Promocija knjige „Mundo Libre“ Marka Krstića
održana je u sredu 9. oktobra u kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi
SKC. Osim autora, na promociji su govorili pisac Vladimir Kecmanović,
dramaturg Ivan Velisavljević, urednik Srđan Krstić i književna
kritičarka Sanja Milić.
Izdavačka
kuća Laguna je nedavno objavila novi roman dobitnika Ćopićeve nagrade
Marka Krstića „Mundo libre“, intimnu i dosad neispričanu priču o
poslednjim danima legendarnog revolucionara Ernesta Če Gevare. Neobičnog
i kontroverznog naslova, roman je baziran na poznatim činjenicama i
istorijskim događajima.
Marko Krstic i Sanja Milic |
Iako
je najpoznatiji Čeov portret odštampan na majicama u milionskim
tiražima obišao planetu, sve je manji broj ljudi koji bilo šta znaju o
životu verovatno najpoznatijeg Latinoamerikanca. Sanja Milić nije
očekivala da će Marko napisati knjigu o Če Gevari, iako je znala za
njegovu „opsesiju“ Čeovim likom i delom.
„Marko nije slučajno odabrao
ovog junaka niti naziv ove knjige, jer ne postoji snažniji ni
slikovitiji simbol slobodnog sveta od Če Gevare. Svuda po svetu možete
da vidite kako se prodaju majice sa njegovim likom. Postoji nešto što su
generacije učitavale u ličnost ovog argentinskog revolucionara i svako
je dodao deo nečeg svog. Kada se kaže sloboda, uvek se pomisli na Čea.“
Ivan Velisavljevic |
Ivan
Velisavljević je rekao da ovaj roman prikazuje šta je sve čovek spreman
da učini za slobodu.
„Bilo je uzbudljivo čitati ovaj roman, jer smo
Marko i ja zajedno gledali film ’Dnevnik motocikliste’, koji mu je
poslužio kao inspiracija. Gerilci moraju biti stalno u pokretu, stalno
oprezni i stalno budni. To je ideja da David može da pobedi Golijata i
mislim da ta ideja nije propala. Če Gevara nije čekao da mu revolucija
dođe u dvorište. I dan-danas u svetu ljudi uzimaju oružje u ruke i
odlaze ’u gerilu’.“
Vladimir Kecmanovic i Srdjan Krstic |
Srđan
Krstić odvaja Če Geverinu ličnost u romanu od istorijske ličnosti.
„U
knjizi ima stvari koje su Markovih ruku delo, koje se nisu dogodile, ali
su u funkciji romana. Ovo je jedna zaokružena priča, a ljudi kao što je
Če više nema. Danas je možda potrebno objasniti da su nekada postojali
ljudi kao što je bio on, a to je najbolje učiniti u romanu gde ima i
malo fikcije, onoga čega nije bilo u realnosti.“
Vladimir
Kecmanović smatra da je Če Gevara idealizovan i u istoriji i u romanu,
ali na različite načine.
„Obično tako značajni ljudi, koji završe na
način na koji je Če završio, budu idealizovani, ali problem s njim je
što je pretvoren u konfekciju. Kapitalizam lako izlazi na kraj sa svim
što pokušava da ga dovede u pitanje, tako što od njega pravi proizvod,
koji umesto da radi protiv, koristi globalnim centrima moći. Priča sa Če
Gevarom je takva priča.“
Marko
Krstić nas je podsetio da je na dan promocije, 9. oktobra, pre 52
godine streljan Če Gevara. „Ovde Če nije predstavljen samo kao
istorijska ličnost i kao simbol već kao ideja.
Vladimir Kecmanovic i Srdjan Krstic |
Roman koji opisuje
poslednja tri dana u njegovom životu ne veliča njegovu smrt nego govori o
tome kako je smrt zapravo novi život. Ideje o kojima je govorio
politički su u nekom smislu potrošene, ali kao suštinske, univerzalne
teme o slobodi, o otporu u nama, one su večne. Ovaj roman aludira na tu
ideju da bez obzira na to o kojem vremenu pričamo, o kojoj zemlji, van
politike, mi moramo verovati da se moramo boriti za slobodu.“
Нема коментара:
Постави коментар