranjčević, Klaudio Abado, Lorin Mazel, Igor Markevič, Valerij Poljanski, Martina Batič i sa mnogim solistima svjetskoga glasa.

Zbor HRT-a dobitnik je niza diskografskih nagrada Porin.Od sezone 2017/2018. na čelu Zbora kao šef-dirigent je maestro Tomislav Fačini.

Duško Gojković , kompozitor, truba, fliglhorn, rođen je 1931. godine u Jajcu. Od 1948. do 1953. studirao je na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Kao mladić svirao sa nekoliko jazz i dixie bendova, uglavnom na igrankama i eventualno na prijemima u ambasadama. Kao osamnaestogodišnjak, pridružuje se Big Bendu Radio Beograda, gde ostaje pet godina, izrastavši u karakterističnog solistu i odličnog big bend svirača. Nakon napuštanja Big Benda Duško odlazi u Nemačku gde brzo postaje sastavni deo jazz scene u usponu.

Prvu ploču snimio je 1956. godine, kao član All Stars benda iz Frankfurta. Nakon kratkog zadržavanja u Minhenskom Big bendu Maxa Gregera, Duško provodi četiri i po godine u vodećem evropskom jazz orkestru Kurta Edelhagena. Kao prvi solo trubač big benda Duško je nastupao s imenima poput Stena Geca i Četa Bejkera. Već 1958. dobija poziv da nastupi u okviru Newport International Youth Banda na Jazz festivalu u Newportu, nakon čega njegovo ime stiče sve veću popularnost s obe strane Atlantika.

Kao već zreo muzičar, dobija stipendiju za studije komponovanja i aranžiranja na Berkliju (Berklee School of Music) u Bostonu, u klasi kod Herba Pomeroja. Radujući se mogućnosti da piše vlastite aranžmane za svoju veliku ljubav, big bend, Duško se temeljito koncentrisao na studije, odbijajući usput ponude Kaunta Bejzija, Stena Kentona i Bena Gudmana. Na Berkliju je studirao i fliglhorn i ostvario snimke sa kvintetom i orkestrom škole, kao i brojnim kolegama sa studija.

Po završetku studija, u vreme kada se pripremao da se vrati u Nemačku, pozvao ga je kanadski bendlider Majnard Ferguson nudeći mu da zameni Rolfa Eriksona koji je napustio bend da bi se pridružio Elingtonu. Duško je prihvatio ponudu virtuoznog trubača Fergusona, prateći ga kao drugi solista, a bend je izvodio i neke Duškove aranžmane. Kada se Fergusonov bend 1964. godine raspao, Duško Gojković se pridružio Vudiju Hermanu. Ova saradnja utvrdila je Gojkovićevu međunarodnu reputaciju izvanrednog big bend muzičara i soliste.

Želeći da snima vlastitu muziku, Duško se vraća u Evropu i 1966. snima album „Swinging Macedonia“ koji je izrazio njegov lični stil pod uticajem muzike Balkana. Tih je godina, kao član vodeće grupe međunarodnih jazz umetnika, svirao sa Majlsom Dejvisom, Dizijem Gilespijem, Gerijem Maliganom, Klarkom Terijem, Lijem Konicom i mnogim drugima. Nastavio je svoju karijeru u orkestru Clarke-Boland Big Band 1966. godine, koji je okupljao neke od najboljih muzičara Evrope.

Godine 1968. definitivno se nastanjuje u Minhenu i formira svoj big bend koji deluje do 1976.

Njegov novi orkestar, koji je formirao 1986. godine, deluje do današnjih dana. Album „Soul Connection“ iz 1993. bio je veoma toplo primljen. Usledio je album „Bebop City“, a 1996. je ponovo snimio kompozicije sa albuma „Soul Connection“ ali sada sa sopstvenim big bendom. Još jedan sjajan album, dvostruki CD „Balkan Blue“, objavio je 1997. godine. Sa svojim kvartetom Duško Gojković je objavio CD „In My Dreams“ (2001).

Godine 2003. Gojković je otvorio novo poglavlje u svojoj karijeri albumom „Samba do Mar“, na kome je prvi put predstavio svoje kompozicije inspirisane latino muzikom. Sledeće godine nastupio je na proslavi 200. godišnjice moderne srpske države i tom prilikom je okupio u Beogradu međunarodni All Star Big Bend sa kojim je snimio CD „A Handful of Soul CD“. Album „Samba Tzigane“ objavio je 2006. godine.

Svoj 75. rođendan Duško Gojković je proslavio velikim koncertom u Beogradu, na 37. BEMUS-u.

Tokom višedecenijske karijere, Gojković je izgradio sopstveni stil koji se zasniva na preciznosti, briljantnoj tehnici i toplom zvuku, kao i na melodičnim autorskim kompozicijama.

Stjepko Gut, truba, rođen je 15. decembra 1950. u Rumi.  Muzičko školovanje je započeo u Beogradu (1967-1971), a studije džez muzike nastavio je u periodu od 1973. do 1979. godine na akademijama Swiss Jazz School i Berkeley, Boston.

Ovaj svetski priznati džez trubač, kompozitor, aranžer i pedagog, karijeru je započeo kao trubač i solista Big benda RTS. Tokom svоје bogatе karijere sarađivao je sa mnogim značajnim džez orkestrima: Lionel Hamptonn All Stars Big-Band (1980–1981, kao jedini evropski muzičar u orkestru), Clark Terry Big Band (od 1994), Lois Bellson Big Band (2007), SFB Berlin Big Band (1982), Copenhagen Radio Orchestra (1989), Charlie Antolini Jazz Power (1987–1990), Beogradski džez orkestar (1995–1998, kao solista i dirigent), itd.

Sarađivao je sa najpoznatijim džez muzičarima, među kojima us Lajonel Hempton, Džoni Grifin, Džimi Hit, Džejms Mudi, Bil Dejvis, Frenki Danlop, Kertis Fuler, Ed Tigpen, Vinton Marsalis, Edi Henderson, Džordž Kejbls …. Posebno se ističu dva ansambla koja su krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka obeležila domaću i evropsku džez scenu, a čiji je član bio Stjepko Gut: Trumpet & Rhythm Unit i  Sekstet Marković – Gut.

Stjepko Gut je gostovao u prestižnim svetskim koncertnim prostorima (Apollo Theatre, Blue Note Jazz Club i The Village Vanguard u Njujorku) i na festivalima (Montreux Jazz Festival (Švajcarska), Kongsberg Jazz festival (Norveška), Middelheim Jazz Festival (Belgija), Istambul Jazz Festival (Turska), Jazz in Puglia (Italija), Havana International Jazz Festival (Kuba), Leverkusener Jazztage (Nemačka), Jazz Fest Wien (Austrija), Guinness Cork Jazz Festival (Irska)…

Bio je zvezda koncerta Trumpet Summit koji je organizovan na festivalu Jazz in Marciac (Francuska) 1999. godine, gde je kao jedini evropski muzičar nastupio zajedno sa Klarkom Terijem, Benijem Bejlijem, Džonom Fedisom, Nikolasom Pejtonom, Vintonom Marsalisom, Rojem Hargrouvom i Terelom Stafordom.

Stjepko Gut je od 1985. do 2015. predavao na Univerzitetu umetnosti u Gracu, Austrija. Bio je gostujući predavač na Univerzitetu u Nju Hempširu (2000–2008). Takođe predaje na majstorskim kursevima širom sveta (SAD, Francuska, Austrija, Švedska, Nemačka…)

Bio je selektor Beogradskog džez festivala 1986. i 1987. godine.

Dobitnik je Nagrade Nišvil festivala za životno delo (2013).

Izabrana diskografija:

•             Trumpets & Rhythm Unit (1979)

•             Markovic – Gut Sextet (1980)

•             Sextet Gut – Markovic (1982)

•             Clark Terry Live In Belgrade With Sextet Gut – Markovic (1982)

•             Stjepko Gut & Big Band RTB (1986)

•             Stjepko Gut Jazz Quartet (1987)

•             Steve Gut & Mr. Clark Terry (1995)

•             Afro-Balkan Sketches (2005)

Дмитриј Синковски је виолиниста, диригент, певач - ретки спој руског виртуозитета и италијанске кантабилности. Као победник водећих европских такмичења Синковски је своју бриљантну каријеру започео сарадњом са најпрестижнијим ансамблима за рану музику као што су Il Giardino Armonico, Il Complesso Barocco, Musica Petropolitana и Accademia Bizantina. Као уметник посебно је везан за белгијски ансамбл B´Rock и дуго сарађује са Луком Пјанком и његовим ансамблом Claudiana, као и са Барокним оркестром Хелсинкија.

Поред барокне музике, Синковски је активан као виолиниста и диригент са огромним распоном репертоара. Као диригента га је представила Џојс Дидонато на својој турнеји 2012. године. Данас је веома тражен и интензивно наступа у Европи, Русији, Канади, Азији, Аустралији и САД. Прошле године је био гостујући диригент Симфонијског оркестра Сијетла, а био је и редовни гост диригент Симфонијског оркестра Детроита. Синковски сарађује са уметницима као што су Алексеј Љубимов, Теодор Куренцис, Александар Рудин, Доротеа Оберлингер, Андреас Шол, Кристина Мкитаријан, Кристоф Коан и други.

Године 2011. Синковски је основао свој оркестар на старим инструментима La Voce Strumentale (Инструментални глас). Ансамбл је издао два албума за француску компанију naïve и редовно наступа на свим водећим међународним фестивалима.

Године 2007. Дмитриј Синковски је одлучио да усавршава свој таленат контратенора под вођством Мајкла Чанса, Јане Иванилове и Мари Давели. Издвајају се његови наступи у остварењима Stabat Mater Перголезија на Фестивалу у Луцерну, као и у водећим улогама у Хендловим и Вивалдијевим операма на фестивалима у Гетингену и Лудвигсбургу. Свој певачки таленат представља и у Бољшој театру у Москви.

Овог месеца кућа naïve издаје његов нови ЦД Il Virtuosissimo са снимцима виртуозних концерата Тартинија, Леклера и Телемана са ансамблом Il Pomo d´Oro.

Синковски је студирао виолину на Московском конзерваторијуму код Александра Кирова, а дириговање на Музичкој академији у Загребу код Томислава Фачинија. Професор је на Московском конзерваторијуму и уметнички директор Orlando Furioso фестивала у Дубровнику. Виолину Франческа Руђерија из 1675. године уступила му је на коришћење Фондација Jumpstart Jr.

The Queen's Six (Краљичина шесторка) je вокални секстет основан 2008. године, на 450. годишњицу крунисања краљице Елизабете I, чије име користе у свом називу.

Сви чланови The Queen's Six су званични певачи Капеле Светог Ђорђа при краљичином двору у Виндзору и сви живе унутар зидина замка. Хор Капелe, који се састоји од гласова дечака и дванаест професионалних мушких певача, наступа на око осам служби недељно, као и на приватним и државним догађајима, често пред краљевском породицом.

Сада су Дан, Тим, Ник, Дом, Eндрју и Сајмон удружили снаге како би свој јединствени стил извођења представили много широј публици. Њихов репертоар протеже се далеко ван хорских пултева: од раних напева, развијене ренесансне полифоније, раскошних мадригала и емотивних народних песама, до надмоћних аранжмана џез и поп нумера.

САБОР У ПЕТ СЛИКА/Концерт традиционалне музике

Атријум Народног музеја, среда, 16. 10. 2019. почетак у 20 часова

             Сабори, као и неки други видови друштвеног и обичајног знамења у разним срединама српског етничког поднебља, на којима се у поједине дане током године народ окупљао из једног краја или више суседних области, били су прилике када се на малом простору, присуством многих чланова заједнице, сагледавала, рекли бисмо, више него у свакодневици живота, раскош народног духа и традиционалног музичког наслеђа повезаног у складну целину саткану од песме, свирке, игре и ношње.

             Та разноликост и богатство музичког садржаја, обликованог у оквирима колективног поимања припадности и у исказивању индивидуалног осећања и умећа заснованог на наслеђу и традицији, у мозаичкој слици сложених облика распростирали су се од једног до другог предеоног појаса у којима су, све до недавне прошлости, сваку мању или већу област карактерисали посебни облици музичког израза.

              На формирање музичког наслеђа у великој мери утицали су културно-историјски чиниоци кроз време и простор, друштвене промене, привредни развој и, у новије време, силовити техничко-технолошки напредак и неминовно су довели до масовног стварања и прихватања новог.

             Концерт традиционалне музике под називом „САБОР У ПЕТ СЛИКА“ прилика је да се на сцени прикаже традиционално наслеђе ЦЕНТРАЛНОБАЛКАНСКЕ, ДИНАРСКЕ и  ПАНОНСКЕ  ЗОНЕ.

           Имајући у виду територијалну ширину и свеобухватност наведених зона, на овом концерту биће заступљени одабрани, карактеристични примери са простора где живе Срби и где је музичка традиција сачувана у изворном облику и представљени у пет слика. Песма, свирка и игра, налик на сабориште, биће обогаћени стручним наративом, саопштеним на приступачан и занимљив начин и указиваће на специфичности региона, прилика, варијанти

             На концерту „САБОР У ПЕТ СЛИКА“ учествују: Дует Јованка и Љубодраг Мијајловић, Јадранка Јагличић, КУД Копаоник из Лепосавића, КУД Станко Пауновић – НИС Рафинерија нафте Панчево, Добривоје Тодоровић, Светлана Стевић, Дует Малина Станојевић и Славко Карача, Ансамбл кланета, Женска певачка група „Црнућанке“, Мушка певачка група „Српски божур“, Борисав Миљковић, Максим Мудринић и Михајло Ненадић.

Концерт припрема и води Мирјана Дробац, етномузиколог

Стучни сарадници: Јасна Бјеладиновић Јергић, етнолог и Дејан Трифуновић, кореограф

КРАТКЕ БИОГРАФИЈЕ УЧЕСНИКА – ПРЕДАВАЧА

ГУОЛИАНГ ХАН (Han Guoliang), флаута, Кина  је професор флауте на Централном музичком конзерваторијуму и први соло флаутиста Кинеског националног симфонијског оркестра.

Дипломирао је на Централном музичком конзерваторијуму у Пекингу, да би 1988. као добитник стипендије наставио мастер студије на Уметничкој школи Универзитета у Бостону, САД. Студије је наставио у класи чувеног Жан-Пјера Рампала. Наступао је широм Европе, Аустралије, САД и Азије, као солиста и професор флауте. Као први соло флаутиста Кинеског националног симфонијског оркестра, наступао је са водећим светским диригентима међу којима су Шарл Дитуа, Исак Штерн, Јехуди Мењухин, Сеиђи Озава, Мстислав Ростропович и многи други. Активно сарађује са савременим кинеским композиторима. Члан је жирија на међународним такмичењима флаутиста широм света.

Игор Групман , виолиниста и диригент  Холандија је један од уметника чија се каријера успешно протеже на више различитих уметничких поља. Подједнако је активан као диригент, солиста и концертмајстор Ротердамске филхармоније, као и гостујући концертмајстор бројних врхунских оркестара међу којима су Лондонски симфонијски оркестар, Лондонска краљевска филхармонија и камерни оркестар St Martin-in-the-Fields.

Групман је сарађивао са најзначајнијим уметницима данашњице, међу којима су Сер Георг Шолти, Валериј Гергијев, Мстислав Ростропович, Колин Дејвис, Сајмон Ретл, Бернард Хајтинк и Јаник Незе-Сегин. Као диригент, наступао је са Ротердамском филхармонијом, Маријинским оркестром, Сеулском филхармонијом и другим водећим ансамблима широм света, делећи сцену са уметницима као што су Рене Флеминг, Брин Терфел и Ида Хендл.

Као солиста, Групман је запажен по „прелепом и богатом тону, елегантном фразирању, страствености и виртуозитету“ (The Strad), настављајући традицију коју су утемељили његови славни професори Леонид Коган и Јаша Хајфец.

Групманова богата дискографија освојила је ласкаве критике, а његов снимак Концерта за две виолине и оркестар Малколма Арнолда, са Весном Групман и Камерним оркестром Сан Дијега, освојио је престижну награду Grammy.

Игор Групман је дипломирао на Московском конзерваторијуму, где је студирао код Леонида Когана и Мстислава Ростроповича, а усавршавао се код Јаше Хајфеца у Лос Анђелесу. Тренутно је ангажован као професор виолине на Ротердамском конзерваторијуму CODARTS и концертмајстор Ротердамске филхармоније. Заједно са Весном Групман основао је Gruppman International Violin Institute 2002. године, који нуди програме програме long distance студирања.

Групман свира на Страдиваријевој виолини “Jules Garcin” из 1731. године коју му је уступила на коришћење Фондација Еразмус (Erasmus Foundation).

ВЕСНА ГРУПМАН, виолина и виола из Холандиј је уметница „беспрекорног укуса и прелепог, распеваног тона“ (Gramophone Magazine), Весна Групман је подједнако цењена као виолинисткиња и виолисткиња. Добитница је Прве награде на Међународном такмичењу виолиниста „Jaroslav Kocián“ и других значајних награда.

Дипломирала је на Централној специјалној музичкој школи у Москви и стекла докторат из извођаштва и педагогије на Московском конзерваторијуму, где је студирала код легендарних професора Јурија Јанкелевича и Игора Берзодног. Данас, Весна Групман је истакнути солиста и камерни музичар, наступајући са оркестрима широм Европе и САД, као и на реситалима у престижним дворанама као што су „Vigmore Hall” и „St John’s in Smith Square“ у Лондону, „Hermitage Hall“ у Амстердаму, Дворана Кијевске филхармоније и Моцартова дворана у Прагу.

Снимци Весне Групман освојили су престижне награде интернационалних публикација као што су Gramophone Magazine, American Record Guide и Classical Disc Digest. Њен снимак Концерта за две виолине и оркестар Малколма Арнолда, са Игором Групманом и Камерним оркестром Сан Дијега, освјио је награду Grammy.

Поред извођачке каријере, Весна Групман је и истакнути педагог. Директор је Gruppman International Violin Institute и професор виолине на Ротердамском конзерваторијуму CODARTS. Године 2002, Америчка асоцијација професора гудачких инструмената (American String Teachers Association) доделила је Весни Групман награду за професора године („College Teacher of the Year” Аward).

ЈУБИН КИМ, флаута из Јужн Кореје рођен у породици музичара, Јубин Ким (Kim Yubeen) је рано дошао у додир са музиком. Најпре је почео да учи клавир и виолину, да би се у деветој години определио за флауту. Од тог тренутка, његов таленат се развијао неслућеном брзином. Већ као тинејџер освојио је највише награде на 69. Такмичењу у Женеви (2014) и на 70. Међународном фестивалу „Прашко пролеће“ (2015). Након ових успеха, отпочиње његова интернационална каријера. Са само деветнаест година постаје први соло флаутиста Оркестра Концертхаус из Берлина (Konzerthausorchester Berlin).