среда, 02. октобар 2019.

SELESTINA U JDP-u




4. oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu  premijerno će biti izvedena najnovija iscenacija Selestine Fernanda de Rohesa a u adaptaciji  Maje Todorović i koprodukciji ovog pozorita i Grad teatra Budve. Ovo dela je na ovoj sceni postavljeno  još samo jednom, i to davne 1970. godine u adaptaciji Pola Ašara, a obradi i režiji Kazimježa Dejmeka iz Poljske. Selestinu je tada tumačila Rahela Ferari, Kalista Slobodan Đurić, a Malibeju Svetlana Bojković. Selestina je danas Nataša Ninković, Kalisto Nikola Šurbanović, Malibeja Marta Bjelica, a Sempronio Nikola Rakočević. Prva repriza je četiri dana kasnije.


U pitanju je  španski roman pretočen u dramu koji nam dolazi iz XVveka, sa raskršća mračnog srednjeg, ali u književnosti idealizovanog i maštovitog sveta i sveta renesanse. U prvom planu je Selestina, koja doduše u romanu nestaje negde već u prvoj polovini, mada je roman specifičan po tome što ima više verzija.  Ako sumramo možemo reći da ovaj višeslojeviti roman u biti ima ovu potku: Plemić Kalisto se na prvi pogled zaljubljuje u Melibeju, devojku iz ugledne porodice. Selestina, ostarela, prepredena i koristoljubiva svodnica igra ulogu profesionalne provodadžike. U tome joj pomažu Kalistove sluge, očekujući od starice da podeli kompenzaciju za svoje usluge sa njima. 



Nakon što uspeva da osvoji Melibejinu ljubav, Kalisto bogato nagrađuje staricu, ali ona odbija da svoju nagradu podeli sa svojim saučesnicima. Ovakva odluka gramzive starice pokreće tragičan lanac događaja koji na koncu ispostavlja račun i ljubavnom paru Melibeji i Kalistu. 



Reč je o predstavi u predstavi, koja balasira od pukog teatra do drame. Na sceni će nas dočekati bez izuzetaka svet površnosti, tako nalik ovom današnjem svetu visokih tehnologija, nestašice empatije i niskih etičkih načela.  Razlika onog tamo i ovog ovde i sada je što su se tada podlosti prikrivale, a današnji junace se njima diče.

 

Selestina Nataše Ninković je beskrupulozana manipulatorka i licemarka, ali i kompleksna ličnost koja utehu i ralog za svoje tako delanje pronalazi što čini sve što i drugi čine, te tako formira krug saučsničke urote. 



Melibeja Marte Bjelice, ćerka bogatog trgovca u prvi mah odbija nasrtljivog udvarača Kalista. Selestina se javlja kao uspešan medijator i momče i devojče su in love. Marta u svom liku ističe sputanu decu koja su neodgovorna u sopstvenim prohtevima. Kaže da u vezi s tim oseća strah i teskobu:

“Koliko je strašno biti neogovoran i tužno ostati usamljen.”




Zaljubljeni tetreb je Nikola Šurbanović, po prvi put u JDP- u.  Svoj lik opisuje kao opasan po sredinu, jer vuče konce, a naslednik je te:

“Ne zna šta je trud, želja koja traje i istrajava, prezasićen je i emotivno prazan. U kojem on to trenutku postaje svestan vremena i prolaznosti?”





Emir Ćatović je gost uiz Crne Gore koji tumači lik Parmena, mladića koji se bori da pronađe sebe, a da li je to uspešno ili ne, videćemo! Parmeno je Kalistov sluga. U početku vrlo lojalan. No, u svojoj srži je prevrtljiv i nesiguran, sklon pohlepi 



Kraj ove pres konferencije obeležila je sagledavanje stanja u svim prestoničkim teatrima, gde po sili zakona kad neko ode u penziju, na njegovo mesto niko ne dolazi. Posebno je situacija dramatična iza scene gde posao radi jedna trećina potrebnih ljudi i svojski se trudi da se to ne primeti na sceni. Beograd tako nema u pozorištui muškog krojača. Šio mi ga Đura!

                                  



REČ REDITELJA MILANA NEŠKOVIĆ





Glavni junak predstave definitivno je Selestina, iako je prvobitni naslov ovog romana u dijalogu bio Tragikomedija o Kalistu i Malibeji. Selestina je suštinska snaga koja održava ovaj svet prepun čežnji i instant zadovoljstava. Ona se može definisati i kroz naziv jednog domaćeg benda: Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar. Jedina razlika je što se ona ne pojavljuje iznenada. Ona je uvek pozvana da reši stvar, i rešiće je, svidelo se to vama ili ne, bez obzira na posledice. A znamo čime je popločan put do pakla...

Kaže se da tamo gde neko gubi, drugi dobija. Kažu i da ako leptir zamahne krilima u Japanu, proizvede uragan na Karibima. Ne znam da li je devastacijom jednog arhipelaga leptir išta dobio, ali sam siguran da bih voleo da gledam uzročno-posledičnu vezu takvog stradanja. Zaplet nam je sličan. (...) Ljubavi uvek ima, sve je u odnosu na nju. Kada je ne bi bilo, mi ne bi imali referentnu tačku u životu a kamoli u drami. Nikada ne znate koliko je nešto crno dok ga ne stavite pored nečeg belog. Ona pokreće, goni i navodi i na pozitivne i negativne emocije. I sve što radimo odnosi se na neku vrstu ljubavi. Kako naziv jednog od najboljih savremenih filmova dokazuje – „Ne ljubav” je ljubav.

Ovaj svet pokreće i nedostatak ljubavi. Mislim da je to najveći pokretački motiv današnjeg društva. Nažalost, sve reči koje počinju negacijom, a koje treba da su pokretač nečeg pozitivnog, već čine oksimoron i tretiramo ih kao problem koji nikako ne vodi srećnom kraju, ni u našoj predstavi, ni u ovom svetu.



(...) Svevremenost Selestine je u događajima. Često kažemo kako neke replike od pre pet vekova zvuče jako živo i danas. To i ne treba da čudi. Ali kada naš svkodnevni život počne da podražava događaje iz romana starog pet vekova, u najmanju ruku moramo da se zapitamo za sopstvenu sudbinu, ako ne i društva u celini.

(...) Selestina je tragikomedija. Slušamo oduvek kako je granica između ludaka i genija, komedije i tragedije… jako tanka, možda i nepostojeća. Hteo sam da ovaj put to bukvalno shvatim i implementiram. Hajde da napravimo liniju. Čist rez unutar predstave kada se prelazi iz jedne forme u drugu. Zašto to ne bi bio trenutak? Treba samo odrediti trenutak kada komedija prelazi u tragediju.

Tu sam se najviše oslonio na Natašu Ninković koja je svojevrsni „master of ceremony” ove predstave, i glumica sa jednim on najdubljih i najtajanstvenijih unutrašnjih života koje daruje likovima, a istovremeno te živote skriva od publike. Glumcima na sceni verujem više nego sebi. 




Fernando de Rohas je španski pisac i dramaturg. O njegovom životu se zna veoma malo. Pripadao je porodici pokrštenih Jevreja. Studirao je pravo u Salamanki i bio guverner grada Talavero de la Reina.

Poznat je kao autor Selestine ili Tragikomedije o Kalistu i Malibeji. Posle Don Kihota ovo je najčitanije i najpoznatije delo španske književnosti.

Milan Nešković je rođen Valjevu. Diplomirao je režiju u klasi prof. Nikole Jevtića i prof. Alise Stojanović na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 2008. Prvu saradnju sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem ostvario je 2018. godine kada je povodom obeležavanja sedamdeset godina od prve premijere na sceni JDP-a, režirao upravo prvu izvedenu predstavu Kralj Betajnove Ivana Cankara.

U Srbiji i susednim zemljama do sada je postavio 19 predstava, među kojima su:  Mrešćenje šarana (Atelje 212) i Bela kafa Aleksandra Popovića (NP u Beogradu), Berlinski zid Željka Hubača (BDP), Šoferi Lasla Vegela (NP Niš), Kod večite slavine Momčila Nastasijevića (NP u Beogradu), 1915. Branislava Nušića (Kruševačko pozorište), Nedelja, juče, danas, sutra Ognjena Obradovića (BDP), Šine Milene Marković (Gledališče Tartini, Piran, Slovenija), Švajcarska Petra Mihajlovića (NP Banja Luka), Maestro Milivoja Mlađenovića (NP Sombor), Uvela ruža Jelene Mijović po B. Stankoviću (NP Vranje), Prometejev put Dejana Dukovskog (Dorćol plac), Samoubica Nikolaja Erdmana u (NP Sombor, Antigona 1918 Maje Todorović (SNP Novi Sad), Nečista krv Maje Todorović po motivima Bore Stankovića (NP u Beogradu). Postavio je Nušićevu Ožalošćenu porodicu u Teatru Volkov u Jaroslavlju u Rusiji, 2017.

Godine 2015. osvojio je nagradu „Ljubomir Muci Draškić“ koju dodeljuju glumci.

Bavi se pedagoškim radom na Akademiji Umetnosti u Beogradu.




SELESTINA

Režija: Milan Nešković

Dramaturg: Maja Todorović
Scenograf: Jasmina Holbus
Kostimograf: Biljana Grgur
Koreograf: Ista Stepanov
Kompozitor: Vladimir Pejković
Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović

Igraju:

Selestina………………………….. Nataša Ninković
Kalisto…………………………….. Nikola Šurbanović
Malibeja………………………….. Marta Bjelica
Sempronio………………………. Nikola Rakočević
Parmeno…………………………. Emir Ćatović
Alisa……………………………….. Anđelika Simić
Pleberio………………………….. Ljubomir Bandović
Elisija……………………………... Katarina Žutić
Areusa……………………………. Maja Stojanović
Pipili………………………………. Lulu Aja Mini Pipi


Inspicijent:  Rade Stojiljković
Sufler: Dragana Anđelković

Organizator: Vladimir Perišić
Asistent reditelja: Stefan Gajić

Predstava je nastala u koprodukciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta i JU Grad teatar Budva

Premijera predstave održana je u Budvi 18. jula na XXXIII festivalu „Grad teatar” (scena između crkava).

Beogradska premijera je u petak 4. oktobra u 20.00 na Sceni „Ljuba Tadić”

Za one sklone da rizikuju na dan prestave karte se prodaju upola cene.

U pripremi je Mnogo buke ni oko čega izvesnog Vilijema Šekspira u režiji Ive Milišević a premijera se iščekuje u mesecu novembru.

Fotograije iz predstave: JDP, Slaven Vilus

JDP I GRAD TEATAR – KOPRODUKCIJE

1993. Petar II Petrović Njegoš Lažni car Šćepan Mali, r. Dejan Mijač
1994. Vilijam Šekspir Troil i Kresida, r. Dejan Mijač
1998. Georg Bihner Leons i Lena, r. Dejan Mijač
2005. Vilijam Šekspir Hamlet, r. Dušan Jovanović
2007. Vida Ognjenović Don Krsto, r. Vida Ognjenović
2009. Pjer d’Marivo Rasprava, r: Aleksandru Darie
2011. Anton Pavlovič Čehov Višnjik, r. Dejan Mijač


Нема коментара:

Постави коментар