Dejan Cukić preveo knjigu Biti Džon Lenon Reja Konolija

Džon Lenon se nije uklapao u neku od fino određenih kategorija jer on nikada nije predugo ostajao isti Džon Lenon. On je bio lavirint protivrečnosti. Kao pevač, toliko je mrzeo zvuk sopstvenog glasa da ga je sve više maskirao na snimcima. Bio je rokenrol čistunac, ali je s vremenom počeo sebe da smatra avangardnim umetnikom. Bio je rođeni vođa, ali ga je ponekad bilo veoma lako voditi.

Pred  kraj  života  bio  je  multimilionerski  boem  koji  je  još  uvek sebe romantično doživljavao kao heroja radničke klase, iako je udobno odrastao u prostranoj kući prijatnog zelenog predgrađa Liverpula. Iskreno govoreći, nikada ničeg radničkog nije bilo u njemu. Nijednom tokom svog odraslog života on nije morao ništa da radi osim da bude zabavljač ili autor.

Život bez spokoja.

Biografija jednog od najvećih i najopevanijih muzičara dvadesetog veka.

Kako je izgledalo biti Džon Lenon – odbačeno dete, školsko spadalo, dečko srednje klase iz predgrađa, koji je glumio heroja radničke klase? Kakav je bio osećaj imati jedan od najprepoznatljivijih glasova svetske muzike, ali koji vam se toliko ne dopada da ga uvek želite zamaskirati?

Knjiga Biti Džon Lenon ne daje ulepšanu sliku „Princa Mira“ iz legende o pesmi Imagine, jer je to bio samo mali deo njegove ličnosti. Džon Lenon opisan na ovim stranicama je daleko višeslojnija ličnost, ponekad gotovo sudar različitih karaktera.

On je bio duhovit, često urnebesan.. Ali pre svega, imao je svoj stav, svoju drskost, koja je oličavala težnje čitave njegove generacije da se suprotstavi autoritetima. Umeo je i želeo da saopšti neizrecivo. Iako je u istoriji rok muzike bilo glamuroznijih zvezda, čak i u okviru samih Bitlsa, pojava Džona Lenona uhvatila je i definisala duh svog vremena na najupečatljiviji način.

Dejan Cukić je rođen u Beogradu 4. novembra 1959. godine i od detinjstva postao zaražen rokenrol virusom koji su u to vreme širili The Beatles, The Rolling Stones i ostali heroji muzičke revolucije šezdesetih godina. 

Karijeru je započeo već kao tinejdžer, da bi početkom osamdesetih, kao frontmen grupe Bulevar, osetio prve uspehe u tadašnjoj Jugoslaviji.  Posle dva objavljena albuma Bulevar prestaje sa radom i Dejan se 1984. godine uključuje u stvaranje sastava Bajaga i instruktori koji će uskoro prerasti u najveću i najtiražniju atrakciju jugoslovenske scene. 

Na vrhuncu popularnosti ovog benda, Dejan Cukić odlučuje da je vreme da krene sopstvenim putem. On se okružuje ekipom odličnih muzičara koje naziva Spori ritam bend, i objavljuje seriju zapaženih albuma, praćenih uvek atraktivnim koncertima.  Više od četvrt veka, uporedo sa muzičkom, Dejan Cukić je gradio i karijeru novinara i publiciste posvećenog otkrivanju zanimljivosti iz rok istorije.