7. - 12. novembar Beograd-Novi Sad-Niš
Petnaesti jubilarni filmski festival Slobodna
zona biće održan od 7. do 12. novembra 2019. godine u sedam bioskopskih dvorana u
Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Prikazaće između 40-50 filmova, zavisno kako računamo kratke dokumentarne. Ovogodišnje izdanje donosi koncentrisovaniji program, sa podignutim kvalitetom i s novima selekcijama (EU Zona promena...).
Festival će 7. novembra
svečano otvoriti film Areta Frenklin - Amazing Grace u Kombank dvorani,
Kulturnom centru Novog Sada i niškom Cineplexx-u, a u Kombank dvorani je najavljen i koncert iznenadjenja.
Festival je angažovan i kroz gostovanja u gradovima u Srbiji, u vreme kada je društvo najdublje dezorjentisano, smanjenog imuniteta prema svim društvenim bolsetima.
Festival je angažovan i kroz gostovanja u gradovima u Srbiji, u vreme kada je društvo najdublje dezorjentisano, smanjenog imuniteta prema svim društvenim bolsetima.
Areta Frenklin - Amazing Grace je
jedinstveni filmski dokument o 48 sati snimanja najuspešnijeg gospel albuma u
istoriji. Areta Frenklin se 1972. na vrhuncu slave u 29. godini vraća korenima
da bi u Baptističkoj crkvi svog detinjstva pevala neke od najlepših gospel
himni svih vremena.
Samo postojanje ovog filma je pravo
čudo jer je bilo potrebno čak 45 godina da materijal o ovom jedinstvenom događaju
ugleda svetlost dana. Za razliku od istoimenog kultnog albuma gde su neke od
muzičkih deonica promenjene i dosnimljene u studiju, u filmu je zabeležena
sirova snaga Aretinog originalnog izvođenja i njena neverovatna harizma koja
sija sa filmskog platna skoro pola veka kasnije i mami egzaltaciju i suze kao
tog davnog vikenda u Los Anđelesu.
Gledaoce očekuje
još uzbuđenja. Domaća premijera filma Dnevnik Diane Budisavljević
je takođe jedan od važnih trenutaka festivala, a za ovaj višestruko nagrađivani
film vlada veliko interesovanje. Rediteljku filma Danu Budisavljević publika Slobodne Zone već poznaje, njen film Nije
ti život pjesma Havaja prikazan je sa velikim uspehom na Slobodnoj zoni
2012. godine.
Ovogodišnji
program Slobodne zone obeležiće
filmovi koji se bave alarmantnim porastom nasilja i desnog ekstremizma,
etničkim i socijalnim tenzijama ali i aktivizmom i načinima borbe protiv
nedemokratskih režima, paralelnih kriminalnih struktura i nezajažljivosti
liberalnog kapitalizma.
"Nema loših ljudi, ima samo loših kultivatora!"
U pariskom predgrađu Monfermej, koje je Viktor Igo opisao u svom
kultnom romanu Jadnici, tenzije dostižu vrhunac kada hapšenje maloletnika krene
naopako. Mreža mržnje i ucena uzima danak među najslabijima, sve dok ne ustanu
oni koji nemaju šta da izgube. Reditelj Lađ Li je u Montfermeju vodio aktivističku
video grupu i 365 dana brižljivo dokumentovao život u predgrađu, uključujući i
brutalne nemire iz 2005. godine. Njegov igrani prvenac Jadnici u velikoj meri je baziran na tom iskustvu i predstavlja
provokativni i vizuelno fascinantan uvid u napet odnos između lokalnog
stanovništva i policije. Film je dobitnik velike nagrade žirija (Grand Prix) na
ovogodišnjem festivalu u Kanu.
Teško je ljude gledati crno-belo podeliti ih na dobre i loše, samo treba izdvojiti ljude s lošim namerama.
Teško je ljude gledati crno-belo podeliti ih na dobre i loše, samo treba izdvojiti ljude s lošim namerama.
Novi
programski segment na festivalu EU Zona promena posvećen je svim promenama koje se trenutno događaju u
Evropskoj uniji od narastajućih socijalnih tenzija. Brexita, pitanja migranata
i porasta desnih populističkih pokreta.
Novi dokumentarac švedskog novinara i
reditelja Fredrika Gertena Izbačeni bavi se
temom koja je izuzetno aktuelna i kod nas - sve više ljudi nije u mogućnosti da
ostvari jedno od glavnih ljudskih prava - pravo na krov nad glavom. Film
istražuje zašto obični ljudi sve teže mogu da priušte život u gradovima.
Stanovanje je osnovno ljudsko pravo, preduslov za siguran i zdrav život.
Međutim, u gradovima širom sveta postaje sve teže i teže obezbediti mesto
stanovanja, a prinudna iseljenja su svakodnevna pojava. Ko stoji iza svega toga
i zbog čega je stanovanje jedno od gorućih svetskih pitanja današnjice? U filmu
učestvuju Saskija Sasen, Džosef Štiglic, Roberto Savijano i Lejlani Farhe,
specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pitanja adekvatnog stanovanja
ljudi širom sveta.
Film Stig Laršon: Čovek koji se igrao vatrom detaljno
govori o zaostavštini i životnom delu bestseler autora Stiga Laršona. Život tvorca hit serijala Devojka sa tetovažom zmaja, koji je adaptiran u nekoliko uspešnih
filmova, bio je napetiji i dramatičniji od njegovih romana. Laršon je bio predan novinar i autor, posvećen borbi protiv
desnog ekstremizma u Evropi koja je uključivala i riskantne akcije pod drugim
identitetom.
Kombijujući intervjue sa ljudima bliskim Laršonu, jedinstven
materijal iz njegove privatne arhive, rekonstrukcije događaja i nikada ranije
viđene arhivske snimke, reditelj Henrik Georgson, koji je proslavljen
televizijskom serijom The Bridge (Most),
stvara snažan i izuzetno aktuelan portret čoveka koji je upozoravao da je
demokratija u opasnosti mnogo pre nego što je to postalo očigledno.
Ova tri filma biće i povod za
razgovore u okviru govornog programa Kompas
Slobodne zone.
U okviru programa Horizonti
Balkana publiku očekuje još jedan muzički dokumentarac. Reč je o filmu
reditelja Andreja Korovljeva
Tusta.
Reditelj
nam otkriva nepoznate momente iz života Branka Črnca Tuste, frontmena
legendarnog pank-rok benda KUD Idijoti
iz Pule. Kroz arhivske materijale i intervjue s gitaristom Sašom Milovanovićem
Verudom, basistom Nenadom Marjanovićem Fricom, bubnjarem Diegom Bosuscom Pticom,
kolegama i savremenicima, film govori o neočekivanom proboju i meteorskom
usponu pulskog sastava u bivšoj Jugoslaviji, ali i zabranama koje su
doživljavali usled rata i nacionalizma u Hrvatskoj. Nepoljuljanih ideala i
beskompromisnog stava, Tusta i KUD
Idijoti bili su prvi hrvatski bend koji je nastupio u Srbiji nakon raspada
SFRJ, na danas legendarnom koncertu u beogradskoj Hali sportova 2000. godine.
Kultura sećanja i neophodnost pamćenja
kao preduslov da se prošlost sačuva i kao opomena i kao uzor, takođe je jedna
od važnih tema ovogodišnjeg festivala. U vreme narastajućeg revizionizma,
lažnih vesti i falsifikovanja istorije, Slobodna
Zona se okreće autorkama i autorima koji su svoj rad i svoje filmove
posvetili borbi za istinu i protiv zaborava.
U okviru međunarodne selekcije
publika će moći da pogleda i najnoviji film čileanskog reditelja Patrisia
Guzmana. Posle filmova Nostalgija za
svetlošću i Sedefno dugme, Guzman
se u filmu Kordiljeri snova okreće Kordiljerima kao metafori
tragične istorije zemlje koju je napustio pre više od 40 godina. Ovaj film je
prikazan u okviru zvanične selekcije Filmskog festivala u Kanu ove godine,
dobitnik je nagrade za najbolji dokumentarni film i poslednji je deo njegove
alegorijske trilogije (pustinja, voda, planine), kroz koju je naslikao veoma
lični portret Čilea, njegovih stanovnika i duhova njihove prošlosti. Publika Slobodne zone će Guzmanov prethodni film
Sedefno dugme moći da pogleda u okviru ovogodišnjeg specijalnog programa
Najbolje od Slobodne zone u dvorani Jugoslovenske Kinoteke.
Borba za ženska
prava, emancipaciju i ravnopravan odnos među polovima i dalje je centralna tema
programskog segmenta Ženska linija, a tu je i program za mlade 14+ u okviru koga će
biti organizovane srednjoškolske projekcije.
Pored već tradicionalnih
programskih linija posebnim programima biće obeleženo i 15 godina Slobodne Zone i 30 godina od pada
Berlinskog zida. U dvorani Jugoslovenske
kinoteke publiku očekuju filmovi kao što su Nebo nad Berlinom, Život
drugih i Barbara, kao najpopularniji filmovi sa prethodnih izdanja
festival pod nazivom Najbolje od Slobodne
Zone – 20.000 dana na zemlji, Dugme od sedefa, So
zemlje i Hana Arent.
Vredan pomena je
i specijalni programski segment U
fokusu. U okviru njega biće prikazani neki od najznačajnijih filmova
kanadskog reditelja Denisa Kotea uključujući i njegov najnoviji film Antologija
gradova koji nestaju. Denis Kote će biti gost festivala i održaće
master klas predavanje u Dvorani Kulturnog centra Beograda.
Biće organizovani i masterklasovi i radionice, promocije knjiga i neobavezni razgovori sa autorima uz kafu.
Biće organizovani i masterklasovi i radionice, promocije knjiga i neobavezni razgovori sa autorima uz kafu.
Karte su od danas u prodaji
na blagajnama Dvorane Kulturnog centra
(DKC), Doma omladine Beograda (DOB), Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Kulturnog
centra Novog Sada, kao i putem onlajn
prodajnog servisa tickets.rs.
Karte za otvaranje (Areta Frenklin - Amazing Grace) Dnevnik Diane Budisavljević (više projekcija) i Tusta su rasrodate, a očekuje se i Slobodna zona na bis.
Karte za otvaranje (Areta Frenklin - Amazing Grace) Dnevnik Diane Budisavljević (više projekcija) i Tusta su rasrodate, a očekuje se i Slobodna zona na bis.
Нема коментара:
Постави коментар